PDA

View Full Version : Top Tema: Nauka i Tehnologija



PsiHoPaT
12/09/2008, 23:51
Dragi čitaoci,

Otvara se još jedna stalna (sticky-lepljiva) tema na forumu na srpskom. Pored ključnih vesti iz oblasti nauke, tehnologije, postavljanja laičkih i stručnih članaka, svakako i vas pozivamo da učestvujete u temi, bilo ličnim znanjem i doprinosom, bilo pitanjima vezanim uz neku oblast ili pojedinost koju ne razumete još od vremena kad ste dremali na časovima fizike ili biologije :)
Svet nauke je neretko zapostavljen u svakodnevom životu, ili -nažalost- loše prikazan ili dočaran u medijima, zato se nadajmo da će ovde biti drugačije. Ništa manje se i ne očekuje od sunarodnika Nikole Tesle ili Mihajla Pupina (o kojima ćemo imati priliku čitati kasnije).

Pre svega, želim vam dobrodošlicu i dobar provod na ovoj diskusiji, a ako neko od nas postane pametan(niji), bolje za njega/nju :bien:

PsiHoPaT
12/09/2008, 23:55
Počnimo sa nekoliko definicija, za sada skromno : evo šta se može pročitati na srpskoj Vikipediji o dve ključne reči iz naslova:


Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески: "science"; italijanski: "scienza"; немачки: "Wissenschaft") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем.


Реч технологија (старогрчки τεχνολογια < τεχνη „занатска вештина“ + λογος „реч“ + суфикс ια) има више значења. Прво означава развој и примену алата, машина, материјала и процеса која могу помоћи у решавању људских проблема.

Тако, термин технологија често каратерише изуме које употрељабају скоропронађене научне приципе и процесе. Међутим, и прастари изуми, као што је точак, су примери технологије.

Једна друга дефиниција — у употреби у области економије — сматра технологију као актуелно стање наше способности комбиновања материје да би се направили пожељни производи (и наше знање о свему што се може произвести). Следи да се могу видети технолошке промене када се унапреди наше технолошко знање.

PsiHoPaT
13/09/2008, 00:11
Menjanje sveta, čip po čip
Rođendan izuma koji je promenio civilizaciju, a da joj pri tom nije (sasvim) zapretio

http://alreadyhear.com/pd_microchip_070828_ms.jpg
U središtu civilizacije

Jedan važan rođendan juče je protekao diskretno, bez torte, svećica, šampanjca i poklona, tek sa ponekim tekstom, mahom u stručnim publikacijama. Ali sa slavljenikom smo se družili svi, od jutra do sutra, nehajni da je prošlo tačno pola veka otkako je ugledao svet i počeo da menja naše živote da bi danas bio jedan od ključnih aktera uveliko promenjene civilizacije.

Slavljenik je – mikročip.

Pre ravno 50 godina, mladi inženjer Džek Kilbi, pripravnik u korporaciji „Teksas instruments”, novajlija u tolikoj meri da nije imao pravo ni na godišnji odmor, prikazao je svojim šefovima ono što je osmislio tokom jula i avgusta u uglavnom praznim laboratorijama dok su kolege bile na zasluženim raspustima.

Bilo je to parčence germanijuma, hemijskog elementa srebrnaste boje koji ima poluprovodničke karakteristike, veličine nokta, prilepljenog na staklo, iz kojeg su virile žice. Mladi istraživač je težice priključio na osciloskop, na čijem su se ekranu pojavile pulsirajuće sinusoide električnog napona.

Malo kome je to tada izgledalo kao početak jedne nove ere. Jedna anegdota kaže da je tom prilikom predstavnik velike korporacije koja se bavila tranzistorima rezignirano slegao ramenima, uz pitanje: „Dobro, a čemu to služi?”.

Ono što je Kilbi tom prilikom pokazao – i za šta će tek 42 godine kasnije (2000) dobiti Nobelovu nagradu za fiziku – bilo je prvo „integralno kolo”: tranzistor (koji je napravljen deset godina ranije) i prateće komponente (diode, kondenzatori i slično) bili suprvi put „ugravirani” u komad od istog materijala, umesto da, kao dotle, kao posebni delovi budu međusobno povezani žicama. Bilo je to novo rešenje za stari problem, a Kilbijeva zasluga je u tome što je prvi pokazao da je tako nešto praktično moguće.

„Integralno kolo”, koje je u međuvremenu dobilo ime „mikročip”, na silicijum, umesto na germanijum, ugraviraćegodinu dana kasnije jedan drugi inžinjer Robert Nojs. A kad je jednom pokazano da tranzistor i komponente mogu da se integrišu na jednostavan i ekonomičan način, ono što je usledilo bilo je nezaustavljivo. Do druge polovine šezdesetih na čipu je već bilo na stotine tranzistora. Pred kraj osamdesetih već na stotine hiljada. Intel, vodeći proizvođač čipova, ove godine je predstavio mikročip sa dve milijarde tranzistora.

„Murov zakon”, nazvan po Gordonu Muru, koosnivaču Intela, formulisan još 1965, koji veli da će se moć mikročipova udvostručavati svake dve godine – i kome su predviđali privremenu važnost, jer se verovalo da će se brzo stići do limita – validan je i danas, a procenjuje se da će to biti bar još jednu deceniju. Intel, uzgred, danas ima 15 fabrika mikročipova od kojih svaka koštaoko tri milijarde dolara. Hale u kojima se(uz pomoć robota, koje takođe kontrolišu mikročipovi) proizvode savremena integralna kola smatraju se najčistijim mestima na planeti.

Koliki je napredak u međuvremenu ostvaren, najbolje ilustruje metafora koja kaže da bi kuće da su umanjivane istim tempom kao i mikročipovi, danas mogle da budu viđene samo pod jakim mikroskopom.

Mikročip nam je doneo mnogo blagodeti – on je naš svakodnevni pratilac, bez njega ne bi, između ostalog, bilo ni Interneta pa ni globalizovane ekonomije. Za razliku od drugog velikog izuma 20. veka, atomske bombe, od njega ne preti opasnost da uništi svet, ali i on pokazuje da je tehnologija, samo po sebi, benigna: maligni su samo načini njene upotrebe. Uzmimo samo primer „pametnih” raketa sa čipovima u njihovim glavama, koje same pronalaze ciljeve, a u čiju smo se preciznost, nažalost, i neposredno uverili.

Mikročipovi su omogućili i razvoj sve više primenjivanih tehnologija „velikog brata”, globalne epidemije udara na privatnost uz pomoć uređajakoji su deo naše svakodnevice: mobilnih telefona, kreditnih kartica, uređaja za pozicioniranje, „čipovanih” identifikacionih dokumenata...

Za sve što dobijemo, izgleda treba nešto da damo: pitanje je samo kako uspostaviti pravu meru između koristi i (prateće) štete.

Ali pohod mikročipova je nezaustavljiv. Procena je da će ih ove godine biti proizvedeno oko 280 milijardi komada, raznih kapaciteta i namena.

Čovek zaslužan za njihovo postojanje umro je u junu 2005. Slava mu, inače, nije zavrtela mozak. Kad god su gapitali o njegovoj o ulozi u svemu, Džek Kilbi bi citirao vic o dabru koji zecu, dok stoje u podnožju džinovske betonske brane, objašnjava: „Ne, nisam je ja napravio, ali izgrađena je po mojoj ideji”.

Milan Mišić
[objavljeno: 13/09/2008.]

PsiHoPaT
13/09/2008, 00:46
Dr Simo Jelača

VELIKANI KOJI SU OBELEŽILI CIVILIZACIJU

PREDGOVOR

U tekstu koji sledi sumirani su najbitniji podaci o velikanima, koji su svojim delima obeležili ljudsku civilizaciju. Obuhvaćeni su naučnici i drugi velikani poput pronalazača, inženjera, lekara, umetnika i slično, a pošlo se od starih grčkih filozofa koji su udarili temelje astronomije i matematike. U redosledu navodjenja velikana išlo se po godinama njihovog rodjenja. Čitaoci će primetiti da u toku srednjega veka nema gotovo nikoga, izuzev uzbekistanskog matematičara Al-Kvarizmija (Al-Khwarizmi, 780-850). Razlog su paljenje aleksandrijske biblioteke i pojava hrišćanstva, kada je katolička crkva zabranila svaki naučni napredak (M. Milanković: Istorija astronomske nauke, strana 358-366). Ništa se nije objavljivalo izuzev Svetog pisma. Tako je i delo Nikole Kopernika (Nicolas Coppernucus, 1473-1543), iako i sam svešteno lice, bilo zabranjeno čak gotovo tri veka posle njegovog života. Pravi napredak nauke zablistao je tek sa vremenom najblistavijeg uma ljudske civilizacije Leonarda da Vinčija (Leonarda DaVinci, 1452-1519), čija su priznanja takodje došla daleko posle njegovog života. Od naših velikana u listu svetskih velikana uvršteni su: Sveti Sava, Rudjer Bošković, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Njegoš, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mileva Marić, Milutin Milanković, Ivo Andrić, Pavle Savić, Bogdan Maglić i drugi, na osnovu njihovih istinskih vrednosti jer svojim delima oni to zaista i jesu, bez obzira koliko su na medjunarodnom nivou citirani.

Literaturnih podataka i informacija ima mnogo više za zapadne stvaraoce, dok za mnoge velikane srpskog ili ruskog porekla često nedostaju i najosnovniji, što može biti razlog da neki takodje zaslužni nisu uvršteni u ovom tekstu. Ima slučajeva, takodje, da su podaci različiti za istu ličnost u različitim izvorima. Naročito se to odnosi na vremenske podatke.

Svrha ovoga teksta je da prikaže encikopedijski sadržaj najvažnijih dostignuća, hronološkim redom, koji može poslužiti zainteresovanima za brzo pronalaženje najvažnijih ostvarenja. A kako i sam naslov kaže, reč je o samo onim delima koja su na svoj način obeležila razvoj i napredak ljudskoga roda, tokom dva i po milenijuma pisane istorije.

Autor, SJ
e-mail adresa: jasenica@hotmail.com





ANAXIMANDER (611-547 PNE), grčki astronom

Rodjen je u Miletu, na ostrvu Samos. Anaksimander je astronom, koji je postavio prve koncepte vasione. Pored astronomije izučavao je fiziku, filozofiju i geometriju. Pre Anaksimandera verovalo se da zemlja stoji na osloncu u vasioni i da ima oblik diska, što je on prvi opovrgao. Medjutim, verovao je da Sunce, Mesec i zvezde rotiraju oko Zemlje. Anaksimander je prvi upotrebio pojam vasione i tvrdio da izmedju Zemlje, Sunca, Meseca i zvezda postoji vazduh. Pogrešno je, medjutim, mislio da su zvezde bliže Zemlji od Meseca, a da je Sunce najudaljenije u svemiru. On je izradio prvu mapu do tada poznatog sveta i izradio prvi sunčani sat, sa ravnodnevnicama u Grčkoj, kao i sunčane osvetljenosti u Vavilonu. U domenu biologije preteča je Darvinove teorije o evoluciji.




PYTAGORAS (581-497 PNE), grčki matematičar i filozof

Pitagora je bio praktičar i čak izvodio eksperimente odnosa matematike i muzike, što je dovelo do otvaranja škole, kakva principijelno postoji i danas. Tvrdio je da se svet nalazi u sferi, u kojoj se i zvezde kreću po kružnim putanjama. Osnovao je svoju školu (Akademiju) u Krotonu, Italija, 518 PNE u kojoj su izučavani odnosi fizičkog sveta i matematike. Za njega je stvarnost bazirana na matematičkim osnovama. Kao istaknuti matematičar i geometrista, prvi je izveo tvrdnju da je zbir uglova u svakom trouglu ravan 180°, a da je zbir uglova u poligonu od n stranica ravan 2n-4 pravih uglova i prvi je definisao iracionalne brojeve. Čuvena je Pitagorina teorema pravouglog trougla, po kojoj je kvadrat nad hipotenuzom ravan zbiru kvadrata nad obe katete (c˛=a˛+b˛). Pitagora je, takodje, prvi radio razlomke. Baveći se matematikom, detaljno je izučio odnose dimenzija egipatskih piramida (a sve su gradjene po istim odnosima), visina prema poluosnovi baze kao 171:140. Katete tih trouglova su 171 i 140, a hipotenuza 221. Prema tome, Pitagora je prvi odgonetnu njihovu tajnu.




HIPPOCRATES (460-377 PNE), grčki lekar

Sačuvano je 60-70 pisanih tekstova Hipokrita, iz domena medicine, od koji su mnogi napisani posle njegove smrti. Aristotel ga je zvao “Velikim doktorom”, a i dan danas smatra se ocem medicine. On je svakako postavio prve osnove naučne medicine i u istima ostavio sopstveni utisak sve do današnjih dana. Sve vrste obolenja smatrao je ovozemaljskim i odbacivao sujeverja, a lično pristupao iznalaženju uzroka i simptoma bolesti, i iste lečio prirodnim načinima. Zalagao se za odmaranje, zdravu ishranu, vežbe, higijenu i čist vazduh. Sam Hipokrit je rekao da je šetnja najbolja medicina. I dan danas na svim univerzitetima sveta lekari polažu Hipokritovu zakletvu, kao svoju etičku odgovornost prema pacijentima.

PsiHoPaT
13/09/2008, 00:53
DEMOKRITUS (460-370 PNE), grčki filozof

Ni Demokrit, kao ni mnogi drugi iz tog vremenskog perioda, nije ostavio mnogo pisanih tragova o svojim delatnostima. O njemu su više pisali drugi, medju prvima Aristotel. Demokrit je prvi primenio reč atom (na grčkom atomon) za nevidljive delove materije. Po Demokritu, vasiona se sastojala od ogromnog vakuma sa neograničenim brojem atoma, koji su činili fizički svet. Atome je Demokrit smatrao sastavnim delovima svega na zemlji, kao i na planetama i zvezdama. Za atome je tvrdio da su nepromenljivi, čvrsti i nevidljivi. Tvrdio je da atomi u različitim odnosima sačinjavaju stene, biljke i životinje. Nakon smrti živih organizama njihovi atomi postaju slobodni za formiranje drugih oblika. On je takodje tvrdio da atomi u različitim stvarima egzistiraju u različitim kombinacijama. Za tečne materije iznosio je da su glatke i da ulaze izmedju drugih atoma. Slične opise davao je i za ukusne materije i različite boje.
Značaj Demokrita je u tome što je, medju prvima, odbacio religiozno i spiritualno učenje. Čak je ljudsku dušu opisao kao brzo pokretne atome u ljudskom telu. Po njemu, nakon smrti atomi dušese razlažu i formiraju drugo biće. Svu ljudsku aktivnost Demokrit je pripisao pokretljivosti atoma u telu.
I mada je moderna nauka opovrgla mnoga učenja Demokrita, on ostaje zapamćen kao prvi koji je pokušao da objasni univerzum jednostavnim fizičkim i matematičkim zakonima. A to je dovelo do promene mišljenja i pravilnog usmeravanja ka naučnim izučavanjima.
Demokritu pripada i zasluga u domenu matematike za dokaz da je zapremina konusa ravna jednoj trećini zapremine valjka iste osnove i visine, ka i za slične odnose kod piramida i prizmi.




PLATO (427-347 PNE), grčki filozof

Za Platona se kaže da je rodjen pored Atine ili u Atini, a da je istu napustio 399 PNE, nakon pogubljenja Sokrata. Posle dvanaest godina vratio se u Atinu i otvorio svoju akademiju 387 PNE, koja je postala bastion intelektualnih dostignuća. Trajala je sve do 529 NE (gotovo čitav milenijum), kada ju je Justinijan zatvorio svojom naredbom. Neki istoričari smatraju Platonovu akademiju prvim univerzitetom Evrope. U njoj su postavljeni istinski principi izučavanja u domenima nauke i filozofije, a iznad njenoga ulaza pisalo je: “Neka ne ulazi niko ko ignoriše geometriju”. Platonova akademija postala je vodeća u matematici, astronomiji, nauci i filozofiji. U doba Platonove mladosti Atina je cvetala kao najdominantniji kulturni centar sveta.
Platonovo učenje zasniva se na tvrdnji da je priroda, vidjena ljudskim okom, istinita. Kao i Pitagora i Platon se priklonio nauci i racionalnoj matematici, koje su činile univerzalne istine. Na taj način, aritmetičkim izračunavanjima, mogla su se predvideti buduća otkrića, slično kao što su se po Mendeljejevom sistemu mogli predvideti elementi koji još nisu bili otkriveni.
Platon se danas pamti kao jedan od najvećih filozofa zapadne tradicije. Njegov uticaj osetio se u svim akademskim disciplinama, u obrazovanju i literaturi, u estetici pa čak i političkom mišljenju, a njegov logični pristup nauci ostaje kao testament teško dokučivim idejama.




ARISTOTELES (384-322 PNE), grčki filozof

Aristotelovim naučnim idejama pridavan je gotovo božanski karakter. Sa 17 godina stupio je u Platonovu akademiju 367 PNE, a nakon smrti Platona 347 PNE napušta Akademiju i postaje privatni učitelj mladom Aleksandru Velikom. Godine 335 PNE Aristotel otvara u Atini svoju školu, nazvanu Lyceum. U to doba dominiralo je mišljenje Aristotela u domenima fizike i kosmologije, u zapadnom svetu, koje se zadržalo sve do vremena Galilea i Njutna. Aristotelovo učenje zasnivalo se na tvrdnji da se sve što postoji sastoji od četiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. I Aristotel je prihvatao tvrdnju da se Zemlja nalazi u centru vasione, sa suncem, mesecom i planetama, koji rotiraju oko zemlje. Smatrao je da je kamenje, kao najteže, u središtu zemlje, voda, kao lakša, pliva po zemljinoj površini, a vazduh je, kao još lakši, iznad zemlje i da vatra ima težnju da se uzdiže u visine. Aristotel je, takodje, uveo pojam etra, tvrdeći da se Mesec kreće u etru, a takvo mišljenje zadržalo se dve hiljade godina posle njega.
Pitagora je utvrdio da zemlja ima sferni oblik, a sam Aristotel je primetio da zemljina senka na mesecu, tokom pomraćenja meseca ima malo spljošten (eliptičan) oblik. U domenu biologije, Aristotel je prvi izvršio klasifikaciju životinja prema njihovoj reprodukciji (radjanju živih mladunaca ili legla iz jaja).




EUCLID (330-260 PNE), grčki matematičar

Euklid je bio Platonov student u Atini, dok je većinu života proveo radeći u Aleksandriji, Egipat, gde je osnovao matematičku akademiju. Njegovo čuveno delo je "Elementi", koje je izvršilo ogroman uticaj na zapadno akademsko mišljenje. Za "Elemente" se kaže da je posle Biblije u ljudskoj istoriji najviše proučavano, prevodjeno i štampano delo. Doživelo je 1700 izdanja. Euklid je sistematski opisivao ono što je izučavao, postavljao je više aksioma i teoreme izvodio iz stečenih zaključaka. Tako logičan metod istraživačkog rada održao se do dana današnjeg. Elementi su pisani u trinaest tomova, a u njima je Euklid izneo i nalaze svojih prethodnika, Pitagore i drugih, u vidu sistematskih dokaza, teorija i originalnih nalaza. U prvih šest tomova detaljno je obradio geometriju ravni: trouglove, kvadrate, pravougaonike, krugove, kao i teoriju proporcija. Sledeća četiri toma obuhvataju razne teorije, uključujući i teoriju o neograničenim brojevima. Poslednja tri toma obradjuju geometriju tela. Neki Euklidovi aksiomi (kao teorema o paralelnosti) opovrgnuti su u devetnaestom veku, a Albert Ajnštajn izneo je tvrdnju da Euklidova geometrija ne važi u vasioni.




ARISTARHOS (310-236), grčki astronom

Aristarhos je prvi izračunao veličine planeta i njihova rastojanja u sunčevom planetarnom sistemu. Do toga je došao posluživši se položajima Sunca, Meseca i Zemlje u momentima potpunih pomračenja Sunca i Meseca. Medjusobna rastojanja nebeskih tela izračunao je u funkciji prečnika Zemlje, a prečnik Zemlje na veoma originalan način, pomoću svoje naprave nazvane skafa i bunara u Sijeni. Aristarhos je našao da pri polovini osvetljenosti Meseca, Mesec prema Suncu i Zemlji zaklapa ugao od tačno 90°, dok je ugao iz centra Zemlje prema Mesecu i Suncu 87° (savremeni ugao vodi se da je 89°51’), a ugao iz centra Sunca prema Zemlji i Mesecu 3°. Time je utvrdio da je prečnik Zemlje 2.8 puta veći od prečnika Meseca, a prečnik Sunca 19 puta veći od prečnika Meseca ili 6.8 puta veći od prečnika zemlje. Dalje je Aristarhos izračunao zapremine nebeskih tela, kao lopti, pa je utvrdio da je zapremina Zemlje 22 puta veća od zapremine Meseca, a zapremina Sunca 6860 puta veća od zapremine Meseca ili 312 puta veća od zapremine Zemlje. U funkciji poluprečnika Zemlje, izračunao je da je rastojanje Meseca od Zemlje ravno 81 poluprečnika Zemlje, a odstojanje Zemlje od Sunca ravno 1550 poluprečnika Zemlje.
Aristarhos je prvi tvrdio da se Zemlja kreće oko Sunca po heliocentričnoj putanji, a ne obrnuto, i to od pravca zapada ka istoku. Takodje je tvrdio i da se Sunce prividno kreće. Aristarhosova učenja postala su sastavni deo nauke u Aleksandriji, gde je on radio od 280 do 260 PNE. Aristarhos je takodje izneo prvi dokaz da su godišnja doba na Zemlji rezultat zemljine ekliptike (a to je ugao koji zemljin ekvator zaklapa prema ravni zemljine putanje). Svojim računima došao je do zaključka da je vasiona beskonačna. Svojim delima Aristarhos je nadmašio Aristotela, što je zasmetalo aleksandrijskim naučnicima i oni su ga optužili pred celom Grčkom. Kao rezultat svega, doživeo je izgnanstvo na nepoznato ostrvo 260 PNE, zbog čega se sa sigurnošću ne zna ni godina njegove smrti. Zna se da je u Atini postao upravnik filozofske škole 264 PNE. Naknadno je potvrdjeno da je Aristarhosov sistem sveta istovetan sa Kopernikovim, samo što je on time prethodio Koperniku za 17ą/2 vekova. Na civilizacijsku žalost, i mnoga Aristarhosova učenja, kao i mnogih drugih, nestala su u požaru čuvene aleksandrijske biblioteke 392 godine.
Naš istaknuti naučnik Milutin Milanković, u svom delu “Kroz vasionu i vekove” veoma uspešno je reprodukovao Apolonijevu teoremu o epicikličnom kretanju planeta sunčevog sistema, na koji način je objašnjeno kretanje tzv. zvezda nekretnica. Prema tome zvezde odaju utisak da se kreću u jednom pravcu, pa zatim zastanu i nakon izvesnog vremena kreću se u suprotnom smeru. Time su potvrdjeni nalazi Aristarhosa da se radi o izvanredno velikoj udaljenosti zvezda od našeg sunčevog sistema.
Prema napred spomenutom računu Aristarhosa, postoji tvrdnja da na jugu Egipta, u mestu Sijeni postoji veoma dubok bunar u kome se Sunce ogleda samo jednom godišnje, i to tačno u podne najdužeg dana u godini. To znači da u tom času, na tom mestu, nema senke predmeta, zbog zenitnog položaja Sunca. Aristarhos je napravio spravu, nazvanu skafa (sunčani časovnik), koja predstavlja pravilno izdubljenu poluloptu, sa centralnim štapićem kao stubom i ucrtanim meridijanskim krugovima. On je u podne najdužeg dana u godini u Aleksandriji izmerio dužinu senke tog štapića u skafi i iz geomerijskih odnosa veličine date senke i rastojanja od Aleksandrije do Sijene, koja je iznosila 5000 stadijuma, izračunao obim i prečnik Zemlje. Na taj način, Aristarhos je takodje potvrdio da su grčki naučnici posmatrali, razmišljali i računali, a “nadničarske” poslove ostavljali drugima. E baš u tome je i njihova ogromna genijalnost. Za Aristarhosa francuski istoričar Dihema kaže da je bio ne samo preteča već i inspirator Kopernika.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:04
ARCHIMEDES (287-212), grčki matematičar

Arhimed je bio briljantni istraživač, matematičar i pronalazač u svoje vreme i ostao je zapamćen kao možda najveći matematičar svih vremena. Prvi je utvrdio da je zapremina lopte ravna V=4 rł x 3 gde je r poluprečnik lopte, ili ravna ˛/3 zapremine opisanog cilindra, a da je površina lopte ravna četvorostrukoj površini njenog najvećeg kruga. Arhimed je našao vrednost broja priblizno ravnim ˛˛/7, što je ravno 3.142857…Utvrdio je da zapremine kupe, polulopte i valjka, istih osnova i visina, stoje u odnosima 1: 2 : 3.
Arhimed je takodje utvrdio čuveni zakon fizike po kome svako telo potopljeno u tečnost biva potiskivano silom koja je ravna težini njime istisnute tečnosti. Ostala je zapisana priča da je, kada je to pronašao dok se kupao, od silnog uzbudjenja istrčao go na ulicu i trčeći vikao: “Eureka, Eureka” (što znači: otkrio sam). Pored toga, izučio je zakone poluge, čekrka, klina, zavrtnja i način odredjivanja centra gravitacije tela (težište). Arhimeda je ubio rimski vojnik dok je radio matematičke proračune odbrane Sirakuze i njegove poslednje reči bile su: “Ne dirajte moje krugove”.
U Arhimedova otkrića ubrajaju se:
Arhimedov zavrtanj: uredjaj korišćen za pumpanje vode iz brodova i za navodnjavanja;
Arhimedova kanžda: uredjaj za potapanje brodova, koriste u odbrani Sirakuze;
Sistem multi-čekrka: uredjaj za podizanje velikih tereta malom silom;
Metode izračunavanja površina i zapremina slika i tela;
Arhimedov zakon u hidrostatici, kao i otkriće piknometrije (merenje zapremina i gustina tela);
Integralni računi, kojima su se kasnije služili Kepler, Fermat, Leibniz i Newton.
Naš istaknuti naučnik Milutin Milanković svrstao je Arhimeda u red najvećih geometričara staroga veka.




APOLONIOS PERGEJSKI (265-170), grčki astronom

Apoloznos Pergejski smatra se jednim od najvećih geometara staroga veka. Rodjen je u Pergi, a kao mladić došao je u Aleksandriju gde se vaspitavao kod Euklidovih učenika. Tu je napisao i svoje delo o koničnim presecima, veličanstveni spomenik aleksandrijske nauke. Napisao je i mnoga druga dela koja su, na žalost, propala, medju kojima i Zbornik. Radio je u aleksandrijskom Muzejonu, koji je delovao kao Akademija nauka. Bazirao se na učenjima Aristarhosa i odgovorio na problem kretanja dalekih zvezda, posmatranih sa zemlje, koja se takodje kreće oko Sunca. Apolonijevo tumačenje slikovito je ilustrovao i objasnio Milutin Milanković u svom delu "Istorija astronomske nauke" (str.339-343), a sačuvano je u dvanaestoj knjizi Ptolemajovog Zbornika. Takozvane zvezde nekretnice kreću se po Arhimedovopj spirali, odnosno utisak je da se kreću u jednom pravcu, pa zastanu i onda se vrate, nastavljajući spiralno kretanje (vidi sliku na str. 340 M. Milanković). Po tumačenju Apoloniusa planete sunčevog sistema kreću se po eliptičnim putanjama oko Sunca. Ovu teoriju će kasnije razraditi Johan Kepler (Johannes Kepler, 1571-1630) i ona važi i danas.




HIPARCHUS (170-125 PNE), grčki astronom

Hiparhus se smatra jednim od najuticajnijih astronoma staroga sveta. Istraživanja mu obuhvataju oblasti matematike i geografije. Prvi je obeležio mesta na geografskoj karti Zemlje, koristeći se longitudama i latitudama (što je bilo u saglasnosti sa Aristarhovim geocentričnim sistemom planetarnih kretanja). Svoja geografska istraživanja beležio je na trigonometrijskim sferama planeta koje je izučavao. Sastavio je tabelu koordinata, po kojoj je izračunavao rastojanja tačaka na kružnim linijama i odgovarajuće uglove iz tih tačaka prema centru. Prvi je u geometriji uveo vrednost kruga od 360°, a takodje i pojmove minuta i sekundi, kao delova uglovnog stepena, od po 60 jedinica. Otuda se smatra osnivačem geometrije i trigonometrije. Prvi je, takodje, odredio zemljine ravnodnevnice (Equinoxes), a utvrdio je dužinu proleća od 94.5 dana, leta 92.5 dana, jeseni 88 dana i zime 90 dana (ukupno 365 dana), dok su Haldejci odredili za severnu hemisferu dužinu proleća i leta od 186 d i 10 h, a jeseni i zime od 178 d i 20 h (ukupno 365 d i 6 h).




ZHANG HENG (78 PNE -138 NE), kineski astronom

Zeng Heng je korigovao kineski kalendar 123 NE, u skladu sa sezonama, a 132 NE pronašao prvi seizmograf za merenje jačine zemljotresa. Već 138 NE njegovim seizmografom registrovan je zemljotres na udaljenosti od 500 km. Takodje je, nezavisno od Arhimeda, izračunao vrednost broja π = 3.162, koja se pre njega jednostavno računala kao = 3. Prvi je, takodje, konstruisao uredjaj za registrovanje predjenog puta. Uz sve to, bavio se slikarstvom i napisao oko dvadesetak književnih dela.




PTOLEMY (90-168 NE), grčki astronom

Grk Klaudius Ptolemajos, rodjen je u Aleksandriji, Egipat, gde je i radio. O njegovom životu, inače, malo se zna. U svom razvoju prvo se bazirao na tumačenja Hiparkusa i Aristotela, prema kojima se Zemlja nalazila u centru univerzuma, a planete i zvezde rotirale oko nje po pravilnim kružnim putanjama. Ptolomejev sistem korišćen je posle njega punih četrnaest vekova, sve do Kopernikovih otkrića 1543 godine. Njegov sistem planetarnih kretanja zasnivao se na geocentricnom modelu univerzuma. Prema tom modelu, Ptolomej je izradio matematičke proračune kretanja svih planeta i zvezda u vidu osamdeset epicikličnih krugova različitih prečnika. A kako ni Ptolomej u svoje vreme nije znao da se planete kreću po eliptičnim putanjama, otuda su i njegovi proračuni netačni, ali su ipak bili najpribližniji sve do vremena Kopernika. U potpunosti je sačuvano Ptolemejevo delo "Veliki zbornik astronomije" ili "Velika sintaksa".
U domenu matematike Ptolomej je ponudio prve proračune longituda i latituda (geografskih dužina i širina zemlje), što je omogućilo prikazivanje projekcija sfernih površina sa ucrtavanjima karata u razmerama. I ove prve mape imaju dosta netačnosti, ekvator je suviše na severu, a Azija je previše na istoku. Ipak Ptolomejeve mape su ohrabrile moreplovca Kristifora Kolumba da krene na zapad, očekujuci da će time otkriti kraći put do Azije, čime je slučajno otkrio Ameriku.
Ptolomej se bavio i astrologijom, tvrdeći da zvezde imaju uticaja na ljudska bića, poput neke vrste radijacije. Jedna od veoma važnih zaostavšina Ptolomeja je njegov finalni tekst Optics, u kome je dao prve opise optičkih principa. Nakon postavke principa refleksije Ptolomej je pristupio ispitivanju refrakcije svetlosti kroz vodu, bazirano na empiriskim posmatranjima.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:09
AL-KHWARIZMI (780-850), uzbekistanski matematičar, geograf i astronom

Al-Kvarizmi je rodjen u mestu Khwarizm (danas Khiva) u Uzbekistanu. Puno ime mu je Abu Jafar Mohammed ibn Musa Al-Khwarizmi. Radio je u Bagdadu i prvi je uveo arapske brojeve u matematiku. Spada u red najzaslužnijih matematičara, geografa i astronoma arapskog sveta. Svoj sistem računanja prikazao je u delu "Računanje sa hindu brojevima". Nakon što je ovo delo prevedeno na latinski, prihvaćeno je u čitavom zapadnom svetu, a i danas u svetu važi kao jedinstveni globalni jezik. Već sa dvadeset godina, 800 godine, u Bagdadu je osnovao Al-Mamun (Kuću mudrosti), u kojoj je smeštena biblioteka sa prevodima čuvenih grčkih filozofa i uredjaji za astronomsko posmatranje. Al-Kvarizmijev rad "Računanje sa kompleksnim brojevima i ostacima", predstavlja zapravo uvod u korišćenje aritmetike, što je kasnije nazvano algebrom. Al-Kvarizmi je u tom radu prvi uveo kvadratne jednačine, mada ih je iskazivao samo opisno. Takodje je uveo i pojam kompleksnih brojeva (uklanjanje negativnih predznaka), primer:
24 x˛ - 8 x = 16 x˛ + 4 x + 60, što daje 8 x˛ - 12 x = 60 , odnosno
8 x˛ - 60 = 12 x. Otuda se Al-Kvarizmi smatra ocem algebre i od njegovog imena izveden je naziv algorismi (algoritmi). Za Al-Kvarizmia se tvrdi da je prvi čak računao sinuse i tangense.
U domenima astronomije i geografije proširio je dela Ptolomeja, primenjujući linije geografskih dužina i širina, koje ucrtavao na geografskim kartama i to mnogo preciznije od njegovog prethodnika.




UMAR IBN IBRAHIM AL-KHAYYAMI 91048-1131), islamski matematičar

Na zapadu je poznat kao Omar Kajami (Omar Khayyami), jedan je od najznačajnijih islamskih pesnika, matematičara i astronoma. Radio je 18 godina na opservatoriji Isfahan, 300 km južno od Teherana. Izmerio je dužinu solarne godine od 365.24219858156 dana, što je apsolutno tačno i najpreciznije u istoriji. Predložio je solarni kalendar sa 8 prestupnih godina tokom perioda od 33 godine, što je tačnije od gregorijanskog kalendara. Svoje predloge uputio je 1079 godine tadašnjem šahu, ali je na žalost isto ostalo izvan naučnih domašaja.




LEONARDO FIBONACCI (1170-1250), italijanski matematičar

Fibonaci je rodjen u Pizi i smatra se najzaslužnijim za prihvatanje arapskih brojeva (vidi Al-Khwarizmi), najpre u latinskom, a potom u čitavom zapadnom svetu. Objavio je svoju knjigu "Knjiga računanja" 1202, kojom je demonstrirao efikasnost računanja arapskim brojevima.




MARCO POLO (1254-1324), venecijanski putopisac

I mada ne spada u klasu naučnika, ovde se pominje kao prvi koji je doneo u Evropu vesti o Aziji i kasnije veoma uticao na velike istraživače, poput Kristifora Kolumba i drugih. Marko Polo je rodjen u Veneciji, Italija, sin je trgovca koji je putovao u Mongoliju i Kinu. Na svom drugom putu poveo je Marka 1271, a ovaj se zadržao sve do 1295. Po povratku iz Mongolije i Kine zarobljen je u Djenovi, gde je držan u zatvoru dve godine. Za to vreme diktirao je svoje utiske sa putovanja po Aziji svome zatvorskom kolegi, a ovaj ih je objavio 1298. kao "Opis sveta". Mnogi čitaoci primili su ovo delo kao čistu fantaziju, dok je isto veoma korisno poslužilo Kristiforu Kolumbu i Džonu Kabotu.




JOHANNES GUTENBERG (1400-1468), nemački pronalazač

Gutenberg je rodom iz Mainza, Nemačka, a preko 30 godina je radio u Strasburu, Francuska. Pronalazač je prve štamparije, pokretnog tipa, 1450. U periodu 1450-1456. štampao je brojne knjige, kalendare, Papsku milost i prvu Bibliju. I mada Gutenbergov pronalazak ne predstavlja naučno delo, to otkriće postalo je jedno od ključnih u početku revolucionarnog razvoja u Evropi i dalo akademskim gradjanima priliku za razmenu naučnih saznanja. Krajem petnaestog veka desetine hiljada knjiga već je bilo izdato, čime je nastala neograničena ekspanzija naučnih ideja.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:21
LEONARDO DaVINCI (1452-1519), italijanski pronalazač, naučnik i umetnik

Leonardo DaVinči se smatra najbriljantnijim umom u istoriji ljudske civilizacije. Na žalost, njegovu i svih nas, živeo je u vreme potpune zabrane svakog napretka. Zbog toga su gotovo sva njegova dela ostala nepublikovana vekovima posle njegovog života. Kao umetnik, ostavio nam je neprevazidjena dela Renesanse: Poslednju večeru (1495-1497) i Mona Lizu (1503-1506). Bavio se astronomijom, geografijom, paleontologijom, geologijom, botanikom, zoologijom, hidrodinamikom, optikom, aerodinamikom i anatomijom. U svim tim disciplinama bio je genijalan, jednom rečju neprevazidjen. Kao slikar ostavio je brojne slike i skice ljudskoga tela, fenomenalno tačnih proporcija. Nakon viševekovnog sujeverja, uveo je racionalni i sisematski pristup izučavanju prirode. Dugo je posmatrao stvari u prirodi, pravio skice i pribeleške, ponavljao eksperimente više puta da bi osigurao tačnost pre izvodjenja zaključaka. Ništa nije prepuštao slučajnosti. Tek tada je svoje zaključke nudio za ljudsku upotrebu. Sa ogromnom tačnošću izučio je ptičiji let i nakon toga dizajnirao brojne mašine za letenje. Tako je dizajnirao i helikopter i to pet vekova pre njegovog stvarnog nastanka. Konstruisao je i padobran 1485, tri stotine godina pre njegove izrade. Pri tome je tačno izračunao veličinu padobrana i odredio vrstu materijala za njegovo bezbedno spuštanje. Izvanredno je proučio principe rada poluge i zupčanika, na osnovu čega je konstruisao prvi bicikl i kran. U domenima hidrodinamike konstruisao je brojne mašine na vodeni pogon, takodje nekoliko vekova pre industrijske revolucije. Čak je skicirao i aparat za merenje vlažnosti, te odelo za ronjenje sa snabdevanjem vazduha pod vodom. Dok je radio kod vojvode od Milana (1482-1499) dizajnirao je oružje za izbacivanje projektila, mašinsku pušku, prvi tenk i prvu podmornicu. Projektovao je brojne mostove i sisteme za navodnjavanje. Ipak, iznad svega ostaje zapamćen kao neprevazidjeni slikar i arhitekta. Izgleda da se genije, kao što je bio Leonardo DaVinči, zaista radja samo jednom u milenijumu.


CHRISOPHER COLUMBUS (1451-1506), italijanski istraživač

Kristifor Kolumbo, čuveni moreplovac, ostaje zapamćen kao najveći istraživač svoga vremena. Otkrio je Novi Svet, Ameriku 1492. Rodjen je u Genovi, Italija. Polazeći na put, iz Evrope preko Atlantika, verovao je da će ploveći ka zapadu otkriti bliži put do Azije. Tom prilikom otkrio je novi kontinent, Ameriku.


AMERIGO VESPUCCI (1451-1512), italijanski moreplovac

Vespući je, takodje italijanski moreplovac, koji je prvi upotrebio ime Novi Svet za Ameriku. Na svom prvom putovanju pridružio se 1492. Kristiforu Kolumbu u Španiji, odakle su zaplovili preko Atlantika. Godine 1499. ponovo je prešao Atlantik i detaljnije istraživao oblast Amazona u Brazilu.
Godine 1507. nemački kartograf preporučio je ime Amerika, za Novi Svet, u čast Ameriga Vespućija.


VASCO de GAMA (1469-1525), portugalski moreplovac

Vasko de Gama je portugalski istraživač, koji je prvi pronašao plovni put do Indije. Na put je krenuo Jula 1497, a u Indiju je stigao u maju 1498. i vratio se 1502. godine.


NICOLAS COPERNICUS (1473-1543), poljski astronom

Poljski astronom Kopernik, kao sveštenik, koristio je crkvu da bi sa njenog zvonika posmatrao zvezde. Studirao je na Univerzitetu u Krakovu, a od 1491. do 1503. na Univerzitetu Ferrara, u Italiji, gde je i doktorirao. Njegovo epohalno delo o obrtanju nebeskih sfera publikovano je dok je ležao na samrtnoj postelji. Katolička crkva protivila se učenjima Kopernika i zabranjivala njihovu publikaciju. Čim su objavljena, crkva je na njih stavila zabranu 1543, koja se zadržala sve do 1835. Kopernik je prvi utvrdio da planete sunčevog sistema rotiraju oko Sunca, a ne oko Zemlje. Time je oboren koncept koji je važio još od Aristotela. Po svoj prilici do toga je došao na bazi Aristarhovih učenja. Katolička crkva protivila se, takodje, i postavci heliocentričnog modela planetarnih kretanja, tokom skoro tri veka trajanja.
Kopernikova postavka je da je Sunce u centru planetarnih kretanja, a Zemlja obilazi svoju putanju oko Sunca u trajanju od jedne godine. Takvu svoju postavku iskazao je 1510-1514. u delu "Commentariolus". Po Kopernikovoj teoriji Zemlja se, takodje, obrće oko svoje ose, u trajanju od 24 sata za jedan pun obrt. Prema takvoj tvrdnji postao je jasniji i položaj zvezda na nebu. U početku Kopernik nije želeo da publikuje svoje delo "Commentariolus", već je isto kružilo medju njegovim prijateljima. Bojao se kontradikcije prema shvatanjima po Bibliji. Pa i kada je crkva skinula zabranu za heliocentrični model sveta 1616, zabrana se ipak zadržala sve do 1835, od kada je isto prihvaćeno u celom svetu. Nakon objave “Obrtanja nebeskih tela” 1543, Kopernikovu teoriju nisu prihvatali mnogi akademski ljudi, sve dok Johan Kepler nije ponudio svoju teoriju rotacije planeta po eliptičnim putanjama, umesto kružnih 1609. godine. Kopernik je izračunao dužinu sunčane godine od 365.2425 dana ili 365 d, 5 h, 49 min i 29 sec., a dužinu tropske godine od 365.2422 dana ili 365 d, 5 h, 48 min i 46 sec, što odgovara današnjim svemirskim merenjima.


FERDINAND MAGELLAN (1480-1521), portugalski moreplovac

Moreplovac Magelan oplovio je svet 1519. godine, istražujući Južnu Ameriku, a tom prilikom je otkrio prolaz za Pacifik, kasnije nazvan Magelanov prolaz. Mislio je da je blizu Azije, ali mu je uzelo 90 dana da doplovi do Filipina. Magelan je poginuo na Filipinima (ubili su ga tamošnji domoroci), a samo jedan njegov brod, od pet, uspešno se vratio u Portugaliju, oplovivši tako prvi put oko sveta.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:24
GALILEO GALILEI (1564-1642), italijanski naučnik

Galilej je rodjen u Pizi, Italija, gde je studirao medicinu, koju nikada nije završio. Godine 1583. primetio je da klaćenje lampe u katedrali traje jednako vreme bez obzira na dužinu amplitude. Godine 1586. pronašao je hidrostatičku vagu za odredjivanje relativne gustine tela, a 1610. konstruisao je refrakcioni teleskop. Godine 1632. publikovao je "Dialog" u kojem je obradio dva sistema sveta, što ga je dovelo do sukoba sa crkvom i zahteva da se odrekne Kopernikovog gledišta. Stavljen je u kućni pritvor.
Galilej se bavio matematičkom fizikom, a njegova najznačajnija dostignuća su u domenu pravila kretanja. On je odbacio mnoga Aristotelova objašnjenja, medju kojima i to da teža tela padaju na zemlju brže. Galilej je bacao predmete sa krivog tornja u Pizi, utvrdivši da sva tela padaju istim ubrzanjem, a to je dovelo do zakona po kome sva tela u vakumu padaju istom brzinom. Isto je kasnije potvrdjeno i od drugih istraživača. Galilej je, takodje, utvrdio da na bačeno telo deluju sila privlačenja zemljine teže i horizontalna komponenta istovremeno, što je kasnije potpunije definisao Njutn. Galilej je konstruisao i prvi sat sa klatnom, ali je isti napravljen tek posle njegove smrti.
I mada su pre Galileja napravljeni različiti teleskopi, on je napravio svoj astronomski teleskop, koji je za to vreme zaista bio superioran. Njime je prvi otkrio postojanje kratera i planina na Mesecu i na Veneri. Takodje je prvi otkrio i četiri meseca oko Jupitera.


JOHANNES KEPLER (1571-1630), nemački astronom i matematičar

Kepler je najpre radio kao pomoćnik matematičaru Tiko Brahe (Tyco Brahe) u Pragu 1600. godine, a nakon smrti Brahea 1601. nasledio je njegovu poziciju. Godine 1609. publikovao je "Novu astronomiju", u kojoj je obradio svoja dva zakona o planetarnim kretanjima. Godine 1611. publikovao je Dioptrics, kao prvi rad o geometrijskoj optici. A svoj treći zakon o planetarnim kretanjima publikovao je u "Harmoniji sveta" 1619. Kepler je prihvatao Kopernikovo mišljenje o svemiru i bio briljantan posmatrač neba, koji je vodio veoma precizne zabeleške svojih posmatranja. Na osnovu zabeležaka Brehea najpre je matematički izračunao kretanje Marsa. Ali, pošto je dobio Kopernikovo mišljenje o rotiranju planeta po pravilnim krugovima, njegovi proračuni nisu bili tačni. Osam godina kasnije utvrdio je da planete rotiraju oko Sunca po eliptičnim putanjama, iako im dva centra elipsi nisu bila mnogo udaljena, u svemirskom pogledu veličina. Tako je Kepler 1609. objavio svoja otkrića u delu "Astronomia nova", sa kristalno jasnim zakonom o svemiru. U svom sledećem radu "Harmonices Mundi" (Harmonija sveta) dodao je novi zakon, što je sve zajedno činilo “Keplerove zakone o planetarnim kretanjima”.
Po zakonu kretanja planeta po eliptičnim putanjama, Sunce se nalazi u jednom od eliptičnih centara. Njegov drugi zakon kaže da sve planete prelaze jednake površine za jednako vreme, nezavisno na kojoj lokaciji putanje se nalazile. To znači da se planeta ubrzano kreće približavajući se Suncu i usporava udaljavajući se od njega. Po trećem Keplerovom zakonu vreme punog obrta planete oko Sunca predstavlja njenu godinu. Iskazano u astronomskim jedinicama, to vreme podignuto na kvadrat ravno je udaljenosti date planete od Sunca na trećem stepenu: ał/T˛=K. K je konstanta, ista za sve planete.


PIERRE de FERMAT (1601-1665), francuski matematičar

Francuski matematičar De Fermet smatra se ocem brojne teorije. Po profesiji bio je pravnik, a matematikom se bavio iz hobija. Razvio je analitičku geometriju, u zajedništvu sa kolegom, takodje Francuzom, Reneom Dekartom (Rene Descartes, 1596-1650).


BLAISE PASCAL (1623-1662), francuski naučnik

Paskal je 1642-1644. napravio prvi digitalni računar, a 1647. dokazao da pritisak vazduha u atmosferi opada sa povećanjem nadmorske visine (altitude). Pre njega do iste tvrdnje došao je Italijan Evanđelista Toričeli (Evangelista Torricelli, 1608-1647). Paskal je utvrdio zakon po kome se pritisak u tečnostima u zatvorenom sudu prenosi ravnomerno u svim pravcima. Na tom principu 1650. napravljena je prva hidrostatička presa. I pored toga, Paskal je ostao zapamćen i kao matematičar, pošto je u svojoj devetnaestoj godini napravio prvu mašinu za računanje. Godine 1654. došao je do matematickog otkrića, koje će imati ogroman uticaj na buduće generacije, počeo je da izračunava verovatnoću dobijanja na kocki i sa Pjerom de Ferma (Pier de Fermat) izveo prvu teoriju verovatnoće.
U medjunarodnom sistemu mera uvedena je jedinica za pritisak Paskal, a u novije vreme i u kompjuterskoj terminologiji Pakal jezik, kao znak izuzetnih naučnih zasluga Paskala. U svojoj knjizi "Pensees", o teoriji matematičke verovatnoće istakao je višegodišnje filozofsko pitanje postojanja Boga. Paskal, po istom pitanju kaže: “Pametan čovek ce izabrati da veruje, pa ukoliko je u pravu on će postići svoje priznanje, a ukoliko i nije u pravu ništa neće izgubiti”.


ROBERT BOYLE (1627-1691), irski fizičar i hemičar

Robert Bojl je započeo studije u Ženevi sa jedanaest godina. Od 1654. je na Oksfordskom univerzitetu, gde se sreće sa Robertom Hukom, sa kojim radi eksperimente sa vakumom. Godine 1662. formulisao je svoj zakon, nazvan po njemu Bojlov zakon, po kome je pritisak gasa obrnuto proporcionalan zapremini, pri konstantnoj temperaturi. Na bazi tog zakona Robert Huk je konstruisao prvu vakum pumpu, pomoću koje su ostvarili veoma visoki vakum. Bojl je, takodje, eksperimentalno potvrdio da se zvuk ne prenosi kroz vakum, kao i da svi predmeti u vakumu padaju istom brzinom. U knjizi "Skeptični hemičar" kritički se osvrnuo na Aristotelovo mišljenje o sastavu svih predmeta u prirodi (od zemlje, vode, vazduha i vatre). On je postavio ideju da se elementi sastoje od korpuskula, mada ni on nije znao od kakvih, a to će mnogo kasnije postati osnova atomske teorije.


CHRISTIAN HUYGENS (1629-1695), holandski matematičar i fizičar

Hajgens je rodjen u Hagu, studirao je prava u Lajdenu, a bavio se matematikom. Doktorirao je u Anzeru 1655. Godine 1655. sa bratom Konstantinom konstruisao je teleskop dužine 10 stopa, kojim je 25. marta 1655. otkrio najveći saturnov satelit Titan. Nešto kasnije objasnio je i saturnove prstenove, kao čvrste pratioce planete.
Kao fizičar, verovao je da se svetlost ponaša kao talas, što je objavio 1690. u delu "Traite de la Lumiere" (Tretman svetlosti), a radi se o odbijanju i prelamanju svetlosti. Takvo njegovo mišljenje zanemarivano je čitav jedan vek, sve dok ga nije reafirmisao Tomas Jang (Thomas Young, 1773-1829). Hajgens ostaje zapamćen i po satu na bazi klatna, iz 1657-1658, opisanom u "Horologium" (Sat). Sat po principu Hajgensa postao je monumentalan za napredak u istraživanjima u domenu fizike. Matematički opis klatna prikazan je u radu "Horologium Oscillatorium" (Satno klatno) 1673. U tom radu Hajgens prvi put pominje pojam inercije. Hajgens je blisko saradjivao sa Leibnizom, koga je podržavao u kontroverznom sukobu sa Njutnom, u domenu gravitacije. Postoje indikacije da je Njutn prisvojio Hajgensove nalaze iz obasti svetlosti, kao i neke nalaze Roberta Huka iz oblasti vakuma. Za Hajgensa se smatra da je osnivač Francuske akademije nauka za čijeg je člana biran 1665. i čiji ugled je podigao svojim radovima. Pre toga postao je član Engleskog kraljevskog društva 1663.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:27
ANTON Van LEEUWENHOEK (1632-1723), holandski naučnik

Levenhuk se smatra prvim istraživačem protozoe, ljudskih spermatozoida, bakterija i crvenih krvnih ćelija (1674-1684). Protozoe je izučavao u vezi sa tropskim oboljenjima, uključujući malariju. Našao je da su bakterije uzročnik kolere i tetanusa. Posle njegove smrti u svetu je ostalo 247 mikroskopa, od kojih se sedam i dan danas koriste, jedan čak sa rezolucijom od 2 mikrometra.


ROBERT HOOKE (1635-1703), engleski naučnik

Robert Huk se sreo sa Robertom Bojlom 1656. na Oksfordskom univerzitetu, gde su zajedno radili istraživanja sa vakumom. Huk je otkrio zakon elasticiteta i napravio je najsavršeniju vakum pumpu 1659, pomoću koje je Bojl došao do mnogih svojih otkrića. U domenima ispitivanja svetlosti prihvatio je zaključke Kristiana Hajgensa, po kome se svetlost ponaša u vidu talasa. Njemu se po tom pitanju suprostavio Isak Njutn, a Robert Huk je nakon toga tvrdio da je on došao do otkrića koja su najviše slave donela Njutnu, prisvojivši njegove rezultate iz lične korespodencije (Quantum Loops, p. 65). Robert Huk, takodje, tvrdi da je on Njutnu predložio univerzalnu gravitaciju, što je Njutn kasnije prikazao kao svoj čuveni Zakon o gravitaciji.
Huk je prvi dokazao da se svi materijali pri zagrevanju šire, a od svega priznat mu je jedino Zakon o elasticitetu 1670. On je dokazao da su deformacije tela direktno srazmerne primenjenoj sili. On je, takodje, prvi primenio izraz ćelija u svom radu "Micrographica" (Sitno crtanje). U ovom radu objasnio je i sagorevanje, kristalnu strukturu snežnih pahuljica i studiju o fosilima (davno izumrlim stvorenjima). Došao je do zaključaka koje će kasnije objasniti Čarls Darvin. U domenu astronomije, Huk je locirao veliku crvenu tačku na Jupiteru i prvi tvrdio da velika planeta Jupiter rotira oko svoje ose.


SEKI KOWA (1642-1708), japanski matematičar

Seki Kova se smatra japanskim ocem matematike. Kao dete pokazao se kao genije, razvio je briljantnu teoriju determinanata, koje se danas primenjuju za rešavanja simultanih jednačina.


ISAAC NEWTON (1642-1727), engleski fizičar i matematičar

Njutn je rodjen na Božić, 25. decembra po Julijanskom kalendaru. Rodjen je sa sedam meseci, kao i Kepler. Radovi Galileja, Keplera i Hajgensa bili su stepenice preko kojih se astronomska nauka popela do veličanstvenih saznanja. Prvi svoj naučni rad "New Theory about Light and Colours" (Nova teorija svetlosti i boja) Njutn je publikovao 1672, a 1687. rad "Philosophiae Naturalis Principia Matematica" (Matematički principi prirodne filozofije), koje je više poznato samo kao "Principia". Rano se upoznao sa radovima Euklida, Arhimeda, Apolonia, Kopernika i drugih naučnika, nakon čega je osetio svoju nadmoćnost.
Njutn nije uočen kao darovit u ranoj mladosti. Čak se nije isticao ni na Univerzitetu Kambridž, sve do pojave kuge (1665-1666), kada je pretila opasnost zatvaranja koledža Triniti. U domenima istraživanja, prvo se upustio u razmatranje zakona prirode i matematike, kada je formulisao mnoge naučne principe, koji će kasnije postati osnov njegovih uspeha. Do univerzalnog zakona o gravitaciji došao je kroz korespodenciju sa Robertom Hukom (Huk tvrdi da je Njutn prisvojio njegove rezultate istraživanja) 1680. Nakon nagovora Edmonda Haleja 1684, da iznadje kako se planete kreću po eliptičnim putanjama, prema Johanu Kepleru, Njutn je odgovorio da je to na osnovu zakona gravitacije. Zatim je ponovo izračunao svoje dokaze, koje je publikovao u "Philosophiae Naturalis Principia Matematica". Ovim zakonom gravitacije pretpostavlja se da se sva tela privlače medjusobno silama srazmernim njihovim masama a obrnuto kvadratima njihovih rastojanja. Time je Njutn uspeo da objasni Keplerove eliptične putanje planeta oko Sunca. Na bazi Galilejevih nalaza, Njutn je, takodje, prikazao zakone kretanja, po kojima Zakon inercije kaže: “da telo u stanju mirovanja ili kretanja pravolinijski pri konstantnoj brzini teži da nastavi to stanje sve dok ga druga sila ne izvede iz toga stanja”. Po drugom zakonu kretanja, sila koja uzrokuje kretanje ravna je proizvodu mase i ubrzanja, a treći zakon kretanja glasi da je sila akcije ravna sili reakcije. Izradio je prizmu kojom je Sunčevu svetlost razložio na crvenu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu i nazvao ih spektrom.
Njutn je 1660. godine renovirao Galilejev teleskop, kojim je otklonjen problem aberacije.
Njutn je u nauci prihvaćen kao jedan od najvećih umova svih vremena, mada ima dokaza da se za svoja ostvarenja nije baš namučio, dosta je uzeo od drugih (Huygens, Hooke, Galileo). Medjutim, jednom stečeni imidž, makar i bez stvarne podloge, teško se menja. Slično će kasnije biti pomenuto i pri prikazima Tomasa Edisona, Đulijema Markonija i Alberta Ajnštajna.
Milutin Milanković ima za sve naučne velikane divne reči hvale. Tako on za Njutna kaže: “Njutnova 'Principia' svojim sadržajem zauzima prvo mesto medju svim delima naučne literature. Zbog toga što je u tom delu objavljen opšti zakon prirode kome se pokorava cela vasiona, a i zbog toga što se tom zakonu pokoravaju kretanja svih nebeskih tela sa apsolutnom matematičkom tačnošću tako da ih računskim putem možemo pratiti u daleku budućnost i drevnu prošlost. Zato Njutnovo delo predstavlja, još i danas, vrhunac egzaktnih nauka, uzor pozitivne filozofije i ponos čovečanstva dokle može da dosegne moć uma. Tvorac toga dela smatra se najlepšim primerom ljudskoga genija”.


GOTTFRIED LEIBNIZ (1646-1716), nemački matematičar

Lajbniz je zapamćen kao veoma uporan istraživač u razvoju matematičkih teorija, pre svih statistike. U Londonu se sreo sa Njutnom, a kasnije su obojica tvrdila da su prvi pronašli calculus, što nikada nije do kraja utvrdjeno. Više bi se moglo verovati Lajbnicu da je on bio u pravu. Godine 1700. Lajbnic je ubedio Pruskog Frederika I da formira Prusku akademiju nauka, čiji je Lajbnic postao prvi predsednik.


EDMUND HALLEY (1656-1742), engleski astronom

Halej se najčešće pominje po kometi, koju je on otkrio 1682. i kojoj je dato ime po njemu, Halejeva kometa. Halej je ohrabrio Njutna da publikuje svoj rad "Principia". Izučavao je pojave i putanje kometa u svemiru i zaključio da se komete ponovo pojavljuju u tačno odredjenom vremenskom periodu. Prema njegovim proračunima Halejeva kometa pojavljuje se svakih 76 godina i zaista, ista se ponovo pojavila 1758, pa 1834, pa 1910 i poslednji put 1986, a sledece njeno pojavljivanje desice se 2062 godine. To znači da se u ljudskom veku Halejeva kometa može videti samo jednom. Halej je izučio putanje dvadeset tri komete, što je publikovao 1705. u "A Synopsis of the Astronomy of Comets" (Sinopsis astronomije kometa). On je, takodje, utvrdio da i zvezde imaju svoje putanje, a za Mesec je izračunao devetnaestogodišnju putanju, na osnovu čega je potvrdio teoriju o sekularnom ubrzanju, koju je inače predvideo još 1695. Tokom 1716. računao je zemljino odstojanje od Sunca, u odnosu na planetu Veneru. Izradio je i kartu južnog sazveždja 1679. Pored astronomije Halej se smatra utemeljivačem geofizike, 1686, izradivši karte vetrova na zemlji, sa morskim strujama i magnetnim vibracijama. Takodje se bavio izučavanjem slanosti mora i isparavanjem jezera 1687-1694, prema čemu je izračunavao starost Zemlje. Matematički je izračunao pritiske u funkciji nadmorske visine, čime je usavršio barometar. Čak je izračunavao i mortalitet stanovništva, veličine atoma, optiku duge i sl.

PsiHoPaT
13/09/2008, 01:30
THOMAS NEWCOMEN (1663-1729), engleski pronalazač

Njukomen je počeo gradnju prve parne mašine 1705, a stavio je u pogon 1712. godine. On je imao svoju radionicu u kojoj je proizvodio uredjaje za ispumpavanje vode iz rudarskih okna. Prvo je osmislio da umesto konja i ljudskoga rada upotrebi atmosferski pritisak, pa je na jednoj strani formirao vakum a na drugoj pritisak, što je ostvarilo izvestan rad. Zatim je umesto vazduha primenio vodenu paru 1712. i time uspešno rešio dati problem. Posredstvom poluga njegova pumpa je izvlačila 27000 litara vode na sat pri snazi od 5.5 HP. Za svoga života instalirao je 29 takvih pumpi. Posle njega mnogo bolje rešenje ostvariće Džejms Vat (James Watt, 1736-1819), čime će otpočeti industrijska revolucija.


DANIEL FAHRENHEIT (1686-1736), nemački fizičar

Farenhajt je rodjen u Gdanjsku, Poljska, a većinu života radio je u Italiji, gde se zainteresovao za termometriju. Prvi primitivni termometar konstruisao je Galilej, dok je Farenhajt za svoje termometre najpre primenio alkohol 1709, pa živu 1714. Već 1715. konstruisao je termometarsku skalu, usvajajući za nulti podeljak tačku mržnjenja vode. Svojim proračunom dobio je da voda mrzne pri 30°F, a da je temperatura ljudskoga tela 90°F. Kasnije su ove vrednosti revidirane na 32°F, odnosno 96°F. Prema toj skali temperatura ključanja vode bila je pri 212°F. Prema datoj skali od 32 do 212 postoji 180 podeljaka i ista se koristila širom sveta, sve do 1970. u Engleskoj, a u SAD i dan danas. Kasnije je Farenhajtova skala pretežno zamenjena Celzijevom, prema autoru Švedjaninu Andersu Celsius (1701-1744).


DANIEL BERNOULLI (1700-1782), švajcarski matematičar i fizičar

Po završetku studija u Evropi, Bernuli odlazi u Akademiju nauka u St. Petersburg, Rusija, gde se bavio matematikom. Sa 32 godine odlazi u Švajcarsku, gde radi kao profesor anatomije, pa zatim botanike i konačno fizike. Zapamćen je po svom radu "Hydrodinamica" u kome je opisao osobine vode u protoku 1738, što je u nauci poznato kao Bernulijev zakon i Bernulijeva formula.


CAROLUS LINNAEUS (1707-1778), švedski botaničar

Karlus Linus je od malena voleo cveće, po čemu je dobio nadimak “Mali botaničar”. Već 1735. publikovao je svoj prvi rad "Systema Naturae" (Prirodni system), u kome je postavio novi sistem imenovanja biljaka. Svako ime sastojalo se od po dve reči, od kojih prva odredjuje rod (genus) ili grupu vrsta kojoj dotična biljka pripada, a druga reč označava odredjenu vrstu (species) ili tip biljke. Na primer ime suncokreta je po Linusu Helianthemum annus. Linusov metod bio je daleko jednostavniji od dotada svih važećih. Ovaj sistem imenovanja biljaka u upotrebi je i dan danas, u celom svetu.


RUDJER BOŠKOVIĆ (1711-1787), dubrovački naučnik i diplomata

Rudjer Bošković rodjen je u Raguzi (Dubrovnik), a studirao je matematiku i fiziku u Rimu. Jedan je od prvih svetskih naučnika koji je prihvatio teoriju univerzalne gravitacije Isaka Njutna. Veći deo života radio je u Rimu, ali je baš zbog Njutna otišao u Britaniju 1759, gde je imao priliku da se sretne sa brojnim naučnicima sveta, toga vremena. Britanskim naučnicima Bošković je bio dobro poznat po svojoj teoriji o atomizmu. Pored toga istakao se i kao hemičar, u domenima: kohezije, hemijskih afiniteta, krstalizacije, kao i u oblasti toplote. Za Boškovića je J.J. Thomson rekao da je dao najbolje objašnjenje o koheziji, koje je prihvaćeno u celom svetu. Rudjer Bošković je značajno uticao na engleske naučnike: Dejvija, Fradeja, Maksvela, Kelvina, Tomsona. Tompson je takodje rekao da su Boškovićevi radovi bili toliko napredni i da su imali najveći uticaj za dalja istraživanja Devija i Fardeja. Rudjer Bošković je započeo, a Majkl Faradej završio teoriju hemijskih elemenata i elektrolita. U svoje vreme Bošković je publikovao 70 naučnih radova, u kojima je obuhvatio oblasti optike, gravitaciju, trigonometriju, astronomiju i meteorologiju. Istakavši se u domenima atomske teorije, za Boškovića je Maksvel napisao 1877. u časopisu "Natura" : “Najbolja stvar koju možemo učiniti je osloboditi se pojma nukleusa i zameniti ga atomom Rudjera Boškovića”. Lord Kelvin smatrao je da su Boškovićeve ideje apsolutne i da je njegova teorija neograničena.
Bošković se smatra pionirom nauke o geodeziji i on je prvi inicirao merenje zemljinih meridijana.
Boravio je i u Francuskoj i postao član Francuske akademije nauka, a bio je i član Kraljevskog društva u Rimu. Uz sve što je učinio u nauci, izuzetno se zalagao za svoj kraj pa je tokom boravka u Rimu bio i zvanični diplomatski predstavnik Dubrovnika.
Napomena: Hrvati Rudjera Boškovića smatraju svojim, pošto im je kao takav veoma potreban, iako po raspoloživim podacima proizlazi da je srpskog porekla.

PsiHoPaT
13/09/2008, 17:42
JOSEPH BLACK (1728-1799), škotski hemičar

Josef Blek je studirao hemiju u Edinburgu, a bio profesor medicine na Univerzitetu Glazgov. Prvi je otkrio sposobnost materija da apsorbuju toplotu, a da pri tome ne povećavaju svoju temperaturu i uveo pojam Latentne toplote. Latentnu toplotu najbolje je objasnio u slučaju topljenja leda, za koje vreme se održava stalna temperatura od 0°C, kao što je slučaj i tokom isparavanja vode pri 100°C. Ovim otkrićem objasnio je razliku izmedju toplote i temperature. Takodje mu se pripisuje otkriće ugljendioksida. Ekstrahovao ga je iz reakcije razlaganja kalcijumkarbonata, iz procesa disanja, u procesu sagorevanja uglja i u procesu fermentacije. U hemiji je istakao značaj kvantiativnog eksperimentisanja.


HENRY CAVENDISH (1731-1810), engleski fizičar

Rodjen je u Nici, Francuska, a studirao je na Kembridžskom univerzitetu, koji nije završio. Nasledio je veliko bogastvo od roditelja i sa njime veoma neobično ponašao. Radio je eksperimente iz fizike i hemije i publikovao ih u velikom broju radova. Kevendišu se pridaje značaj za pionirski rad u otkrivanju i razumevanju nezapaljivih gasova. Otkrio je i metodu merenja težine gasova. On je utvrdio da mešanjem dve zapremine nezapaljivog vodonika i jedne zapremine kiseonika nastaje voda (2 H + O = H2O). Kako sam Kevendiš nije žurio sa objavom svojih nalaza, ovo otkrice objavili su mu Antoan Lavoasije (Antoine Lavoisier, 1743-1794) i Džejms Vat (1736-1819). Značaj ovoga dokaza, da voda nije elemenat, kako se verovalo još od Aristotela, je ogroman. On je, takodje, dokazao da se i vazduh sastoji od jednog dela kiseonika i četiri dela azota, i jednak je gde god da se uzme uzorak. Uz to je dokazao i prisustvo 1% ostalih gasova, koje je nazvao inertnim gasovima, pošto se isti u to vreme nisu mogli razdvojiti. Uz sve navedeno, otkrio je i azotnu kiselinu, rastvaranjem azotoksida u vodi. Smatra se da je Kevendiš prednjačio oko pola veka ispred svojih savremenika. Većina njegovih otkrića ostala su neobjašnjena, sve dok nisu pronadjene njegove beleške, koje je posle Kevendiševe smrti publikovao Džejms Klerk Maksvel (James Clerk Maxwell 1831-1879). Kevendiš je utvrdio gustinu zemlje, 5.5 puta gušća od vode. Bavio se i ispitivanjem elektriciteta, što su posle njega dovršili Čarls Kulon (Charles Coulomb, 1736-1806), Džordž Om (Georg Ohm, 1789-1854) i Majkl Faradej (Michael Faraday, 1791-1867). Kevendiša naročito veliča Mihajlo Pupin u svojoj knjizi “Od imigranta do pronalazača”.


JOSEPH PRIESTLEY (1733-1804), engleski hemičar

Josef Pristli se pamti po otkrićima više gasova, medju kojima ugljendioksid iz fermentacije, koji je primenio u proizvodnji soda-vode, te vodonika, azotsuboksida (gas smeha), azotdioksida, azotoksida, vodonikhlorida, ugljenmonoksida, sumpordioksida, amonijaka i drugih. Svakako najznačajnije otkriće mu je kiseonik.


JAMES WATT (1736-1819), škotski pronalazač

Džems Vat se najčešće pominje kao prvi pronalazač parne mašine. On to u stvari nije. Prvu parnu mašinu napravio je Tomas Njukomen (Thomas Newcomen), četvrt veka pre Vatovog rodjenja. Medjutim, Njukomenova mašina ograničavala se samo na ispumpavanje vode iz rudarskih okna, a Vatova parna mašina naišla je na veoma široku primenu i njenom primenom otpočela je industrijska revolucija. Vat je 1765. rekonstruisao i unapredio Njukomenovu mašinu, dodajući joj kondenzator pare i održavanje stalne temperature radnog cilindra. Od 1775. otpočela je njena masovna proizvodnja i primena, a 1790. Vat je potpuno usavršio svoju mašinu modifikujući je u rotaciono kretanje sa centrifugalnim regulatorom broja obrtaja.


CHARLES De COULOMB (1736-1806), francuski fizičar

Čarls Kulon je našao da su elektricitet i magnetizam dva različita fluida. Po njegovom zakonu (Kulonov zakon) sile izmedju dva naelektrisana tela srazmerne su korenu njihovih rastojanja. Na primer, utrostručavanjem rastojanja izmedju naelektrisanih tela sila opada devetostruko. Takodje, sila je direktno proporcionalna proizvodu naelektrisanja oba tela. Drugim rečima, Njutnov zakon gravitacije ogledao se u elektricitetu. Slično je Kulon utvrdio i za magnetizam, pa su neki naučnici počeli razmišljati da li izmedju gravitacije, elektriciteta i magnetizma postoji neka medjuzavisnost. Sam Kulon, medjutim, verovao je da su to različiti fluidi. Posle Kulona, Kristijan Ersted (Christian Oersted, 1777-1851), Andre-Mari Amper (Andre-Marie Ampere, 1775-1836) i Majkl Faradej (Michael Faraday, 1791-1867) definisali su fenomen elektromagnetizma.
U slavu Kulona SI sistem mera uveo je jedinicu električnog naboja nazvanu Coulomb (Kulon), koja je ravna protoku struje od jednog ampera u jednoj sekund


JOSEPH LOUIS LAGRANGE (1736-1813), francuski matematičar

Josef Lagranž je Francuz, rodjen u Torinu, Italija. Prvo interesovanje za nauku iskazao je prema radovima engleskog astronoma Edmunda Haleja, kao i za matematiku. Kasnije, kao direktor Akademije u Berlinu zainteresovao se za kretanja planeta. Vratio se u Pariz 1787. i reformisao matematički sistem. A nakon Francuske revolucije, Napoleon mu je odao lično priznanje za svoja ostvarenja. Danas postoji pojam Lagranžeove matematike.

PsiHoPaT
13/09/2008, 17:45
LUIGI GALVANI (1737-1798), italijanski naučnik

Galvani je, tokom eksperimentisanja sa strujama, primetio da žablji bataci na metalnoj ogradi proizvode struju. Isto je, kasnije, opovrgao Alesandro Volta, ali je Galvani ipak u nauci ostao upamćen po imenu galvanometar, koje je dato u njegovu čast, a koristi se za merenje električnih struja, kao i po postupku nazvanom galvanizacija, što čini površinsko nanošenje metalnih jona.


WILLIAM & CAROLINE HERSCHEL (1738-1821 & 1750-1848), britanski astronomi

Oboje su rodjeni u Nemačkoj, po državljanstvu Britanci, Vilijam i Karolin Hersel zapamćeni su po svojim otkrićima u domenu astronomije, i to Vilijam je, nakon otkrića teleskopa, otkrio planetu Uran, a Karolin, posle Vilijamove smrti otkrila je osam kometa.


DOSITEJ OBRADOVIĆ (1739-1811), tvorac srpskog identiteta

Dositej Obradović je rodjen u Čakovu, Banat, rano je ostao bez roditelja i pobegao u manastir Hopovo, u Fruškoj Gori, gde se zakaludjerio. Zaiteresovao se kako za crkvenu literaturu tako i za srpsku istoriju, a posebno za Dušanov zakonik. U svet je krenuo relativno rano, već 1761. i ostao 40 godina. U Haleu, Nemačka, prihvatio je krilaticu “Prosvetom ka slobodi”. Radio je kao učitelj, lekar, korektor, predavač i postao poliglota, naučio je: grčki, latinski, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski.
Dositej Obradović se u Srbiji pamti kao osnivač prve škole i kao prvi srpski moderni pisac. Osnivač je beogradskog Lyceuma i prvi Ministar prosvete u Srbiji. Takodje je pomogao osnivanje Velike škole u Beogradu 1808. i otvorio beogradsku Bogosloviju. Lično je vodio brigu o obrazovanju Karadjordjevog naslednika, sina Alekse. Pred smrt je radio i na otvaranju prve štamparije u Beogradu. Dositej Obradović je utro put za delovanje Vuka Stefanovića – Karadžića i prvi je u Srbiji počeo da piše na nacionalnom jeziku, prostim narodnim dijalektom. Otuda se Dositej i Vuk smatraju osnivačima moderne srpske kulture.
Putovao je veoma mnogo, boravio na Krfu, na planini Atos, na Peloponezu, u Izmiru i Carigardu, u Veneciji, Zadru, Vieni, Karlovcima, Bratislavi, Trstu, Lajpcigu i Haleu, Parizu, Londonu i mnogim drugim mestima. Najznačajnija Dositejeva pisana dela su: "Život i priključenije"; "Pismo Haralampiju"; "Sovjeti zdravog razuma", i druga. Za Dositeja je Jovan Skerlić rekao da je za svoga života više video i znao nego i jedan živi Srbin.


JOSEPH MONTGOLFIER (1740-1810), francuski balonista

Braća Jozev (Joseph) i Etjen (Etienne) Mongolfije (Montgolfier) su prvi izumitelji vazdušnog balona, koji je poleteo sa čovekom 1783. Prvi balon izradjen je na bazi toplog vazduha, mada su eksperimenti vršeni i sa vodonikom. Let u balonu na bazi vodonika, nešto kasnije, ostvario je njihov zemljak Žak-Aleksandr-Sezar Šarl (Jacques-Alexandre-Cesar Charles).


KARL WILHELM SCHEELE (1742-1786), švedski hemičar

Karl Šile se smatra otkrivačem kiseonika, dve godine pre Josefa Pristlija, 1772, ali to nije odmah publikovano. Nakon toga, 1774, otkrio je hlor, a 1775. primljen je za člana Stokholmske akademije nauka. Šile je, takodje, zaslužan i za otkriće efekta svetlosti na soli srebra, što je kasnije postala osnova za razvoj fotografije. Za Šilea je ostalo zapisano da je bukvalno bio spreman da umre za nauku.


ANTOINE LAVOISIER (1743-1794), francuski hemičar

Lavoazije je bio najcenjeniji hemičar u svoje vreme, a ipak je zaršio na giljotini. I danas se Lavoazije smatra osnivačem savremene hemije. Njegovi zaključci doveli su do restruktuiranja u hemiji, slično kao što su Njutnovi imali efekta u fizici. Prva izučavanja Lavoazijea obuhvatala su merenje dobitka ili gubitka prilikom zagrevanja i sagorevanja materija. Ovi eksperimenti doveli su do Lavoazijeovog zakona o očuvanju materije. Zatim je eksperimentalno dokazao da čvrste materije prilikom sagorevanja dobijaju u masi, a rezultat su reakcije vezivanja gasova iz vazduha (pre svega kiseonika). On je takodje utvrdio prisustvo azota u vazduhu, kao neutralnog gasa. Svoje nalaze sumirao je u delu "Traite Elementaire de Chimie" (Osnovni tretmani u hemiji). Time je potvrdio da je kiseonik vitalna komponenta u procesima disanja i sagorevanja. On je, takodje, sumirao dotadašnje nalaze francuskih hemičara i potvrdio da je voda kombinacija vodonika i kiseonika. Ovim nalazom došao je u sukob sa Kevendišom i Džemsom Vatom, koji su do istoga otkrića došli pre Lavoazijea. Radeći kao hemičar istraživač, Lavoazije je paralelno radio i u firmi za ubiranja takse, pa je na tim poslovima došao u sukob sa francuskim revolucionarima, koji su ga osudili na smrt giljotiniranjem. Tako je, na žalost, završio jedan od najslavnijih francuskih naučnika.

PsiHoPaT
13/09/2008, 18:36
ALESSANDRO VOLTA (1745-1827), italijanski fizičar

Volta je pronalazač baterije za čuvanje statičkog elektriciteta. Izučavao je nalaze Luidjija Galvanija ali je odbacio njegove tvrdnje da žablji bataci zadržavaju elektricitet. Volta je, naprotiv, utvrdio da su različiti metali važan faktor za proizvodnju struje. Inače, Galvani i Volta su bili lični prijatelji i Galvani je svoje nalaze poslao Volti na reviziju, očekujući pozitivan odgovor. Medjutim, došlo je do neslaganja. Volta je praveći baterijske elemente stavljao svoj jezik izmedju metalnih elektroda da bi utvrdio protok struje. Time je otkrio da u tečnim baterijama sa elektrodama srebra i cinka pri zatvaranju kruga nastaje tok struje. Za ta ostvarenja Napoleon je Voltu proizveo u grofa, a zatim u senatora Lombardije i odlikovao ga medaljom Legije časti.


EDWARD JENNER (1749-1823), engleski doktor

Edvard Džener je doktor koji je napravio prvu vakcinu u svetu. Izučavao je anginu, a do najvećeg otkrića došao je eksperimentišući sa malim boginjama. U njegovo vreme od malih boginja umirao je svaki peti stanovnik, a prirodnog leka nije bilo. Primećeno je da preživele osobe ne mogu dobiti isto obolenje po drugi put, pa su prvi eksperimenti krenuli u pravcu inficiranja malim boginjama u otvorene rane. Medjutim, ovaj postupak pokazao se rizičnim. Tokom 1796. godine dr Edvard Džener je čuo priču da žene dojilje, koje obole od ovčijih boginja, ne mogu dobiti male boginje. Znalo se da su ovčije boginje blaža forma malih boginja i od njih se nije umiralo. Dana 14. maja 1796. u ordinaciju dr Dženera došla je gospodja Sara Nelmes, dojilja koja je imala ovčije boginje. Doktoj je ekstrahovao njeno mleko i ubedio oca jednog osmogodišnjeg dečaka da ga inficira. Kao što se i očekivalo, dečak je dobio blagi oblik ovčijih boginja i brzo ih preboleo. Uskoro zatim, dr Džener je inficirao istog dečaka sa latentnom dozom malih boginja. Do obolenja nije došlo. Doktor je svoj eksperiment ponovio nakon nekoliko meseci na istom dečaku, ali se boginje nisu pojavile. Iako još nije znao pravi način dejstva, dr Džener je zaključio da je vakcinacija pravi metod borbe protiv malih boginja. Tada, 1798 godine, publikovao je rad "An Inquiry into the Causes and Effects of the Variolae Vaccinae" (Traženje uzroka i efekti vakcine variole), što je dovelo do njegovog masovnog prihvatanja, a od 1900. godine to je postao i jedini način borbe protiv malih boginja u svetu.


ALEXANDER MacKENZIE (1764-1820), škotsko-kanadski istraživač

Aleksander MekKenzi je prva osoba koja je prešla severnoamerički kontinent, od severne Kanade do Meksika. U Kanadu je imigrirao iz Škotske i zaposlio se u firmi za trgovanje krznom “Hudson Bay Company”, pre polaska na put da istrazi vodeni prolaz do Pacifika. Obišao je Velika jezera 1789, i tom prilikom je otkrio reku koja teče u pravcu zapada. Krenuo je njenim tokom, ali se razočarao kada je ustanovio da ona teče u pravcu severa, u Arktik. Ta reka, kasnije je nazvana po njegovom imenu MacKenzie River. Njegova otkrića pomogla su kasnije otvaranju Pacifičkog severa za doseljavanja Evropljana.


JOHN DALTON (1766-1844), engleski hemičar

Daltonova atomska teorija transformisala je osnove hemije i fizike. Početkom devetnaestog veka Englez Dalton istraživao je rastvorljivost gasova u vodi. Smatrao je da se gasovi nalaze u obliku atoma, prema ideji koja je važila još od Demokrita (460-370 PNE). Dalton je, medjutim, dao objašnjenje ulaska elementarnih gasova u jedinjenja tokom hemijskih reakcija. Svoju teoriju saopštio je 1803, a knjigu “A New System of Chemical Phylosophy” publikovao je 1808. Njegovo objašnjenje glasi: atomi istih elemenata su identični, oni se ne stvaraju niti nestaju, sve je sačinjeno od atoma, hemijske promene su jednostavno premeštanje atoma i jedinjenja su sastavljena iz atoma odgovarajućih elemenata. U istoj knjizi sumirao je i do tada poznate elemente sa njihovim atomskim težinama, uporedjene sa vodonikom, čiju težinu je usvojio za jedinicu. Prema tome, ugljenik je imao atomsku težinu 12, kiseonik 16 itd. Dalton je, medjutim, pogrešno zaključio da elementi uvek reaguju u medjusobnim odnosima jedan prema jedan, prema kome je molekul vode bio HO a ne H2O. Pored ovoga, Dalton je izveo svoj zakon “parcijalnih pritisaka”, po kome se vazduh sastoji od mešanih gasova, a ne jedinjenja, i prvi je potvrdio jednako širenje svih gasova pri jednakom povećanju temperature. On je, takodje, prvi utvrdio i tačku rose.


ANDRE-MARIE AMPERE (1775-1836), francuski fizičar i matematičar

Hans Kristijan Ersted (Hans Christian Oersted, 1777-1851) je prvi primetio da se magnetna igla otklanja pri dotoku struje. Majkl Faradej (Michael Faraday, 1791-1867) je prvi primenio otkrića Ersteda, ali je ipak sve to ostalo ne objašnjeno do Amperovog tumačenja. On je u nauci osnovao granu elektromagnetizma. Amper je bio briljantan matematičar i predavao je matematiku u rodnom Lionu u Francuskoj. Od 1802. je profesor fizike i hemije, a Napoleon ga je proizveo u inspektora na univerzitetu. Baveci se elektromagnetizmom matematički ga je definisao i nazvao ga elektrodinamikom. Amper je uočio da jedna struja ima uticaja na drugu. Isto tako, utvrdio je da dva magneta utiču jedan na drugi. Otuda je počeo ove dve pojave da posmatra kao slična dogadjanja. Zatim je propustao struje kroz dva paralelna provodnika pa je utvrdio da ako su struje istoga smera provodnici se medjusobno privlače, a ako su struje suprotnih smerova, provodnici se odbijaju. Ovaj nalaz rezultirao je kao Amperov zakon, 1827, koji se suprostavlja Njutnovom zakonu univerzalne gravitacije. Dokazano je da je magnetna sila izmedju dva električna provodnika srazmerna proizvodu struja, a obrnuto srazmerna korenu njihovih rastojanja. Amper je inovirao solenoid, a u mernom sistemu SI data je jedinica jačine struje “amper”, u njegovu čast.


AMEDEO AVOGADRO (1776-1856), italijanski fizičar

Italijan Avogadro prvi je utvrdio teoriju o zapremini gasova 1811, ali je ona ostala zanemarena punih pola veka nakon toga. Avogadro je spojio dve nespojive hipoteze Jozefa Luisa Gej-Lisaka i Džona Daltona. Gej-Lisak je pretpostavio da se gasovi uvek medjusobno vezuju u odnosima celih brojeva (2:1 ili 2:3) a nikada u frakcijama, pri istim temperaturama i pritiscima. Dalton ovo tumačenje nije prihvatao, tvrdeći da gasovi reaguju samo u atomskim odnosima jedan prema jedan. U to vreme pojam molekula nije još bio jasan, a kiseonik i vodonik egzistiraju u prirodi baš u molekulskim oblicima (H2 i O2). Avogadro je uočio da pojam molekula objašnjava Gej-Lisakovu tvrdnju, prema kojoj četiri atoma vodonika vezuju dva atoma kiseonika, dajući dva molekula vode (2 H2 + O2 = 2 H2 O).
Prema Avogadrovom zakonu pri istom pritisku i temperaturi jednake zapremine svih gasova imaju isti broj molekula.
Tek 1860, kada je Stanislao Kanizaro (Stanislao Cannizzaro) otkrio Avogadrove neobjavljene rezultate rada saopštio ih je na skupu hemičara, kada je zakon i prihvaćen. Time su otklonjeni nesporazumi oko poimanja atoma i molekula i njihovih relativnih atomskih odnosno molekulskih težina. Avogadrov broj, kao konstanta koja pokazuje broj čestica kao molova
svake supstance iznosi 6.0221367(36) x 10˛ł usvojen je posle toga.

PsiHoPaT
13/09/2008, 18:38
HANS CHRISTIAN OERSTED (1777-1851), danski fizičar

Hans Kristian Ersted je prvi otkrio pojam elektromagnetizma. Završio je fiziku i farmaciju u Kopenhagenu, a kasnije je postao direktor Politehničkog instituta. Držao je javna popularna predavanja, a 1820. slučajno je otkrio da igla kompasa skreće kada se u blizini upali baterija. On je zatim utvrdio da električna struja proizvodi magnetno polje oko električnog provodnika. Ovo otkriće, uskoro zatim, postalo je ideja vodilja naučnicima Amperu i Faradeju.


JOSEPH GAY-LUSSAC (1778-1850), francuski hemičar i fizičar

Za Gej-Lisaka se u nauci čulo nakon publikovanja Čarlsovog i Bojlovog zakona (Alexandre Jacques--Cesar Charles & Robert Boyle). Prema ovome zakonu odredjena količina bilo koga gasa širi se za jednaku vrednost pri porastu temperature, pri konstantnom pritisku. Takodje, pri snižavanju temperature svim gasovima se smanjuje zapremina za isti odnos, sve do temperature apsolutne nule (-273.16°C), pri kojoj temperaturi zapremina im postaje ravna nuli. Otuda je Kelvinova temperaturna skala usvojila ovu vrednost za apsolutnu nulu, a to je teorijski najniža temperatura koja se može ostvariti. Ovaj zakon publikovan je istovremeno sa otkrićima Džona Daltona, pa je Dalton nameravao diskreditovati Gej-Lisaka zbog konflikta sa njegovom atomskom teorijom, ali je u medjuvremenu Avogadro 1811. objavio svoju teoriju o atomima i molekulima, što je objedinilo oba prednja zaključka.
Gej-Lisak je sa svojim zemljakom, Francuzom Tenarom otkrio elemente bor i jod, a 1815. otkrili su cijanid, čime su pobili Lavoazijevu tvrdnju da sve kiseline moraju sadržavati kiseonik. U svojim kasnijim istraživanjima Gej-Lisak se preusmerio na reaktivnost azota i sumpora, kao i procesa fermentacije.


VUK STEFANOVIĆ-KARADŽIĆ (1787-1864), reformator srpskog jezika

Vuk Stefanović-Karadžić rodjen je u Tršiću, školovao se u Karlovcima i Beogradu, a najveći deo života radio je u Beču. Za jezik je Vuk rekao da je on “hranitelj naroda, njim govorimo i pišemo”, a Djura Daničić je za Vuka rekao da je živeo za buduće vekove.
U Srbiji je Vuk doživeo tursku vlast, Obrenoviće i Karadjordjeviće (sultane i kraljeve). Kada se razboleo lečio se u Novom Sadu i Budimpešti. Bio je učitelj u Beogradu, carinski službenik u Kladovu, a 1813, ponovnim padom Srbije pod tursku vlast Vuk odlazi u Beč, gde izučava slovenske jezike, latinski i nemački i gde ostaje gotovo ceo svoj život, za čega je sam rekao da je tamo bio potrebniji Srbiji nego da je u Srbiji.
Vuk Karadžić je iza sebe ostavio brojna dela, koja predstavljaju najpotpuniji pregled života srpskoga naroda, njegovo verovanje, običaje, stvaralaštvo i istoriju. To su: "Srpski rečnik", "Srpska gramatika", "Prvi srpski bukvar", Prevod "Novog zavjeta", "Crna Gora i Crnogorci", "Kovčezić za istoriju", "Jezik i običaji u Srba", "Život i običaji naroda srpskoga", "Žitije Ajduk Veljka Petrovića", "Prva godina srpskog vojevanja na daije", "Miloš Obrenović", "Druga godina srpskog vojevanja na daije", "Praviteljstvujušći Sovjet", "Srpske narodne pesme", "Srpske narodne pripovetke", "Srpske narodne poslovice" i druga.
Vuk Karadžić bio je izuzetno darovitih stvaralačkih osobina, uporan i dosledan. Uz pomoć Jerneja Kopitara i Jakova Grima ušao je u naučni smisao onoga što je radio. Svojim radom obogatio je jugoslovensku kulturnu istoriju. Uvažavali su ga najveći svetski umovi. Bio je član Petrogradskog društva ljubitelja slovenske književnosti od 1819, Akademija nauka u Petrogradu dodelila mu je Srebrnu medalju za naučne zasluge 1820, Krakovsko učeno društvo izabralo ga je za svoga člana 1820. Bio je gost Grimu i Geteu 1823. i dobio počasnu doktorsku titulu Univerziteta u Jeni 1823. Član je Getingenskog učenog društva od 1825, dobitnik Zlatne medalje Ruske akademije nauka 1842, dopisni član Bečke akademije nauka od 1848, Berlinske od 1850. i Petrogradske od 1851.
Vuk Stefanović-Karadžić bio je lingvista, pisac, prevodilac, kritičar i polemičar, istoričar, geograf i rodonačelnik srpske etnografske nauke. Tvorac je najsavršenije azbuke na svetu, kojoj su se divili Bernard Šo i mnogi drugi. Prevazišao je prošlost i otvorio vidike budućnosti. Putovao je mnogo, upoznao kulture mnogih naroda i svetu otvorio lepotu i bogastvo usmenog narodnog stvaralaštva. UNESCO je godinu 1987. (dvestota godišnjica rodjenja V.S.K.) proglasio godinom Vuka Stefanovića Karadžića.


MICHAEL FARADAY (1791-1867), engleski naučnik

Faradej u nauci ostaje zapamćen po brojnim otkricima, medju kojima su prvi električni motor 1821, utečnjavanje hlora 1823, princip rada generatora, transformatora i dinamo mašine, zakon elektrolize, kao i Faradejev efekat”. Mnogi ga naučnici smatraju najuticajnijim istraživačem fizičkih nauka svih vremena.
Primenjujući postupak hladjenja i snižavanja pritiska za utečnjavanje gasova, slučajno je otkrio hlor, a došao je i do otkrića benzena 1825. Elektromotor je otkrio ispitujući elektromagnetnu rotaciju. Faradej je, takodje, praktično usavršio nalaze Kristiana Ersteda, o skretanju magnetne igle pod uticajem električne struje. Tako je došao do zaključka da rotiranjem magneta može proizvesti struju, što je i potvrdio 1831.
Pre Faradeja elektricitet se smatrao fluidom, što je on odbacio i došao do otkrića elektromagnetne indukcije. Kada je svoja istraživanja usmerio u pravcu svetlosti i gravitacije i njihovih odnosa na elektromagnetizam, došao je do otkrića tzv. “Faradejevog efekta” 1845, čime je potvrdio da se polarizovana svetlost može ostvariti pomoću magneta. Kasnije će Džejm Klerk Maksvel (Jame Clerk Maxwell) potvrditi da je zaista svetlost vrsta elektromagnetne radijacije i čak će izvesti matematički izraz za Faradejev zakon indukcije.
Faradej je u domenima hemije utvrdio prirodu hidrolize 1833, iznevši (1) da je u postupku elektrolize količina supstance na elektrodi srazmerna utrošenoj struji i (2) da su količine različitih supstanci na katodi i anodi, pri istoj količini struje, proporcionalne njihovim ekvivalentnim težinama.



SAMUEL MORSE (1791-1872), američki pronalazač

Širom sveta poznata je Morzeova azbuka, koja bazira na sistemu električnog signaliziranja. Semjuel Morz ju je stvorio 1832-1836. dok je radio na Univerzitetu Njujor, kao profesor. On je ubedio američku vladu da se postavi eksperimentalna telefonska linija od Vašingtona do Baltimora, a tokom 1844. Morz je uspešno poslao svoju prvu poruku pomoću kodiranih tačaka i linija. Ubrzo posle toga, Morzeov telegrafski sistem prihvaćen je širom sveta.


NIKOLAJ LOBAČEVSKI (1792-1856), ruski matematičar

Nikolaj Lobačevski je prvi uveo geometrijske teorije u matematici. Rodjen je u Nižnij Novgorodu, a sa 22 godine postao je profesor na Univerzitetu Kazan, gde je radio tokom celog svog života. Za svoja ostvarenja nije doživeo izuzetnija priznanja.

PsiHoPaT
13/09/2008, 18:42
CHARLES DARWIN (1809-1881), engleski prirodnjak

Kao mladić, Darvin je uspeo da bude primljen u istraživački tim prirodnjaka botaničara na brodu “Beagle” u predelima Južne Amerike 1831. Za to vreme napustio je studije. Tokom ekspedicije, u trajanju od pet godina, na ostrvu Galapagos vršio je geološka i botanička ispitivanja. U datom regionu, deset ostrva medjusobno su relativno izolovana, pa je Darvin na njima vršio posmatranja poredjenjem. Primetio je da na nekim ostrvima postoji flora i fauna iste vrste ali sa izvesnim varijacijama, kod istih organizama. Ptice zebe imale su 14 različitih kljunova. Uočio je da su date razlike nastale usled prilagodjavanja uslovima ishrane (hvatanje ribe, insekata i slično). Ubrzo je zaključio da je to posledica razvoja (evolucije), što odmah nije bilo prihvaćeno. Čitajući rad Thomasa Malthusa iz 1798. shvatio je da preživljavaju samo one jedinke koje su bolje adaptirane datim uslovima. Promenom prirodnih uslova nastaju prilagodjavanja, što dovodi do stvaranja novih vrsta.
Darvinovi nalazi nailazili su na otpor religioznih gledišta, što su ovi kod ljudskih bića smatrali Božijom kreacijom, prema tumačenjima Biblije. Darvin je, medjutim, tvrdio da se i čovek tokom više hiljada godina razvijao i prilagodjavao sredini u kojoj je živeo. Svoje postavke čuvao je oko 20 godina, i iste publikovao tek 1858, zajedno sa svojim istomišljenikom Alfredom Raselom Valakom (Alfred Russell Wallac, 1823-1913). Sledeće godine 1859. Darvin je saopštio više detalja iz svoje kolekcije, koje je publikovao u radu “Poreklo vrsta usled prirodne selekcije” (The Origin of Species by Means of Natural Selection). U to vreme Darvin je već stekao mnogo pristalica, a svoju hipotezu objasnio je u radu “Poreklo čoveka” (The Descent of Man), koja je tretirala ljudsku evoluciju iz drugih vrsta.


JOSIP PANČIĆ (1814-1888), srpski botaničar

Josip Pančić rodjen je u Ugrinama, a školovao se u Gospiću, Rijeci, Zagrebu i Pešti. Doktorirao je u Pešti 1842, a disertaciju je napisao na latinskom. U Srbiju je dosao 1846. i najpre radio u Negotinu, zatim u Jagodini i Kragujevcu. Dolaskom u Srbiju postao je pravoslavac i promenio ime u Josif, da bi izbegao austro-ugarsko gonjenje. Žena mu je bila Milka i imali su sedmoro dece.
Pančić je važio za uvaženog naučnika i pedagoga, a u Beogradu je postavljen za profesora 1853. Od 1878. predsednik je Srpskog naučnog društva, a sa ustanovljenjem Srpske kraljevske akademije, iste godine, izabran je za njenog prvog predsednika. Objavljivao je naučne radove o životinjama i biljkama, kao i o meteoritu u Sokobanji. Najveća Pančićeva ljubav bila je botanika, u kojoj je radio 42 godine. Godine 1871. objavio je rad o flori Srbije, kao i 1874, a 1884. rad o flori u Bugarskoj i 1883. rad o flori u ukolini Beograda. Mnogi Pančićevi radovi štampani su u inostranstvu, koje je zatim sam prevodio na srpski. Dopisivao se sa mnogim istaknutim botaničarima njegovog vremena (Roberto de Viziani). Tokom 42 godine rada otkrio je 121 vrstu, 50 varijeteta i 7 formi, za nauku novih u to doba. Od toga 64 vrste biljaka prihvaćene su u celom svetu, do dana današnjeg.
Kada je Pančić stigao u Bajinu Baštu 1855, čuo je od seljaka da kod njih raste omorika, koja ne raste nigde drugde u svetu. Godine 1865. utvrdio je i priznate su mu dve vrste omorike, koje zaista ne rastu nigde u svetu sem na Tari, u kraju oko Bajine Bašte. Te omorike, zaista, različite su od svih četinara. Pančić je objavio svoj rad na nemačkom 1876. o Pinus Omorici. Tu istu omoriku, kasnije je Purkyne svrstao u Genus of Pice (Spruce). Ta omorika, po imenu Pančićeva omorika, raste jedino u srednjem toku Drine, a ima bliske srodnike u Aziji. Karakteristična je po visokom stablu, uskih i retkih grana i obično raste na krajevima šuma. Nedavno je otkrivena i u okolini reke Mileševka.


GEORGE BOOLE (1815-1864), engleski matematičar

Džordž Bul je bio prvi matematičar koji je izrazio logičnost u formi algebre. Radio je kao profesor matematike u Irskoj, kada je izradio tezu u domenu diferencijalnih jednačina 1847. On je takodje uveo nove simbole u jednačinama logike. Bulova logika izražava se samo sa dve cifre (0 i 1), kao binarni brojevi, koji su postali osnova za moderni digitalni sistem, primenjen kod kompjutera. U stručnom svetu poznata je tzv.Bulova algebra.


JAMES JOULE (1818-1920), engleski fizicar

Džaul je autor Prvog zakona termodinamike od 1840, koji je takodje izveo prvi princip o konzervaciji energije. Džaul je ovaj princip opisao zajedno sa Vilijuamom Tomsonom (William Thomson - Lord Kelvin) kao Džaul-Tomsonov efekat.
Džems Džaul nije nikada studirao, radio je u očevoj pivari, a zainteresovao se za odnose struje, otpora i toplote koju proizvodi struja. Tako je 1840. utvrdio vezu struje i otpora u vidu stvarane toplote, čime je potvrdio mogućnost pretvaranja jedne vrste energije u drugu. On je, takodje, utvrdio da se toplota može dobiti i iz mehaničkog rada i uspešno je merio različite oblike energije. Rezultate rada sumirao je u delu “Mehanički ekvivalent toplote” (On the Mechanical Equivalent of Heat) 1849, koje mu je donelo svetsku slavu. U izučavanju toplote gasova utvrdio je računsku brzinu molekula, a to je osnov Džaul-Tomsonovog efekta. Našao je da se gasovi hlade pri širenju, što je dovelo do prve primene frižidera u industriji.
Prvi zakon termodinamike glasi da se energija može prevesti iz jednog oblika u drugi, što znači da u prirodi postoji uvek ista količina energije, koja niti nastaje niti nestaje, već samo menja oblike. Istovremeno, a nezavisno jedan od drugoga, do istih zaključaka došli su Džulijus Robert fon Majer (Julius Robert von Mayer, 1814-1878) i Herman Ludvig Ferndinand fon Hemolc (Herman Ludwig Ferdinand von Helmholtz, 1821-1894), zbog čega su takodje stekli naučnu slavu


HERMANN HELMHOLTZ (1821-1894), nemački fizičar

Helmholc je rodjen u Postdamu, Pruska, a radio je kao profesor u Kenigsbergu, Bonu i Hajdelbergu (1849-1858). Od 1871. je profesor u Berlinu, istakao se u domenima fiziologije, fizike i matematike, kao i u domenima ljudskoga vida, sluha i nervnoga sistema. Izradio je prvi optalmoskop, instrument za pregled unutrašnjosti očiju. Prvi je u svetu objasnio sluh i izmerio brzinu nervnih impulsa. Takodje se istakao i u istraživanju spektra svetlosnih boja, kao i konzervacije energije u ljudskim mišićima. Radio je i u istraživanjima električne struje u galvanskim baterijama. O Helmholcu je najviše mišljenje iskazao naš naučnik Mihajlo Pupin u svom delu “Od emigranta do pronalazača” (From Immigrant to Inventor).


LOUIS PASTEUR (1822-1895), francuski hemičar i biolog

Ime Luja Pastera poznato je širom sveta, pre svega po postupku pasterizacije, nazvana po njegovom imenu. I mada je po obrazovanju bio hemičar, više se proslavio u medicini. Prvi je u svetu napravio vakcinu protiv besnila, kao i vakcinu protiv antraksa. Zna se da je Edward Jenner napravio prvu vakcinu protiv malih boginja, ali za dugo vremena posle tog’ pronalaska ništa značajno nije se činilo.
Paster je 1880. našao da bakterija živinske kolere, ostavljena duži vremenski period, ako se ubrizga živini ne izaziva koleru. Kada je, nakon toga, istu živinu vakcinisao svežom aktivnom kulturom bakterije, živina je preživela. Godine 1882. napravio je vakcinu protiv antraksa, koji se veoma retko javlja kod ljudi, a masovan je kod stoke, a 1885. napravio je vakcinu protiv besnila. Kada mu je doveden 9-godišnji dečak, koga je na više mesta ujeo besan pas, Paster mu je dao vakcinu i dečak je preživeo. Vest se proširila i već sledeće godine vakcinisano je oko 2500 pacijenata. Fatalnih slučajeva bilo je svega ispod 1%. To je bio najbolji povod da i drugi naučnici pohitaju u iznalaženju vakcina za razna druga obolenja. Postupkom pasterizacije Paster je u mnogome uspeo da spreči širenje tuberkuloze, a to je postupak do koga je on došao u tehnologijama mleka i alkohola. On je utvrdio da se tu radi o mikroorganizmima, koji se ubijaju pri temperaturama iznad 63°C u trajanju od oko 30 minuta. Paster je, takodje, zaključio da se sterilisani materijali, koji se ne izlažu vazduhu, ne kontaminiraju, dok se materijali izloženi vazduhu zagadjuju i kvare. On je svojim postupcima poboljšao proizvodnju vina i piva, a takodje značajno pomogao industriji svile u sprečavanju štetnog dejstva svilenog crva.
U Parizu je izgradjen Pasterov institut 1888, gde je Paster i sahranjen 1895. Kada su Nemci 1940. naredili Meister-u da im otvori Pasterov grob, radi ispitivanja, Meister je izvršio samoubistvo, ne želeći da im to učini.

PsiHoPaT
15/09/2008, 19:14
JOHANN GREGOR MENDEL (1822-1884), austrijski botaničar

Otac genetike, Austrijanac Mendel imao je tokom školovanja najslabije ocene iz biologije. Kao naučnik publikovao je rad “Eksperimenti sa biljnim hibridima” (Experiments with Plant Hybrids) 1866. Bio je sveštenik, a služba mu je zabranjivala bavljenje biološkim eksperimentima, što je on ipak radio nezapaženo. Njegova laboratorija bila je manastirska bašta., a radovi su mu stekli priznanje tek posle 1900, nakon što su i brojni drugi istraživači izveli slične oglede.



JEAN-JOSEPH LENOIR (1822-1900), francuski pronalazač

Za ovog naučnika u nekim knjigama navodi se ime Etjen (Etienne), što ostavlja čitaocima mogućnost i jednog i drugog. Još kao dete, dok je živeo u Belgiji, rekao je: “Kad porastem napraviću mašinu koja će sama raditi”.
Zna se da prvi počeci rada na mašini sa unutrašnjim sagorevanjem datiraju još od 1680, od proslavljenog Danca Kristijana Higensa (Chrisiana Huygensa, 1629-1695). Njegov princip rada zasnovan je na paljenju baruta, mada isti nikada nije primenjen. Zatim, Švajcarac Fransoa Isak de Rivaz (Francois Isac de Rivaz) konstruiše prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem 1807, zasnovan na principu sagorevanja kiseonika i vodonika. Čak je konstruisao i vozilo za dati motor, ali je i ovaj pronalazak ostao komercijalno neuspešan. Tek 1860. Žan-Žozef Etjen Lenoar (Jean-Joseph Etienne Lenoir) patentirao je prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem, sa kojim nastaje revolucija u transportnoj industriji.
Sa 16 godina Lenoar se preselio u Pariz, gde je radeći u elektro struci, napravio više korisnih uredjaja. Jedan od uredjaja je motor sa električnom varnicom. On je u prvo vreme koristio komprimovani vazduh i ugljeni gas za dvotaktni motor, pošto petrolej još u to vreme nije bio u primeni. Tokom narednih pet godina prodao je oko 500 svojih motora, a već 1861. izradio je verziju motora za čamac i 1863. verziju za tricikl.
Sledi Francuz Alfons Ben de Roša (Alphonse Bean de Rochas), koji je patentirao prvi četvorotaktni motor 1862, pa tek Nemac Nikolau August Oto (Nikolaus August Otto, 1832-1891), koji je napravio mnogo uspešniji motor, na principu primene smese gasa i vazduha. Tek sa motorom Gotliba Dajmlera (Gottlieb Daimler, 1834-1900) primenjen je petrolej kao gorivo i od tada nastaje revolucija u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dajmler je inače radio kod Ota u njegovoj fabrici.


FRANCIS GALTON (1822-1911), engleski naučnik

Galton je nećak Čarlsa Darvina. Studirao je medicinu i radeći u Južnoj Africi publikovao više radova iz domena naslednih osobina. U nauci je ostao zabeležen kao prvi čovek koji je uveo identifikaciju ljudi po otiscima prstiju 1892.


GUSTAV KIRCHHOFF (1824-1887), nemački fizičar

Gustav Kirhof je prvi definisao termodinamiku radijacije. Još kao student utvrdio je zakon električnih struja, koji je po njemu nazvan Kirhofov zakon. Na univerzitetima u Heidelbergu i Berlinu specijalizirao je elektricitet i spektralne analize, što je dovelo do otkrića elemenata cezijuma i rubidijuma. Kirhof je, takodje, objasnio Fraunhoferove linije u sunčanom spektru, kao apsorpciju spektralnih talasa u sunčanoj atmosferi, primenom Kirhofovog zakona radijacije.


LORD KELVIN (1824-1907), britanski fizičar

Škotlandjanin Vilijam Tomson (William Thomson) počeo je studije u Glasgovu sa 10 godina 1834. Radeći zajedno sa Džemsom Džaulom (James Joule) opisao je Džaul-Tomsonov efekat 1852-1859. Patentirao je telegrafski prijemnik za komuniciranje sa podmornicama 1858, a 1892. primljen je u Dom Lordova i dobio ime Lord Kelvin.
Studije je završio na Univerzitetu Kembridž, gde je zatim ostao da predaje fiziku punih 50 godina. Posebno su ga interesovale oblasti termodinamike i elektromagnetizam. Sa Džaulom je dokazao princip konzervacije energije, a sam je postavio Drugi zakon termodinamike, prema kome se toplota prenosi samo sa toplijeg na hladnije telo, a nikada obratno. Sa Džaulom je takodje utvrdio Džaul-Tomsonov efekat, prema kome gasovi gube toplotu šireći se, što je u industriji rezultiralo primenom rashladne tehnike. Tomson (Lord Kelvin) je takodje uspeo da odredi starosti Sunca i Zemlje, mada te vrednosti danas dosta odstupaju od savremenih računa. U svetu nauke u primeni je i Kelvinova temperaturna skala, sa apsolutnom nulom od 0°K=-273.16°C, prema kojoj je 0°C=273.16°K, a tačka ključanja vode 373.16°K.
U elektromagnetizmu Tomson je izučavao dostignuća Faradeja i dopunio matematički njegove nalaze. Kelvinov doprinos nauci je i stvaranje osnove elektromagnetne teorije svetlosti, mada matematički još nedovoljno definisanoj. Isti je, nešto kasnije, potpunije definisao Džejms Klerk Maksvel (James Clerk Maxwell, 1831-1879). Tomson je izračunao odgovarajući električni napon pogodan za podvodne kablove, na osnovu koga je postavljen prvi transatlantski kabel 1866, što ga je učinilo bogatim i uvelo ga u Dom Lordova (Lord Kelvin), pod kojim imenom je mnogo poznatiji naučnom svetu. Bio je predsednik Univerziteta Glazgov 53 godine.


JOSEPH SWAN (1828-1914), engleski fizičar i hemičar

Jozef Svon je pionir električnog osvetljavanja i fotografije. Patentirao je karbonski proces fotografije 1864. i bromidni papir za kolor fotografiju. Takodje je prvi napravio veštačku svilu. Napravio je prvu električnu lampu 1860, tj. 20 godina pre Edisona. Kasnije je sa Edisonom formirao zajedničku firmu “Edison & Swan United Electric Lighting Company” 1883. Na osnovu ovog podatka zaključak je da je Edisonu pripala slava za prvu električnu sijalicu na osnovu Svonovog pronalaska, a ne njegovog. Slično će se videti i za niz drugih pronalazaka, koji su pripisani Edisonu, kao najvećem američkom izumitelju.

PsiHoPaT
29/09/2008, 23:47
JAMES CLER MAXWELL (1831-1879), škotski fizičar

Maksvel je, istražujući vezu izmedju elektriciteta i magnetizma, prema Faradejevoj ideji, zaključio da su istog fenomena, talasne prirode, čija je brzina ravna brzini svetlosti (300.000 km/sec) i da je vidljiva svetlost elektromagnetne prirodne radijacije. Takodje je tvrdio da su infracrvena i ultraljubičasta svetlost medjusobno iste prirode. Ovu tvrdnju Maksvela potvrdio je ubrzo, 1888, Hanrih Rudolf Herc (Henrich Rudolph Hertz, 1857-1894).
Maksvel je 1864. publikovao dinamičku teoriju električnog polja, kojom je ponudjeno matematičko objašnjenje elektromagnetizma, danas poznato kao Maksvelova formula. On se, takodje, bavio istraživanjima termodinamike kretanja molekula gasova, iz čega je proizašao zakon distribucije po Maksvel-Bolcmanu, koji objašnjava nastanak toplote usled kretanja molekula. Maksvel je, pored toga, 1861. proizveo prvu kolor fotografiju. I u domenima astronomije utvrdio je da su saturnovi prstenovi sastavljeni od bezbroj malih tela, koja skladno, u pravilnom medjusobnom rasporedu, rotiraju oko Saturna. Maksvel je 1871. osnovao Kevendiševu laboratoriju na Univerzitetu Kembridž, gde je služio kao istaknuti profesor fizike. Rano je dobio rak i umro u 48-oj godini života. U naučnom svetu Maksvel je priznat kao najbolji fizičar posle Njutna.


NIKOLAUS OTTO (1832-1891), nemački inžinjer

Oto je poznat širom sveta po svom, prvom, četvorotaktnom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Prvi svoj motor napravio je 1861, a 1867. za isti na Pariskoj izložbi dobio Zlatnu medalju. Neki literaturni podaci beleže da se radi o patentu nekog drugoga, mada se isti još uvek pripisuje Nikolausu Otu.


GUSTAVE EIFFEL (1832-1923), francuski inžinjer

Najpoznatije delo Ajfela je njegov čuveni toranj u Parizu, sagradjen za Svetsku izložbu 1889. Ajfel je studirao umetnost, a specijalizirao metalne konstrukcije, u prvom redu mostove. Po njegovim projektima izgradjeni su: most na Bordou (Bordeaux 1858), most u mestu Oporto (u Portugaliji) i jedan most na jugu Francuske, raspona 162 m, iznad reke Trijer. Konstruisao je i pokretnu kupolu iznad opservatorije u Nici, kao i Kip Slobode u Njujorku, koji je Francuska darovala Sjedinjenim Američkim Državama.
Toranj u Parizu visok je 320 m i u svoje vreme bio je najviša gradjevina na svetu, sve do 1930. Ajfel ga je konstruisao kao privremenu gradjevinu, ali je postala najveća turistička atrakcija Pariza i Francuske, kojima dovodi milione posetilaca svake godine i donosi dovoljan prihod.


ALFRED NOBEL (1833-1896), švedski hemičar

Švedjanin Alfred Bernhard Nobel je svetsko ime, ne toliko zaslužan kao naučnik koliko po tome što se u njegovo ime svake godine dodeljuju nagrade najzslužnijim svetskim naučnicima, književnicima i borcima za mir.Većinu svog obrazovanja Nobel je stekao u Rusiji, a govorio je ruski, francuski, engleski, nemački i švedski. Bavio se hemijom i u sopstvenoj fabrici proizvodio tečni nitroglicerin (eksploziv) za inžinjerske potrebe. Godine 1864. fabrika mu je eksplodirala, ubivši mu brata i još četiri radnika. Dve godine kasnije, 1866, napravio je stabilan eksploziv (nitroglicerin apsorbovan u Kieselguhru), nazvan dinamit. Time je finansijski profitirao, na osnovu čega je ustanovljen fond za nagrade najboljim ostvarenjima i taj fond nosi njegovo ime. Prve Nobelove nagrade u oblastima medicine, fizike i hemije dodeljene su 1901, a sam Nobel, iako proizvodjač eksploziva, bio je pacifista.


WILHEM GOTTLIEB DAIMLER (1834-1900), nemacki inžinjer

Dajmler je 1885. patentirao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) na principu sagorevanja petroleuma. Iste godine on je napravio i prvi motocikl, a 1886. prvi automobil sa četiri točka, sa svojim motorom SUS. Godine 1889. konstruisao je i prvi dvotaktni četvoro-cilindrični motor i iste godine proizveo prvi automobil Mercedes. Mercedes je bilo ime kćerke Emila Jelineka, koji je učestovao na auto-trkama, vozeći Daimlerov automobil pod pseudonimom Mercedes. Od 1900. počela je industrijska proizvodnja automobila pod imenom Dajmler – Mercedes. Od 1893. Karl Benz je počeo masovnu proizvodnju automobila sa četiri cilindra, a od 1926. firme Dajmler i Benz su se ujedinile.


DMITRI MENDELEEV (1834-1907), ruski hemičar

Dmitri Mendeljev je sedamnaesto dete u porodici, rodjen u Tobolsku, Sibir. Roditelji su mu imali fabriku stakla, a otac mu je bio slep. Otuda je Dmitrijevo školovanje bilo veoma teško. Studirao je pedagoske nauke u St. Petersburgu, čime se kvalifikovao za redovne studije na ruskim univerzitetima. Na Mendeljeva je najveći uticaj ostavio Italijan Stanislao Kanicaro (Stanislao Cannizzaro, 1826-1910), prilikom predavanja o vezama atoma i molekula1860. u Karlsrueu. Razumevši šta su atomske težine elemenata Mendeljev će kasnije to iskoristiti za svoja najveća otkrića. Od 1860. Mendeljev je predsednik Univerziteta St. Petersburg, a 1869. publikovao je svoju knjigu "Principi Hemije", u kojoj je najveći značaj dao atomskim težinama elemenata. Sastavio je Periodični sistem elemenata, sa osobinama koje su se izuzetno pravilno uklapale u njegovu tabelu. Time je utvrdio da neki elementi još nisu otkriveni i ostavio je prazna mesta za njih u tabeli. Čak im je predvideo osobine i atomske težine. Sve se to potvrdilo potpuno tačnim već narednih godina, kada su otkriveni galijum, skandijum i germanijum. Mendeljev je, takodje, predvideo težine nekih elemenata, koje su prethodno bile pogrešno izračunate (na primer zlato) i on je iste korigovao. Kasnijim, preciznijim merenjima i to je potvrdjeno kao tačno. Svoj Periodni sistem elemenata Mendeljev je publikovao prvi put 1869, što kao i niz drugih novina nije odmah masovno prihvaćeno, iako ubrzo postaje kao sveopšti standard u čitavom svetu. Godine 1955. otkriven je 101-i element peroidnog sistema, kome je dato ime mendeljevijum. Izmakla mu je Nobelova nagrada iz hemije 1906. samo za jedan glas.

PsiHoPaT
29/09/2008, 23:50
ADOLF von BAEYER (1835-1917), nemački hemičar

Bajer je bio profesor hemije na Univerzitetu Minhen. Godine 1863. pronašao je barbituratsku kiselinu, koja je korišćena kao lek prilikom hipnoze. Lekovi na bazi barbituratske kiseline, zajedničkim imenom zovu se barbiturati. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1905.


ROBERT KOCH (1843-1910), nemački lekar

Robert Koh je prvi u svetu razvio tehniku izolovanja i ispitivanja bakterija. Njegov sistem postao je osnova savremene nauke bakteriologije. Izolovao je i identifikovao bakteriju koja izaziva antraks (Anthrax). Takodje je otkrio i organizam koji izaziva koleru. Godine 1905. dodeljena mu je Nobelova nagrada iz medicine, za njegov rad na otkrivanju i lečenju tuberkuloze.


WILHELM CONRAD RONTGEN (1845-1923), nemački fizičar

Otkriće x-zraka proslavilo je Viljema Rentgena, mada ih je pre njega otkrio Nikola Tesla. Po običaju, Tesla tom otkriću nije pridavao veći značaj i nije mu se žurilo da ga patentira. Načinio je snimke sopstvene šake i nožnog zgloba, ostavio ih u fijoku, a svoje nalaze čak saopštio drugim naučnicima, medju kojima i Rentgenu. Kada je Rentgen 8. novembra 1895. saopstio otkriće x-zraka, sam Tesla mu je čestitao. Time je Viljem Rentgen postao prvi dobitnik Nobelove nagrade iz fizike 1901. godine. I dalje, Mihajlo Pupin je eksperimentišući sa x-zracima već februara 1896. otkrio sekundarne x-zrake, kojima je znatno skratio vreme rentgenskog snimanja u medicini (sa oko sat vremena na svega nekoliko sekundi), što je našlo najširu primenu u medicini. Tako su se dva istaknuta srpska naučnika dokazala na otkriću i primeni x-zraka, a da ni jedan od toga nije profitirao niti stekao posebna svetska priznanja.
Sam Rentgen, ne poznajući još dovoljno štetna dejstva x-zraka, ozračen je, kao i njegovi saradnici. Trebalo je vremena da se štetno dejstvo x-zračenja utvrdi, što je pošlo za rukom Antoanu-Onriju Bekerelu (Antoine-Henri Becquerel, 1852-1908).



THOMAS ALVA EDISON (1847-1931), američki pronalazač

Tomas Edison je napustio školu u dvanaestoj godini zbog oštećenja shuha. Posvetio se eksperimenisanju, nastojeći da za svaki problem pronadje rešenje. Zvanično je prijavio 1093 patenta do svoje 83. godine života. Prvo je konstruisao fonograf (uredjaj za snimanje glasa) 1877. Prvi značajan pronalazak bila mu je električna sijalica 1879. (videti napred otkriće Jozefa Svona, 1828-1914). Edison je 1882. osnovao kompaniju General Electric, a 1883. zajedničku firmu sa Jozefom Svonom, Edison & Swan United Electric Lighting Company. Zatim slede otkrića kinematografa i kinematoskopa, za prikazivanje pokretnih slika, 1894, pa ugljeni transmiter, koji se koristi u telefonima, te diktafon, mimeograf, mašina za električno glasanje i drugi.
Pošto se obogatio, a bio je veoma radan, forsirao je sve svoje inžinjere i naučnike da rade dan i noć. Koristio je ideje svih svojih saradnika za svoje pronalaske. Imao je laboratoriju u Menlo Parku, u New Jersey-u od 1876. Edison se smatra ocem jednosmerne struje, koja je izgubila primat u takmičenju sa Teslinim naizmeničnim strujama.


ALEXANDER GRAHAM BELL (1847-1922), američki pronalazač

Po rodjenju Škotlanđanin, imigrirao u Kanadu 1870, a već 1871. zaposlio se u Bostonu. Držao je predavanja za gluvoneme, pomoću očevih vidljivih signala. Razmišljao je o mogućnosti konverzije zvučnih talasa iz usta u signale pomoću električne struje. Za dalji prenos signala nije bilo problema. Tako je već 1876. konstruisao prvi Belov telefon. Time je došao do značajne zarade i formirao firmu AT&T, u okviru koje je sagradio i laboratoriju za svoja dalja eksperimentisanja. Belov telefon poboljšan je ugradnjom Edisonovih ugljenih provodnika (sumnja se da je i ovaj Edisonov pronalazak Belovo delo). Bel je još radio na sonaru, fonofonu i drugim uredjajima za prenošenje zvuka. Uporedo je i dalje radio sa gluvonemima, pa je poboljšao metode nastave za njih i otpočeo rad sa slepima. Jedan je od pokretača medjunarodnog naučnog časopisa "Science"


IVAN PAVLOV (1848-1936), ruski naučnik

Ivan Pavlov, sin sveštenika, od rane mladosti zainteresovao se za nauku, posebno medicinu. Kao director eksperimentalnog instituta u St. Petersburgu izučavao je sistem varenja, lučenje pljuvačke i ulogu enzima u varenju, kao i ulogu nervnog sistema. Njegova otkrića postala su osnov za izučavanje ljudskih psihičkih poremećaja, a za svoja naučna dostignuća dodeljena mu je Nobelova nagrada iz medicine 1904. godine.

PsiHoPaT
17/10/2008, 20:17
ANTOINE-HENRI BECQUEREL (1852-1908), francuski fizičar

Posle Rentgenovog otkrića x-zraka 1895, njihova izučavanja nastavio je Francuz Bekerel i već 1896. utvrdio njihovu radioaktivnost, čime je otvorio novu oblast izučavanja za mnoge istraživače. U Bekerelovoj familiji svi su bili istraživači, njegovi deda i otac, pa i sin. Biran je za predsednika Politehnikuma Ecole u Parizu, a 1899. za člana Francuske akademije nauka.
Bekerel je postavio hipotezu da Rentgenski zraci mogu da svelte i to fluoroescentno. Prema tome, očekivanja su bila da mogu reagovati na fotografsku ploču. Eksperimentišući sa uranijumom utvrdio je da pri izlaganju uranijuma sunčevoj svetlosti materijal zaista ostavlja tragove na fotografskoj ploči. Dalje je primetio da uranium zrači i u mraku, čime je utvrdio da nije reč o x-zracima već o novom fenomenu. Ta zračenja, posle Bekerela, definisala je Maria Curie (1867-1934). Tako su Bekerel, Maria i Pjer Kiri podelili Nobelovu nagradu iz fizike 1903. godine, za dostignuća u domenima radioaktivnosti. Medjunarodni sistem mera ustanovio je jedinicu mere radioaktivnosti nazvanu Bekerel (Becquerel), u znak priznanja Bekerelu za njegove naučne doprinose.


EMIL von BEHRING (1854-1917), nemački bakteriolog

Emil Bering je završio medicinu 1878. Radeći u Higijenskom institutu u Berlinu dokazao je da je moguće životinju sa stečenim imunitetom protiv tetanusa inficirati pomoću seruma druge životinje koja je već inficirana datom bolešću a da ova ne ugine. Bering je ovaj postupak nazvao antitoksični imunitet i počeo je isti primenjivati i u slučajevima oboljenja difterije. Za dostignuća na tim poljima dodeljena mu je Nobelova nagrada iz medicine 1901. godine, a tokom Prvog svetskog rata njegovom vakcinom protiv tetanusa spaseni su mnogi životi, za čega mu je dodeljena i Medalja gvozdenog krsta.




GEORGE EASTMAN (1854-1932), američki pronalazač

Džordž Istmen je 1884. napravio prvi film u obliku rolne za kamere, a 1888. i prvu Kodakovu kameru, od kada zvanično započinje razvoj amaterske fotografije. Radeći za Tomasa Edisona razvio je industriju igranog filma. Godine 1892. formirao je Eastman Kodak Company, a 1900. proizveo prvu Brownie kameru. Godine 1924. Istmen je dao 75 miliona dolara u dobrotvorne svrhe, za razvoj prosvete.




PAUL EHRLICH (1854-1915), nemački bakteriolog

Nakon što su Edvar Džener (Edward Jenner) i Luj Paster (Luis Pasteur) otkrili vakcine za male boginje i protiv besnila, Nemac Erlih stvorio je vakcinu protiv tuberkuloze i protiv sifilisa. On je 1892. utvrdio da majke prenose antitela u svom mleku tokom dojenja. Postavio je hipotezu o primeni arsena za uništavanje bakterija, mada je sam arsen fatalan po ljudsko zdravlje. Napravio je jedinjenje na bazi arsena, kojim je uništavao organizme uzročnike sifilisa. Za svoja dostignuća dobio je Nobelovu nagradu iz medicine 1908, koju je delio sa Eli Mečnikof (Elie Metchnikoff).



IVAN VLADIMIROVIĆ– MIČURIN (1855-1935), ruski botaničar

Mičurin je nakon školovanja radio kao službenik na Uralskoj železnici, a ceo svoj život posvetio je hortikulturama. Tu ljubav nasledio je od oca, a dalje unazad još od svojih pradede i dede. Od svoje plate kupio je parče zemlje, na kome je podigao sopstveni voćnjak i u njemu vršio praktične eksperimente. Njegovi prvi eksperimenti odnosili su se na aklimatizaciju stranih voćaka, zatim na povećanje prinosa i najzad na stvaranje novih sorti hibridizacijom. Lično je sam izveo na desetine hiljada eksperimenata, zbog kojih je morao da povećava svoj voćnjak, a da pri tome nije otvarao klasične rasadnike. Za celokupan svoj rad od države nije nikada dobio ni kopejke pomoći, koju istina nije ni tražio. Čak nije imao nikoga ni ko bi mu pomagao u obavljanju toliko brojnih eksperimenata i tako je sam radio punih 59 godina.
Svojim dostignućima postao je poznat u čitavom svetu i na osnovama njegovih istraživanja kasnije su nastale brojne institucije i afirmisali su se brojni svetski stručnjaci. Mičurin je lično stvorio 45 vrsta jabuka, 20 sorti krušaka, 19 sorti višanja, 8 sorti groždja, 2 sorte badema, i mnoge druge, ukupno 153 sorte voćaka.

PsiHoPaT
17/10/2008, 20:18
NIKOLA TESLA (1856-1943), srpsko-američki pronalazač

Nikola Tesla, Srbin, rodjen je u Smiljanu, Lika (tada Austro-Ugarska Imperija, danas Hrvatska). Studirao je tehniku u Gracu, Pragu, i Budimpešti, a govorio je engleski, francuski, nemački, italijanski i srpski. U Sjedinjene Države je emigrirao 1884. i prvo zaposlenje dobio kod Tomasa Edisona. Svoj prvi indukcioni elektromotor osmislio je još u Budimpešti, a napravio ga u svojoj laboratoriji u New Yorku. Godine 1885. Westinghouse Electric otkupljuje Teslina prava za uredjaje naizmeničnih struja (AC), a 1887. patentirao je više uredjaja iz domena polifaznih motora i prenosa energije dalekovodima. Godine 1891. ostvario je pronalazak Teslini kalemovi, a Svetsku izložbu u Čikagu osvetlio 1893. i tom prilikom je po prvi put demonstrirao neonsko osvetlenje ispisavši imena: Faraday, Maxwell, Henry i Jovan Jovanović– Zmaj. Tada je prvi put demonstrirao tzv. Kolumbovo jaje, koje se vrtelo na principu obrtnog magnetnog polja. Na pozornici, pred mnogobrojnim posetiocima, kroz sebe je propustio visokofrekventne struje od dva miliona volti, stvorivsi oreol svetlosti oko sebe, čime je izazvao nezapamćeno čudjenje, strah i poštovanje. Neonsku lampu je upalio držeći je u jednoj ruci, čime je prvi put demonstrirao mogućnost bežičnog prenosa energije. Prvi u svetu je patentirao radio 2. septembra 1897. (patentni br. 645576 i 649621), koji je prihvaćen 1900. Italijan Marconi podneo je svoj patentni zahtev 28. jula 1904. (br. 763772), za čega je ipak dobio Nobelovu nagradu iz fizike 1911. Markonijev patent poništen je juna 1943. (Odluka Vrhovnog suda USA br. 6369), u korist Tesle, mada prekasno, Tesla je preminuo pre toga 7. januara 1943.
Još kao dete Tesla je maštao o strujama jačine munja, koje će izazivati kiše i navodnjavati pustinje, a tokom rada nameravao je da proizvede struje visoke frekvencije, pet stotina triliona herca, ravne svetlosnom intenzitetu Sunca. Sagradio je hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima 1895, čiji su generatori bili svaki po 5000 HP, sa dalekovodima do Buffala, a nešto kasnije i do Čikaga i Njujorka. Time je ostvario svoje snove iz detinjstva, da će zaustaviti Nijagarine vodopade, a i pobedio Edisona, širokom primenom naizmedničnih struja. Baš u to vreme izgorela je Teslina prva laboratorija (da li slučajno ili je požar podmetnut?). Za Teslu se tada mislilo da je najbogatiji čovek na svetu, a on je praktično ostao bez dolara u džepu.
Otkrio je x-zrake, ali je pomoću njih samo snimio svoju šaku i zglob noge i iste ostavio u fijoku. Tom otkriću nije pridavao dovoljno pažnje, a nakon što je o tome izvestio na skupu Elektroinžinjera u Njujorku, nemački naučnik Rentgen objavio ga je kao svoje otkriće 28. decembra 1895. i za isto dobio Nobelovu nagradu iz fizike 1901. Tesla je pomoću visokofrekventnih struja ostvario merenje vremena sa tačnošću od jednog milionitog dela sekunde u trajanju od hiljadu godina. Patentirao je prvo daljinsko upravljanje brodom 1898, kada je demonstrirao i prvo električno računanje i robotski sistem upravljanja. Ostvario je prvi bežični prenos energije (koji je danas u masovnoj primeni), iskoristio jonosferu za prenos energije, izumeo vakumske cevi, kreirao efekat polarne svetlosti, ostvario prve kontakte u medjuplanetarnom sistemu, peporučio primenu sunčane energije, sistem menjanja klime, eliminaciju ratova, predvideo sisteme prenosa slike i zvuka (danas televizija) i još mnoga druga ostvarenja. Na svoj 50-ti rodjendan objavio je pronalazak turbina bez lopatica (patentni br. 1061142 i 1061206), što je demonstrirao na automobilu bez transmisije, bez cilindara i bez bregaste osovine, a što je bilo vrhunac svega, bez štetnih izduvnih gasova. Automobil je imao pogon na principu primene kosmičkih zraka, a kada su mu zlobnici rekli da je lud, Tesla je jednostavno uništio svoj automobil, skinuo pogonski uredjaj i napustio ih. Svoj pronalazak ponudio je Henriju Fordu, ali ga ovaj nikada nije primenio. Tesla je, izmedju ostalih, patentirao automobilski brzinomer, koji je i dan danas u primeni u celom svetu.
U novembru 1915. objavljena je vest da će Tesla biti dobitnik Nobelove nagrade, ali je i to bila prevara. Slično se ponovilo i 1937, kada je po drugi put izigran. Sam Tesla je na to izrekao da će njegovi pronalasci biti vredniji za čovečanstvo od svih Nobelovih nagrada tokom narednih hiljadu godina, u čemu je takodje bio u pravu. Dodeljena mu je Edisonova zlana medalja 1917, što je primio tek nakon dugotrajnog nagovaranja bliskih mu poštovalaca. Te godine objavio je i pronalazak koji će kasnije biti nazvan radar, a najavio je i raketno daljinsko navodjenje. Tesla se nadao da će raketni sistem dovesti do trajnog mira na planeti, mada smo svedoci da su ga Amerikanci zloupotrebili, čak i protiv Tesline otadžbine. Još kao dečak zamislio je obruč oko zemlje, koji će sinhrono rotirati sa zemljom, što asocira na prvu zamisao o satelitima.
Tokom 1920. Tesla je patentirao vakumsku cev, sa vakumom od svega bilionitog dela mikrona (praktično apsolutni vakum), kojom je predvideo prenos neograničene energije. Kasnije je isto proizvedeno kao diferencijalna pumpa, primenjiva za tzv. smrtonosne zrake. U svojoj 77-oj godini priznat mu je patent (br. 6555114), uredjaj za vazdušni transport (to je kombinacija helikoptera i aviona), sa kojim danas eksperimentiše američka armija. Za svoj 75-ti rodjendan Tesla je najavio novi izvor energije, pretpostavlja se da je reč o primeni kosmičkih zraka. Tada se pričalo da je radio i na izučavanju antigravitacije i modeliranju nevidljivih aviona i brodova, na čemu takodje radi američka armija.
Pred Drugi svetski rat Tesla je objavio pronalazak tzv. smrtonosnih zraka, iako ih je Tesla nazvao zracima mira, neograničene moći, nevidljivi i neprobojni, kao Kineski zid oko zemlje. To otkriće najpre je ponudio Engleskoj, što je Čerčil ubrzo odbio. Kada je isto ponudi Ligi naroda, to je zabrinulo Amerikance i baš tih dana su agenti FBI upali u Teslinu hotelsku sobu pokupivši mu sve važne papire iz sefova. Tesla je, takodje, isti patent nudio Americi, Kanadi, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji 1937. Danas se ovaj pronalazak identifikuje kao “Rat zvezda” (Star War ili Charged Particle Beam Weapon). Sovjetski Savez je pokazao najveće interesovanje za dato oružje i platio Tesli $25 000, a odmah nakon toga Teslu je na ulici oborio taxi. Nije li ni to puka slučajnost ili namešteni pokušaj ubistva?
Tesla je predložio i sistem telegeodinamičkih vibracija za otkrivanje mineralnih nalazišta pod zemljom, što se danas radi satelitski. Teslini su mikrotalasi danas osnov kompjuterske tehnike. Metjuz, pomoćnik Lorda Kelvina, koji je radio kod Tesle sve do Tesline smrti, rakao je da je Tesla izumeo Teslascope, uredjaj za komuniciranje sa drugim svetovima. U osnovi radi se o emitatoru kosmičkih zraka, a utvrdjeno je da na njihovom principu lete Neidentifikovani leteci objekti (NLO). Posle Tesle rad na letećim tanjirima nastavio je Thomas Tausend Brown, primenom veštačke gravitacije, na kom principu je 1958. ostvario brzinu letećeg objekta od nekoliko stotina milja na sat.
Tesla je izučio dinamičku teoriju gravitacije, mada je nije publikovao za vreme života, koja objašnjava kretanje tela u prostoru. Suprostavio se Ajnštajnovoj teoriji krivljenja svetolosti. Pred smrt je napravio koncept svemirskog broda na bazi anti-elektromagnetnog pogona, koji američka armija upravo primenjuje kod pogona aviona Stealth B-2. Patentirao je i uredjaj za korišćenje energije zračenja (br. 685957 od 5. nov. 1901). Tesla je ukupno patentirao oko 800 patenata, a mnogi njegovi pronalasci ostali su tajna u vidu skica i kratkih zabeležaka, od kojih je najviše u vlašnistvu američke armije i tajnih službi.

PsiHoPaT
15/11/2008, 00:18
Nakon ove pomalo romansirane biografije Nikole Tesle, nastavljamo niz o velikanima koji su obeležili - i zadužili - civilizaciju...



JOHN JOSEPH THOMSON (1856-1940), engleski matematičar i fizičar

Tomson je došao na Univerzitet Mančester sa 14 godina, a 1897. objavio otkriće elektrona i 1906. dobio Nobelovu nagradu iz fizike. Kada je otkrio elektron, kao hiljaditi deo mase atoma, zbunio je ceo naučni svet. Od 1884. rukovodilac je Kevendišove laboratorije na Kembridžu, gde je ostao sve do 1919. Elekron je otkrio kao katodni zrak u bezvazdušnoj cevi. Utvrdio je da u vakumu, pod uticajem električnog i magnetnog polja, elektroni idu u vidu svetlosti. Time je došao do zaključka da su ti zraci sačinjeni od čestica, a ne talasa. Takodje je utvrdio da su negativnog naelektrisanja i da nisu specifični bilo kom elementu. Ovo je kasnije potvrdjeno činjenicom da su elektroni isti iz gasnih kao i metalnih elemenata. Tomson je, takodje, izmerio težinu elektrona našavši da ona iznosi hiljaditi deo težine atoma vodonika. Time je potvrdio da su elektroni zraci sastavljeni od korpuskula i da su kao takvi sastavni deo svake materije. Kasnije su ove korpuskule preimenovane u elektrone i prihvaćene kao osnovni deo shvatanja atomistike. Tomson je u Kevendišovoj laboratoriji učestovao i u otkrićima nekih izotopa, kao i u razvoju spektroskopije. Istakao se kao izvanredan predavač i podigao je ugled svoje laboratorije na najviši svetski nivo. Svih sedmorica njegovih učenika dobitnici su Nobelovih nagrada.



HEINRICH RUDOLF HERTZ (1857-1894), nemački fizičar

Rudolf Herc, profesor na Univerzitetu Karlsrue, otkrio je radio zračenje 1888. Bavio se istraživanjima iz domena Maksvelovih nalaza i zapazio da mora postojati još neko zračenje pored elektromagnetnog, po osobinama slično infracrvenom i ultraljubičastom, kao i vidljivoj svetlosti. Za to mu je bila potrebna specijalna aparatura, pa je on preporučio uredjaj sa strujnim kolima ali sa medjuprostorom na kome varnica mora da preskoči kada se zatvori strujno kolo. Prvo su ti zraci nazvani Hercovi zraci, a kasnije su isti preimenovani u radio zrake. Herc je dokazao osobine ovih zraka, baš onakve kako ih je pretpostavio Maxwell. Ovi zraci imaju brzinu svetlosti, mogu se reflektovati, prelamati i vibrirati kao talasi. Sam Herc nije doživeo primenu radio talasa, ali ih je iskoristio Guglielmo Marconi (1874-1937), koji je prvi poslao radio signale preko Atlantika, ovenčavši se slavom na bazi otkrića Nikole Tesle i Herza.
Medjunarodni sistem mera, SI, je u znak priznanja Hercu ustanovio jedinicu frekvencije Hertz, nazvanu njegovim imenom. Hertz je umro u 37-oj godini života.


MIHAJLO PUPIN (1858-1935), Srbin, američki velikan telefonije

Rođen u Idvoru, Banat, sam sebi je dao nadimak Idvorski, po rodnom mestu. Doživeo je slavu svetskog velikana u domenima telefonije i sekundarnih rendgenskih zraka. Za života se sukobio sa Teslom, o čemu detaljno piše Mark Seifer (videti http//www.srpskadijaspora.info, članak S. Jelaca: Mihajlo Pupin). Kao dečak, tokom letnjih meseci, čuvao je stoku na pašnjacima i sa dečacima uvežbavao dozivanje kroz zemlju, što će mu kasnije u životu postati osnov za otkrića u domenima telefonije na velikim razdaljinama. Gimnaziju je učio u Pančevu, a studije započeo u Pragu, koje je ubrzo napustio i sa 16 godina, 1874, otputovao brodom za Ameriku. U Njujorku je iskusio sve tegobe imigrantskog života, dok se konačno, zahvaljujući izvanrednoj upornosti, nije domogao studija na Kolumbijskom univerzitetu. Studije je završio kao najbolji student u klasi 1883, a kao stipendista istog univerziteta nastavio postdiplomske studije na Kembridžu, u Kevendiševoj laboratoriji i doktorirao u Berlinu kod profesora Helmholtza 1889. Povratkom na Kolumbiju postao je njen profesor, gde je radio punih 40 godina. Istakao se kao izvanredan matematičar i odličan predavač. Pored predmeta matematičke fizike držao je predavanja i u industriji i na taj način je obezbeđivao sredstva za svoj naučni rad i upoznavao istaknute poslovne ljude Amerike. Držeći predavanje pred Udruženjem elektroinžinjera Amerike u Bostonu 1890. prvi put se sreo sa Teslom. Tada je Pupin popularisao primenu naizmeničnih struja, dok su Edisonovi poštovaoci čak napravili električnu stolicu da bi njome plašili svet od primene naizmeničnih struja. Tih godina Tesla je bio u velikom usponu: osvetlio je Svetsku izložbu u Čikagu 1893, sagradio hidrocentralu na Nijagari 1895, primenjeni su njegovi transformatori i Tesline polifazne struje postale su osnov elektrifikacije Amerike. Edison je čak zaplašio Pupina da će izgubiti poziciju na univerzitetu.
Svojim istraživačkim radom Pupin se afirmisao na polju elektrotehnike i telefonije, patentirao je 24 svoja izuma, od kojih su mnogi našli široku primenu u celom svetu, a mnogi se i dan danas primenjuju. Najznačajniji patenti su mu električni filteri (br. 519346) 1893, kao i rezonatori (br.640515 i 640516) 1895, te br. 707007 i 707008 i drugi. Kada je Rendgen objavio svoj pronalazak x-zraka decembra 1895, Pupin je požurio da ih istražuje i već u februaru 1896. patentirao pronalazak sekundarnih x-zraka, koji su ubrzo naišli na široku primenu u medicini, skrativši vreme snimanja sa sat vremena na svega nekoliko sekundi.
Pupin je, takođe, napisao svoje autobiografsko delo "From Immigrant to Inventor" (Od imigranta do pronalazača), koje je izdato 1923. u više stotina hiljada primeraka i prihvaćeno kao udžbenik za popularizaciju nauke. Za to delo je čak dobio Pulicerovu nagradu.
Na poslovnom planu Pupin je bio veoma uspešan, prodavao je svoje patente moćnim firmama i time stekao dovoljno sredstava za nesmetano bavljenje eksperimentalnim radom. Tako je patente prodao Belu u Americi i Simensu u Nemačkoj, a ove su postavile prvu telefonsku liniju Berlin – Posdam (32,5 km), pa Berlin – Magdeburg (150 km) i Njujork – San Francisko (5000 km) na kojoj je prvi razgovarao Aleksandar Graham Bel. Učestovao je i u postavljanju prvog transatlantskog podmorskog kabla za povezivanju Amerike sa Evropom. Tokom Prvog svetskog rata usavršio je veze za komunikaciju sa avionima tokom letenja.
Sa Kolumbija univerziteta Pupin je bio prijatelj američkog predsednika Vilsona, a kako se angažovao i na mirovnom planu 1919. godine je učestovao na Mirovnoj konferenciji u Parizu, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protića. Na toj konferenciji Rumuni su tražili ceo Banat, tvrdeći da pripada njima. Tada ih je predsednik Vilson upitao: "Poznajete li vi profesora Pupina? Ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga i kao vatrenog srpskog rodoljuba". Time je status Banata bio rešen.
Za svoja životna ostvarenja Pupin je dobio Franklinovu zlatnu medalju 1902, Herbertovu zlatnu medalju 1916, Edisonovu medalju 1920, Vašingtonovu medalju 1928. i Fricovu zlatnu medalju 1931. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ustanovila je 1913. Pupinovu Zadužbinu za školovanje siromašne dece Srbije.
Ocenjeno je da Pupin spada u red najvećih duhova devetnaestog i dvadesetog veka.
Umro je u Njujorku 12. marta 1935, na 61. godišnjicu kada je iz Hamburga krenuo brodom za Ameriku.


MAX PLANCK (1858-1947), nemački fizičar

Maks Plank je prvi javno saopštio i publikovao Kvantnu teoriju 1900. Dobitnik je Nobelove nagrade iz fizike 1918. godine. On je matematički potvrdio da se emitovana energija crnih tela može izračunati kao direktni umnožak frekvencije i Plankove konstante (0.66256 x 10ŻłłJs). Ovo važi za umnoške celih brojeva (1; 2; 3 itd), pa važi zakon da se energija javlja u vidu nedeljivih porcija “Kvanta”. Do tada se verovalo da je energija kontinualna, pa je Plankova teorija kvanta izgledala neverovatna. Plankovo otkriće dokazano je na toplim telima. Individualni kvanti energije su veoma mali pa emisija energije zaista otuda i izgleda kontinualnom. Kada su Mileva Marić i Albert Ajnštajn dali objašnjenje fotoelektričnog efekta 1905, primenjujuci Plankovu teoriju, a zatim i Nils Bor objasnio svoju atomsku strukturu 1913, teorija Planka postala je razumljiva i prihvatljiva. Plank je ubrzo prihvaćen za najboljeg nemačkog fizičara i dodeljena mu je Nobelova nagrada.


RUDOLF DIESEL (1858-1913), nemački inžinjer

Rudolf Dizel je završio Politehnikum u Minhenu, a radio je kao inžinjer rashladne tehnike. Od 1885. počeo se baviti motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i konstruisao motor sa ubrizgavanjem goriva u cilindre 1897. Motor je prihvaćen i poznat po njegovom imenu kao Diesel motor. Pokazao se dvostruko efikasniji od dotadašnjih motora, pa je ubrzo počela njihova proizvodnja u Augsburgu.

PsiHoPaT
15/11/2008, 00:24
PIERRE CURIE (1859-1906), francuski fizičar

Pjer Kiri je svoju radnu karijru započeo kao asistent u laboratoriji na Sorboni, Univerzitetu u Parizu. Tu je kasnije postao i predsednik odeljenja za fiziku. Sa svojim bratom napravio je elektrometar, koji je kasnije koristila njegova supruga Marija Skladovska - Kiri (Maria Scladowska – Curie). Pjer Kiri je utvrdio da feromagnetni materijali gube magnetnu osobinu, u izvesnoj tačci, sada poznata kao Kirijeva tačka. Od 1898. radio je zajedno sa svojom suprugom Marijom na ispitivanju radioaktivnosti elemenata i utvrdili su da zraci koje emituje radijum sadrže elektropozitivne, elektromagnetne i neutralne čestice. Ovo otkriće donelo im je Nobelovu nagradu iz fizike 1903, koju su podelili Pjer i Marija Kiri Henrijem Bekerelom.



LEO BAEKELAND (1863-1944), Holandjanin, američki hemičar

Bekeland je rodjeni Holandjanin i naturalizovani Amerikanac. Prvi je u svetu napravio veštački bakelit, što se smatra prvom plastičnom materijom na svetu. Pored toga, bavio se i proizvodnjom fotografskog papira, što je otkupila firma Kodak 1899.



HENRY FORD (1863-1947), američki inžinjer

Henri Ford je čovek koji je Ameriku postavio na točkove. Njegov talenat iskazivao se od detinjstva. Još kao tinejdžer počeo je da radi kao inžinjer u gradskoj toplani u Detroitu. Od 1890, u svoje slobodno vreme, počeo je da pravi svoj automobil na bezninski pogon, koji je uspešno isprobao 1895. Već 1903. formirao je firmu Ford Motor Company i počeo proizvodnju automobila prema svome dizajnu. Shvatio je da automobil mora biti dostupan prosečnom gradjaninu, pa je ubrzo proširio proizvodnju. Godine 1908. uveo je model T, sa velikim uspehom i prvi put postavio sistem proizvodnje na traci. Radnicima je dao platu od $5/dan, što je tada značilo veliko povećanje. Tako je, proizvodnjom dovoljno jeftinih kola, transformisao Ameriku.



JOVAN CVIJIĆ (1865-1927), srpski geograf

Jovan Cvijić je rodjen u Loznici, a studirao je u Beču. Bavio se naučnim radom iz oblasti geografije, etnografije, geologije, antropologije i u njima ostvario naučna dostignuća svetskoga značaja. Uz to, interesovao se i za istoriju. Radio je kao profesor Beogradskog univerziteta i bio njegov rektor. Biran je za počasnog doktora na Univerzitetu Sorbona u Parizu, a u Srbiji je bio predsednik Kraljevske akademije (sada SANU), osnivač je geografskog zavoda i Srpskog geografskog društva. Objavio je na stotine naučnih radova, medju kojima su značajniji: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije", "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva i Geomorfologija". Zainteresovan za nacionalno pitanje Srba, objavio je svoje "Govore i članke", "Aneksija Bosne i srpsko pitanje" i "Balkansko pitanje".




THOMAS HUNT MORGAN (1866-1945), američki biolog

Tomas Morgan je radeći na naslednim osobinama, prema otkrićima Johana Gregora Mendelea i služeći se Darvinovom teorijom, stvorio prvu kartu hromozoma 1911, publikovao prvu "Teoriju gena" 1926 i dobio Nobelovu nagradu iz medicine 1933.



MARIE CURIE (1867-1934), francuski fizičar

Poljakinja Marija Skladovska - Kiri (Maria Skladowska – Curie), završila je fiziku na Sorboni kao najbolji student u klasi 1893. Prva je žena koja se istakla u naučnom svetu. Shvatila je fenomen radioaktivnosti i 1898. otkrila elemente plutonijum i radijum. Dobila je Nobelovu nagradu iz fizike 1903, koju je delila sa svojim suprugom Pjerom Kiri i Henrijem Bekerelom.
Marija Kiri dokazala je radioaktivnost kao osobinu retkih elemenata. Utvrdila je da uranijumova ruda ima viši stepen radioaktivnosti od čistog uranijuma, na osnovu čega je izvela zaključak da uranijumova ruda mora sadržavati još neke elemente, koji su jače radioaktivni, prema tome skriveni. I zaista, našla je polonijum. S obzirom na to da se radijum nalazi u veoma malim količinama u rudi uranijuma, Marija i Pjer Kiri su morali da prerade tone uranijumove rude da bi dobili tek desetinu grama radijuma 1902. Tada je Marija Kiri izračunala atomsku težinu radijuma i utvrdila njegove osobine. Ostalo joj je nedovršeno istraživanje porekla radioaktivnosti, koje je dovršio Ernest Ruterford (1871-1937), objasnivši značenje čestica alfa, beta i gama. Marija Kiri je dokazala da se radijacija sastoji od najmanje dve vrste zračenja, različitih osobina. Za to je dobila drugu Nobelovu nagradu, ovog puta iz hemije 1911. i tako postala prvi i jedini dvostruki nobelovac. Na žalost, radeći sa radioaktivnim materijalima ozračena je i dobila leukemiju, od čega je umrla 1934. Sa Marijom Kiri radio je naš istaknuti fizičar Pavle Savić.

PsiHoPaT
15/11/2008, 00:30
BRAĆA WRIGHT: Wilbur (1867-1912) i Orville (1871-1948), američki pioniri avijacije

Braća Rajt su prvi 1903. testirali svoj motorni avion, a 1908. ostvarili i prvi let, u trajanju od svega 12 sekundi, 17. decembra.


http://www.youtube.com/watch?v=uT2dQB_OgFE

PsiHoPaT
29/11/2008, 20:52
FRITZ HABER (1868-1934), nemački hemičar

Fric Haber je po struci bio fiziko-hemičar, koji je radio zajedno sa svojim zetom Karlom Boshom, razvivši postupak za proizvodnju amonijaka iz vodonika, što je primenjeno za proizvodnju veštačkih djubriva. Oni su takodje pronašli postupak za proizvodnju azotne kiseline i proizvodnju eksploziva, tokom Prvog svetskog rata. Fricu Haberu dodeljena je Nobelova nagrada iz hemije 1918. Dolaskom Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933, Haber odlazi u Englesku i radi u Kevendiševoj laboratoriji, Univerziteta Kembridž.


MIHAJLO PETROVIĆ– ALAS (1868-1943), srpski matematičar

Mihajlo Petrović Alas doktorirao je u Parizu 1894. Publikovao je 270 stručnih radova i 12 monografija i uveo nove matematičke discipline: matematički spektri i matematička fenomenologija. U svetskoj nauci poznate su i specijalne matematičke funkcije koje nose Petrovićevo ime. U Parizu je jedan semestar držao predavanje iz oblasti originalne teorije o matematičkim spektrima. Na osnovu tih predavanja i knjige "Travaux Scientifiques" nominovan je za člana Francuske akademije nauka i naučnih društava. U Beogradu je stvorio veoma uglednu Matematičku školu i najviše je doprineo da matematika u Srbiji dobije vidno mesto u nauci. Mika Alas je zauzimao vrh srpske nauke, a u svetskoj nauci zabeležen je u oblastima diferencijalnih jednačina, teorijskih funkcija i kompjuterizacije algebre. Njegova dela sadržana su u 15 tomova, izdatih u periodu izmedju 1894. i 1943.



ERNEST RUTHERFORD (1871-1937), novozelandski i kanadski fizičar

Posle Bekerelovog otkrića radioaktivnosti 1896, mnogi naučnici počeli su se baviti istraživanjima u toj oblasti. Medju najistaknutijima bili su Marie Curie i njen muž Pierre. Objašnjenje radioaktivnosti dao je Ernest Radeford, čime je učinio najviši doprinos nuklearnoj fizici. Radeford je rodjen na Novom Zelandu, ali se školovao na Univerzitetu Kembridž i zatim radio zajedno sa Džonom J. Tomas. Od 1898. profesor je na Univerzitetu McGill u Montrealu, Kanada. Tu je utvrdio ponašanje alfa i beta radioaktivnosti, a 1900. Radeford otkriva i treću vrstu zračenja gama zračenje. Radeford je utvrdio da magnetne sile deluju na alfa i beta zrake, reflektuju ih, ali ne deluju na gama zrake. U Montrealu se Radeford sreo sa Britancem Frederikom Sodijem (Frederik Soddy, 1877-1956), sa kojim je zajedno došao do otkrića da se radioaktivni elementi raspadaju. Njihovo otkriće procesa raspadanja radioaktivnih materija bilo je revolucionarno i od ogromnog značaja, a raspadanjem tih elemenata dolazi do stvaranja drugih elemenata.
Radeford je ispitujući alfa zračenje došao do zaključka da su alfa čestice atomi helijuma, beta zraci su sačinjeni od elektrona, a gama zraci su x-zraci.
Nakon tih otkrića Radeford se vraća u Evropu, na Univerzitet Mančester, gde radi sa Hansom Vilhemom Gajgerom (Hans Wilhelm Geiger, 1882-1945) i zajednički inoviraju Gajgerov brojač 1908, kojim su merili radioaktivnost elemenata.
Godine 1910. Radeford je predložio Gajgeru da sa alfa zracima bombarduju foliju platine, čime je utvrdio da gotovo sve čestice prolaze kroz foliju uz deflekciju (krivljenje), a samo jedna od svakih osam hiljada čestica se odbija. Godine 1911. on izvodi zaključak da se to dešava usled toga što su alfa čestice atomi, sadržeći atomsko jezgro, a elektroni kruže oko jezgra slično planetarnim kretanjima. Razlog zašto se jedna od osam hiljada čestica vraća je taj što one udaraju u pozitivno atomsko jezgro i odbijaju se, a sve ostale prolaze mimo jezgra. Ovim se uveliko objasnila gradja atoma, što će nešto kasnije još potpunije definisati Danski fizičar Nils Bor, 1913. Ernest Redford dobio je Nobelovu nagradu iz hemije 1908.


GUGLIELMO MARCONI (1874-1937), italijanski inžinjer

Italijan Markoni podneo je svoj patent za radio (br. 763772) 28. jula 1904. Pre njega, Nikola Tesla prijavio je svoj patent za isto (br. 645576 i 649621) 2. septembra 1897, koji je čak priznat 1900. Ipak, Markoni je, kao prvi pošiljalac radio signala preko Atlantika 1901, za svoje zasluge dobio Nobelovu nagradu 1909. Markoni je, na bazi otkrića Rudolfa Herca i Nikole Tesle, ostvario svoju zamisao i time ostao zapamćen kao pronalazač radia, iako je njegov patent oboren od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država u junu 1943. (Odluka suda br. 6369), a u korist Nikole Tesle, koji je pre toga preminuo (7. januara 1943).


HIRAM BINGHAM (1875-1956), američki arheolog

Hajram Bingam je rodjen u Honolulu, na Havajima, a školovao se na Univerzitetu Harvard. Postao je ekspert za civilizacije Inka u Peruu. Godine 1911. otkrio je Machu Picchu, jedan od gradova na najvišoj nadmorskoj visini (2057 m). Maču Piču je veoma dobro očuvana prestonica Inka, kamena gradjevina na površini od oko 40 ha. Prilikom otkrića, Bingam nije ni slutio da je našao “izgublenji grad”, što je objasnio tek naredne godine, kada se vratio da ga detaljnije istražuje.
/ Autor ovoga teksta S.J. popeo se na najvišu tačku grada Maču Piču 1976. godine./

PsiHoPaT
29/11/2008, 20:53
MILEVA i ALBERT EINSTEIN: Mileva (1875-1948), Albert (1879-1955), švajcarski fizičari

Srpkinja Mileva Marić rodjena je u Titelu, Vojvodina, a njen suprug Albert Ajnštajn u Ulmu, Nemačka. Sreli su se na ciriškom Politehnikumu, zajedno studirali i došli do otkrića teorije relativiteta i drugih velikih naučnih otkrića dvadesetog veka.
Mileva je prva došla na ideju o mogućnosti pretvaranja materije u energiju, nakon Rentgenovog, Pupinovog i Marije Kiri otkrića. Sve svoje ideje veoma uspešno je definisala matematički. Prva je u svetu uvela pojam četvorodimenzionalne geometrije (prostor – vreme), a zatim dala definiciju fotoelektričnog efekta. Mileva i Albert su zajedno radili na elektromagnetnoj teoriji svetlosti, od 1897. i na teoriji relativiteta od 1901. Po svoj prilici Milevina disertacija bila je baš teorija relativiteta (kasnije je ista nestala sa Univerziteta, verovatno radi Albertove slave). Albert Ajnštajn je 1905. publikovao tri rada iz teorijske fizike, uključujući tu i teoriju relativiteta, ali samo pod svojim imenom. Zakon masa-energija, iskazan je čuvenom formulom E = m x c˛ (energija je ravna proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti), što će postati temelj razvoja atomske energije. Takodje su potvrdili kvantnu teoriju svetlosti, što je rezultiralo stvaranjem fotoelektrične ćelije (a kao rezultat je prenos slike, televizija). Ovim je rodjena nova grana u fizici kvantna fizika. Sva ova ostvarenja matematički je definisala Mileva, kao vrstan matematičar, a ista je potpisao samo Albert. Albert je proglašen za najvećeg naučnika dvadesetog veka, a Mileva ostala anonimna. Albertu je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike za 1921. godinu. Postoji informacija da je Albert sav novac od te nagrade dao Milevi, dok ima i takvih tvrdnji koje govore da ju je on tim novcem kupio da ćuti. I dok je Marija Kiri radila sa svojim mužem Pjerom i sa njime podelila Nobelovu nagradu, Mileva od svoga muža nije dobila nikakvo priznanje, pa čak ni za decu za koju se samo ona žrtvovala. Od 1933. do 1955. Albert je živeo i radio na Princeston Univerzitetu, u Sjedinjenim Državama, ali za sve to vreme nije nauci dao nikakva ostvarenja. To je jedan od dokaza da je sve što je ostvario, ostvario samo sa Milevom zajedno.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:07
FREDERICK SODDY (1877-1956), engleski i kanadski hemičar

Rodjeni Englez, Sodi se doselio u Kanadu i radio na Univerzitetu Mekgil u Montrealu sa Ernestom Redefordom, sa kojim je tokom 1901-1903. otkrio fenomen atomske dezintegracije (raspadanja) radioaktivnih elemenata. Radioaktivni elementi se tokom raspadanja transformišu u druge elemente. Sodi je radio na pronalazenju tih novonastalih elemenata. Uočio je da periodni sistem elemenata nema dovoljno predvidjenih mesta za sve elemente, pa je 1913. došao do jedinstvenog rešenja, uočivši da elementi, iako imaju različite atomske težine i poluvreme raspadanja, imaju jednake osobine. To je značilo da se radilo o različitim varijacijama istih elemenata. Te varijacije Sodi je nazvao izotopima i time otklonio dotadašnje nejasnoće. Kasnije otkriće neutrona Džejmsa Čedvika (James Chadwick, 1891-1974) daće mnogo potpunije objašnjenje ovih pojava.
Sodi je takodje dao objašnjenje za alfa čestice (helijumov nucleus), da kada se one emituju iz elementa koji se raspada njegov atomski broj se smanjuje za dva, a atomska težina za četiri. Slično, kada se emituje beta čestica (negativni elektron) atomski broj se povećava za jedan. Na osnovu datih rezultata rada na izotopima, Sodiu je dodeljena Nobelova nagrada iz hemije za 1921. godinu.


LISE MEITNER (1878-1968), austrijski fizičar

Nakon doktorata na Bečkom univerzitetu, Lisa Mitner radi u Berlinu sa Otom Hanom (Otto Hahn) u laboratoriji za nuklearnu fiziku. Zajedno sa svojim sestrićem Otom Frišom (Ott Frish) razradila je proces nuklearne fisije (cepanja atoma), što će kasnije postati veoma vredno otkriće u nuklearnoj fizici.


MILUTIN MILANKOVIĆ (1879-1958), srpski astronom

Milutin Milanković je naučnik čija je teorija ledenih doba prihvaćena u svetu i potvrdjena najnovijim vasionskim istraživanjima. Rodjen je u Dalju, a tehničke studije završio u Beču, kao jedan od najboljih studenata svoje generacije. U Austriji je radio kao inžinjer, istakavši se svojim konstrukcijama i nekim inovacijama, a zatim dolazi u Beograd, gde je postao profesor univerziteta i radio do kraja svoga života. Ostvario je dela trajne vrednosti i svoje ime upisao medju zvezde. Ruski naučnici su prilikom obletanja oko Meseca dali ime Milutina Milankovića jednom krateru na nevidljivoj strani Meseca, što je usvojeno kao medjunarodno priznanje. Tačnost Milankovićevih proračuna najveća su potvrda njegove teorije, koju je on nazvao Kanon osunčavanja. Bio je potpredsednik Srpske akademije nauka, a ipak nedovoljno poznat u svojoj zemlji, što je inače podnosio gospodski, ćutke, dostojanstveno. Imao je briljantan stil pisanja. Najznačajnija su mu dela: "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba", "Nebeska mehanika", "Istorija astronomske nauke", "Kroz vasionu i vekove", "Kroz carstvo nauka", "Spisi iz istorije nauke" i još "Članci", "Govori", "Prepiska", "Uspomene", "Doživljaji" i "Saznanja". Po zanimanju je bio inžinjer, a po delima astronom i matematičar i to izvanrednog kvaliteta. Ostao je, takodje, upamćen i kao istoričar nauke i svedok razvoja srpske nauke u prvoj polovini dvadesetog veka. Milankovićevo delo"Kroz vasionu i vekove" najpre je objavljeno na nemačkom u velikom tiražu, kojim je briljirao kao naučnik. U tom delu on čitaoca vodi na veoma zanimljiv način kroz drevni Vavilon, staru Atinu, u posete Aristotelu i Arhimedu, kroz aleksandrijsku biblioteku i kod Kleopatre, a zatim prostranstvima svemira. Milankovićevi značajni radovi su "Matematicka teorija klime", "Astronomski kalendar ledenih doba" i "Vekovno pomeranje zemljinih polova". Ako su Keplerovi i Njutnovi zakoni kretanja nebeskih tela prvi zakon vasione, onda je Milankovićev zakon osunčavanja njen drugi zakon. Milanković je prvi u svetu izveo račun osunčavanja zemlje i svih planeta Sunčevog sistema, koji je potvrdjen kao besprekorno tačan. Milankovićeva matematička teorija osunčavanja proslavljena je 1995. u čitavom svetu kao jedan od najvecih dometa ljudskog stvaralaštva dvadesetog veka. Milanković se nije bavio naukom da bi od toga živeo, već ziveo da bi se bavio naukom. Milutin Milanković spaja astronomiju, matematiku, fiziku i geofiziku sa književnošću, istorijom i filozofijom i to na sebi svojstven način. Takodje je izradio do sada najtačniji kalendar na svetu. Objasnio je Aristarhovo učenje o kretanju planeta Nekretnica, reprodukujući Apolonijevu teoremu epicikličnih kretanja planeta u Sunčevom sistemu. Dokazao je da su klimatske promene izazvane astronomskim uzrocima, prema tome dogadjanja na zemlji odvijaju se prema zakonima neba. On u svojim istraživanjima prvi u svetu primenjuje teoriju klime. Za njega je rečeno “Ako je zaista vrednost planete odredjena sunčevom energijom, tada je vrednost Milankovićevog dela data svetlom koje je on preneo na generacije. Ukoliko samo i za trenutak ta svetlost obasja našu životnu stazu, Milanković je stigao na cilj svoga putovanja”.


ALEXANDAR FLEMING (1881-1955), škotski bakteriolog

Fleming je otkrio penicilin i njime spasao milione ljudskih života. Otkriće penicilina slučajno je koliko i naučno. Flemingovo otkriće plesni penicilium datira od 1928, a proizvodnja penicilina počela je tek od 1940. Aleksadar Fleming je sin farmera, koji je dobivši nasledstvo odlučio da studira medicinu. Tokom rada najviše ga je interesovala bakteriologija, nastojeći da otkrije prirodno sredstvo protiv rasta bakterija, pa ga je tražio čak i u suzama, pljuvački i sluzi. Godine 1922. doživeo je prvi uspeh, napravivši prirodni enzim Rysozym, a 1928. na posudju je otkrio bakterije stafilokokusa. Slučajno ih je ostavio izložene vazduhu i tom prilikom su inficiane peniciliumom. Tokom Flemingovog godišnjeg odmora plesni su se razvile i on ih je uzeo na ispitivanje. Primetio je da je penicilium uništio stafilokokus, što je dovelo do otkrića spasonosnog penicilina. Zajedno sa svojim saradnicima, Valterom Florijem (Walter Florey) i Ernstom Borisom Čenom (Ernst Boris Chain), dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1945.


HANS GEIGER (1882-1945), nemački fizičar

Hans Gajger je svetu podario Gajgerov brojač, prvi uspešni detector alfa čestica ili radioaktivnosti. Doktorirao je u Erlangenu, Nemačka, a radio u Mančesteru, Engleska, gde je radeći sa Ernestom Radefordom 1908. konstruisao instrument za detektovanje broja alfa čestica, emitovanih tokom radioaktivnog raspadanja elemenata. Od 1912. Gajger se vraća u Nemačku, gde postaje rukovodilac laboratorije za radioaktivnost u Berlinu. Godine 1928. napravio je savršeniju verziju brojača zajedno sa Valterom Milerom (Walter Miller), pa je ta verzija nazvana Gajger-Milerov brojač.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:13
NIELS BOHR (1885-1962), danski fizičar

Nils Bor se smatra jednim od najboljih teoretičara atomske fizike. Godine 1913. publikovao je rad o sastavu atoma i molekula, a od 1914. do 1916. radio je sa Ernestom Radefordom u Mančesteru. Po povratku u Dansku postavljen je za rukovodioca novoosnovanog instituta za teorijsku fiziku. Godine 1922. dobio je Nobelovu nagradu iz fizike, a 1943. otputovao je za Ameriku. Od tada je radio u Los Alamosu na projektu atomske bombe. Godine 1955. u Ženevi je organizovao prvu konferenciju na temu "Atomi za mir". Bor je primenio Plankovu kvantnu teoriju na Radefordov model atoma i utvrdio da elektroni egzistiraju u fiksnim orbitama, iz kojih ne emituju energiju. Do emisije energije dolazi samo kada elektroni menjaju svoje stanje, premeštajući se sa nižeg na viši energetski nivo. Bor je izračunao energiju radijacije za vreme menjanja energetskih nivoa elektrona u atomu, čime je potvrdio teoriju kvanta.
Nils Bor je za Nikolu Teslu izrekao sledeću misao: “Teslin genijalni pronalazak polifaznog sistema i njegova istraživanja čudesnih visokofrekventnih električnih pojava bili su temelj na kome su se razvili sasvim novi uslovi za industriju i radio komunikacije i daleko su uticali na čitavu našu civilizaciju”.




CLARENCE BIRDSEYE (1886-1956), američki pronalazač

Klarens Birdsej je radeći na Labradoru, u Kanadi, primetio prednosi zamrzavanja hrane za njeno dugo očuvanje, pa je napravio prvi uredjaj za zamrzavanje i zatim osnovao firmu General Sea Foods Company 1924. Time je otpočela proizvodnja rashladnih uredjaja za životne namirnice. Takodje je napravio i uredjaj za odstranjivanje vode iz životnih namirnica, takodje u cilju njihovog boljeg očuvanja.



ERWIN SCHRODINGER (1887-1961), austrijski fizičar

Šredinger je, kao matematičar i teorijski fizičar zastupao principe kvantne mehanike, a radio je na univerzitetu u Berlinu sa Albertom Ajnštajnom. Po njegovom mišljenju čestice se ponašaju kao talasi. Tvrdio je da je jednačina Louisa de Brogli-a suviše jednostavna i da ne nudi objašnjenje ponašanja materija na subatomskom nivou. Zato je on odbacio ideju o česticama a zastupao ideju talasa. Izmedju 1925. i 1926. Šredinger je izrazio talasnu jednačinu, čime je rodjena Kvantna mehanika. No, i ova teorija imala je izvesne nedostatke, pred kojima Šredinger nije bio slep. Predložio je tzv. talasne pakete koji daju utisak čestica a u stvarnosti se ponašaju kao talasi. Nešto kasnije Pol Adrien Moris Direk (Paul Adrien Maurice Direc, 1902-1984) podržao je Šredingerovu teoriju i istu interpretirao matematički. Za svoja ostvarenja podelili su Nobelovu nagradu iz fizike za 1933.


HENRY MOSELEY (1887-1915), engleski fizičar

Henri Mosli je postao profesor Univerziteta Mančester već sa 23 godine, a poginuo je u 28-oj godini života u avionskoj nesreći u Turskoj. Iako mlad, baveći se ispitivanjima spektra x-zračenja na metalima zabeležio je učestalost spektralnih linija, koje su bile u saglasnosti sa atomskim težinama elemenata. Na tom osnovu izveo je zaključak da učestalost radijacije stoji u odnosu korena izvesnih celih brojeva, što je indiciralo na atomske brojeve elemenata, a to znači prema njihovom mestu u periodnom sistemu. Zaključio je da su atomski brojevi elemenata jednaki pozitivnom naboju jezgra njihovih atoma, a to znači i broja odgovarajućih elektrona negativnog naboja. Mosli je time utvrdio vitalnu vezu strukture atoma i njihovih hemijskih osobina. Prema tome, videlo se da su osobine elemenata više u saglasnosti sa atomskim brojevima nego sa atomskim težinama. Takodje su primećena i izvesna neslaganja u Mendeljejevom periodnom sistemu, što je prihvaćeno kao “Moslijev zakon” (Mosley’s Law). Mosli je čak i predvideo postojanje nekih elemenata sa njihovim atomskim brojevima, težinama i osnovnim osobinama prema mestima u tabeli. Nekoliko godina kasnije dati elementi su i otkriveni i uvršteni u tabelu prema predvidjenim mestima.


JOHN LOGIE BAIRD (1888-1946), škotski inžinjer

Džon Berd se smatra ocem televizije, koji ju je prvi demonstrirao 1926. Na ovom otkriću je radio od 1912, ali tek od 1924. mogla su se prepoznati lica na ekranu. Takodje je radio i na radaru i primeni infracrvenog zračenja, na osnovu čega je inovirao video rekorder, prvo beleženje slike na magnetnom disku. Televiziju u boji demonstrirao je 1928, a od 1929. formiranjem British Broadcasting Corporation (BBC) primenjena je i njegova oprema.


CHANDRASEKHARA RAMAN (1888-1970), indijski fizičar

Čandrasekara Raman se na Univerzitetu Madras bavio izučavanjima zvuka i difrakcije svetlosti, sa veoma skromnim sredstvima. Od 1917. do 1933. bio je profesor na univerzitetu u Kalkuti. Raman je prvi potvrdio da se svetlost rasipa na molekulima, menjajući frekvenciju, što je po njemu nazvano Ramanov efekat. Ti nalazi potvrdjeni su kvantnom teorijom, što je dovelo do razvoja metode za identifikaciju oblika molekula, nazvano Ramanova spektroskopija. Godine 1930. postao je prvi Azijat kome je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike


EDWIN HUBBLE (1889-1953), američki astronom

Danas je poznato da se Hablov teleskop nalazi u vasioni, pomoću koga se revolucionarno razvilo saznanje o kosmosu. Lansiran je 1990, od kada neprekidno šalje snimke iz vasione. Njime je potvrdjeno da se vasiona širi, na osnovu čega je izračunata starost vasione i postavljena teorija velikog praska (Big-Bang).
Edvin Habl je radio u opservatoriji na planini Vilson od 1919, a 1923. je saopštio prvu teoriju o širenju vasione, izvan naše galaksije zvane Mlečni put. Godine 1925. predložio je šemu klasifikacije galaksija.
Postoji priča da je Albert Ajnštajn, po dolasku u Ameriku, posetio Habla na planini Vilson. Kako je prethodno radio na utvrdjivanju kosmičke konstante, sile koje se prirodno opiru gravitacionom privlačenju u kosmosu, to je Habl ukazao Ajnštajnu na postojanje više miliona galaksija, pa kada je Ajnštajn lično zavirio kroz najveći teleskop na svetu sopstvenim očima, priznao je Hablu da je njegova kosmička konstanta bila velika zabluda. Ajnštajn je to istraživao sam, bez Mileve Marić, zbog čega je i mogao slepo gledati na nešto što će pre biti oboreno nego potvrdjeno.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:16
IGOR SIKORSKI (1889-1972), ruski konstruktor helikoptera

Prvi model helikoptera Sikorski napravljen je 1909-1910, posle čega se Sikorski usmerava na konstrukcije aviona. Tako je 1913. napravio prvi četvoro-motorni avion Le Grand. Posle Ruske revolucije imigrirao je u Francusku, a zatim u Sjedinjene Države, gde je oformio firmu Sikorsky Aero Engineering Company 1923. Tu je napravio više letilica, od kojih su poznate American Clipper, pa helikopter VS-300, koji je lično testirao 14. septembra 1939.



LADISLAV RUZIČKA (1887-1976), švajcarski hemičar

Ladislav Ruzička rodjen je u Vukovaru, po ocu Čeh, a po majci Hrvat. Živeo je i radio u Švajcarskoj, bavio se istraživanjima polimetilena i terpena. Dobitnik je Nobelove nagrade iz hemije za 1939.




VLADIMIR ZVORIKIN (1889-1982), ruski pronalazač

Vladimir Zvorikin je napravio prvi televizor na električnu struju. Od 1923. on je koristio katodnu cev sa katodnim zracima, koju je nazvao kineskop. Godine 1938. napravio je prvu praktičnu TV kameru, koju je patentirao, nazvavši je ikonoskop.



JAMES CHADWICK (1891-1974), engleski fizičar

Džems Čadvik je završio studije na Univerzitetu Mančester i prve dve godine radio sa Ernestom Redeford. Zatim je otišao u Berlin, gde je radio sa Hansom Gajgerom. Od 1920. ponovo radi sa Redefordom u Kevendiševoj laboratoriji na Kembridžu. Čadvik je 1932. otkrio neutron u atomskom jezgru, a 1935. dobio Nobelovu nagradu iz fizike. Uočio je da broj protona u atomu odgovara približno polovini njegove težine i da istovremeno odgovaraju broju negativnih naelektrisanja elektrona. Težina elektrona iznosi svega oko jedan hiljaditi deo težine protona, a težina protona približno polovini težine atoma. Prema tome, Čadvik je preporučio da je nedostajuća masa atoma sadržana u protonima, a njihovo naelektrisanje skriveno unutar jezgra. Problem je izgledao da se jezgro atoma sastojalo iz delova, za čega još nije bilo dokaza. I konačno, Čadvik je rešio zagonetku 1932. posle interpretacije rezultata Irene Kiri i Pavla Savića (Irena Kiri je kćerka Marije i Pjera Kiri). Irena Kiri, Frederik Žulio-Kiri (Frederic Juliot-Curie) i Pavle Savić našli su 1932. da kada se element barijum izloži alfa zračenju rezultat je da usled radijacije protoni napuštaju datu supstancu. Oni su zaključili da ova emisija izaziva gama zračenje. Čadvik je posle toga izveo svoj zaključak da neutralne čestice, koje je on nazvao neutroni, istih težina kao i protoni, izazivaju datu reakciju i to je u stvari radijacija. Sličnu pojavu predvideo je i Radeford 1920, a sada je isto bilo potvrdjeno. Čadvik je, znači, potvrdio da broj neutrona i protona u atomu elementa čini po 50% (polovinu od prethodno nedostajuće mase).
Čadvik je četiri godine proveo u zarobljeništvu, tokom Drugog svetskog rata, a ostatak života u Sjedinjenim Državama, radeći kao vodja tima za razvoj atomske bombe.


FREDERICK BANTING (1891-1941), kanadski naučnik

Frederik Benting je diplomirao na Univerzitetu Toronto 1916, gde je i radio sa Charles Best-om na izučavanju uloge pankreasa na diabetes. Godine 1923. patentirali su proizvodnju insulina, a firma Eli Lilley počela je njegovu proizvodnju. Njih dvojica su za svoja ostvarenja dobili Nobelovu nagradu iz medicine. Pronalaskom insulina olakšan je život milionima diabetičara, a mnogima i životi spaseni. Benting je nešto kasnije poginuo u avionskoj nesreći na putu od Njufaundlenda za London.


ARTHUR COMPTON (1892-1962), američki fizičar

Artur Kompton je izučavao prenos energije sa fotona na elektron “Komptonov efekat”. Dobio je Nobelovu nagradu iz fizike za 1927, zajedno sa Charlesom Wilsonom, za rad o talasnim dužinama rasutih fotona. Kompton je postao vodeći fizičar u oblasti nuklearne energije, x-zračenja i proizvodnje plutonijuma. Godine 1941. američka vlada zamolila ga je da proizvede plutonium za atomsku bombu, čime je postao jedan od glavnih izvršilaca Menhent projekta (Manhattan Project). Godine 1942. u Čikagu je napravio prvi nuklearni reaktor, zajedno sa nuklearnim fizičarom Enrikom Fermijem (Enrico Fermi).


LOUIS De BROGLIE (1892-1987), francuski fizičar

Luj de Brolji proveo je ceo Prvi svetski rat u armiji, a posle rata je doktorirao na Pariskom univerzitetu, iz oblasti kvantne teorije 1924. Godine 1927. demonstrirao je talasne osobine elektrona i drugih subatomskih čestica, a 1929. dobio Nobelovi nagradu iz fizike. Na početku karijere studirao je istoriju, tokom rata radio u radio stanici lociranoj na Ajfelovoj kuli, a po završetku rata zaposlio se na Sorboni. Bazirao se na radu Mileve i Alberta Ajnštajna iz 1905. o fotoelektričnom efektu, što je Luis de Brolji objasnio pomoću elektromagnetnih talasa, koji su se ponašali kao čestice. I zaista, talasi su se sastojali iz struje čestica, zvane kvanta ili fotoni. De Brolji je jednostavno rezonovao “Ako se talasi mogu ponašati kao čestice, zašto se i čestice ne bi ponašale kao talasi”.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:17
IVO ANDRIĆ (1892-1975), jugoslovenski književnik

Andrić je rodjen u Travniku, gimnaziju učio u Sarajevu i kao mladić pripadao je revolucionarnom pokretu Mlada Bosna. Bio je veliki pobornik jugoslovenstva. Studirao je u Zagrebu, Beču i u Krakovu. Posle atentata na Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. vraća se u zemlju, ali ga austrijske vlasti progone i zatvaraju ga u Šibeniku i Mariboru. Bio je bolešljive prirode. Od 1919. živi u Beogradu, a od 1920. počinje da radi u diplomatskoj službi. Prvo postavljenje dobio je u Vatikanu, a od 1921. u Konzulatu u Bukureštu. Od 1922. je u Trstu, od 1923. je vice konzul u Gracu, gde je i doktorirao 1924. Tokom tih godina mnogo je pisao i svoja dela publikovao. Povratkom u Beograd 1926. primljen je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a ubrzo posle toga postavljen je za vice konzula u Marseju i tri godine kasnije premešten je u Generalni konzulat u Parizu. Od 1928. je vice konzul u Madridu, a ubrzo zatim i u Briselu. Od 1930. radi u Ženevi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Od 1933 ponovo je u Beogradu, gde radi kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova, a zatim načelnik istog ministarstva od 1935. Od 1937. je pomocnik ministra inostranih poslova, koje godine dobija ordene Poljske i Francuske (Orden Legije časti). Od 1. aprila 1939. imenovan je za opunomoćenog ministra inostranih poslova u Berlinu, gde predaje akreditive Hitleru, koji je tada bio na vlasti u Nemačkoj. Kada je bombardovan Beograd 6. aprila 1941, Andrić se 7. aprila vraća za Beograd. Nudjeno mu je sigurno utočište u Švajcarskoj, ali se on odlučio za okupirani Beograd. Uskoro se penzioniše i živi kao podstanar. Dosta je pisao, ali tokom rata nije želeo ništa da objavljuje dok njegov narod nije imao šta da jede. Upravo tih godina napisao je "Travničku hroniku" i "Na Drini ćuprija", a obe knjige prvi put su objavljene nakon oslobodjenja. Pored pomenutih značajna Andrićeva dela su: "Prokleta avlija", "Ex Ponto", "Nemiri", "Most na Žepi", "Anikina vremena", "Žedj", "Jelena, žena koje nema", "Razgovor sa Gojom", "Njegoš kao tragični junak kosovske misli" i mnoga druga. Nakon oslobodjenja Andrić je predsednik Saveza književnika Jugoslavije, a od 1946. redovni član SANU. Proputovao je mnogo za života i govorio mnoge jezike. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 1961. i smatra se najvećim jugoslovenskim stvaraocem, piscem mirotvorne snage.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:19
J.B.S. HALDANE (1892-1964), škotski naučnik

Halden je 1924 prvi dokazao da enzimi rade na principima termodinamike, po čemu je verovao da je prirodna selekcija stvarni proces evolucije. Godine 1932. prvi, takodje, utvrdjuje brzinu mutacije ili promene gena, a 1936. dokazao je genetsku vezu izmedju krvnih poremećaja hemofilije i daltonizma. Godine 1957. odlazi u Indiju, u znak protesta zbog anglo-francuske invazije Sueca i prima indijsko državljanstvo 1961.


PJOTR LEONIDOVICH KAPICA 91894-1984), ruski fizičar

Kapica je rodjen u Kronstadtu, a radio je preko 10 godina na Univerzitetu Kembridž. Zajedno sa Johnmom Allenom otkrio je super fluidnost 1937. Kada je otputovao u zvaničnu posetu Sovjetskom Savezu, sovjetske vlasti nisu mu dozvolile povratak u Kembridž, već mu je dato da formira Institut za fiziku, što je on i učinio. Istraživao je oblast niskih temperatura i dobio Nobelovu nagradu iz fizike, zajedno sa Arno Alenom Penziasom (Arno Allen Penzias) i Robertom Vudrou Vilsonom (Robert Woodrow Wilson), 1978.


NIKOLAJ NIKOLAJEVIČ SEJMONOV (1896-1986), ruski hemičar i fizičar

Rodjen je u Saratovu, a diplomirao na Univerzitetu u Petrovgradu 1917. Naučni doprinosi su mu: kvantitativna teorija hemijskih lančanih reakcija, teorija o termalnoj eksploziji i sagorevanje gasnih smeša. Dodeljena mu je Nobelova nagrada iz hemije za 1956. godinu, zajedno sa Sirilom Normanom Hinšelvudom (Cyril Norman Hinshelwood).


JOHN COCKCROFT (1897-1967), engleski fizičar

Kokroftov rad na razvoju Hidrogenske bombe (H-bomba) i primene nuklearne fuzije najveći su doprinosi razvoju engleske nuklearne nauke. Bio je zadužen za izgradnju nuklearnih elektrana u Kanadi, tokom Drugog svetskog rata, a zatim se vratio u Englesku, gde je postavljen za direktora Atomskog centra u Harwell-u. Radeći pod rukovodstvom Ernesta Radeforda u Kevendiševoj laboratoriji u Kembridžu izradio je uredjaj za ubrzavanje čestica (Accelereator), zajedno sa Ernestom Voltonom (Ernest Walton) i 1932. godine pomoću toga uredjaja izveli su prvo cepanje atoma. Džon Kokroft i Ernest Voton dobili su Nobelovu nagradu iz fizike za 1951. godinu.


HOWARD FLOREY (1898-1968), australijski naučnik

Zajedno sa Ernstom Čejnom i Aleksandrom Flemingom, Hauvard Flori je dobio Nobelovu nagradu iz medicine 1935, za proizvodnju penicilina, koji je korišćen kao antibiotik. Kao takav, penicilin je korišćen tokom Drugog svetskog rata i spasao bezbrojne živote, kako na frontovima tako i izvan njih.


TROFIM LISENKO (1898-1976), ruski biolog

Lisenko je postao poznat i priznat ruski naučnik, da je čak mogao da odbaci teoriju naslednih osobina Gregora Mandela. Lisenko je istakao svoju teoriju, po kojoj se osobine individua menjaju tokom životnog veka jedinki. Ova teorija kasnije je odbačena u nauci, ali je on ipak ostao poznat i uspešan i u genetici. Takodje je uveo svoju metodu brzog klijanja semena u proleće, čime je znatno doprineo povećanjima prinosa u poljoprivredi. Imao je moć da ućutka svakog svog protivnika, dok ga sa takve pozicije nije uklonio Nikita Hruščov 1965


FREDERIC & IRENE JOLIOT-CURIE (Frederic 1900-1958; Irene 1897-1956),
francuski fizičari

Frederik Žolio rodjen je u Parizu, po završetku studija radio u Institutu za radijum od 1925. i postao profesor nuklearne fizike na Sorboni 1937. Irena Kiri, kćerka Marije i Pjera Kiri, takodje je rodjena u Parizu i počela da radi u institutu za radijum njene majke, od 1921. Udala se za Frederika Žolia 1926, koji je bio učenik njene majke. Oboje su radili na radioaktivnosti i transmutaciji elemenata. Godine 1934. došli su do otkrića da, kada se izvesni elementi bombarduju alfa česticama radijacija se nastavlja i posle inicijalnog bombardovanja. Alfa čestice proizvode izotope fosfora, koji se ne nalazi u prirodi. Za to otkriće Irena i Frederik Žolio dobili su Nobelovu nagradu iz hemije 1935. Irena je ozračena tokom rada i umrla od leukemije, kao i njena majka Marija Kiri. Sa Irenom Žolio-Kiri radio je Pavle Savić u domenu nuklearne fisije (cepanja atoma), za čega im je za malo izmakla Nobelova nagrada, koja bi Ireni bila druga kao i njenoj majci, a Pavlu Saviću, srpskom fizičaru, svakako najveće svetsko priznanje za njegov doprinos nauci.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:21
ENRICO FERMI (1901-1954), američki fizičar

Enriko Fermi, po rodjenju Italijan, radio je pod rukovodstvom Maksa Borna (Max Born) u Getingenu. Godine 1934. otkrio je tzv. usporene neutrone, a 1938. dobio Nobelovu nagradu iz fizike. Godine 1939. imigrirao je u Ameriku i tokom 1942. izveo prvu nuklearnu reakciju. Od 1949. počeo je da agituje protiv stvaranja H-bombe. Fermi je otkrio tehniku reakcije bombardovanja elemenata neutronima. U to vreme nemački naučnici Oto Han, Fric Štrasman i Lise Mitner potvrdili su da se jezgro uranijuma, pri bombardovanju, cepa u veći broj manjih elemenata. Ovom nuklearnom reakcijom cepanja (fisija) pokazalo se da se masa elemenata prevodi u ogromnu energiju, prvi put prema formuli Mileve Marić i Alberta Ajnštajna E = m x c˛. Ovo saznanje izdali su Lise Mitner sa sestrićem Otom Fišom kada su izbegli od nacista. Fermi je ubrzo uvideo značaj ovoga pronalaska i počeo eksperimentisati na bazi radova Nilsa Bora. Najpre su definisali najbolje i najgore osobine reakcije sa izotopom uranijuma 235, ostvarivši nuklearnu reakciju i potvrdivši da je moguća izgradnja atomske bombe. Fermi je odmah potom uvršćen u tim Menhent projekta, kojim su Amerikanci nastojali da naprave bombu pre Nemaca. Fermi je vodio tim u Čikagu i njegov tim ostvario je zadatak 2. decembra 1942. Nakon tri godine tehnologija je usavršena i prva atomska bomba demonstrirala je svoje zastrašujuće rezultate nad Hirošimom.
Na bazi rezultata rada Žolio – Kiri (Frederic & Irene Joliot – Curie) iz 1934. po kome se može ostvariti bombardovanje radioaktivnih izotopa sa alfa česticama, Fermi je rezonovao da će reakcija sa neutronima biti još jača, pa je tako otkrio usporene neutrone. Time je otkrio više novih radioaktivnih izotopa, što mu je donelo Nobelovu nagradu iz fizike 1938


WERNER HEISENBERG (1901-1954), nemački fizičar

Verner Hajsenberg je radio sa Maksom Bornom i 1925. otkrio radikalan pristup kvantnoj teoriji, koji je 1927. formulisao kao princip neizvesnosti. Godine 1932. dobio je Nobelovu nagradu iz fizike. On nije bio pristalica ni talasne niti korpuskularne teorije čestica. Njegovo jednostavno rešenje sastojalo se u iznalaženju faktora kojim se moglo matematički predvideti ponašanje atoma i koji su se mogli meriti ili posmatrati, a to su bili frekvencija i emitovanje svetlosti. Primenom algebarskog računa došao je do matematičkog rešenja nazvanog Metrix mechanics. Time su se mogle izračunati očekivane količine energije, za čega mu je i dodeljena Nobelova nagrada 1932.
Nakon sto je Čedvik otkrio neutron 1932, Hajzenberg je predložio model protona i neutrona, koji se drže zajedno u jezgru atoma. Nacisticka vlada u Nemačkoj zahtevala je od Hajsenberga da predvodi tim za stvaranje atomske bombe, ali oni to nisu ostvarili na vreme. Ni posle rata on nikada nije želeo da se isti projekat ostvari. Čak i da je ostvarenje datog projekta bilo blizu, Hajsenberg je bio u takvoj poziciji da ga je uvek mogao zaustaviti.


LINUS CARL PAULING (1901-1994), američki hemičar

Linus Karl Pauling doktorirao je na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, a bavio se izučavanjem kompleksnih molekula živih organizama, pre svega proteinskih. Od 1940. zainteresovao se za ciklične ćelije anemije. Dobitnik je dve Nobelove nagrade, prema tome posle Marije Kiri on je druga osoba kojoj je ukazana takva počast. Prvu nagradu dobio je iz hemije 1954, a drugu za mir 1962. Kada su ga pitali zašto je postao naučnik, odgovorio je da je želeo da razume svet. Bio je prvi svetski naučnik koji je shvatio značaj veza u molekulima i kristalima. U strukturnoj hemiji primenio je kvantnu teoriju, čime je stvorio strukturnu hemiju u modernom smislu. Sve svoje ideje sumirao je u knjizi “Priroda hemijske veze i struktura molekula i kristala” (The Nature of the Chemical Bond and Structure of Moleculs and Crystals) 1939.
Nakon toga prešao je u oblast istraživanja biohemije, formirajući novu granu molekularne biologije, otkrićem prvog molekularnog obolenja cikličnih ćelija anemije. Formulisao je teoriju imunog sistema i strukture proteina, sa objašnjenjem dejstva anestetika. Takodje je učestovao u definisanju DNK, strukture nukleinske kiseline.
Pauling se uvrstio u borbu protiv nuklearnog naoružanja i rata uopšte. Odbio je učešće u Manhattan Projectu za proizvodnju atomske bombe. Kao rezultat njegovoga rada su, gore pomenute, dve Nobelove nagrade.


CHARLES LINDBERGH (1902-1974), američki avijatičar

Čarls Lindberg postao je slavno ime 1927, kada je kao prvi čovek preleteo Atlantik, od Njujorka do Pariza, u Ryan avionu, jednosedu, za 33 h i 30 minuta. Godine 1954. dodeljena mu je Pulitzerova nagrada za svoju autobiografiju “The Spirit of St. Louis”.


BARBARA McCLINTOCK (1902-1992), američki genetičar

Barbara MekKlintok se bavila genetikom kukuruza, što ju je navelo na ideju da izvesni geni mogu kontrolisati druge i mogu se prenositi sa hromozomima iz jedne generacije u drugu. Time je objasnila kako identične ćelije izazivaju različite funkcije u koži, mišićima, kostima i nervnom sistemu. Time je, takodje, objašnjeno kako nastaju nove vrste. Njeni nalazi su za dugo ignorisani, ali je ipak 1983. dobila Nobelovu nagradu iz fiziologije (medicine), a njene teorije na široku su prihvaćene u genetici.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:24
JOVAN KARAMATA (1902-1967), srpski matematičar

Jovan Karamata bio je profesor Univerziteta u Beogradu, Getingenu i Ženevi. Član je više akademija nauka i naučnih društava. Karamata spada medju najveća imena srpske nauke, matematičar je svetskoga ugleda, a iz njegove škole izašlo je desetak veoma priznatih matematičara koji su se afirmisali u zemlji i svetu. On je prvi u svetu uveo teoriju skupova, tokom 30-tih godina dvadesetog veka. Iz toga domena poznata je njegova knjiga “Elementarna teorija množina”.


JOHN von NEUMANN (1903-1957), madjarsko-američki matematičar

Nojmen je matematičar koji je prvi uveo kompjutersku teoriju memorije i slučajnih prilaza. Rodjen je u Budimpešti, a od 1930. živeo je i radio na Prinstonskom univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Državama. Od 1943. bio je konsultant Menhetn projekta za proizvodnju atomske bombe i od 1954. član Komisije za atomsku energiju. Njegova najpoznatija matematička teorija je teorija linearnih operacija.


ROBERT OPPENHEIMER (1904-1967), američki fizičar

Openhajmer je studirao na Univerzitetu Kembridž kod Redeforda i na Univerzitetu u Getingenu kod Nilsa Bora i Maksa Borna, gde je i doktorirao. Postavljen je za direktora Menhent projekta u Los Alamosu, Novi Meksiko, za proizvodnju atomske bombe. Nakon upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju 1945. dao je ostavku na svoju poziciju. Prilikom saslušavanja u službi bezbednosti poništen je njegov ugovor sa Komisijom za atomsku energiju 1953. Američka služba bezbednosti pripisala mu je lojalnost sa Sovjetskim Savezom. Dodeljena mu je Fermijeva nagrada (Enrico Fermi 1901-1954).


GRACE HOPPER (1906-1992), američki kompjuterski stručnjak

Grejs Hoper se školovala na Univerzitetu Jejl, a 1945. došla na Univerzitet Harvard, gde je napravila prvi kompjuter. Stvorila je i prvi kompjuterski jezik. Od 1959. radila je u Pentagonu, gde je stvorila kompjuterski jezik kobol, koji je još uvek u upotrebi.


VLADIMIR PRELOG (1906-1998), hrvatski hemičar

Vladimir Prelog, hrvatskog porekla, izučavao je stereohemijske organske molekule i njihove reakcije, za čega je dobio Nobelovu nagradu iz hemije za 1975. godinu.


LAV DAVIDOVIČ LANDAU (1908-1968), ruski fizičar i matematičar

Lav Landau je rodjen u Bakuu, Azerbejdžan. Radio je u domenima istraživanja superprovodljivosti, kvantnoj elektrodinamici, nuklearnoj fizici i fizici čestica. Razvio je teoriju drugostepenih prenosa. Od 1937. bio je rukovodilac odeljenja za teorijsku fiziku Instituta za fiziku Sovjetskog Saveza. Bio je član Sovjetske akademije nauka. U vreme Velike čistke bio je zatvoren 1938. u trajanju od godinu dana. Godine 1962. preživeo je saobraćajni udes, koji mu je onemogućio dalji rad u laboratoriji. Danas u Rusiji postoji Landau institut za teorijsku fiziku, nastao odnjegovog tima naučnika. Landau je dobio Nobelovu nagradu iz fizike 1962. za svoj pionirski rad teorije kondenzovanih materija, što je primenjeno na tečnom helijumu. Posebna priznanja dodeljena su mu za knjigu iz teorijske fizike. Nakon smrti sahranjen je na groblju velikana Novodevičanskoe u Moskvi.


EDWARD TELLER (1908- ), američki fizičar i hemičar

Naturalizovani Amerikanac, madjarskog porekla, Edvard Teler doktorirao je iz fizičke hemije na Lajpciskom univerzitetu 1930. Od 1931. radio je u Kopenhagenu sa Nilsom Borom, a 1935. imigrirao u Sjedinjene Države i 1939. priključio se timu Enrika Fermija na univerzitetu u Čikagu, gde se bavio istraživanjima u oblasti nuklearne fizike. Od 1943. uključen je u tim za proizvodnju atomske bombe Menhetn projekat, kod Roberta Openhajmera. Edvard Teler je radio na razvoju hidrogenske bombe (H- bombe), čiji je prvi eksperiment izveden 1952. Od 1982. do 1983. savetnik je predsednika Ronalda Regana na projektu Rat zvezda, kao strategijski odbrambeni sistem.
Fizički efekat hidrogenske bombe neuporedivo je veći od efekta atomske, potencijalno čak i hiljadostruko puta. Pre no što je atomska bomba bila napravljena Teler je zagovarao primenu Super bombe (H-bombe), čije dejstvo je na bazi fuzije (proces suprotan nuklearnoj reakciji atomske bombe, fisije, cepanja atoma). Enriko Fermi je prvi predložio ovu ideju Edvardu Teleru 1941, dajući opis da bi atomska bomba mogla da se primeni kao inicijalna, za stvaranje dovoljne temperature i pritiska koji bi izazvali termonuklearnu reakciju vodonikovog izotopa, sa mnogo većim efektom. Teler je datu ideju odmah prihvatio i mada je radio u timu za atomsku bombu tvrdio je da treba ići na Super bombu. Po okončanju Drugog svetskog rata nastavljen je rad na H-bombi, kao prestiž nad Sovjetskim Savezom. Otuda Amerikanci smatraju Edvarda Telera ocem H-bombe. Američka armija i danas u svom arsenalu poseduje spremne hidrogenske bombe, za koje se tvrdi da su zaista hiljadostruko jače od atomskih bombi.


PAVLE SAVIĆ (1908-1994), srpski fizičar

Pavle Savić je rodjen u Solunu, Grčka, a studirao je fizičku hemiju na Beogradskom univerzitetu. Od 1935. do 1939. radio je u Francuskom institutu za radijum (Institut de Radium), koji je u to vreme smatran najboljim na svetu u oblasti nuklearne fizike. Radio je zajedno sa Irenom Kiri, kćerkom Marije i Pjera Kiri, u domenima atomske fisije (cepanja atoma) i za ostvarene rezultate za malo im je izmakla Nobelova nagrada. Od 1945. Pavle Savić je profesor na Beogradskom univerzitetu, a od 1946. član je Srpske akademije nauka i umetnosti SANU i njen predsednik od 1971. do 1981. Osnivač je Instituta za nuklearna istraživanja VINČA i njen direktor od 1960. do 1966. Tu poziciju napustio je kada se nije složio sa jugoslovenskim političarima i vratio se na univerzitet. U nauci je ostao aktivan sve do svoje smrti 1994.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:28
WILLIAM SHOCKLEY (1910-1989), američki fizičar

Viliam Šokli je rodjen u Londonu, a studirao je u Kaliforniji i Masačjusetsu, gde je i doktorirao 1936. Radio je u Belovoj telefonskoj laboratoriji od 1936, a tokom Drugog svetskog rata kao direktor istraživanja u protivpodmorničkom odeljenju američke mornarice. Godine 1947. napravio je prvi tranzistor, a od 1960. favorizovao Amerikance za trku u špijunaži. Zajedno sa Džonom Berdinom (John Bardeen, 1908-1991) i Valterom Hauserom Bratenom (Walter Houser Bratain, 1902-1987) dobio je Nobelovu nagradu iz fizike 1956.
Od 1948. Šokli je radio na kvantnoj teoriji poluprovodnika, gde je poboljšao svoja otkrića na polju tehnologije minijaturizacije. Godine 1955. napravio je prvi silikonski tranzistor, koji se pokazao boljim od germanijuma, a potencijalno i jeftinijim. Svoju firmu locirao je u San Francisku, gde je nastala čuvena Silikonska dolina (Sillicon Valley). Od 1965. Šokli se posvetio istraživanjima nasledne inteligencije. Došao je do zaključka da su narodi iz kavkaskog regiona najinteligentniji i javno je tražio da se ljudi sa najnižim stepenom inteligencije (QI) sterilišu, kako bi se sprečilo razblaživanje ineligencije ljudske rase. Time je navukao na sebe veliki gnev američke javnosti.


DOROTHY HODGKIN (1910-1994), engleski hemičar

Doroti Hodžkin je treća žena dobitnik Nobelove nagrade iz hemije 1964. Rodjena je u Kairu, Egipat, a studirala je u Oksfordu i Kembridžu. Supruga je Tomasa Hodžkina (Thomas Hodgkin). Bavila se ispitivanjem kompleksnosti organskih molekula pomocu x-zračne kristalografije. Tom metodom odredila je strukture penicilina, insulina i vitamina B12. Prva je u nauci primenila kompjutersku analizu strukture kompleksnih jedinjenja, što joj je omogućilo dobijanje dvodimenzionalnih modela. Jedna je od svega dve žene kojima je dodeljen Britanski orden zasluga (The British Order of Merit).



JACQUES COUSTEAU (1910-1997), francuski istraživač

Žak Kusto je proslavljeni istraživač podvodnog sveta. Njegova televizijska serija "Podvodni svet Žaka Kustoa" gledana je u celom svetu. Prvo je radio u mornarici kao istraživač, tokom nacističke okupacije Francuske, a od 1936. isprobavao je različite tehnike ronjenja i 1943. napravio “podvodna pluća”, uredjaj za dubinsko ronjenje i podvodno snimanje filmova. Od 1951. radio je na svom brodu Kalipso u ekspedicijama po svim svetskim morima.


ALAN TURING (1912-1954), engleski matematičar

Turing je studirao na Kembridžskom univerzitetu, a 1937. opisao Turingovu mašinu, kao hipotetički kompjuter i 1940. kreirao tzv. Bombu, uredjaj za dešifrovanje nemačkih kodova. Bio je vizionar moderne ere i njegovo ime ostaje vezano za prvi kompjuter. Njegova osnova zasnivala se na digitalnom sistemu sa mogućnostima čitanja, pisanja, brisanja, memorisanja i slično, a sve putem matematičkih instrukcija. Prva proizvodnja te vrste uredjaja počela je 1950.
Tokom Drugog svetskog rata Turing je rešavao algoritme nemačkih šifrovanih kodova, čime je prekinuo poruke nemačkih podmornica u bitci za Atlantik. Turing je to radio na svom tadašnjem kompjuteru, koji je nazvao bomba. Time je spasao živote više hiljada mornara. Nakon rata počeo je proizvodnju kompjutera, a angažovao se i na stvaranju prvog programskog jezika. Verovao je da će kompjuteri dostići savršenstvo tek kada budu imali memoriju kao čovek, tj. ostvarenjem veštačke inteligencije.


WERNER von BRAUN (1912-1977), nemački naučnik

Fon Braun je daroviti fizičar, koji se od najranije mladosti interesovao za raketne tehnologije. Tokom Drugog svetskog rata radio je u raketnom programu Nemačke. Njegovo prvo i veoma značajno dostignuce je raketa V-2. Po završetku rata Amerikanci su ga odveli u Ameriku, gde je radio sa Robertom Godarom (Robert Goddard), američkim pionirom raketne tehnike. Postao je državljanin SAD 1955. i učestovao u razvoju američkog svemirskog programa u NASA-u. Tu su razvili raketu Saturn, koja je kasnije primenjena za lansiranje vasionskih brodova Apolo i prvog slanja čoveka na mesec.



JONAS SALK (1914-1995), američki fizičar

Doktor Salk je u Mičigenu radio na projektu imunizacije gripa, a u Pitsburgu na usavršavanju vakcine protiv gripa. Otkrio je polio vakcinu, koja je deklarisana sigurnom 1955. Istraživanja je započeo na mrtvom virusu, koje je dobijao potapanjem živih virusa u formaldehid. Utvrdio je da postoje tri vrste polio virusa. Prve eksperimente izveo je na majmunima, a zatim na malom broju ljudi 1952. Došao je do zaključka da se stvaraju antitela bez primetnih sporednih efekata. Svoje nalaze publikovao je 1953, a zatim je organizovao test na dva miliona dece i to sa ogromnim uspehom 1954. Naredne godine vakcina je odobrena za upotrebu.
Nakon toga, Albert Brus Sabin (Albert Bruce Sabin, 1906-1993) je stvorio polio vakcinu sa živom kulturom, kojom je postignut još bolji uspeh, a uzimala se oralno. Masovno je testirana u Rusiji i od tada se koristi širom sveta, poznata kao Sabinova polio vakcina.


FRANCIS CRICK (1916- ), engleski biolog

Fransis Krik je jedan od trojice dobitnika Nobelove nagrade za rad na otkricu DNK, kao nosioca životnih funkcija 1962. Posle Drugog svetskog rata radio je na Univerzitetu Kembridž, na ispitivanju strukture organskih molekula. Od 1951. pridružio im se Amerikanac Džejms Votson (James Watson), koji je dao sugestiju da je vredno ispitati nukleinsku kiselinu (DNK), koja igra glavnu ulogu u prenosu naslednih osobina. Tako su zajedničkim radom identifikovali strukturu DNK i postupak reprodukcije ćelija, čime je objasnjeno kopiranje gena, za čega su podelili Nobelovu nagradu iz medicine 1962.


RICHARD FEYNMAN (1918-1988), američki fizičar

Ričard Fejnmen je postavio teoremu elektrodinamike kvanta, objasnivši interakciju izmedju elektromagnetne radijacije i naelektrisanih čestica (protona i elektrona). Studije je završio na Masačjusetskom institutu za tehnologiju, a posle studija radio je na Menhent projektu i predavao teorijsku fiziku na Kornel univerzitetu, a zatim i u Kaliforniji. Razvio je sistem poznat kao Fejnmenov dijagram, koji predstavlja interakciju izmedju čestica i prikazao prelaz sa jednog rama “prostor-vreme” na drugi. Dobio je Nobelovu nagradu iz fizike za 1965.


FREDERICK SANGER (1918- ), engleski biohemičar

Frederik Senger je prvi svetski naučnik koji je dobio dve Nobelove nagrade iz iste oblasti, iz hemije 1958. i 1980, a treći u svetu koji je uopšte dobi dve. Studirao je u Kembridžu, a definisao je strukturu molekula insulina. Za to je dobio prvu Nobelovu nagradu 1958, a dvadeset godina kasnije dobio je drugu 1980. za rad na DNK. On je utvrdio redosled vezivanja (sequence) molekula u DNK.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:30
JAMES LOVELOCK (1919- ), engleski hemičar

Džems Lavlok je prvi opisao Zemlju i njenu atmosferu kao organizam, naglašavajući značaj kontrole klime i reakcije ekosistema. Studirao je medicinu i doktorirao u Londonu i Mančesteru, a 1960. je napravio detektor za merenje prisustva gasova u tragovima, hlorofluorocarbons (CFC) u atmosferi koji ostećuje ozonski sloj i smatra se veoma štetnim. Godine 1960. Lavloku je dodeljena prva Amsterdamska nagrada za očuvanje čovekove sredine, koju dodeljuje Kraljevska akademija za nauku i umetnost Holandije.


ROSALIND FRANKLIN (1920-1958), engleski naučnik

Rozalind Franklin je studirala na Kembridžu, gde je i radila, sa Džonom Rendalom (John Randall) i Moris Vikins (Maurice Wilkins). Ona je definisala strukturu deoksiribonukleinske kiseline (DNK) 1952, čime je uveliko pomogla u objašnjenju hromozoma, kao ključnom razumevanju života. Džejms Djui Votson (James Dewey Watson, r. 1928) i Frencis Heri Kompton Krik (Francis Harry Compton Crick, r. 1916) tajno su uklonili informacije od Morisa Vikinsa (r. 1916) i nisu odali dužno priznanje Rosalind Franklin u radu koji je pred Nobelovim komitetom bio ključni dokument za dodelu nagrade. Rozalind je umrla u 38-oj godini života, pa joj Nobelova nagrada nije mogla biti uručena posthumno. Votskonu, Kriku i Vilkinsu je dodeljena Nobelova nagrada iz medicine 1962.



ANDREJ SAHAROV (1921-1989), ruski fizičar

Andrej Saharov je radio u Sovjetskoj akademiji nauka na teorijskoj kontroli termonuklearne reakcije fuzije. Radeći na tom problemu angažovao se za svetsko smanjenje nuklearnog naoružanja i za povećanje saradnje medju nuklearnim silama. Sukobio se 1970. sa sovjetskim Komitetom za ljudska prava ističući ljudske slobode u SSSR-u. Zbog toga je bio proganjan od strane sovjetskih autoriteta, naročito nakon što mu je dodeljenaa Nobelova nagrada za mir 1975


CHRISTIAN BARNARD (1922- ), juznoafrički hirurg

Kristian Bernard je postao poznato ime širom sveta 1967, nakon prve operacije transplantiranja ljudskoga srca. Operaciju je izvršio na pacijentu Lui Vaškanski (Lois Washkansky), koji je živeo 18 dana sa tudjim srcem. Bernardov drugi pacijent živeo je dve godine, a sada su to rutinske operacije u velikom broju zemalja.


JACK KILBY (1923- ), američki inžinjer

Džek Kilbi i Alfred Nois (Alfred Noyce) su radeći u Silikonskoj Dolini u Kaliforniji, prvi napravili integraciono kolo, kao mikročip ili silikonski čip 1975. Time su ostvarili ideju masovne proizvodnje personalnih kompjutera.


THEODORE MAIMAN (1927- ), američki fizičar

Teodor Mejmen je konstruktor prvog lasera. Rodjen je u Los Anđelesu, a doktorirao je na Stenfordskom univerzitetu 1955. Za svoj laser primenio je svetlosni zrak umesto mikrotalasa. Mikrotalasi svetla iz lasera su svi iste dužine.


JAMES DEWEY WATSON (1928- ), američki hemičar

Votson je zajedno sa Fransisom Krikom predložio model molekula DNK, kao dvojni heliks 1953. i za to otkrice Fransis Krik, Moris Vilkinson i Džejms Votson su podelili Nobelovu nagradu iz medicine 1962. (Napomena: videti napred Rozalind Frenklin).


NEIL ARMSTRONG (1930- ), američki astronaut

Nil Armstrong je prvi čovek koji je kročio na Mesec 20. jula 1969. Ovo ostvarenje uspešno je izvedeno vasionskim brodom Apolo-11, dok je Armstrong prethodno leteo oko zemlje u brodu Džemini-8. Na Mesec se spustio zajedno sa astronautom Bazom Oldrinom (Buzz Aldrin), čime su ostvarili najveći uspeh američkog vasionskog programa.


STANLEY MILLER (1930- ), američki biohemičar

Stenli Miler je zajedno sa svojim kolegom Heroldom Jurejom (Harold Urey) napravio prvu aminokiselinu vestačkim putem, simulirajući time mogućnost nastanka života na Zemlji. U smesi gasova metana, amonijaka i vodonika sa vodom izvršio je električno pražnjenje. Posle nedelju dana utvrdio je nastanak aminokiseline, kao jedne komponente proteina, inače sastavnog dela svih živih bića na Zemlji.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:34
BOGDAN MAGLIĆ (1930- ), američki nuklearni fizičar

Bogdan Maglić je Srbin, rodjen u Somboru, a radi u Americi i nikada se nije odrekao jugoslovenskog državljanstva. Bavio se istraživanjima kontrolisane fuzije, što se objašnjava kao ukroćena energija hidrogenske bombe bez eksplozije. Hidrogenska bomba startuje se reakcijom atomske bombe, na koji način se ostvaruje temperatura reakcije reda veličine oko 100 miliona °C, što inicira eksploziju hidrogenske bombe. Hidrogenska bomba po razornoj moći jača je od atomske bombe oko hiljadu puta. Reakcija kontrolisane fuzije je postupak startovanja hidrogenske bombe bez atomske eksplozije i namenjena je isključivo za mirnodopske svrhe, za proizvodnju električne energije. Eto, ukratko, to je pronalazak našeg naučnika, dr Bogdana Maglića.
Gorivo za hidrogensku reakciju, kontrolisane fuzije, je teška voda, koja se dobija iz mora. Bogdan Maglić je otišao u Ameriku 1956, kao sipendista UNESCO-a, u Masačjusetski institut za tehnologiju (MIT). Na Kalifornijskom univerzitetu radi od 1961, gde je otkrio česticu omega mezon. Patentirao je aneuronsku nuklearnu energiju (proces fuzije bez radioaktivnosti), kao i najnoviji supersenzor, koji identifikuje hemijski sastav materije, a za koji se predvidja masovna primena u borbi protiv terorizma. Bogdan Maglić je nosilac Zlatne medalje Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, a član je i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu.


ZORES IVANOVIČ ALFEROV (1930- ), beloruski fizičar

Alferov je rodjen u Vitsebsku, Belorusija. Dobitnik je Nobelove nagrade iz fizike za 2000. godinu, zajedno sa Herbertom Kremerom (Herbert Kroemer) i Džekom Kilbijem (Jack Kilby).


ROGER PENROSE (1931- ), engleski astrofizičar

Rodžer Penrouz, zajedno sa Stivenom Houkingom (Stephen Hawking), na Univerzitetu Oksford razvio je teoremu koja opisuje “Crnu rupu” (Black Hole) u vasioni. Po toj teoremi kada zvezde u vasioni kolapsiraju, one sve gravitaciono bivaju privučene u tzv. Crnu rupu, a Crnu rupu predstavlja najkompaktnija materija ugašenih nebeskih tela, gustine cca 50 t/mmł (u kom slučaju su materije sabijene do te mere da u njima ne postoje medjuatomski prostori, odnosno prostori izmedju jezgra atoma i njihovih elektrona svedeni su na nulu). Time je nastala zamisao o skrivenim dogadjanjima i novom modelu vasione.


JURI GAGARIN (1934-1968), ruski kosmonaut

Juri Gagarin je prvi čovek koji je putovao u vasionskom brodu Vastok 1, 12. aprila 1961, i tom prilikom je jednom obleteo Zemlju. Kasnije je poginuo u avionskoj nesreći.


ALEKSEJ LEONOV (1934- ), ruski kosmonaut

Leonov je prvi čovek koji je u svemiru izašao iz vasionskog broda i lebdeo oko njega. Bilo je to 18. marta 1965. Brodom Vastok 2 leteli su zajedno Aleksej Leonov i Pavel Beljajev, a nakon dva obilaska oko Zemlje, Leonov je izašao iz broda u prvu ljudsku šetnju svemirom, što je po njemu nazvano leonovanje. Leonov je leteo drugi put u svemir brodom Sojuz 19, deset godina kasnije, u zajedničkoj sovjetsko-američkoj misiji 17. jula 1975. Dva broda su se spojila u vasioni i Aleksej Leonov se tom prilikom rukovao sa Tomom Stafordom.


VALENTINA TEREŠKOVA (1937- ), ruski kosmonaut

Valentina Tereškova je prva žena koja je letela u kosmos. Inspirisana Jurijem Gagarinom, znala je, bez sumnje da će i žene leteti u svemiru, prijavila se za svemirski program 1961, mada do tada nije bila pilot, ali je bila iskusni padobranac. U svemir je letela brodom Vastok 6 i obletela zemlju 48 puta za 70 sati i 50 minuta, 16. juna 1963, čime je još jednom doprinela trijumfu ruske svemirske tehnologije.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:36
EDWARD ROBERTS (1941- ), američki inzžijer

Edvard Roberts je napravio prvi personalni kompjuter (PC) 1974. Prvo je napravio ručni elektronski računar i formirao kompaniju MITS (Micro Instrumentation and Telemetry Systems). Nakon toga studenti Pol Alen (Paul Allen) i Bil Gejts (Bill Gates) razvili su verziju programskog jezika bejzik.


STEPHEN HAWKING (1942- ), engleski fizičar

Stiven Houking je završio matematiku na Univerzitetu Oksford, a doktorirao je na Univerzitetu Kambridž. Godine 1960. oboleo je od atrofije motornog nervnog sistema i mišića, zbog čega ne može ni da govori , a jedini kontakt sa ostalim svetom ostvaruje pomoću kompjutera. Houking je 1971. predložio postojanje Crne rupe u vasioni i teoriju Velikog praska. Profesor je fizike i matematike na Univerzitetu Kembridž, na poziciji koju je nakada držao Isak Njutn. Houkingove knjige postale su najtraženije tokom svih vremena.


STEPHEN WOZNIAK (1950- ), američki inžinjer

Stiven Vožnjak kreirao je prvi Apple Computer, napravljen za potrebe informativnih sistema. Radio je kod Hewlett Packard-a u partnerstvu sa Stivenom Džobsom (Stephen Jobs) na konstrukciji personalnih kompjutera. Zajedno su formirali firmu Apple Computer Company, u garaži, 1977, a 1984. su revolucionisali industriju PC sa firmom Macintosh, uvodeći grafički operativni sistem i operacije sa mišom. Takodje su uveli i zvuk u kompjutere. Obojica su postali multi-milioneri.


TIM BERNERS – LEE (1955- ), engleski pionir interneta

Tim Berners–Li potiče sa Oksfordskog Univerziteta, a od 1984. radi u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (European Particle Physics Laboratory CERN) u Ženevi. Godine 1989. predložio je globalni projekat, poznat pod imenom World Wide Web (www.), projektovan da služi celokupnom čovečanstvu u razmeni informacija.


BILL GATES (1955- ), američki kompjuterski stručnjak

Bil Gejts je najbogatiji čovek na svetu, krajem 20-og veka. Prvi njegov značajan rad bio je izrada softverskog sistema za kompjutere. Rodjen je u Sijetlu, u državi Vašington, SAD. Stvorio je prvi kompjuterski program jos kao srednjoškolac, adaptirajuci programski jezik bejzik u personalnim kompjuterima, još pre završetka studija na Univerzitetu Harvard. Shvatio je da će se personalni kompjuteri koristiti kako u industriji tako i kod kuće. Sa 19 godina napustio je univerzitet i osnovao firmu Microsoft Computer Company, zajedno sa Polom Alenom (Paul Allen). Godine 1980. prodao je MS-DOS sistem firmi IBM, nakon čega je napravljen Windows 95 i od tada su postali najveći svetski proizvodjači kompjutera, držeći oko 90% svetske proizvodnje.

PsiHoPaT
29/11/2008, 21:37
LITERATURA

1. Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove / Kroz carstvo nauka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997.
2. Milutin Milanković: Nebeska mehanika / Istorija astronomske nauke, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997.
3. Milutin Milanković: Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba (Deo 1 & Deo 2), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997.
4. http://www.slac.stanford.edu/library/nobel
5. http://www.userpage.chemie.fu-berlin.de/diverse/bib/nobel
6. David Edwin Duncan, The Calendar, Fourth Estate, London 1988
7. S. Adams, C.Ashe, P. Chrisp, E.Johnson, A. Longley, M. Weeks: 1000 Makers of the Millenium, DK Publishing Books 1999
8. John Balchin: Quantum Leaps, 100 Scientists who changed the world, Archturus Publishing Limited 2003
9. S. Jelača: Nikola Tesla
10. S. Jelača: Velikanu u spomen, http://www.Poruke@Beograd.com
11. S. Jelača: Mihajlo Pupin, http://www.srpskadijaspora.info
12. Slavko Bokšan: Mihajlo Pupin i njegovo delo, Naučna izdanja Matice srpske 1951.
13. Mahailo Pupin: From Immigrant to Inventor, 1923
14. Marc J. Seifer; Wizard, The Life and Time of Nikola Tesla, Biography of Genius, Carol Publishing Group, 1999
15. Margaret Cheney & Robert Uth: Nikola Tesla Master of Lightning, MetroBooks 2001
16. Ljubo Vujović: The Tesla Memorial Society
17. Carl Seeling: Albert Einstein - Ideas and Openions, 1954
18. Ellen Goodman: Out of the shadows of great men, The Boston Globe, 1990
19. Svenka Savić: The Road to Mileva Maric-Einstein, Private Letters, 2001.
20. S. Jelača: Mileva Marić - Povratak iz anonimnosti

PsiHoPaT
28/12/2008, 21:25
Malo noviteta iz svemira


NASA prodaje spejs-šatl za 42 miliona dolara
Autor: Srna | 19.12.2008. - 22:51


Američka agencija za svemirska istraživanja (NASA) odlučila je da proda polovni spejs-šatl koji sa pređenih 11 miliona kilometara po "vrlo povoljnoj" ceni od 42 miliona dolara, navodi britanski dnevnik "Gardijan".

Ovaj list preporučuje spejs-šatl kao "savršen božićni poklon za zaljubljenike u svemirska istraživanja".
NASA, koja je suočena sa finansijskim problemima, planira da proda sva tri preostala spejs-šatla kako bi prikupila neophodna sredstva za novu generaciju raketa "Ares" koje će od 2015. godine astronaute ponovo vratiti na Mesec.
"Upkos činjenici da je Nasi veoma stalo da proda letelice, agencija se obratila samo obrazovnim ustanovama i naučnim muzejima, a potencijalni kupac mora da se obaveže da će šatl izložiti u zatvorenom, klimatizovanom prostoru", ističe "Gardijan".

Izvor: Blic (http://www.blic.co.yu)


=======================

Četrdeset godina od prvog pogleda na Zemlju iz svemira
Autor: Blic online | Foto:Physics.unlv.edu | 24.12.2008. - 11:48

Pre četrdeset godina čovečanstvo je po prvi put ostvarilo bliski susret sa drugim svetom, nakon što je posada "Apola 8" ušla u orbitu oko meseca 1968. i zauvek promenila naš pogled na Zemlju, javio je BBC.

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2008/12_decembar/24/slobodno/earthrise-x.jpg
"Pomaljanje Zemlje"

Još 1948. britanski astrofizičar Ser Fred Hojl predvideo je da će se pogled na svet zauvek promeniti kada nam svemirski letovi omoguće da vidimo Zemlju iz svemira.
Od tada, do trenutka kada su astronauti "Apola 8" napustili Zemljinu orbitu, prošlo je 20 godina. Sateliti letelice načinili su bezbroj fotografija Zemlje iz svemira, koji su omogućili čovečanstvu da vidi svoju planetu očima astronauta, uključujući i legendarnu fotografiju na kojoj se Zemlja pomalja iznad Mesečeve površine.
Niko od astronauta "Apola 8" nije bio spreman da vidi sopstvenu planetu iz svemira. Posada letelice je bila zadivljena i zanemarila je što fotografisanje nije bilo u planu misije. Astronauti su tako sopstvenim aparatom snimili čuvenu fotografiju "Pomaljanje zemlje" (Earthrise).

Izvor: Blic (http://www.blic.co.yu)

F-R-A-N-C
29/12/2008, 00:16
Naučnici nadomak "veštačkog sunca"
Blic - Pre 2 sata i 2 minuta

Eksperiment u jednoj kalifornijskoj laboratoriji mogao bi da odgovori na jedan od najvećih problema u fizici i da dovede do naučne i energetske revolucije, piše danas britanski "Sandej telegraf".

Naučnici veruju da su na pragu rešenja kako izazvati atomsku fuziju - reakciju sagorevanja u centru Sunca. Oni će na proleće početi s pokušajima da stvore u laboratoriji minijaturnu veštačku zvezdu, poput Sunca, i izazovu termonukleranu reakciju.

Od trunke tako nastalog goriva cilj im je da proizvedu temperature iznad 100 miliona stepeni Celzijusa i pritiska više milijardi puta većeg nego bilo gde na Zemlji.

Ako uspe, ovaj eksperiment bi označio prvi korak ka izgradnji elektrane na bazi nuklearne fuzije i gotovo neograničeni izvor energije. Gorivo koje je potrebno za izazivanje fuzije je vodonik, najrasprostranjeniji gas u svemiru. Naučnici u laboratoriji, smeštenoj usred kalifornijskih vinograda, kažu da nastoje da stvore uslove koji postoje u središtu Sunca, jer je "solarna fuzija izvor sve energije na svetu" i nudi rešenje za mnoge probleme s kojima je svet suočen, prenosi Telegraf.

Kralj Balkanac
04/01/2009, 19:07
Откривена тајна "шпанске грознице"

Гени који су омогућили вирусу да продре у организам и изазове упалу плућа узрок су високог степена смртности у пандемији "шпанске грознице" 1918. године, тврде амерички и јапански истраживачи.


Својства три гена "шпанске грознице" узрок су продирања вируса у плућа и изазивања јаке упале, а тиме и високе смртности у пандемији 1918. године, утврдили су истраживачи са универзитета америчке савезне државе Висконсин и Универзитета у Кобеу и Токију.

Научници су помешали узорке грипа из 1918.године са узорцима савременог сезонског грипа, што им је помогло да открију три гена, преноси Ројтерс.

Откриће америчких и јапанских научника могло би да помогне у развоју нових лекова против грипа, као и да укаже на потенцијалну мутацију која би обичан грип могла да преобрази у опасан пандемични облик.

Америчко-јапански тим стручњака истраживање је спровео на ласицама јер се код њих грип развија на врло сличан начин као код људи.

Грип најчешће изазива инфекцију горњих респираторних путева, захватајући нос и грло, а јавља се и, такозвано, системско обољење са повишеном температуром, боловима у мишићима и општом слабошћу.

Неки људи, међутим, озбиљно оболе, добијајући запаљење плућа некад изазвано вирусом грипа, а некад бактеријама које користе пад имунитета организма.

Пандемију 1918. године изазвала је нова, изузетно опасна врста грипа. Најразорнији облик заразне болести у људској историји усмртио је око 50 милиона људи.

Смртност је била око 2,5 одсто, док од већине сезонских епидемија грипа умире мање од један одсто оболелих.

Аутопсије жртава, углавном здравих, млађих људи, показале су да су оболели умрли од тешког облика запаљења плућа.

Гени и мутације

Да би утврдили разлоге тако високе стопе смртности, то јест развијања тако тешког облика запаљења плућа, амерички и јапански научници убацивали су један по један ген тог грипа у савремене вирусе те болести.

Већина гена није погоршала дејство модерног вируса грипа. Само је комплекс гена ПА (PA), ПБ1 (PB1) и ПБ2 (PB2), уз нуклеопротеински ген вируса из 1918. године, учинио да вирус савременог грипа постане опасан и да се настани и репродукује дубоко у плућима.

Експерименталне ласице су на тај коктел реаговале готово исто као и људи пре деведесет година на "шпанску грозницу".

Већина експерата за грип слаже се да ће кад-тад пандемија ове болести поново погодити свет, али нико не зна када и који облик вируса ће за то бити одговоран.

Највише је бојазни од вируса птичјег грипа Х5Н1 (H5N1), који циркулише међу живином у Азији, Европи и неким деловима Африке и ретко погађа људе, углавном особе које су биле у директном контакту са оболелом живином.

Стручњаци упозоравају да би свега неколико мутација могло да учини тај вирус толико смртоносним да би милиони људи подлегли болести током неколико месеци.

Засад четири регистрована лека могу да се изборе са грипом, али вируси редовно мутирају у отпорну форму, попут бактерија које еволуирају тако да постану резистентне на антибиотике.


Извор: RTS (http://www.rts.rs)


Ове је и добра и лоша новост јер истраживање јасно доказује да вирус грипе може веома лако да мутира у отпорнији облик.
Морамо сви бити опрезни када су у питаљу заразне болести.

PsiHoPaT
19/03/2009, 00:21
Američka svemirska agencija NASA, iz baze Kejp Kanaveral na Floridi, lansira je u petak 6. marta bespilotnu raketu "Delta II" koja je u svemir ponela teleskop "Kepler" sa zadatkom da reši pitanje koje astronome muči vekovima: da li je Zemlja jedina naseljena planeta u našoj galaksiji.

"Ova misija pokušava da nađe odgovor na pitanje koje je staro kao i samo vreme - da li u svemiru postoje planete poput naše?", kazao je Ed Viler, jedan od odgovornih za misiju.

"Ovo nije samo naučna već i istorijska misija", istakao je on.

Kepler će tokom tri i po godine sa istog mesta posmatrati svemir, obuhvativši blizu 100.000 zvezda oko sazvežđa Lire i Labuda na Mlečnom putu.

Masivni teleskop, vredan 600 miliona dolara, ima zadatak da "lovi" relativno male planete sa osnovnim uslovima za život što znači da nisu ni previše vruće ni previše hladne, da su stenovite i da na njima ima vode u tečnom stanju.

Opremljen najvećom kamerom koja je ikada poslata u svemir, rezolucije 95 megapiksela, teleskop Kepler je u stanju da otkrije i najmanji, periodični treptaj zvezda koji nastaje pri prolasku planeta.

Izvor: MTS-Mondo (http://www.mtsmondo.com/)

http://www.nasa.gov/mission_pages/kepler/overview/index.html
http://www.nasa.gov/images/content/284361main_kepler-target-region-galaxy_946-710.jpg

PsiHoPaT
08/05/2009, 21:11
Punačkija dva puta od Zemlje


(ASTRONOMIJA)

Planeta s vodom (verovatno prekrivena okeanom), gotovo sedam puta teža od Zemlje, kruži oko svoje zvezde u tzv. "nastanjivom pojasu" u sazvežđu Vega, koje je oko svetlosnih godina udaljeno od nas. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9,6 biliona kilometara ili 9,6 hiljada milijardi kilometara).

Da li je to prva posestrima plavozelene na kojoj obitavamo sa opipljivim izgledima na postojanje ma kakvog života?

Evropski astronomi objavili su nedavno da su opazili dva nebeska tela koja podsećaju na naš "kosmički dom" i obleću oko iste zvezde - malog crvenog patuljka Glize 581: jedno je blizu prave veličine, a drugo se nalazi na pravom mestu. Prvo je najmanja planeta izvan Sunčeve porodice (egzoplaneta), nazvana Glize 581(e), drugo je planeta Glize 581(de), prevelika da bi bila samo stenovita, koja obleće u "nastanjivoj zoni", području u kojem na površini može postojati tekuća voda i može se razviti život.

Malena planetarna porodica sastoji se od četiri člana: novootkrivena (sa dopunom u nazivu "e") teža je samo 1,9 puta od Zemlje; najbliža matičnoj zvezdi (sa oznakom "be") 16 puta je krupnija; u središtu (s dodatkom "ce") tek je pet puta masivnija, a najudaljenija (sa slovom "de" u imenu) sedam puta. Sve četiri suviše brzo (za naše pojmove) obigravaju oko zvezde: prva načini pun krug za 3,2 dana, a poslednja za 66,8 dana (zemaljskih).

To je, za sada, jedino nebesko telo male mase unutar "nastanjive zone", objašnjava Majkl Major iz Astronomske osmatračnice u Ženevi (Švajcarska). Astronomski "sveti gral" u ovim godinama je potraga za stenovitim egzoplanetama nalik Zemlji u "nastanjivoj zoni".

Švajcarski osmatrači zurili su u nebo kroz teleskop prečnika 3,6 metara, smešten u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu. Pošto nebeska tela koja obleću oko zvezde utiču da svetlo što dopire do nas treperi -gledano sa Zemlje, unaokolo Glizea 581 astronomi su uočili nagoveštaje kretanja četiri planete. (Tri su ranije opažene).

Najudaljenija za 83 dana napravi krug oko male zvezde, što je smeštalo prilično daleko. Ali proračun je bio pogrešan, zato što se temeljio na ograničenom broju posmatranja. Sada je prikupljeno tri puta više podataka, pa je putovanje (period obilaska) smanjeno na 66 dana, što planetu Glize 581(de) približava na, otprilike, četvrtinu udaljenosti od Zemlje do Sunca i unutar "nastanjive zone" istoimenog crvenog patuljka.

Dotično nebesko telo je, inače, oko sedam puta masivnije od Zemlje, otuda je premalo da bude gasoviti div poput Jupitera, ali je, verovatno, preveliko da odgovara samo stenovitom svemirskom svetu poput našeg. Oko tako malih zvezda teško je imati previše stenovitog materijala na takvo razadljini, naglašava Majkl Major.

Umesto toga, planeta bi trebalo da nalikuje Neptunu ili Uranu, na kojima preovlađuju vodeni, amonijakov i metanov led. Nalazeći se u domašaju toplote matične zvezde, u tzv. "nastanjivom području", morala bi da istih hemijskih elemenata ima more hiljadama kilometara duboko. Uostalom, možda je otkrivena prva iz nove klase okeanskih planeta, što bi itekako godilo astronomima-tragačima. A da li tamo ima života ili ne, za sada se ništa ne zna!

Pod okriljem pomenutih osmatranjima uočena je kosmička junakinja s početka priče, Glize 581(e), jedva dva puta punačkija od Zemlje; preostale tri, prethodno otkrivene, blizu su mase Jupitera ili više od 1.000 puta veće krupnije od naše plavozelene. Nalazi se preblizu matične zvezde, zato je suviše vruća za nastanak ma kakvog oblika života.

U svakom slučaju, potraga za planetama veličine Zemlje se nastavlja.

Nijedna za život

Glavni suparnik Majkla Majora u lovu na planete, Džef Marsi sa Univerziteta Berkli (SAD), kaže da je otkriće planete Glize 581(e) najveće među egzoplanetama do sada, nazvavši to važnim korakom u potrazi za nebeskim telima nalik Zemlji.

Iako je suviše vruća da bi se mogao pojaviti život, pokazuje se da se u kosmosu stvara, verovatno, veliki broj malih planeta. Nesumnjivo je da u našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima na desetine milijardi planeta mase slične Zemljinoj. Do sada je izvan Sunčevog sistema opaženo oko 350, ali nijedna nije pogodna za razvoj života.


Izvor: Krstarica (http://www.krstarica.com/)

PsiHoPaT
06/09/2009, 20:50
Zašto imamo gasove?

(BIOMEDICINA)


Sedimo u kulturnom društvu. Oko nas su pristojni ljudi, prijatelji i poznanici. I baš tad, kad se najmanje nadamo, taj neprijatan osećaj u donjem stomaku počinje da nas tišti, najavljujući neizostavni socijalni fijasko. Prema nekima, ništa nije gore nego „pustiti goluba“ u finom društvu. Izveštačeni smešak, krivljenje u stolici, koncentrisanje pune pažnje na prostor između butina i stolice, a sve u cilju toga da se ne proizvede nikakav inkriminišući zvuk. Potom sledi njuškanje, da se proveri da li je reč o nekom ogavnom mirisu ili je u pitanju jedan od onih gasova koji ne ostavlja nikakav trag. Flatus ili kolokvijalno prdež (takođe se naziva još i golub, gas smešljivac, tihi ubica) je nešto što doživljavaju svi sisari i predstavlja deo naše prirode koji će nas uvek, ma koliko se emancipovali, podsećati na naše životinjsko poreklo.




http://www.b92.net/news/pics/2009/08/9929435854a91a062c5820211049479_200x160.jpg

Stomačne gasove imaju svi ljudi, u manjoj ili većoj meri. Kao što je to jedan grafit u Beogradu jednom rekao „I žene prde!“. Stomačni gasovi su neizostavna posledica činjenice da smo za razliku od naših dalekih jednoćelijskih predaka mi odlučili da živimo na kopnu, okruženi vazduhom, a ne vodom. Kada jedemo, unosimo vazduh. Kada varimo hranu, gasovi prelaze iz krvi u gastrointestinalni trakt. Osim toga, bakterije koje žive u ljudskom digestivnom traktu takođe vrše razmenu gasova sa svojom okolinom i doprinose stvaranju mehurova gasa u našim crevima. Najveći deo ovih gasova izbaci se flatulacijom (prdenjem), a jedan manje deo eruktacijom (podrigivanjem).

Takođe, najveći deo ovog gasa nema miris. Sastav gasa se razlikuje od stanja organizma, toka varenja i unete hrane. Azot, koji čini najveći deo naše atmosfere je najzastupljeniji u stomačnom gasu i može činiti od 20 do 90% flatusa. Ugljen dioksid, koji proizvodimo u metaboličkim procesima može činiti 10 do 30% gasa. Prisutan je i kiseonik, do 10%. Vodonik i metan su takođe prisutni, ali oni nisu iz vazduha poreklom, već su proizvod metabolizma bakterija koje žive u stomaku. Vodonik ponekad može činiti i do 50% gasa, dok se metan javlja u malim količinama. Osim ovoga, stomačni gas je uvek zasićen i vodenom parom, koja dolazi sa površine creva, koja su vlažna.

Od komponenti sa neprijatnim mirisom, u stomačnom gasu se mogu naći najrazličitiji molekuli. Oni predstavljaju ispod 1% od ukupnog stomačnog gasa, ali je njihov miris vrlo jak. Najneprijatniji i najzastupljeniji su organosumporni molekuli, mali organski molekuli koji sadrže sumpor. To su jedinjenja koja nastaju tokom varenja hrane bogate sumporom ili teško svarljivim proteinima. Mogu mirisati na truli beli luk, merkaptan iz plinske boce ili pokvarena jaja.

Osim ogranosumpornih jedinjenja, prisutan je i vodonik sulfid (H2S) koji nastaje na isti način i ima sličan miris. Selen je prirodni pratilac sumpora i prisutan je u nekim aminokiselinama, pa je i selen u tragovima primećen u flatusu, takođe vezan u organoselenova jedinjenja. Drugu komponentu neprijatnog mirisa flatusa čine amini. To su organska jedinjenja azota, koja mirišu na crkotinu. Produkti su varenja mesa. Sličan miris, na pokvarenu ribu, imaju i fosfini, organska jedinjenja fosfora, nalik aminima. Oni su manje zastupljeni. U tragovima se ponekad mogu naći i neki egzotičniji gasovi, poput karbonil sulfida, ugljen disulfida, amonijaka ili lako isparljivih aldehida, ketona i karboksilnih kiselina i njihovih amida.

Bakterije?

Crevna flora je slabo proučena, iako postoji dugo koliko i čovek. Procenjuje se da u gastrointestinalnom traktu čoveka živi između 500 i 1000 vrsta bakterija, ali da 99% ukupnih bakterija čini 30 do 40 vrsta, dok su ostale zastupljene u tragovima. Ovu „zbirku“ bakterija čovek uglavnom napravi još dok je dete, trpajući prljave ruke, predmete ili hranu u usta. Osim bakterija prisutne su i gljive, arhee i protozoe, ali se o njima malo zna. Čoveku ove bakterije u principu ne škode, već uspostavljaju simbiozu sa nama, jer nakon što pojedu naše ostatke od ručka po crevima, za uzvrat nam proizvode neke molekule koje sami ne bismo mogli da proizvedemo.

A koliko su ovi organizmi bitni, govori podatak da na čovekovom telu, koje ima oko 10^13 ćelija, živi deset puta više ćelija mikroorganizama. Drugim rečima, da se glasa u skupštini u Vašem telu, Vi ste u manjini. Bakterije proizvode vitamine, aminokiseline, koenzime, pomažu nam u varenju šećera i proteina, a za uzvrat dobijaju sklonište, toplotu, hranu, vodu i minerale. Najveći deo Vašeg ručka na kraju ode njima, tako da u nekom smislu bakterije vode računa i o Vašoj liniji. S druge strane, bakterije proizvode metan i vodonik, kao i neke molekule neprijatnog mirisa, ali to je cena koju moramo platiti za sopstveni opstanak. Crevna flora se razlikuje od čoveka do čoveka, pa se tako i sastav stomačnog gasa razlikuje od čoveka do čoveka. Metanogene arhebakterije („prabakterije“) su glavni proizvođači metana, ne samo u čovekovim crevima, već inače u prirodi. 1 do 2% metana koji se oslobodi u atmosferu je poreklom iz creva sisara i doprinosi globalnom zagrevanju.

Kako sprečiti gas?

Ako se traži bukvalan odgovor na postavljeno pitanje, onda je odgovor – nikako. Gas ćemo uvek proizvoditi, a jedino što možemo da uradimo, to je da smanjimo njegov neprijatan miris. Unošenjem lakše svarljive hrane, hrane koja nema visok sadržaj sumpora, unošenjem dovoljne količine tečnosti i redovnim pražnjenjem creva obezbeđuje se crevni ambijent u kome se proizvodi manje neprijatnih mirisa. Antibiotici, teško svarljivo meso, velike količine hrane, malo tečnosti i prehlađen stomak je nešto što garantuje da ove nedelje prijatelji neće hteti da se nađu u Vašem društvu.

Crevna flora se mora negovati, jer je izuzetno bitna za naše zdravlje. Probiotici, pre svega jogurt i žitarice su jako bitni za crevnu floru. Biljna vlakna su prava poslastica za većinu stanovnika naših creva. A kada crevna flora funkcioniše kako treba, kada je srećna, kada je odnos vrsta dobar, tada ni samim bakterijama nije u interesu da proizvode toksične i smrdljive odbrambene molekule koji bi nas kasnije brukali u društvu.

Mit o pasulju

Jedna od moralnih dužnosti svakoga ko se bavi širenjem znanja jeste i da razbija mitove i sujeverja. Pa ipak, ne sme tu biti suviše arogancije, mora se priznati da su mnogi mitovi zasnovani na vekovnom empirijskom poznavanju nekih fenomena u prirodi, kao što je flatus. Narod kaže da kada se jede mnogo pasulja, mnogo se i prdi. I to je zaista tačno. Međutim ono što je bitno reći je da tada stomačni gas ne nosi neprijatan miris. Pasulj je bogat ramnozom, teško svarljivim ugljenim hidratom koji mi ne možemo da svarimo, ali naše bakterije mogu.

Pasulj je stoga dobra hrana za bakterije, pa se povećava metabolička aktivnost naše mikroflore u crevima. Bakterije počinju da se dele, rastu i kao nusprodukt nastaju gasovi, pre svega ugljen dioksid, koji onda čine najveći deo flatusa. Takva smeša gasova mnogo manje neprijatno miriše, čak vrlo često nema miris. Tako da ako među čitaocima ima onih koji strahuju od pasulja, poruka teksta je da Vas pasulj neće obrukati proizvodnjom neprijatnih mirisa. To je hrana koja veoma pogoduje rastu i razvoju bakterija naše mikroflore i treba je unositi.

* * *

Iako je flatus nešto čemu ne pridajemo veliku akademsku pažnju, u eri globalnog zagrevanja, biogasa i dijetalne ishrane, puno toga možemo naučiti iz biohemije koja stoji iza njegovog nastanka. Gajenjem bakterija koje proizvode metan i vodonik od našeg otpada možemo sebi obezbediti preko potrebne energente. Kanalisanjem izvora metana može se istovremeno smanjiti brzina globalnog zagrevanja i rešiti energetska kriza.

Razumevanjem odnosa između nas i naše mikroflore i međusobnih odnosa unutar naše mikroflore možemo da naučimo više o mnogim bolestima i da u potpunosti iskoristimo narodnu izreku „zdravlje na usta ulazi“. Flatus je zato jedan od tabua koje treba razbiti, razumeti i eksploatisati, jer možda upravo u dubini naših creva postoji neki biohemijski proces koji će gurnuti svet u novu tehnološku revoluciju!


Voin Petrović

PsiHoPaT
19/09/2010, 21:00
Nismo odavno ništa pisali na ovoj temi, pa da je evo malo osvežimo :)



Vek letenja u Srbiji
17 sept. 2010

Beograd -- Danas se navršava vek prvog leta aeroplanom iznad Beograda sa aerodroma na Banjici.

Srbija između majskog prevrata i balkanskih ratova pre 100 godina gledala je u budućnost i želela da u nju odleti među prvima.

Već krajem 1909. godine omladina zainteresovana za vazduhoplovstvo, koje je tada bilo u začetku, organizuje se u prvi neformalni aeroklub.

Međi njima su sinovi poznatog književnika Branislava Nušića, Ljubiša Glišić i kasnije akademik Aleksandar Deroko. Literaturu i informacije su nabaljali iz vazduhoplovne sile Francuske. Ubrzo su zabeleženi prvi pokušaju pravljenja jedrilice i letenja tj. skakanja tom istom jedrilicom.
Nije prošlo mnogo, i država se interesuje za vazduhoplovstvo, kako zbog potreba vojske tako i zbog promocije zemlje.

Vazduhoplovni pioniri obilazili su Evropu na turnejama koje liče na današnje turneje muzičkih zvezda.

„Prvi pilot koji je došao je austrougarski pilot Rudolf Simon, i on je posle više neuspelih pokušaja u Zagrebu kao i u Beogradu, uspeo da uradi prvi uspešan probni let 18. septembra, a dva dana kasnije je zakazano prvo javno letenje za narod odnosno građane Beograda“, navodi Mario Hrelja, kolekcionar AK "Galeb".

Simonova demonstracija podstakla je razvoj vazduhoplovstva u Srbiji. 1912. sa školovanja u Francuskoj stižu prvi domaći piloti, prvi od njih Mihailo Petrović, koji su već krajem godine leteli u balkanskom ratu. Država tada kupuje prve avione.

„Tadašnje letenje avionom teško danas može da se uporedi sa bilo čime. to je stvarno bilo, apsolutni, da se izrazim današnjim jezikom, HIT. možda bi se to sad moglo uporediti sa poletanjem svemirskog broda sa Banjice“, kaže Mario Hrelja

Dolazak avijacije kod nas nije mnogo kasnio u odnosu na razvijenu Evropu. Ni kasnije kroz školovanje pilota i konstruisanje novih tipova aviona, naša zemlja nije mnogo zaostajala. poznate okolnosti sa kraja XX veka avioindustriju gotovo potpuno zaustavljaju a prvi znaci oporavka javljaju se upravo pred stogodišnjicu prvog leta aeroplana kod nas.

Izvor (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=17&nav_category=12&nav_id=459361)


http://www.youtube.com/watch?v=H_ajAiNSKJE

PsiHoPaT
19/09/2010, 21:04
da li je Zemlja jedina naseljena planeta u našoj galaksiji.

Još malo novosti:



I svemirska letelica Kepler otkrila sistem s više planeta
28 Aug. 2010

http://www.mikro.rs/slike/vesti/2010/13744_Kepler2.jpg

NASINA SVEMIRSKA LETELICA KEPLER otkrila je svoj prvi sistem u kome se više od jedne planete kreće (tranzitira) ispred centralne zvezde.

Ovo otkriće objavljeno u četvrtak u najnovijem izdanju časopisa Science, usledilo je posle sedam meseci osmatranja oko 156.000 zvezda u okviru pionirske potrage za planetama veličine Zemlje izvan sunčevog sistema.

Keplerova ultraprecizna kamera meri sićušna smanjenja svetline zvezda koja izazivaju planete kad kružeći oko njih zaklone deo njihove površine. Veličina planeta može se odrediti merenjem tih privremenih smanjenja.

Dve planete u novootkrivenom sistemu udaljenom 2000 svetlosnih godina, čije je postojanje potvrđeno, velike su poput Saturna i označene kao Kepler-9b i 9c. Prva obiđe zvezdu za 19 dana a druga za 39. Uočena je i treća moguća planeta jedan i po puta veća od Zemlje koja obilazi zvezdu za 1,6 dana, ali ti podaci još nisu potvrđeni i nije isključeno da se radi o lažnom signalu koji odaje utisak tranzicije. Planeta te veličine je potencijalno pogodna za život, ali je previše blizu svojoj zvezdi da bi on na njoj opstao.

Naučnici su u junu dali na stručnu ocenu rad u kome izveštavaju o preko 700 potencijalnih planetarnih kandidata otkrivenih u prva 43 dana Keplerovog traganja za planetama. Među podacima je i pet sistema u kojima više od jedne planete pomračuje centralnu zvezdu.

Keplerove rezultate proveravaju teleskopi sa Zemlje koji koriste drugačije metode za određivanje prisustva planeta.

Ukoliko bude potvrđeno, pomenuta planeta približno zemljine veličine bila bi prva te vrste koju je otkrio Kepler, letelica teška jednu tonu, lansirana ovog proleća. Ranije ove nedelje evropski tim astronoma koji su koristili zemaljske teleskope i spektrometre otkrio je planetu koja je čak i manja od Keplerove, jer joj je masa samo 1,4 puta veća od Zemljine. Ona kruži oko zvezde udaljene 127 svetlosnih godina.

Keplerov teleskop osmatra zvezdane sisteme i njihove moguće planete mnogo puta pre nego što odredi prisustvo egzoplaneta. Zbog toga se njegove pune mogućnosti i uspesi neće znati još mesecima ili čak godinama. (M.V.)

Izvor : MIKRO (http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=13744&mail=1)

balkanqueen
19/09/2010, 21:45
Ове је и добра и лоша новост јер истраживање јасно доказује да вирус грипе може веома лако да мутира у отпорнији облик.
Морамо сви бити опрезни када су у питаљу заразне болести.

dali neko zna dali ce ove jeseni u francuskoj biti u prodaji samo jedna inekcija protiv obadva gripa (sezonski i h1n1) ili ce jos moci da se nade inekcija samo protiv "obicnog"gripa (a ne h1n1) ?

PsiHoPaT
02/10/2010, 12:46
Nedavno smo izgubili jednog velikana.




Preminuo fizičar Žorž Šarpak

PARIZ - Žorž Šarpak, poljsko-francuski naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1992. godine i član Akademije nauka, preminuo je u četvrtak u Parizu u 86. godini, saopšteno je iz Ministarstva za istraživanje.

Rođen je 1924. godine u Dabrovici, koje je u to vrijeme pripadalo Poljskoj, a danas Ukraniji; kada je imao sedam godina njegovi roditelji su preselili u Pariz.

Tokom Drugog svjetskog rata Šarpak je pomagao Pokretu otpora, 1943. godine je uhapšen i godinu dana kasnije je deportovan u nacistički koncentracioni logor Dahau, gdje je dočekao oslobođenje 1945.

Poslije rata, studirao je na prestižnoj Nacionalnoj visokoj školi u Parizu.

Doktorirao je 1954. iz oblasti nuklearne fizike na Francuskom koledžu u Parizu.

Profesor Šarpak se snažno zalagao za primjenu nuklearne energije.

Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1992. "za otkriće i razvoj detektora elementarnih čestica, a posebno multižične proporcionalne komore".



http://lh3.ggpht.com/_cLPP0wQdAjo/TFVamAHRUtI/AAAAAAAAEQg/0fOj6abTr8w/s288/%D0%A1harpak.jpg


Inače, prof. Šarpak je bio jedan od uglednih protivnika projekta ITER (http://www.iter.org/), prvenstveno zbog finansijske rupe koju predstavlja.

PsiHoPaT
03/10/2010, 11:56
Švajcarski osmatrači zurili su u nebo kroz teleskop prečnika 3,6 metara, smešten u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu. Pošto nebeska tela koja obleću oko zvezde utiču da svetlo što dopire do nas treperi -gledano sa Zemlje, unaokolo Glizea 581 astronomi su uočili nagoveštaje kretanja četiri planete. (Tri su ranije opažene).



Predviđanja su se obistinila, i potraga za egzoplanetama se nastavlja :



Otkrivena egzoplaneta na kojoj bi moglo da bude života

LONDON - Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji otkrili su egzoplanetu, planetu van Sunčevog sistema, koja je slične veličine kao Zemlja, a koja bi mogla da ima atmosferu i uslove koji pogoduju razvoju života, objavljeno je u prestižnom američkom časopisu "Astrofizički žurnal". Planeta "Gliese 581g", kruži sa još najmanje pet planeta oko zvezde "Gliese 581" u sazvežđu Vage, a nalazi se u regionu u kojem površinske temperature dozvoljavaju prisustvo vode u tečnom stanju i postojanje života sličnog životu na Zemlji.

Njena masa je tri do četiri puta veća od mase Zemlje, godina na njoj traje 37 dana, a naučnici smatraju da je u pitanju stenovita planeta koja ima dovoljno jaku gravitaciju da bi oko sebe imala atmosferu, prenosi britanski "Gardijan".
Prosečna temperatura nove planete, udaljene od Zemlje oko 20 svetlosnih godina, iznosi između -31 i -12 stepeni Celzijusa, ali površinska temperatura može da varira od izuzetno visoke, na strani okrenutoj zvezdi, do izuzetno niske, na suprotnoj strani. Jedna strana novootkrivene planete je uvek okrenuta ka zvezdi, kao što je jedna strana Meseca uvek okrenuta ka Zemlji, a naučnici smatraju da bi za život najpristupačnija mogla da bude zona između osvetljene i tamne strane.
Ukoliko dosadašnji nalazi budu potvrđeni, ovo bi bila najsličnija planeta Zemlji koja je ikada otkrivena u drugom solarnom sistemu i prvi "ozbiljan kandidat" za postojanje života. Astronomi su do sada otkrili više od 400 egzoplaneta, ali su većina njih negostoljubivi "gasni džinovi" poput Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. (Tanjug)


Evo kako izgleda kad se uporede orbite sistema Gliese 581 i našeg Sunčevog sistema:
http://i.space.com/images/gliese-581-exoplanet-100929-02.jpg

Umetnički prikaz:
http://i.space.com/images/earth-like-planet-100929-02.jpg

Grafikon nastanjivog pojasa u odnosu na dve zvezde (našeg Sunca i Gliese 581):
http://www.solstation.com/stars/gl581hz2.jpg

iluminazibo
03/10/2010, 13:19
jupii !!!!

balkanqueen
03/10/2010, 15:39
jupii !!!!

3 mogucnosti........:
1/ "jupii" znaci mozda da se radujes sto ces uskoro da vidis daljne svemirske rodake (pa ces moci sa njima da "bljakujes" i "jupiras" i neznam sta jos koliko hoces posto cu sve da te razumeju .................:)
2/ mozda si izvrno rec "yupii" i to kod tebe mozda znaci "piiju" od glagola "piti"..........:)
3/ ili "piiju piiju piiju" znaci da vabis pilice da se nahrane...........:):cool:

PsiHoPaT
03/10/2010, 17:27
... "jupii" znaci mozda da se radujes sto ces uskoro da vidis daljne svemirske rodake ...

Zapravo, radiosignali su poslati još prošle godine u pravcu zvezde Gliese 581, kad se nagoveštalo da bi tamo moglo biti planeta u nastanjivom pojasu, pa tim i života (inteligentnog ?)

Jedino ima mali "problemčić", a to je udaljenost sistema, koja stoji 20 svetlosnih godina. Znači, naši rođaci, ako ih tamo ima, će našu poruku primiti tek 2029, a mi ćemo odgovor dobiti najranije 2049... sad da li u obliku interstelarnog MSN-a, ili u obliku ratne flotile, još ne znamo :-)

iluminazibo
04/10/2010, 12:34
duplo jupi :)

balkanqueen
04/10/2010, 13:25
Zapravo, radiosignali su poslati još prošle godine u pravcu zvezde Gliese 581, kad se nagoveštalo da bi tamo moglo biti planeta u nastanjivom pojasu, pa tim i života (inteligentnog ?)

Jedino ima mali "problemčić", a to je udaljenost sistema, koja stoji 20 svetlosnih godina. Znači, naši rođaci, ako ih tamo ima, će našu poruku primiti tek 2029, a mi ćemo odgovor dobiti najranije 2049... sad da li u obliku interstelarnog MSN-a, ili u obliku ratne flotile, još ne znamo :-)

1/ Dobro, cekacemo odgovor daljnih rodaka, jer posto se sada duze zivi nego pre mozda cemo i docekati da dobijemo vesti o njima.
2/ Kazes "ratna flotila", ne treba biti pesimista jer kad se pogleda na ovoj planeti koliko ima "ratnih flotila" sto ubijaju nevine civile svugde po svetu ja mislim da ti nasi "daljni svemirski rodaci" nemozu da budu gori od nekih ljudi na zemlji.
(pa cak ako rodaci posalju "ratnu flotilu" onda neka ratuju sa ludim ratnicima sa ove zemlje i nek ih vode kod njih u goste, tako da na ovoj zemlji civili malo predahnu od ratova iz interesa..........)

PsiHoPaT
09/12/2010, 21:06
Grad na vodi

U prethodnim decenijama, najveći svetski gradovi postepeno su otkrivali svoja priobalja i njihove potencijale, transformišući zastarale i nefunkcionalne industrijske zone u kvalitetne lokacije sa višestrukim namenama, stambenog, komercijalnog, kulturnog i sportskog karaktera.
Reč je o arhitektonsko-urbanistickim projektima koji su imali ključnu ulogu u okviru razvojnih strategija tih gradova, ostvarivanju njihove konkuretnosti u globalnoj hijerarhiji i nadmetanju za investicije i posetioce.

Beograd je sigurno među poslednjim metropolama u Evropi koje nisu iskoristile i u postojeće gradsko jezgro integrisale ogroman potencijal svog priobalnog područja. Trenutno stanje ogleda se u neadekvatnim i degradirajućim sadržajima i devastiranim industrijskim zonama. Potencijali velikih i neuređenih površina i poteza su neiskorišćeni bez prisustva atraktivnih tačaka i ciljnih destinacija.

Kompanija Luka Beograd je u saradnji sa vodećim arhitektama današnjice preduzimajući veoma važan prvi korak u aktiviranju beogradskog priobalja, razvila projekat „Grad na vodi" koji će se prostirati na 96 ha zemljišta, od Toplane "Dunav" na Dorćolu do Pančevačkog mosta.

Jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice Daniel Libeskind i ugledna konsultatnska kuća za javne prostore Gehl Architects, angažovani su kako bi zajedno sa našom kompanijom Lukom Beograd razvili viziju razvoja novog urbanog kompleksa i na taj način i revitalizovali ovo industrijsko područje koje se nalazi u neposrednoj blizini centra grada.

http://www.lukabeograd.com/sw4i/thumbnail/sl5.jpg?thumbId=738&fileSize=69116&lastModified=1287752721000&contentType=image/jpeg

http://www.lukabeograd.com/sw4i/thumbnail/sl4.jpg?thumbId=736&fileSize=55755&lastModified=1287752711000&contentType=image/jpeg

http://www.lukabeograd.com/sw4i/thumbnail/sl2.jpg?thumbId=732&fileSize=167896&lastModified=1287752688000&contentType=image/jpeg

Link http://www.lukabeograd.com/GradNaVodi/Masterplan.html

djavo
10/12/2010, 00:11
Il me semble que les projets de ville sur lo, cets un peu les projets de dubaiii .. sauf quapres ca a planté garve financierement, et que cest les emirs de la regions qui ont du sauver dubai!! a quoi sert une tour de 800 metre, franchement??

PsiHoPaT
10/12/2010, 00:26
Na srpskom, molim lepo :)

djavo
10/12/2010, 00:31
na srpskom , :sise: sise:sise:sise:sise:sise:sise: , psiii

princesse
10/12/2010, 00:42
Ako se to gradi dole Francuske i Dunavske , nije lose jel tu je sve zapusceno. Tu ni Pop nezna gde mu je brada. Za Beograd to je O.K.

skokospa
14/12/2010, 03:36
nece se to graditi jos dugi niz godina....tu je igra velikih brojeva u €....tu su i Beko i Misko a i demokrate u kolu pa ko vise zgrabi....bilo bi lepo da se napravi sto pre... ali ....ali...neko je uzeo debele pare sa kupovinu luke Beograd i placeva a sada se kao seoska mlada necka hoce li dati ili ne a vec je legla (uzela €)...:ziveli:
a tu su i Djokovici sa Family sportom uzeli 1ha zemlje srpske..tacnije iznajmili na dozivotno upravljanje....(99god) eto i oni dobise na poklon nesto od zemlje Srbije...sta je 1 hektar u centru Beograda...nista....:pop:
1m2 u Beogradu u centru kosta 2000€-3000€...a hektar...ima se moze se:talib:

PsiHoPaT
25/12/2010, 22:13
Novi "Windows" u januaru?

Novi OS će biti razrađen specijalno za primenu u mobilnim uređajima, prvenstveno orijentisan na tablet računare

http://novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2512/it-vindovs.jpg

VAŠINGTON- Američka korporacija "Microsoft" će novu verziju operativnog sistema Windows predstaviti u januaru 2011. godine, prenela je agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovani izvor.

Novi operativni sistem će biti razrađen specijalno za primenu u mobilnim uređajima na osnovu ARM čipova, što znači da će prvenstveno biti orijentisan na primenu u tablet računarima, netbukovima i smartfonima različitih proizvođača.

Glavna osobenost novog operativnog sistema je što će omogućiti da uređaji troše manje energije.

Očekuje se da će novi operativni sistem biti lansiran najranije za dve godine.

Windows je sada orijentisan na rad u sistemima na bazi procesora x86. Takve čipove proizvode kompanije "Intel", AMD, "Via" i druge.

Arhitektura ARM je u osnovi većine modernih mobilnih procesora. Ona u poređenju sa x86 obezbeđuje bitno manju potrošnju energije, zahvaljujući čemu je našla široku primenu u portabl uređajima.

Čipove na osnovu te arhitekture proizvode kompanije "Kvalkom", "Samsung", OMAP i niz drugih velikih proizvođača. Ti procesori se primenjuju u najvećem broju smartfona, tablet računara i mobilnih telefona.


Izvor: Večernje Novosti
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/9/90/Ve%C4%8Dernje_novosti.svg/200px-Ve%C4%8Dernje_novosti.svg.png (http://novosti.rs/)

skokospa
26/12/2010, 02:47
to sto si ti preneo kao vest je druze
windows 7 mobile....izaslo je to odavno i vec se ugradjuje u HTC;Samsung....
ne bih ti savetovao da IT vesti prenosis sa srpskih novinskih sajtova jer su novinari koji to pisu polupismeni,veruj mi.a tek sto ih mrzi da proveravaju nesto pre nego napisu ...:amen:
ukucaj lepo na googlu :IT svet;benchmark.... i tu ces naci sve sto ti treba na srpskom jeziku.

evo da su ta guska ili gusan sto su pisali tekst ukucali na googlu windows 7 mobile dobili bi Око 419.000.000 резултата
http://www.microsoft.com/windowsphone/en-ww/default.aspx
http://en.wikipedia.org/wiki/Windows_Phone_7
http://www.windowsmobile7.com/

PsiHoPaT
26/12/2010, 03:21
Mislim da je reč o nečem drugom:

http://www.wired.com/gadgetlab/2010/12/windows-arm

skokospa
12/01/2011, 14:11
ako mislis na hardver i to je bajato....odavno je M$ odustao od tog projekta...udruzivsi se sa nokiom i nokijinom kupoviniom http://en.wikipedia.org/wiki/Symbian
M$ sad samo pusta glasine(vetrove :amen:) nebili zakocili android.

balkanqueen
22/09/2011, 23:25
Skoro sam cula da kad se posalje jedna mail poruka, emituje se 14 grama karbona. (razmisljala sam da li ovo da stavim u ovaj topik ili onaj o zanimljivostima)
Stvarno sam se iznenadila tako nesto da cujem. Naravno da 14 grama karbona je sitnica prema milijardama karbona sto izbacuju fabrike u Americi i u drugim zemljama, ali znaci da ipak svak na svoj nivo pomalo zagadjuje ovu lepu prirodu.
(da li kad se stavi jedna poruka na neki forum isto se emituje 14 gr karbona ?)

PsiHoPaT
22/09/2011, 23:47
Pitanje je previše generalno da bi se dao jednostavan odgovor. Elektronske sprave troše određenu količinu električne energije, koju zauzvrat električne centrale moraju nekako proizvesti (i izbaciti ugljen dioksid u atmosferu).

Da li se pitanje glasi:
- koliko "košta" da upalim kompjuter, pošaljem e-mail, i ugasi kompjuter?
- koliko "više košta" da pošaljem e-mail sa već upaljenog kompjutera, u odnosu na njegovo mirujuće stanje?
- koliko energije potroše internet operateri da bi prosledili moj e-mail?


U svakom slučaju, zavisi od kompjutera do kompjutera, njegovih fizičkih osobina (da li je stari ili novi ekonomičniji model), softvera (pametniji softver lakše i brže procesuira zahtev za slanjem poruke).

Uglavnom, bezbroj parametara...

Ugledni britanski list Guardian je izneo opsežnu analizu koja se bavi ovim pitanjem:
http://www.guardian.co.uk/environment/green-living-blog/2010/oct/21/carbon-footprint-email

Ukratko:
1 "spam" e-mail: 0.3g
1 obični e-mail: 4g
1 dug e-mail sa prilogom: 50g


Ranije studije pokazuju da ukupan internet ispušta 300 miliona tona CO2 godišnje... odnosno koliko sve centrale na ugalj u Turskoj ili Poljskoj.
http://www.guardian.co.uk/environment/2010/aug/12/carbon-footprint-internet


Moj savet:
- ne štampajte e-mail ako nije preko potrebno
- ipak privilegujte internet u odnosu na recimo, vožnju autom do nekog sastanka koji se može rešiti sa distance :bien:

Ankalogon
23/09/2011, 10:11
Пролази Кроз векова :


http://www.youtube.com/watch?v=5QH-MG6gw5A&feature=related

могуче је превести на српски :


http://www.youtube.com/watch?v=ool3vdgLYdI&feature=related

iluminazibo
23/09/2011, 14:08
CERN: Poljuljani osnovni zakoni fizike

Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike.
Ukoliko se to ispostavi kao tačno, otkriće bi uništilo, u najmanju ruku ozbiljno preokrenulo osnovni temelj fizike. Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, ništa se ne kreće brže od svetlosti.

Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) kazao je za Rojters da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.

Fizičari kažu da su neutrino čestice - koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici - potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi.


BITANGE JEDNE....SADA KADA SERN KAZE TO SE SVATA OZBILJNO A LJUDI PRICAJU ZADNJIH 20 GODINA DA IMA CESTICE STO SE KRECU BRZE OD SVETLOSTI
DJUBRAD AKADEMSKA,MASONSKA,ILUMINATSKA,KAPITALISTICKA I REPTILOIDNA NARAVNO
verujte mi ljudi oni namerno koce napredak jer ne zele da mi vidimo DA MI ZNAMO ko smo, sta smo, i zasto smo tu ......

iluminazibo
23/09/2011, 14:15
Naime Tesla je jos tridesetih godina tvrdio i dokazao da postoje i vece brzine od brzine svetlosti. Samo Tesla nije bio jevrej, a sad je neki europski naucnik izmislio toplu vodu i poremetio temelje fizike (da nije smesno bilo bi tuzno).

balkanqueen
23/09/2011, 21:26
Пролази Кроз векова :


http://www.youtube.com/watch?v=5QH-MG6gw5A&feature=related



lepa reportaza o knjigama i u pravu si kad kazes da knjige prolaze kroz vekove; iako se sada manje prodaje knjiga posto mozu knjige da se citaju i preko kompjutera, ali ipak to nije to. Nije isti osecaj kad se uzme lepa knjiga u ruke, s lepim koricama, kad se prelistava, i plus nesto sto ne postoji u kompjuteru : specijalan miris papira od knjiga. (Neznam da li je jos ko primetio da u Srbiji miris knjiga u knjizarama nije isti kao miris knjiga u Francuskoj na primer, onaj miris u Srbiji je malo jaci i bar meni je lepsi nego ovde)

(na ovaj video gore na minutu 2:09 kazu da mozu listovi da se okrenu s prstima....da li ti okreces listove s prstom ruke ili noge.....? :))

balkanqueen
13/11/2011, 16:28
"REVOLUCIONARNI LEK ZA RADIOAKTIVNOST"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/179097/Revolucionarni-lek-za-radioaktivnost

"Radioaktivni otpad, za koji nauka do sada nije imala ozbiljno rešenje, dobio je ozbiljnog neprijatelja, najavili su naučnici sa Kvinslend tehnološkog univerziteta. Do sada su se za eliminisanje radioaktivnosti iz, recimo, vode, koristile specijalne smole ili zeolit, a sada su naučnici stvorili specijalni nanomaterijal, koji "upija“ radioaktivnost...."

balkanqueen
23/11/2011, 16:02
"NAJMANJI MOTOR NA SVETU VELICINE MOLEKULA"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/162686/Najmanji-motor-na-svetu-velicine-molekula

"Naučnici su smanjili veličinu električnog motora na molekularni nivo. Istraživački tim Univerziteta Tafts u Masačusetsu napravio je najmanji električni motor na svetu, korišćenjem jednog jedinog molekula.

Ovaj veliki prodor u nano-nauci naći će se i u Ginisovoj knjizi rekorda, a mogao bi da dovede do stvaranja novih šema strujnih kola....

Naučnici su stvorili električni motor širine nanometra, što je milijarditi deo metra. Oko 60.000 nanometara srazmerno je širini ljudske dlake, što znači da je mikroskopski motor za toliko puta manji od jedne dlake i ostavlja daleko za sobom trenutnog rekordera, motora od 200 nanometara..."

balkanqueen
24/11/2011, 23:55
"ZASTO JE TESLIN GENERATOR NEPRIJATELJ PROIZVODJACA STRUJE"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/181959/Zasto-je-Teslin-generator-najveci-neprijatelj-proizvodaca-struje

"Energetske kompanije ostvaruju profite zbog naših potreba za energijom, a sve što danas činimo zahteva velike količine energije. Uz pomoć Teslinog generatora sve energetske kompanije širom sveta bile bi duboko pogođene, što je upravo jedan od razloga što se već godinama umanjuje vrednost i moć Teslinih teorija i uređaja."



(nisam bas razumela na kojem principu taj Teslin generator radi)

balkanqueen
04/12/2011, 13:24
"ZEMLJI PRETI MRAK"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/184567/Zemlji-preti-mrak

"Predstojeći period olujne aktivnosti Sunca mogao bi da bude praćen oštećenjima na električnim transformatorima i energetskoj infrastrukturi na Zemlji"

balkanqueen
06/12/2011, 13:44
"TORBA KOJA PUNI BATERIJE"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/185029/Torba-koja-puni-baterije

"Bez obzira na to koji smartfon koristite, Powerbag može biti rešenje za punjenje u pokretu. Moguće je priključiti do četiri uređaja istovremeno, a kapacitet torbe je dva punjenja smartfona"

(nisam bas sigurna da li sam dobro razmela na kojem principu ta torba puni baterije, da li je u njoj postavljena kao neka baterija koja puni druge baterije?)

balkanqueen
10/12/2011, 00:22
"KAKO CE IZGLEDATI ZIVOT NA ZEMLJI 2080 ......"
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/185555/Kako-ce-izgledati-zivot-na-Zemlji-2080

balkanqueen
13/12/2011, 17:20
"ZASTO JE TESLIN GENERATOR NEPRIJATELJ PROIZVODJACA STRUJE"
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/181959/Zasto-je-Teslin-generator-najveci-neprijatelj-proizvodaca-struje

"Energetske kompanije ostvaruju profite zbog naših potreba za energijom, a sve što danas činimo zahteva velike količine energije. Uz pomoć Teslinog generatora sve energetske kompanije širom sveta bile bi duboko pogođene, što je upravo jedan od razloga što se već godinama umanjuje vrednost i moć Teslinih teorija i uređaja."



(nisam bas razumela na kojem principu taj Teslin generator radi)

Evo jos jedan interesantan tekst o Tesli :

"TESLA VEK ISPRED SVOG VREMENA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/186325/Tesla-vek-ispred-svog-vremena

"Ali, pre svega, uvek volim da slušam i učim o Tesli. Toliko je stvari o njemu sakriveno od sveta i dan-danas "
"- Od samog početka, Tesla je bio moj mentor. I kada sam video da on govori o prenosu kroz vazduh radio-talasa, energije, fotosa, komunikacijama preko cele planete - ja sam se pitao: Šta on ovo priča? Slanje fotosa kroz vazduh? Zvuči kao mađioničar. On je bio genije. On je u pravu kad je govorio da nije običan pronalazač. On je otkrivao nove principe - za dobrobit ljudi i u našem vremenu.

Teslinih proba Inženjer Mekmejhon dobio je u Ausgridu uslove "da Teslu primenjuje u praksi", naročito činjenicu da je Srbin daleko pre svih ostalih znao šta znači zagađenje ljudske okoline i šta za čovečanstvo znači tzv. zelena, čista energija (električni automobil, na primer).

Ko je mogao da razmišlja o zagađenju okoline pre 100 godina?"

balkanqueen
20/12/2011, 16:20
"NAUCNICI PRAVE VIRUSE ZA KONTROLU MOZGOVA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/188514/Naucnici-prave-viruse-za-kontrolu-mozgova

"Dan kad će hakovanje ljudskog mozga postati svakodnevica, baš kao što je to danas slučaj s kompjuterima, sve je bliži, tvrde naučnici. Oni navode da je sintetička biologija otišla toliko daleko da će vrlo brzo biti u mogućnosti da napravi viruse koji će upravljati ljudima."

balkanqueen
22/12/2011, 15:53
"KAKO NASTAJE FASCINANTNA LEPOTA SNEZNIH PAHULJA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/188781/Kako-nastaje-fascinantna-lepota-sneznih-pahulja

"Snežne pahulje su konglomerati kristala smrznute vode. Nastaju u različitim veličinama i oblicima, a struktura svake od njih toliko je lepa i jedinstvena da je mnogima teško zamisliti da rastu spontano, pod uticajem zakona fizike."

balkanqueen
25/12/2011, 22:32
" OZIVELI TESLINU LABORATORIJU "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/189795/Oziveli-Teslinu-laboratoriju

"Šetnja kroz čuvenu Teslinu laboratoriju na Long Ajlendu, u kojoj je najveći srpski naučnik na vrhuncu svog istraživačkog rada generisao stotinak svojih izuma, od juče je moguća zahvaljujući stručnjacima sa katedre za računarstvo Elektronskog fakulteta u Nišu."

"Teslin brodić
U virtuelnoj animaciji Tesline laboratorije se mogu videti mnogi čuveni pronalasci srpskog naučnika, a jedan od najpoznatijih je Teslin brodić. Njime se moglo upravljati daljinskim putem iako je napravljen u 19 veku. Kada ga je Tesla predstavio javnosti na reci Hadson, zapanjeni posmatrači su ulazili u vodu ne bi li pronašli žice kojima se upravlja."

"Posle svetske premijere u Nišu, animacija će biti instalirana u Teslinom muzeju u Beogradu, tako da će posetioci moći da se "prošetaju" ovom laboratorijom uz pomoć kompjuterskog miša već početkom januara.
"Uspeli smo da oživimo istoriju u virtuelnom svetu. Izrada animacije trajala je punu godinu dana. Da bismo rekonstruisali izgled ove laboratorije, koja više ne postoji, koristili smo šest originalnih fotografija koje smo dobili zahvaljujući direktoru Teslinog muzeja u Beogradu Vladimiru Jelenkoviću. Ovo je kruna projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju...""

balkanqueen
26/12/2011, 17:06
" PREGREJANA PLANETA (1) - ZIMSKA SUSA NA BALKANU "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/189768/Pregrejana-planeta-1-Zimska-susa-na-Balkanu-

"Kažu da Bugari i Rumuni usred decembra mogu da pregaze Dunav i pređu na drugu stranu, brodovi su danima stajali nasukani, a u Srbiji suša traje sedam meseci. Padavina je ove godine bilo 40 do 60 odsto manje nego što je uobičajeno, a vodostaji izmereni na srpskim rekama u decembru su najniži zabeleženi otkad se obavljaju ova merenja. To je dosadilo čak i srpskom parlamentu koji je tek pre dve nedelje seo da zaseda i usvojio Nacionalnu strategiju koja se bavi vanrednim situacijama. Da bruka bude veća sad sledi usvajanje akcionog plana, a taj proces traje šest meseci."

"Šta nam donosi promena klime

Poplave - zbog velikih padavina u kratkom periodu biće poplava i to u centralnoj Srbiji i Vojvodini
Suše - do 2020. količina vode u Srbiji pašće za 12,5 odsto, najviše problema biće u Vojvodini, Negotinskoj Krajini i Kosovu
Bolesti - zbog nenormalnih temperatura biće povećan broj srčanih udara i hroničnih oboljenja
Pad prinosa žitarica - Pšenica, kukuruz, suncokret, soja i krompir imaće manje prinose
Manje struje - zbog manjka vode iz hidropotencijala imaćemo manje struje
Opasne komarce - širiće se bolesti koje potiču od ujeda komaraca - groznica zapadnog Nila, malarija, čikungunji groznica
Požare - zbog perioda sa jako visokim temperaturama očekuje nas veći broj šumskih požara "

" PREGREJANA PLANETA (2)- PRESAHLO DEVET OD 10 IZVORA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/189867/Pregrejana-planeta-2-Presahlo-devet-od-10-izvora

"Muku su mučili ovog leta i jeseni sa nestašicom vode i još se muče žitelji planinskih sela na istoku Bosne. Posle dugog vrelog leta usledila je jesen bez kiše i da nije bilo cisterni teritorijalnih vatrogasnih jedinica i ponekog šumskog izvora teško da bi sačuvali stoku. O kućnim mukama zbog presušenih bunara i izvora ne žele ni da govore. "
"Međedi u mercedesima

Iako je na celom području gornjeg Podrinja odlično rodila i šljiva i kruška, zbog nestašice vode mnogi kazani nisu podloženi, tako da će rakija morati da čeka.
- Nema vode, nema rakije, nema plate, nema države, nema pameti... Samo ima ovih međeda što se vozaju u mercedesima. Jedino oni uživaju - bio je odgovor jednog delije sa Sjemeća na sva pitanja o suši"

" PREGREJANA PLANETA (3) - NAJSUSNIJI NOVEMBAR ZA 130 GODINA "
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/189959/Pregrejana-planeta-3-Najsusniji-novembar-za-130-godina-

"Kiša koja je pala poslednjeg novembarskog dana na severu Nemačke nije mogla da promeni činjenicu da je ovaj mesec bio najsušniji od početka beleženja klimatskih prilika još 1881. godine. Zabeležene vrednosti tokom proteklih 130 godina su pokazale da u toku pretposlednjeg meseca u godini u proseku padne 67,4 litra kiše po kvadratnom metru. Ove godine je bilo manje od pola litra!"

balkanqueen
29/12/2011, 23:05
" ZEMLJA IMA JOS SATELITA PORED MESECA ? "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/190522/Zemlja-ima-jos-satelita-pored-Meseca

"Naučnici su po ko zna koji put proučavali nebeska tela u Zemljinoj orbiti i došli do zapanjujućeg zaključka: Zemlja je oduvek imala više "meseca", prenosi Diskaveri njuz."
"Ali, koliko je zapravo bilo tih "privremenih meseca" oko Zemlje. Pojavljivali su se vrlo često, kažu astronomi"

balkanqueen
02/01/2012, 16:32
" IZ CRVENOG MORA IZRASLO NOVO OSTRVO "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/191322/Iz-Crvenog-mora-izraslo-novo-ostrvo

"Ako ste za Novu godinu dobili novi atlas ili globus, slobodno možete da ga bacite. Ili barem uzmite flomaster u ruke i primite se da docrtate ostrvo koje se nedavno pojavilo u južnom delu Crvenog mora."

balkanqueen
04/01/2012, 00:07
" SUPERVULKAN U NEMACKOJ PRETI DA UNISTI POLA EVROPE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/191830/Supervulkan-u-Nemackoj-preti-da-unisti-pola-Evrope

""Uspavani" supervulkan u u Nemačkoj koji je sakriven ispod jezra Laher pokazuje zabrinjavajuće znakove buđenja, a stručnjaci ukazuju na to da bi erupcija mogla da dovede do razaranja većeg dela Evrope.

Ovo "čudovište" eruptira svakih 10 do 12 hiljada godina, a poslednja velika erupcija dogodila se pre 12.900 godina što znači da je nova samo pitanje vremena.Kako prenosi britanski Dejli mejl, supervulkan u Nemačkoj se nalazi nedaleko od Bona, a sposoban je da izbaci milijarde tona magme.

Prilikom poslednje erupcije ovaj vulkan je kamenjem i pepelom pokrio preko 1000 kvadratnih kilometara, a nekolicina manjih potresa zabeleženih prošle godine u toj regiji upućuje kako se možda budi."

balkanqueen
04/01/2012, 16:34
" DESET NAUCNICKIH TRIKOVA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/191868/Deset-naucnickih-trikova

"Ako želite da zabavite prijatelje na nekoj od zabava u narednom periodu, nauka će biti potrebna."

(Kad budete pogledali ovaj kratak video snimak, koliko od vas ce moci da sam uradi makar polovinu tih "jednostavnih" trikova kod kuce.........?:))

balkanqueen
21/01/2012, 00:13
" KAMENJE PALO SA MARSA DESET PUTA SKUPLJE OD ZLATA "
:arrow:http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/196162/Kamenje-palo-sa-Marsa-deset-puta-skuplje-od-zlata

"Naučnici su potvrdili da je u julu prošle godine oko sedam kilograma meteorita palo s Marsa na teritoriju Maroka. Užarena lopta je primećena na nebu još pre šest meseci, ali su komadi stena otkriveni na tlu Severne Afrike tek krajem decembra. Ovo je važna i jedinstvena prilika da naučnici nešto saznaju o mogućnostima života na Marsu."
" Diler Deril Pit kaže da naplaćuje od 11.000 dolara do 22.500 dolara po unci i da je već skoro sve prodao. To znači da je kamenje s Marsa oko deset puta skuplje od zlata"

balkanqueen
24/01/2012, 16:01
" SOLARNA OLUJA POGODILA ZEMLJU "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/196957/Solarna-oluja-pogodila-Zemlju

"Magnetno polje Zemlje zahvatila je najsnažnija solarna oluja u proteklih šest godina. Oluja će u utorak dostići vrhunac, a njen uticaj će se najverovatnije osetiti i tokom srede"
" Oluju je izazvala erupcija osrednje jačine, koja je u nedelju izbila na Suncu. Bljesak nije bio spektakualaran, ali je prouzrokovao masovno koronalno izbacivanje koje se, uz energetske sunčeve čestice, kreće brzinom od 6,4 miliona kilometara na sat", rekao je za AFP fizičar Dag Biseker.
Najveća posledica, prema njegovim rečima, je radijacija, koja je na našu planetu stigla u obliku solarnih protona."

balkanqueen
14/02/2012, 01:48
" SUPERMENI - LJUDI SA SUPERMOCIMA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/202063/Supermeni-Ljudi-sa-supermocima

"Svakako ste nekada poželeli da posedujete nadljudske moći, ali ste se vremenom pomirili sa tim da ih nemate. Ali šta je sa ljudima koji ih stvarno imaju?"
"1. Kinez otporan na električni šok... "
"2. Čovek koji trči maratone k'o od šale..."
" 3. Fotografsko pamćenje - da, to stvarno postoji!..."

balkanqueen
14/02/2012, 22:42
" OSECATE DA VREME LETI ? - PA DA, ZEMLJA SE PONEKAD BRZE OKRECE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/202720/Osecate-da-vreme-leti-Pa-da-Zemlja-se-ponekad-brze-okrece

"Ponekad imamo subjektivan doživljaj da nam neki dani ili meseci prolaze brže od drugih. Naučnici tvrde da je novembar 2009. zaista brže prošao. Naime, struje u Južnom (Antarktičkom) okeanu tad su toliko ubrzale okretanje Zemlje da je svaki dan bio kraći za 0,1 milisekundu."
"Na brzinu okretanja naše planete utiču različiti faktori. Naprimer kada vetrovi koji duvaju oko Zemlje uspore, ona se počne brže okretati kako bi očuvala ugao kretanja."
" Ova pojava nije jedina koja bi mogla uticati na brzinu Zemljine rotacije. Prema nekim modelima, s porastom nivoa mora, vodena masa će se premestiti više prema polovima, odnosno bliže Zemljinoj osi što bi takođe trebalo ubrzati rotaciju planete na kojoj živimo."

balkanqueen
22/02/2012, 22:32
" SEDAM FUTURISTICKIH INOVACIJA KOJE CE PROMENITI PUTOVANJE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Putovanja/204252/Sedam-futuristickih-inovacija-koje-ce-promeniti-putovanje-

"Putovanja u svemir, holografsko osoblje i auto bez vozača, samo su neke novosti koje će drastično promeniti način putovanja u sledećih nekoliko decenija."
"1. Auto bez vozača / 2. Avionska kabina koju nećete želeti da napustite /3. Holografski 3D ekran s pokretnim slikama /4. Hiperzvučni avioni / 5. Holografsko osoblje na aerodromima /6. Svemir kao destinacija za odmor / 7. “Pametni telefoni” koji čitaju misli"

balkanqueen
24/02/2012, 23:14
" SVETLECE ODELO ZA NOCNE SNEZNE AKTIVNOSTI "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/205460/Svetlece-odelo-za-nocne-snezne-aktivnosti

"Noćna vožnja snouborda kao i skijanje obično su rizičniji i ne nude dosta prostora za egzibicije. Međutim, zahvaljujući ideji Džejkoba Satona, koji je inače strastveni fotograf, noćna vožnja postaje daleko atraktivnija, kreiranjem fenomenalnog odela, sačinjenog od svetlećih dioda...."
"Iako iza sebe ima karijeru dugu 20 godina, Hugs opisuje ovu vožnju kao najnadrealniju stvar koju je ikada doživeo na bordu.
Vožnju možete pogledati ovde..."

(Steta sto u novinama nisu objasnili kakvo je tacno to platno, da li je "svetleci diod" stavljen u platno ili preko njega? Uglavnom video snimak ostavlja jak utisak posle takvog skijanja. Ne znam da li je takvo platno vec "komercijalizovano" ili je to samo smisljenu za taj video snimak.)

balkanqueen
27/02/2012, 23:10
" POGLEDAJTE EVOLUCIJU MOBILNIH TELEFONA - Video "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/204844/Pogledajte-evoluciju-mobilnih-telefona-VIDEO

"Pre desetak godina, mobilne telefone su imali samo oni kojima su bili preko potrebni - biznismeni, menadžeri, ljudi u stalnom pokretu. Danas ih imamo skoro svi. Za sve vas zaljubljenike u ove sprave, imamo pravu poslasticu evolucija mobilnih telefona!
Pogledajte video!"


" USKORO CEMO DODIROM PUNITI MOBILNE TELEFONE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/205764/Uskoro-cemo-dodirom-puniti-mobilne-telefone

"Naučnici su napravili uređaj koji temperaturnu razliku pretvara u električnu energiju, a tehnologija bi uskoro mogla omogućiti da mobilne telefone punimo - dodirom.
Naučnici su napravili Pouer Felt uređaj koji temperaturnu razliku pretvara u električnu energiju što bi jednog dana moglo omogućiti da samo dodirom mobilnog telefona damo dovoljno struje za novi poziv."

balkanqueen
29/02/2012, 17:20
" BESPLATNIM APLIKACIJAMA NAM SPIJUNIRAJU POZIVE I PORUKE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/206195/Besplatnim-aplikacijama-nam-spijuniraju-pozive-i-poruke

"Internet kompanije počele su da koriste besplatne aplikacije za smart telefone koje im dozvoljavaju da “zaviruju” u tekstualne poruke i pozive, pa čak i da preko telefona lociraju korisnika, prenosi “Dejli mejl”."

"Prihvatajući “pravila i uslove korišćenja” prilikom preuzimanja neke aplikacije, korisnici će omogućiti programerima da steknu uvid u njihove privatne informacije."

''Fejsbuk'' insistira da korisnici Android aplikacija na pametnim telefonima daju dozvolu da aplikacija čita njihove tekstualne poruke (SMS), iako ovaj internet gigant još nije iskoristio ova svoja prava."

" Društveni medijski sajtovi kao što su ''Flikr'' i ''Jahu'' navode da će preko svojih aplikacija “špijunirati” poruke, dok će aplikacije manjih kompanija takođe zatražiti ovakva prava zavirivanja u detalje privatnosti. Čak će biti moguće i preuzimati fotografije koje je korisnik načinio svojom kamerom na telefonu, pozivati njihov broj i pregledati pozive bez znanja vlasnika telefona."

balkanqueen
04/03/2012, 23:14
" OKEANI SVE KISELIJI - ZIVOTINJAMA PRETI ISTREBLJENJE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/207372/Okeani-sve-kiseliji-zivotinjama-preti-istrebljenje

"Nivo kiselosti u okeanima raste najbržim tempom u poslednjih 300 miliona godina, zbog čega mnogim biljnim i životinjskim vrstama preti izumiranje, pokazuju izveštaji naučnika objavljeni u časopisu "Sajens"."

" Osim toga, povećana kiselost može uzrokovati i izumiranje sitnih biljnih i životinjskih organizama kojima se hrane veće životinje. Ljudske aktivnosti, posebno sagorevanje fosilnih goriva, dovele su do povećanja nivoa ugljenika u atmosferi, a budući da okeani postaju kiseliji ulaskom ugljenika u atmosferu"

"današnji nivo kiselosti veći je nego pre 56 miliona godina kada je zabeležena posebno velika emisija ugljenika u zemljinu atmosferu.
Prema izveštaju naučnika, poslednji period povećane kiselosti okeana dogodio se pre 56 miliona godina i trajao je oko 5.000 godina. Količina ugljenika u atmosferi se gotovo udvostručila, a prosečna globalna temperatura porasla je za šest stepeni Celzijusovih."

balkanqueen
15/03/2012, 22:44
" OVAKO JE NASTAO MESEC (Video) "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/210705/Ovako-je-nastao-Mesec-VIDEO

"Snimak precizno objašnjava zašto Mesec izgleda baš ovako."

balkanqueen
21/03/2012, 01:58
" NAUCNICI OSMISLILI SOLITERE ZA IZBELJIVANJE OBLAKA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/211227/Naucnici-osmislili-solitere-za-izbeljivanje-oblaka

"Ugledni britanski inženjer predložio je izgradnju posebnih tornjeva za "izbeljivanje oblaka" na Farskim ostrvima, kao tehničko rešenje za globalno zagrevanje i otapanje leda na Arktiku, koji predstavljaju opasnost za celu planetu, pišu svetski mediji."
"Upravo je zbog toga inženjer Stiven Salter osmislio način kako da "rashladi" planetu i spasi život na njemu. Na Farskim ostrvima planira da izgradi tornjeve koji bi "usisavali" morsku vodu i ponovo je vraćali u atmosferu, rashlađujući je tako."

skokospa
30/03/2012, 17:56
http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/majkrosoftov-tim-za-razvoj-programa-u-srcu-beograda/34762.phtml

balkanqueen
19/04/2012, 21:59
" SAZNAJTE DA LI SU VASI PRECI PERSIJANCI - KELTI ILI SLOVENI "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/218906/Saznajte-da-li-su-vasi-preci-Persijanci-Kelti-ili-Sloveni

"Uzimanjem brisa s unutrašnje stane obraza, analizom Y hromozoma i upoređivanjem podataka s već postojećom bazom za samo par dana može se otkriti odakle potiče vaš predak i s kog područija je došao u Srbiju!"

"- Teško je biti sto odsto precizan i reći odakle potiču Srbi, pošto smo mi miks različitih naroda, što svojom voljom, što pod prisilom. Civilizacija je krenula iz Afrike i od vrlo malog broja ljudi nastalo je čitavo čovečanstvo. Do sada u našim testiranjima najviše predaka ljudi nalazili smo u Uralu, Persiji i Rumuniji "

balkanqueen
22/04/2012, 22:02
" PRVA LED SIJALICA KAO ZAMENA ZA OBICNU SIJALICU OD 75W U PRODAJI U EVROPI "
:arrow: http://www.personalmag.rs/opusteno/tehno-nauka/prva-led-sijalica-kao-zamena-za-obicnu-sijalicu-od-75w-u-prodaji-u-evropi/

"Dokazujući još jednom status lidera u proizvodnji LED osvetljenja, Philips je izbacio prvu evropsku LED sijalicu kao zamenu za običnu od 75W, zasnovanu na Philipsovoj LED sijalici koja je zamenila tradicionalnu od 60W i nedavno dobila L-Prize nagradu od Ministarstva za energetiku Sjedinjenih Američkih Država. Sa 1.050 lumena, LED zamena za običnu sijalicu od 75W troši samo 17W, što znači da možete drastično uštedeti na struji, a opet dobiti toplu belu svetlost. Sa oblikom i identičnim navojima kao tradicionalna sijalica, nova LED zamena za običnu sijalicu od 75W predstavlja važnu prekretnicu u oblasti LED osvetljenja."
"Nova LED paleta sadrži opcije za zamenu običnih sijalica od 25W do 75W, koje su dostupne u obliku klasičnih sijalica, minjonki i reflektorki."

balkanqueen
24/04/2012, 23:29
" NOVI SMARTFONI I KAMERE VIDECE KROZ ZIDOVE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/220036/Novi-smartfoni-i-kamere-videce-kroz-zidove

"Tim naučnika sa Univerziteta Teksas u Dalasu, pod vođstvom profesora elektrotehnike dr Keneta O, istražuje tehnologiju zahvaljujući kojoj bi smartfoni i kamere mogli da "vide" kroz zidove.

Istraživanje je spojilo dva naučna dostignuća: jedno koje uključuje istraživanje nekorišćenog dela elektromagnetskog spektra i drugo koje se bavi novim tehnologijama izrade mikročipova.

Uz pomoć tehnologije CMOS i teraherca staviće čip i prijemnik u zadnji deo smartfona i tako mobilni pretvoriti u uređaj koji može videti kroz predmete"

balkanqueen
25/04/2012, 21:16
" SUDAR STOTINA GALAKSIJA OTKRIVA TAJNU TAMNE MATERIJE "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/220116/Sudar-stotina-galaksija-otkriva-tajnu-tamne-materije

"Novi snimci galaktičkog sudara kosmičkih razmera u kojem sudeluju celi grozdovi galaksija mogle bi da otkriju neke tajne tamne materije, objavili su ovih astronomi."

"Velika kataklizma u kojoj se u proteklih 350 miliona godina odvija susret galaksija nazvana je Pandorin grozd, odnosno klaster jer su u njoj zabeležene brojne neobične pojave."

" Naučnici veruju da bi istraživanje Pandorinog grozda trebalo da razotkrije neke misterije tamne materije koja sačinjava oko 83 odsto ukupne materije vidljivog svemira (na običnu materiju otpada tek 17 odsto)."

"Klasteri galaksija su najveće poznate strukture u svemiru koje se sastoje od stotina galaksija i triliona zvezda i velikih količina gasova i tamne materije. Dosad je zabeleženo vrlo malo njihovih međusobnih sudara."

""Svi gasovi i galaksije, kao i tamna materija međusobno se privlače vlastitom gravitacijom tako da će se tokom dugog razdoblja okupiti u jedan veliki grozd. Morate da ih uhvatite u pravo vreme neposredno nakon sudara u kojem je sve privremeno još razdvojeno."

Astronomi su Pandorin klaster, koji je službeno poznat kao Abell 2744, otkrili upravo u takvom trenutku."

"Dobili smo kombinovanu sliku galaksija, gasova i tamne materije koju možemo da sastavimo kako bi dobili celokupan prizor sa sva tri sastojka."

Budući da tamna materija slabo reaguje s običnom, na snimku se vidi da je prošla kroz Pandorin grozd i izašla "ogoljena" na drugoj strani, što bi astronomima trebalo da olakša istraživanja."

balkanqueen
30/04/2012, 22:19
" OVO JE UCIONICA BUDUCNOSTI "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/221512/Ovo-je-ucionica-buducnosti

"Deca koja u budućnosti požele da unište učionicu više neće morati da klupe i stolice bacaju kroz prozor. Dovoljno je da na sto zalepe žvaku:). Naime, panamska vlada je s francusko-kanadskim proizvođačem stonih LCD monitora ExoPC potpisala ugovor o nabavi haj-tek opreme za časove fizike u školama."

"Ovako bi mogla da izgleda učionica budućnosti i to ne samo na časovima fizike, već i mnogih drugih školskih predmeta. Sve knjige, sveske, sredstva za pisanje i drugi školski pribor se čuvaju u memoriji multimedijalnog stola, pa mu učenici mogu pristupiti i od kuće u bilo koje doba."

" Sto sadrži Intelov procesor i5, a pokreće ga operativni sistem Windows 7. Svi će stolovi biti bežično umreženi sa multimedijalnom tablom ispred koje stoji nastavnik tako da će učenici i učitelj moći da dele sadržaj, rade na zadacima i međusobno sarađuju."

balkanqueen
12/05/2012, 15:25
" NOVI "SMEDEREVAC" RADICE NA CIP I SLACE SMS "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/224317/Novi-Smederevac-radice-na-cip-i-slace-SMS

"Studenti i profesori sa Mašinskog fakulteta su odlučili da unaprede naš dobri stari šporet Smederevac.

Mehanički deo šporeta je bitno izmenjen i bez upravljanja ne može da funkcioniše. Iza njega stoji kompjuter.

Ono što je ključno jeste da je sve smešteno u jednu sitnu "kockicu" na integrisanoj ploči koja upravlja kompletnim procesom rada. Umesto drva koristi se pelet gorivo od biomase tako da šporet radi automatski, a čovek samo podešava temperaturu putem kompjutera.

I onda lepo krenete kući sa posla i putem SMS-a uključite šporet, a stižu vam obaveštenja o tome koliko se temperatura povećava i upozorenje ukoliko ima problema. Još je preostalo atestiranje i novi Smederevac može da krene u serijsku proizvodnju."

balkanqueen
17/05/2012, 00:12
"video - OVAKO PUTUJE MEJL! "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/225383/VIDEO-Ovako-putuje-mejl

"Na svojoj novoj veb stranici, Stori of Send , Gugl se potrudio da objasni kako funkcioniše mejl. Tačnije, na koji način njihovi mejlovi dolaze do svog odredišta ako ih pošalju s računara, tableta ili mobillnog telefona. Prikazali su i načine na koje štite od virusa i spamova. Pogledajte animirani video....

Osim zaštite korisnika, Gugl je pokazao da je ekološki odgovoran: njihovi centri kupuju energiju od farmi vetrenjača gde god je to moguće. Uz to, ulažu i u različite projekte, trude se biti "zeleni" i eliminisati uticaj na ekologiju planete..."

balkanqueen
31/05/2012, 00:35
" NEBESKI SPEKTAKL 6 JUNA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/227787/Nebeski-spektakl-6-juna

"Astronomi se grozničavo pripremaju za jedan od retkih događaja u Sunčevom sistemu. Zemlja, Venera i Sunce 6. juna biće u istoj liniji, što će se ponoviti tek za 105 godina!"

"Svemirski ples, poznat kao tranzit Venere, kada će Zemlja, Venera i Sunce biti u istoj liniji, moći će da se vidi u Srbiji 6. juna sat posle izlaska Sunca. Prizor prelaska Venere ispred Sunca jedan je od najiščekivanijih astronomskih fenomena, koji je u prošlosti pomerao granice znanja, ponekad i sa dramatičnim posledicama"

""Sad ili nikad", poručio je svojim čitaocima britanski časopis "Physics Word", podsetivši da je naredni Venerin "randevu" sa Suncem zakazan tek za 2117. godinu."

balkanqueen
15/06/2012, 23:06
" NOVO OTKRICE NAUCNIKA - VISOKI TONOVI BUDE ZIVOTINJSKI INSTINKT "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/328179/Novo-otkrice-naucnika-Visoki-tonovi-bude-zivotinjski-instinkt

"Visoki isprekidani tonovi kod većine ljudi izazivaju neprijatnost a često nas i plaše. Kako napominju naučnici, razlog je što nas takvi tonovi podsećaju na krike životinja u nevolji, pa i kod nas bude instinkt za odbranom od predatora."

"Većina volontera odabrala je tri tona koja su, prema njihovim rečima, bila strašnija od ostalih. To su bili isprekidani tonovi, najviši koje su instrumenti mogli da odsviraju.

- Kompozitori su svesni činjenice da pojedini zvuci deluju zastrašujuće, ali oni verovatno ne znaju da visokim tonovima utiču na naš odbrambeni mehanizam - objasnio je istraživač Greg Brajant.

On je dodao da isti efekat mogu imati zvuci električne gitare, poput onih koje je izvodio Džimi Hednriks.

- Ova studija je pokazala zbog čega rokenrol čini ljude uzbuđenim. On zapravo budi životinju u nama."

balkanqueen
17/06/2012, 16:27
" STA VAM SE DESI KAD SLUSATE ROKENROL "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/232356/Sta-vam-se-desi-kad-slusate-rokenrol

"Studijom je utvrđeno da rok muzika izaziva emocije, nalik na one koje opasnost izaziva kod životinja"

"Neskladne promene taktova i frekvencija izazivaju kod ljudi iste emocionalne mehanizme, kao što osećanje opasnosti izaziva kod životinja. One kada žele druge životinje da upozore na opasnost koriste slične neskade taktova i frekvencija, pokazala je studija.

Kada životinje plaču izazvane stresom, one izbacuju veliku količinu vazduha kroz svoj govorni aparat i to veoma brzo, izazivajući tako efekat kojim privlače pažnju i izazivaju reakciju kod drugih životinja.

Slušanje zvukova koji nalikuju Henriksovoj muzici šalje signale niz našu kičmu, jer smo bića programirana da reaguju na oštru buku, kažu istraživači. Isto važi i za muzičke teme u horor filmovima"

"Istraživači su ustanovili da upravo takva muzika izaziva jake emocije koje su povezane sa negativnim osećanjima, kao što su strah i tuga"

balkanqueen
28/06/2012, 16:46
" ZASTITITE SE OD ZRACENJA MOBILNIH TELEFONA "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Zdravlje/235216/Zastitite-se-od-zracenja-mobilnog-telefona

"U maju ove godine Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila je da dugoročno korišćenje mobilnog telefona može uzrokovati karcinom. Ovo su najbolji načini da se zaštitite od zračnja koje emituje vaš mobilni telefon.

Odluka da se objavi ovo upozorenje došla je posle godina istraživanja i brojnih studija koje su pregledane i koje su se pokazale kao neuverljive. Sada se sve češće pojavljuju izveštaji koji pokazuju da postoji još jedna nuspojava dugotrajne uptrebe moblnog telefona - neplodnost kod muškaraca.

Nedavna istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kvin u Kanadi otkrila su da je korišćenje moblnog povezano s povećanjem nivoa testosterona kod korisnika. Korišćenje mobilnog može dovesti do "niskog kvaliteta sperme i smanjenja plodnosti". Druga slična istraživanja otkrila su da broj spermatozoida kod muškaraca koji često koriste mobilne telefone može pasti do čak 30 odsto.

Evo šta treba uraditi kako bi se zračenje svelo na najmanju moguću meru:

Ograničite korišćenje mobilnog za važnije pozive.
Kada god je to moguće, koristite uključen zvučnik umesto da telefon držite tik do uha. Ako ste na mirnom, privatnom mestu, slobodno stavite telefon na neki objekat i razgovarajte na taj način.
Sačekajte da se veza uspostavi pa onda naslonite telefon na uho. Ovo je važno jer mobilni prilikom pozivanja koristi mnogo više energije da bi dohvatio dobar signal iz obližnje bazne stanice.
Nosite mobilni u torbi umesto u džepu pantalona ili košulje (zbog karcinoma dojke).
Proverite da li imate dobar signal pre upućivanja poziva. Kada signal označava lošu vezu, vaš mobilni aktivno podešava svoju snagu odašiljanja kako bi uspostavio stabilniju vezu.
Odaberite mobilni s niskom "specifičnom stopom apsorpcije" (SAR) koja predstavlja meru stupnja apsorpcije radijskih talasa u telesnom tkivu.
Šaljite tekstualne poruke (SMS, mejl, čet...) kada god možete umesto da pozivate. Na taj način uštedećete i na vremenu i na novcu.
Umesto mobilnog neka vas ujutru budi budilnik.
Kada god je moguće povežite se na Wi-Fi. Kada šaljete zahtev za podacima preko Wi-Fi veze, umesto preko baznih stanica, telefonu će trebati manje vremena da uspostavi vezu kako bi primili vaše mailove i ostale podatke."

balkanqueen
02/07/2012, 16:36
" Jat tehnika i Erbas osnivaju trening centar "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/331138/Jat-tehnika-i-Erbas-osnivaju-trening-centar

"Preduzeće Jat Tehnika dogovorilo je sa evropskim proizvođačem aviona, kompanijom Erbas, osnivanje zajedničkog trening centra, čije će sedište biti u Beogradu."

"Kako se navodi, u ovom centru će se obavljati obuka za avione tipa Erbas, ATR i Boing, a za potrebe samo Jat Tehnike u narednih 5 godina, obuku treba da prođe oko 200 mehaničara i oko 50 inženjera."

" Druga faza predviđa stavljanje celokupnog trening centra Jat Tehnike pod sertifikat Erbasa i dalji zajednički nastup.

U trećoj fazi ovaj Centar će prerasti u regionalni, što podrazumeva pružanje usluga trećim licima, pošto trening centar ovakvog tipa ne postoji u regionu.

Kako se navodi, u kasnijim fazama postoji mogućnost da se pored obuke za vazduhoplovno tehničko osoblje, u njemu razvije i obuka za letačko osoblje.

Međunarodno priznanje za Jat tehniku

Jat Tehnika je dobila nagradu međunarodnog Udruženja privrednika Global Trade Leaders Club iz Madrida za ostvarene rezultate uposlovanju. Organizator manifestacije, GTL, okuplja preko 7.000 kompanija iz blizu 100 zemalja sveta."

balkanqueen
05/07/2012, 22:59
" ZEMLJA JE DANAS NAJDALJA OD SUNCA "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/331772/Zemlja-je-danas-najdalja-od-Sunca

"Današnja udaljenost Zemlje i Sunca iznosi više od 152 miliona kilometara, što je za 2,4 miliona kilometara duže od uobičajene udaljenosti.

Zemlja je Suncu bila najbliža u januaru kad se nalazila u tački orbite perihelu, kada je ta udaljenost iznosila oko 148 miliona kilometara.

Iako se nama čini zbog vrućine da je Sunce leti najbliže, temperature zavise od ugla pod kojim Sunčevi zraci padaju na Zemlju, koji je uslovljen nagibom Zemljine ose."

balkanqueen
08/07/2012, 15:29
" Higsov Bozon za sedmogodišnjake - i sve ostale kojima ništa nije jasno "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/331911/Higsov-Bozon-za-sedmogodisnjake--i-sve-ostale-kojima-nista-nije-jasno

"Među komentarima članaka o dugo očekivanom otkriću Higsovog bozona u svetskim medijima upadljivo često se ponavlja jedan, koji od prilike glasi: “Molim vas, neka mi neko objasni jednostavnim jezikom, meni tu ništa nije jasno”. Podstaknut njime, urednik naučnog bloga britanskog “Gardijana” zamolio je svoje saradnike da mu pronađu priču o Higsovom bozonu koja bi bila jasna i sedmogodišnjem detetu, a od ponuđenih verzija, odabrao je sledeću..."

"Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, živele su dve zavađene porodice: Fermioni i Bozoni. Fermioni su bili poznati po svom neobičnom plesu sa polu-okretom. Elektroni, Protoni i Kvarkovi bili su Fermioni.

Bozoni su, međutim, dok plešu pravili pune okrete, i prezirali su polu-okret. Fotoni i Gluoni su bili Bozoni. Pričalo sa da Bozoni imaju i davno izgubljenog starijeg brata, po imenu Higsov Bozon, koga odavno niko nije video.

Jednog dana, u kraj u kom su zavađene porodice živele dođe jedan veoma star i mudar čovek. Ispričao im je da svoju svađu oko polu-okreta i punog okreta treba da prekinu, jer su nekada svi bili isti, i nisu imali masu.

“Na početku vremena, kada je stvoren svemir” - reče im starac - “svi ste rođeni jednaki. Ali onda ste upali u magično polje, zvano Higsovo polje, koje vas je izmenilo i učinilo različitim, sve osim fotona, koji su ostali kakvi su i bili”.

Starac im reče još i da je ovo misteriozno polje stvorio Higsov Bozon - davno izgubljeni stariji brat Bozonovih.

Porodice su, naravno, odbile da poveruju takvu glupost, pa stoga starac krenu da nađe Higsovog Bozona i da im dokaže da je bio u pravu.

U ovom poduhvatu, za pomoć je zamolio naučnike iz Cerna.

I tako, najzad, drevnoj se zavadi bliži kraj."

balkanqueen
09/07/2012, 23:50
" Solarna aktivnost na visokom nivou - Video "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/332411/Solarna-aktivnost-na-visokom-nivou

"Sunce je trenutno u intenzivnom periodu erupcija, masivnih, jakih izbacivanja koronalne mase (CME), koje mogu da poremete stvari na Zemlji, ukoliko im se naša planeta nađe na putu. Štaviše, nema znakova da će ovaj period uskoro prestati."

"S obzirom da je Sunce sada u sred svoje aktivne faze, u budućnosti nas čeka još više solarnih oluja.

I Sunce, poput Zemlje, ima vremenske šeme, samo što ciklusi zvezde traju 11 godina. Sada je u toku Solarni ciklus 24, a očekuje se da će njegov vrhunac biti 2013. godine.

Prošle nedelje bilo je nekoliko velikih erupcija na Suncu, a najveća se dogodila 6. jula, nakon koje je solarna oluja klase X1.1 – dakle najjača – uzrokovala prekid radio talasa na Zemlji. Ovo je bila peta oluja klase X od početka ove godine, preneo je “CBS njuz"

balkanqueen
10/07/2012, 23:06
" "Teslin dan" u čast velikog naučnika "
:arrow: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:387770-quotTeslin-danquot-u-cast-velikog-naucnika

"Dan nauke u Srbiji i 156 godina od rođenja jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeleženi otvaranjem nekoliko izložbi, tribinom o novom otkriću CERN-a i besplatnim posetama Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari"

" BEOGRAD - Poletanjem dve golubice sa prozora zgrade Skupštine opštine Zemun ka Smiljanu, zavičaju Nikole Tesle, danas je počelo celodnevno obeležavanje 156 godina od rođenja genijalnog naučnika."

"Ona je primetila da se u Zemunu, poput mnogih gradova u svetu - Filadelfije, Perta, Njujorka, Nijagare, Zagreba, Leskovca, održava manifestacija u čast Nikole Tesle povodom dana njegovog rođenja, koji se od prošle godine obeležava i kao Dan nauke u Srbiji."

:arrow: http://www.youtube.com/watch?v=zac5Tf0YeR4
Zeljko Joksimovic "Nikola Tesla"

balkanqueen
14/07/2012, 21:42
" Solarna aktivnost na visokom nivou - Video "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/332411/Solarna-aktivnost-na-visokom-nivou

"Sunce je trenutno u intenzivnom periodu erupcija, masivnih, jakih izbacivanja koronalne mase (CME), koje mogu da poremete stvari na Zemlji, ukoliko im se naša planeta nađe na putu. Štaviše, nema znakova da će ovaj period uskoro prestati."

"S obzirom da je Sunce sada u sred svoje aktivne faze, u budućnosti nas čeka još više solarnih oluja.

I Sunce, poput Zemlje, ima vremenske šeme, samo što ciklusi zvezde traju 11 godina. Sada je u toku Solarni ciklus 24, a očekuje se da će njegov vrhunac biti 2013. godine.

Prošle nedelje bilo je nekoliko velikih erupcija na Suncu, a najveća se dogodila 6. jula, nakon koje je solarna oluja klase X1.1 – dakle najjača – uzrokovala prekid radio talasa na Zemlji. Ovo je bila peta oluja klase X od početka ove godine, preneo je “CBS njuz"

" Solarna oluja najjače klase danas pogodila Zemlju "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/239437/Solarna-oluja-najjace-klase-danas-pogodila-Zemlju

"Zemlju je pogodila još jedna solarna oluja, nakon jedne od najjačih erupcija koje su se pojavile ove godine. Oluja je najjače klase X1.4, što je šesta ovakva u 2012. godini, ukazali su naučnici."

"Solarna oluja je izbacivanje koronalne mase (CME) nakon erupcije na sunčevoj površini. Erupcija je poslala ka Zemlji talas nabijenih čestica solarne plazme, koje su stigle do naše planete danas između 9.00 i 14.00 sati"

"Naučnici kažu da ovakva oluja može da izazove geomagnetnu oluju na Zemlji srednjeg nivoa G2, koja može da uzrokuje polarnu svetlost. Tako ćemo ovog vikenda imati polarnu svetlost, a naučnici kažu da, iako je oluja najjače klase, neće poremetiti satelitsku komunikaciju ili letelice u orbiti, kao ni strujnu mrežu na Zemlji."

balkanqueen
23/07/2012, 00:58
" Vulkanske erupcije od kojih zastaje dah "
:arrow: http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/241129/Vulkanske-erupcije-od-kojih-zastaje-dah

"Ljudi sa naših podneblja nisu imali prilike da vide vulkanske erupcije uživo. U neku ruku možemo da kažemo da smo pravi srećnici. Sa druge strane uskraćeni smo za neverovatne prizore koje nam dočaravaju slike neustrašivih fotografa.

Priznaćete da fotografije izazivaju osećanje uzvišenosti, ali i straha."

(Slike su stvarno lepe, a razne nijanse boja vulkana, dima i neba bas su neobicne)

balkanqueen
09/09/2012, 23:00
"Pogledajte: Preletanje preko Meseca za samo tri minuta Video"
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/341945/Pogledajte-Preletanje-preko-Meseca-za-samo-tri-minuta

"video nudi uzbudljivo virtualno putovanje preko površine Meseca, tako da ste sada i vi u prilici da vidite prizore koje su imali samo privilegovani astronauti."

balkanqueen
26/09/2012, 17:01
" U petak "flertujte znalački" tokom "Noći istraživača" "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/344721/U-petak-flertujte-znalacki-tokom-Noci-istrazivaca

"Manifestacija "Noć istraživača" biće održana u petak, 28. septembra u nekoliko gradova Srbije, a njen cilj je popularizacija nauke i njeno približavanje mladima."

"Noć istraživača", koja će biti održana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu, biće održana treću godinu za redom, trajaće od 17 do 24 časa, a ulaz za sve posetioce biće besplatan.

Moto ovogodišnje manifestacije je "Flertuj znalački", a svi koji se u petak uveče budu bavili naukom moći će sa renomiranim astrofizičarima da posmatraju zvezde i upoznaju nebeske objekte na platou ispred Filozofskog fakulteta ili da saznaju nešto više o održivoj energiji."

""Decu (ne) donose roboti" jedna je od tema "Noći istraživača", na kojoj će biti reči o sličnosti ljudi i robota, dok će na Platou ispred Filozofskog fakulteta biti reči o "Talasima emocija" i "Tabu sceni".

Organizatori "Noći istraživača" najavili su i koncert Orkestra Srpskog lekarskog društva, kao i predavanje o tajnama koje "krije" DNK."

"cilj "Noći istraživača" da pokuša da približi nauku narodu i pokaže ljudima da genetičko inženjerstvo nije opasno i koje su njegove dobre strane."

balkanqueen
01/10/2012, 23:27
" Србија од данас у Међународној астронаутичкој федерацији "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-od-danas-u-Medjunarodnoj-astronautickoj-federaciji.sr.html

"Важан корак ка остварењу великог циља да се оснује Српска свемирска агенција, каже Велибор Вукашиновић, председник Удружења ваздухопловне индустрије Србије"

"Нa данашњој свечаној церемонији, организованој у оквиру 63. Међународног конгреса астронаутике, који се одржава у Напуљу од 1. до 5. октобра, Србија ће постати чланица Међународне астронаутичке федерације (МАФ), организације која је прошле године обележила 60 година постојања."

"Управо у Напуљу, у једном од најстаријих европских градова, расправљаћемо на тему ’Свемирска наука и технологија за све’. Загледани смо у будућност, наднети над питањем како ће нас, на општу добробит, у тој будућности свемир све више повезивати”, каже Вукашиновић.

Не скривајући радост због чињенице да ће се УВИС од данас наћи у друштву таквих колоса какви су америчка НАСА, Руска свемирска агенција (РКА), Кинеска национална свемирска агенција (ЦНСА), Европска свемирска агенција (ЕСА) и друге, Вукашиновић за читаоце „Политике” открива да ће и Србији бити свечано предата меморијална застава МАФ која је после 444 дана путовања кроз свемир враћена на Земљу. Застава је симбол човекових технолошких достигнућа и настојања да космичко пространство буде коришћено за добробит човечанства.

За само годину и по дана, под окриљем УВИС-а окупило се стотинак чланова, међу њима и фабрике „Утва” из Панчева, „Аероист Јуроп” из Краљева и Сторч авиејшн Србија”, сијасет аероклубова, све до оних моделарских. Успостављена је и широка мрежа сарадње са врхунским научницима и стручњацима из Србије, који су расути светом и ангажовани на најразноврснијим и најсложенијим пословима из домена свемирских технологија."

"Чињеница да се Србија данас свечано придружује члановима МАФ, додатно оснажује оптимизам нашег саговорника када је реч о остварењу једног великог циља:

„Сада ћемо много лакше направити следећи корак – основаћемо Свемирску агенцију Србије”, каже Велибор Вукашиновић."

balkanqueen
15/10/2012, 00:22
" Баумгартнер успешно скочио из свемира "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Baumgartner-uspesno-skocio-iz-svemira.sr.html

"Екстремни спортиста Феликс Баумгартнер успешно је скочио са висине од 39.068 метара:neutral: и постао први човек који је слободним падом пробио звучни зид.

Четрдесеттрогодишњи Аустријанац је, такође, оборио рекорде у највишем лету балоном којим је управљао човек и у најдужем слободном паду."

"Директан пренос скока на интернет сајту Јутјуб пратило је око осам милиона посетилаца.

Баумгартнер се за овај догађај спремао пет година."

PsiHoPaT
15/10/2012, 00:42
Svaka čast. Čovjek ima m.da :bien:

balkanqueen
02/11/2012, 23:04
" Jezero Elsvort krije tajnu nastanka Zemlje? "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/350865/Jezero-Elsvort-krije-tajnu-nastanka-Zemlje

"Jezero Elsvort staro je pola miliona godina i zarobljeno je ispod antarktičkog glečera. Naučnici su pokrenuli projekat istraživanja, jer je moguće da se u njemu kriju tajne nastanka planete Zemlje."

"Bušiće se u dubinu od tri kilometara sa ciljem uzimanja uzoraka vode i sedimenata. Jezero je dugo desetak i široko oko tri kilometra, a tečno stanje zadržalo je zahvaljujući pritisku sa površine i vrućini koja dolazi iz zemljinog jezgra.

Naučnici očekuju da će pronaći do sada nepoznate bakterije, viruse i organizme u kojima se krije tajna o nastanku Zemlje.

- Istraživanja će nam pomoći da otkrijemo gde organizmi mogu da žive. Očekujemo i rezultate o mogućnosti života na drugim planetima"

balkanqueen
09/11/2012, 00:31
" Ovako će izgledati avioni budućnosti "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/351842/Ovako-ce-izgledati-avioni-buducnosti

"Budućnost komercijalnih letova izgleda sasvim drugačije u očima inovativnih aeroinžinjera i dizajnera koji su predstavili nove tipove aviona, u nastojanju da ih učine bržim, efikasnijim i ekološkim."

(Na linku mozu da se vide lepe slike aviona buducnosti, slike vise govore od teksta.)

balkanqueen
27/11/2012, 17:23
" Pogledajte: Sve faze Meseca u 2013. Video "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/354830/Pogledajte-Sve-faze-Meseca-u-2013

"Dok na svojoj orbiti obilazi Zemlju tokom mesec dana, odnos između nas, Meseca i Sunca uvek je drugačiji. Rezultat predstavlja to da je Mesečeva površina svakog dana drugačije osvetljena sunčevom svetlošću, a ono što pritom vidimo nazivamo mesečevim fazama."

balkanqueen
09/12/2012, 23:45
" Како је телефон, чудо невиђено, освајао Београд "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kako-je-telefon-cudo-nevidjeno-osvajao-Beograd.sr.html

"То историјско „ало”, изречено је пре 129 година, 14. марта 1883. године. Само седам година после Беловог проналаска чудесне справе помоћу које се „говори на далеко”."

balkanqueen
13/12/2012, 23:35
" Naučnici stvorili ribu s nogama "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/357682/Naucnici-stvorili-ribu-s-nogama

"Genetičari već odavno pokušavaju da reprodukuju fazu u evoluciji u kojoj su ribama izrasle noge, jer je ta promena pre više od 300 miliona godina dovela do prelaska živog sveta iz vode na kopno i naglog širenja vrsta koje hodaju."

balkanqueen
17/12/2012, 22:42
" Tribina u SKC: "Dočekajte smak sveta sa naučnicima" "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/358381/Tribina-u-SKC-Docekajte-smak-sveta-sa-naucnicima

"Istraživačka stanica Petnica, SKC i Kreativni centar organizuju tribinu “Dočekajte smak sveta sa naučnicima” u petak 21.12. (na dan tzv. smaka sveta), u 19 sati, u Velikoj Sali Studentskog kulturnog centra."

balkanqueen
23/12/2012, 23:37
" Najveća naučna otkrića u 2012. godini "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/359153/Najveca-naucna-otkrica-u-2012-godini

balkanqueen
14/01/2013, 23:54
" Nauka će nam produžiti život, ali kakva će nam biti starost
Živećemo sto godina, ali bolesni i depresivni "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/362477/Zivecemo-sto-godina-ali-bolesni-i-depresivni

balkanqueen
18/01/2013, 00:58
" Pogledajte: Porodilište za zvezde u džinovskom oblaku prašine "
:arrow:http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/363131/Pogledajte-Porodiliste-za-zvezde-u-dzinovskom-oblaku-prasine

"Zadivljujuća fotgrafija prikazuje tamni oblak u dalekom svemiru u kome nastaju nove zvezde, pored kojih se vide grupacije već formiranih zvezda. Oblak je poznat kao Lupus 3 i nalazi se u sazvežđu Škorpiona, 600 svetlosnih godina od Zemlje. Fotgrafija je nedavno snimljena sa teleskopa u Evropskoj južnoj opservatoriji u Čileu i smatra se najboljim snimkom Lupusa 3."

balkanqueen
19/01/2013, 17:22
" Nove fotografije sa Marsa otkrivaju korito nekadašnje reke duge 1.500 kilometara "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/363340/Nove-fotografije-sa-Marsa-otkrivaju-korito-nekadasnje-reke-duge-1500-kilometara

balkanqueen
23/01/2013, 23:02
" Radionica za decu: Kako napraviti robota "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/364079/Radionica-za-decu-Kako-napraviti-robota

"Kako da se napravi robot od stvari u kući koje više nikome nisu potrebne, mališani mogu saznati u subotu, 26. januara, u okviru radionice “Robotika za decu“. Progam je besplatan, a radionica će biti održana u dva termina u MZ “Ušće“ i igraonici “Svemir“."

"Radionica, koju vodi dipl.ing. Dušan Milić, besplatna je i namenjena je deci uzrasta od 7 do 15 godina, a sav pribor i materijal je obezbeđen."

"cilj je promocija logičkog razmišljanja, nauke, tehnike i elektronike na edukativan i zanimljiv način." :bien:

balkanqueen
30/01/2013, 23:13
" Neverovatne fotografije galaksije Andromeda Foto "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/365192/Neverovatne-fotografije-galaksije-Andromeda

"Svemirska opservatorija Heršel napravila je nove fotografije galaksije Andromeda od kojih zastaje dah"

balkanqueen
19/02/2013, 23:01
" Prva bionička ruka sa čulom dodira "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/368296/Prva-bionicka-ruka-sa-culom-dodira

"Prva bionička ruka koja omogućava vlasniku da oseća dodir biće transplantovana za nekoliko meseci u pionirskoj operaciji koja bi mogla da uvede novu generaciju veštačkih udova osetljivih na dodir."

"da će ruka biti povezana direktno sa pacijentovim nervnim sistemom preko elektroda koje će biti prikačene na dva od nekoliko glavnih živaca ruke, medijalni i ulnarni. Ovo bi trebalo da omogući pacijentu da kontroliše ruku uz pomoć misli, kao i da do mozga prenosi signale koji pristižu iz senzora na rukama. To će značiti dvosmerni protok informacija između nervnog sistema i proteze."

balkanqueen
20/02/2013, 23:27
" Pogledajte: Pet "monstruma" koji žele u vaše telo Video " :neutral:
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/368440/Pogledajte-Pet-monstruma-koji-zele-u-vase-telo

"Da li ste znali da je svega 10 odsto ćelija u vašem telu zaista ljudsko? Ostalih 90 odsto su bakterijske, virusne ili parazitske prirode, jer u nama žive brojne kolonije raznih mikroorganizama. Velika većina ovih klica spada u tzv. simbionte, korisne mikroorganizme, ali dešava se i da “zakačimo” parazite koji se razmnožavaju i hrane na naš račun. Ovo su neki od njih."

balkanqueen
22/02/2013, 00:05
" Otkrivena najmanja planeta izvan Sunčevog sistema "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/368743/Otkrivena-najmanja-planeta-izvan-Suncevog-sistema

balkanqueen
24/02/2013, 00:06
" Астероиди – меци у свемирском рикошету "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Zemaljski-strah-od-nebeskih-tela/Asteroidi-meci-u-svemirskom-rikosetu.sr.html

"До 2100. године не би требало да нас погоди ниједно небеско тело, сматрају астрономи. – Технологија за уништавање великих астероида који би се устремили ка Земљи још не постоји"

skokospa
25/02/2013, 22:07
Na nedavnom sajmu racunara (COMDEX) Bil Gejts je uporedio racunarsku i auto industriju i izjavio : "Da je GM drzao korak sa razvojem tehnologije kao sto je racunarska industrija to radila, sada bismo vozili automobile po ceni od 25$, koji bi za galon goriva prelazili 1000 milja."
Kao odgovor na Bilove komentare, General Motors izdao je izjavu za stampu koja glasi:
Da je GM razvijao tehnologiju kao Microsoft, svi bismo vozili kola sa sledecim karakterisitkama:
1. Bez apsolutno ikakvog razloga, auto bi se slupao dva puta dnevno.
2. Svaki put kada se ofarbaju linije na putu, morali bismo da kupimo novi auto.
3. Povremeno bi vas auto jednostavno crkao na autoputu, bez ikakvog razloga. Morali biste da stanete sa strane, zatvorite sve prozore, ugasite auto, izadjete iz njega, ponovo udjete, upalite auto i ponovo otvorite sve prozore pre nego sto biste mogli da nastavite dalje. Iz nekog razloga, ovo biste prihvatali kao normalno.
4. Povremeno, izvodjenje nekog manevra kao sto je skretanje ulevo,prouzrokovalo bi da vam se auto ugasi i odbije da se ponovo upali, u kom slucaju biste morali da ponovo instalirate motor.
5. Mekintos bi napravio auto koji se napaja solarnom energijom, koji je pouzdan, pet puta brzi i dvostruko jednostavniji za voziti - ali bi mogao da se vozi na samo 5 posto puteva.
6. Lampice upozorenja za ulje, temperaturu vode, i alternator bi sve bile zamenjene jednim svetlom upozorenja na kojem bi pisalo "This Car Has Performed An Illegall Operation."
7. Sistem za izbacivanje vazdusnih jastuka bi pitao "Are you sure?" pre izbacivanja.
8. Povremeno, bez ikakvog razloga, vas auto bi se sam zakljucao i odbio da vas pusti da udjete sve dok istovremeno ne pritisnete bravu, okrenete kljuc i uhvatite se za radio antenu.
9. Svaki put kada se pojavi novi auto, kupci bi morali da ponovo uce da voze, jer nijedna od kontrola ne bi radila na isti nacin kao na starim automobilima.
10. Morali biste da pritisnete dugme "Start" da biste ugasili motor

balkanqueen
26/02/2013, 00:42
Na nedavnom sajmu racunara (COMDEX) Bil Gejts je uporedio racunarsku i auto industriju i izjavio : "Da je GM drzao korak sa razvojem tehnologije kao sto je racunarska industrija to radila, sada bismo vozili automobile po ceni od 25$, koji bi za galon goriva prelazili 1000 milja."
Kao odgovor na Bilove komentare, General Motors izdao je izjavu za stampu koja glasi:
Da je GM razvijao tehnologiju kao Microsoft, svi bismo vozili kola sa sledecim karakterisitkama:
1. Bez apsolutno ikakvog razloga, auto bi se slupao dva puta dnevno.
2. Svaki put kada se ofarbaju linije na putu, morali bismo da kupimo novi auto.
3. Povremeno bi vas auto jednostavno crkao na autoputu, bez ikakvog razloga. Morali biste da stanete sa strane, zatvorite sve prozore, ugasite auto, izadjete iz njega, ponovo udjete, upalite auto i ponovo otvorite sve prozore pre nego sto biste mogli da nastavite dalje. Iz nekog razloga, ovo biste prihvatali kao normalno.
4. Povremeno, izvodjenje nekog manevra kao sto je skretanje ulevo,prouzrokovalo bi da vam se auto ugasi i odbije da se ponovo upali, u kom slucaju biste morali da ponovo instalirate motor.
5. Mekintos bi napravio auto koji se napaja solarnom energijom, koji je pouzdan, pet puta brzi i dvostruko jednostavniji za voziti - ali bi mogao da se vozi na samo 5 posto puteva.
6. Lampice upozorenja za ulje, temperaturu vode, i alternator bi sve bile zamenjene jednim svetlom upozorenja na kojem bi pisalo "This Car Has Performed An Illegall Operation."
7. Sistem za izbacivanje vazdusnih jastuka bi pitao "Are you sure?" pre izbacivanja.
8. Povremeno, bez ikakvog razloga, vas auto bi se sam zakljucao i odbio da vas pusti da udjete sve dok istovremeno ne pritisnete bravu, okrenete kljuc i uhvatite se za radio antenu.
9. Svaki put kada se pojavi novi auto, kupci bi morali da ponovo uce da voze, jer nijedna od kontrola ne bi radila na isti nacin kao na starim automobilima.
10. Morali biste da pritisnete dugme "Start" da biste ugasili motor

:) interesantan i mudar odgovor

skokospa
26/02/2013, 01:31
odgovor GM-a je hit u linux svetu...i zato sam ga preneo tu...da se vidi sta je M$ a sta "slobodan"softver...

balkanqueen
15/03/2013, 01:17
" Телефонски времеплов Србије "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Telefonski-vremeplov-Srbije.sr.html

"У ПТТ музеју јуче отворена изложба поводом успостављања прве телефонске линије. – Поставком обухваћено 50 аутентичних експоната"

skokospa
15/03/2013, 12:30
ajde jos malo o M$
u srbiji radi tim od preko 100 ljudi na razvoju Microsoft pretrazivaca Bing.uskoro se ocekuje da neko od glavesina tipa Eliot Nes ili kasica prasica posete Redmond i Billy Gates-a licno ako ih udostoji..pe ce biti da ce ih primiti Steve Balmer...

balkanqueen
05/04/2013, 16:48
" Naša divna planeta: Pogledajte snimak Zemlje iz orbite Video "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/375746/Nasa-divna-planeta-Pogledajte-snimak-Zemlje-iz-orbite

balkanqueen
25/04/2013, 22:21
" (VIDEO) Nove "pametne" pidžame za decu " :roll:
:arrow: http://www.pressonline.rs/plus/tehno/270505/video-nove-pametne-pidzame-za-decu-.html

balkanqueen
02/05/2013, 23:37
" Stoletno pismo otkrilo užičku tajnu: Pekar predložio gradnju prve hidrocentrale "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/380463/Stoletno-pismo-otkrilo-uzicku-tajnu-Pekar-predlozio-gradnju-prve-hidrocentrale

"Činjenica je da je hidrocentrala u Užicu druga na svetu, posle one na Nijagari, počela da proizvodi struju po Teslinim principima. U hronikama piše i da su turbine 1900. na obali Đetinje zabrujale na inicijativu bogatih tkača što, međutim, nije tačno. Ne na ideju gospode, već jednog - pekara!"

balkanqueen
10/05/2013, 16:48
" Uporni američki bloger ostvario misiju: Otkupljeno zemljište za Teslin muzej! "
:arrow: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/381806/Uporni-americki-bloger-ostvario-misiju-Otkupljeno-zemljiste-za-Teslin-muzej

"Američki bloger Metju Inmen na svom sajtu oatmeal.com objavio je da je 2. maja uspešno otkupljeno zemljište u SAD na kojem je bila laboratorija Nikole Tesle. Inmen je postao poznat u Srbiji kada je pre godinu dana napisao omaž Nikoli Tesli, pod naslovom “Nikola Tesla, najveći štreber svih vremena”, kako bi čitaocima svog bloga skrenuo pažnju na to koliko je srpski naučnik nepravedno zapostavljen u istoriji nauke."

balkanqueen
20/05/2013, 21:48
" Теслин наследник "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teslin-naslednik.sr.html

"Српски научници су обавезни да се у следећих десет и више година посвете помагању домаћој привреди, у првом реду средњим и малим предузећима, сматра професор др Дејан Илић, наш највећи савремени изумитељ"

balkanqueen
22/05/2013, 21:00
" Ovako bi izgledalo da Tesla danas pokušava da nađe posao u Silicijumskoj dolini Video "
:arrow: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/383676/Ovako-bi-izgledalo-da-Tesla-danas-pokusava-da-nadje-posao-u-Silicijumskoj-dolini

"U sklopu kampanje prikupljanja sredstava za izgradnju spomenika Nikoli Tesli u Silicijumskoj dolini snimljena je i šaljiv video, ne bi li animirao potencijalne donore. Inače, u spomenik će biti ugrađen besplatan bežični internet."

balkanqueen
29/06/2013, 23:36
" Бабарога новог доба "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Digitalno-spijuniranje/Babaroga-novog-doba.sr.html




" Надгледање преко мобилног телефона "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Digitalno-spijuniranje/Nadgledanje-preko-mobilnog-telefona.sr.html

"Мобилни телефон, који у последње време само још бебе немају, уређај је преко кога неко уз уградњу одређених програма, а да не знате, може да уђе у ваш приватни живот, прати кретање, поруке које добијате и шаљете, слуша ваше и разговоре људи у просторији у којој се налазите."

skokospa
02/07/2013, 21:49
" Надгледање преко мобилног телефона "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Digitalno-spijuniranje/Nadgledanje-preko-mobilnog-telefona.sr.html
"Мобилни телефон, који у последње време само још бебе немају, уређај је преко кога неко уз уградњу одређених програма, а да не знате, може да уђе у ваш приватни живот, прати кретање, поруке које добијате и шаљете, слуша ваше и разговоре људи у просторији у којој се налазите."

pa to i nije neka nova vest....koliko znam u francuskoj je obaveza svih internet operatera da cuvaju sve informacije najmanje 3 godine....u srbiji u svakom trenutku može da se prisluskuje 47.000 ljudi preko tri mobilna operatera,prošle godine je bilo oko 24.000 zahteva za prisluškivanje.....

big Brother

balkanqueen
10/07/2013, 22:31
" Danas 157. rođendan Nikole Tesle i Dan nauke u Srbiji "
:arrow: http://www.pressonline.rs/zabava/kultura/279178/danas-157-rodjendan-nikole-tesle-i-dan-nauke-u-srbiji.html

balkanqueen
14/07/2013, 17:27
" Тесла је Монт Еверест "
:arrow: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Tesla-je-Mont-Everest.sr.html

"Аутор нове биографије „проналазача електричног доба” за „Политику” говори о новим открићима и још нерешеним мистеријама славног научника чији је „повратак међу Американце” данас несумњив"

balkanqueen
10/07/2014, 15:55
" На данашњи дан рођен геније који је изменио свет -Тесла "
:arrow:http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Na-danasnji-dan-rodjen-genije-koji-je-izmenio-svet-Tesla.sr.html