PDA

View Full Version : Ekonomski Cosak



abramovic
17/01/2006, 09:58
....Evo za tebe topik Regedit , gde ces moci postaviti sve Ekonomske, financijske info. na jednom mestu ;da ne bi setali po stranici i trazili druge info !!! :bien:

abramovic
17/01/2006, 11:06
BEZ POSLA I DIPLOMCI



SREMSKA MITROVICA - Sa stopom nezaposlenosti od 35 odsto, što je više od 46.000 evidentiranih lica u službi za zapošljavanje, Sremski okrug je na prvom mestu u Srbiji. Iako je prošle godine stalni posao dobilo 3.000 lica, a njih blizu 10.000 radi na određeno vreme, bogati Srem je zadržao ovaj neslavni rekord. Najviše nezaposlenih ima u Sremskoj Mitrovici, zatim u Inđiji, Staroj Pazovi, Rumi i Šidu. U Pećincima i Irigu njihov broj je znatno manji. Oko 800 nezaposlenih ima fakultetsku diplomu. Polovinu njihovog ukupnog broja čine žene.

abramovic
17/01/2006, 11:12
Test za licencu stečajnog upravnika dvosmislen i konfuzan jer nudi više tačnih odgovora, što stvara mogućnost za mahinacije


BEOGRAD - Za sticanje licenci stečajnog upravnika vlada veliko interesovanje u Srbiji. Da bi se došlo do ove licence, potrebno je položiti ispit, koji organizuje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ovaj ispit je, međutim, veoma teško položiti jer su, kako svedoči sagovornik Kurira koji je želeo da ostane anoniman, u pismenom delu testa pitanja nejasna, dvosmislena, konfuzna, a ponekad su umesto jednog ponuđena dva ili više tačnih odgovora.

- Ispit za licencu stečajnog upravnika sastoji se od pismenog i usmenog dela. Na pismenom delu dobija se test sa 100 pitanja. Na svako od njih ponuđena su četiri odgovora, od kojih je samo jedan tačan. Mora se zaokružiti samo jedan odgovor i u slučaju da se zaokruže dva, gubi se poen na tom pitanju. Kandidat je položio test ako dobije najmanje 70 poena.

- Neverovatno je, međutim, da su pitanja na testu često dvosmislena, konfuzna, a neretko su ponuđena dva tačna odgovora na jedno pitanje, tako da kandidat ne zna koje da zaokruži. A ako zaokruži oba, gubi poene - jada se naš sagovornik, koji je tri puta bezuspešno pokušao da položi ovaj ispit.

On navodi da je vrhunac konfuzije bio kada su na poslednjem testu od ponuđena četiri odgovora na jedno pitanje sva četiri bila tačna. Kako naš sagovornik kaže, pitanje broj 25 iz pismenog testa sa četiri ponuđena odgovora glasilo je: "Agencija za licenciranje stečajnih upravnika obavlja kao poverene poslove:


Imaju pravo na prigovor

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika kažu da svaki kandidat ima pravo na prigovor i da se svaki problem može rešiti. Brankica Nakić iz sekretarijata Agencije kaže za Kurir da nema ni govora o nameštaju testova jer je obezbeđena tajnost svakog kandidata, koji testove popunjava pod šifrom, a ne pod imenom i prezimenom.
- Svaki kandidat ima svoju šifru i pod tim brojem i radi test. Komisija ne zna ko se krije iza nekog broja i tek kada se pregledaju testovi, mi u sekretarijatu šiframa dodeljujemo imena. Tako da nema priče o nekom nameštanju testova ili o nekoj drugoj zloupotrebi. Kada je u pitanju eventualni propust u testu, svaki kandidat ima pravo na prigovor Komisiji. Tako smo do sada imali tri prigovora koje je Komisija uvažila. Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika je nov i treba vremena da ga kandidati prouče - kaže Brankica Nakić.




1. vodi imenik stečajnih upravnika
2. vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnih upravnika
3. prati primenu propisa kojima se utvrđuje stečajni postupak
4. predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stečajni postupak"
- To je stvarno neverovatno! Sva četiri ponuđena odgovora su apsolutno tačna. Da je tako, piše jasno u Zakonu o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u članu 3, stav 1, tačke 3, 4, 5 i 7. Ako se uporede ovi članovi sa odgovorima, vidi se da su identični, što samo dokazuje da su sva četiri odgovora tačna. Znači, oni su umesto jednog dali četiri tačna odgovora.

- Očigledno da mogu da biraju koga će pustiti a koga neće. Jer, šta god da zaokružiš, ne valja, a opet praktično ne možeš pogrešiti jer su sva četiri odgovora tačna. Ja sam na ispitu zaokružio odgovor pod rednim brojem četiri, a oni kažu da je trebalo da zaokružim pod dva. Zato sam i pao - kaže sagovornik Kurira, dodajući da je polaganje ovog ispita izgleda rezervisano samo za odabrane, poslušne i podobne.

abramovic
17/01/2006, 22:38
Novi gazda hotela „Jugoslavija“



Beogradski hotel „Jugoslavija“ prodat je juče iz trećeg pokušaja kompaniji „Alpe-Adrija hoteli“ iz Beograda za 31,3 miliona evra, saopštila je Agencija za privatizaciju Srbije. Kupac će uskoro početi renoviranje kako bi „Jugoslavija“ ušla u rang hotela sa pet zvezdica.


Sledeće nedelje trebalo bi da bude potpisan ugovor, kada će kupac detaljnije saopštiti svoje namere o ulaganjima u renoviranje hotela.

- Ugovorom, investitori nemaju obavezu da ulože određenu sumu, ali će oni to učiniti kako bi za veoma kratko vreme uveli „Jugoslaviju“ u rang elitnih hotela sa pet zvezdica. Rekonstrukcija hotela bi mogla početi za par meseci i odvijaće se postepeno kako ne bi moralo doći do zatvaranja hotela - ističe Rade Rakočević, zastupnik „Alpe-Adrija hotela“ u brokerskoj kući „Senzal“, i dodaje da su investitori koji su vlasnici ovog preduzeća iz Austrije i da imaju iskustva u hotelskom biznisu, kao i da nemaju veze sa sistemom „Hipo Alpe-Adrija“.

Hotel „Jugoslavija“, koji je bio deo imovine „Dunav osiguranja“, da podsetimo, ima osam spratova, 14 apartmana, 31 dvokrevetnu i 85 jednokrevetnih soba, četiri restorana i konferencijski centar.

Na aukcijskom nadmetanju za ovu imovinu učestvovale su i firme „Pluto International Co. Ltd.“ iz Kinstauna i „KLC Holdings II S.A. R.C.S.“ iz Luksemburga, a početna cena prodaje iznosila je 26 miliona evra.

regedit
18/01/2006, 09:26
....Evo za tebe topik Regedit , gde ces moci postaviti sve Ekonomske, financijske info. na jednom mestu ;da ne bi setali po stranici i trazili druge info !!! :bien:


Jedan dan me nema, a ti odmah pustio korenje, pa po mojim kukuruzima... :bien:

abramovic
18/01/2006, 10:59
Jedan dan me nema, a ti odmah pustio korenje, pa po mojim kukuruzima... :bien:


Ma nije :lol: :lol: :lol: , nego je mnogo bolje sve sakupiti na jednom mestu al' dobro ako hoces drugacije ti uradi drugacije :)

regedit
18/01/2006, 13:00
Od stal*nog do*pi*sni*ka Bri*sel
"U Sr*bi*ju tre*ba ve*ro*va*ti. Ka*da sam pr*vi put do*šao u Be*o*grad mo*rao sam da če*kam, ne znam ko*li*ko vre*me*na u re*du za vi*zu na aero*dro*mu. On*da me je če*ka*lo dru*go ne*pri*jat*no iz*ne*na*đe*nje - ukra*li su mi stva*ri. Ali me to ni*je obes*hra*bri*lo, na*pra*vi*li smo "Mon*di Ser*bi*ja" na ko*ju sam vr*lo po*no*san a u me*đu*vre*me*nu je u Sr*bi*ji po*slo*va*nje po*sta*lo zna*čaj*no lak*še, po*čev od ula*znih vi*za i re*do*va na sur*čin*skom aero*dro*mu", isp*ti*čao je Mark Ve*ne*kens, fi*nan*sij*ski me*na*džer "Mon*di fud*sa", na kon*fe*ren*ci*ji "2006: Vre*me za uspeh u Sr*bi*ji", odr*ža*noj u Bri*se*lu, u or*ga*ni*za*ci*ji In*sti*tu*ta Sr*bi*je i Cr*ne Go*re i vla*di*ne agen*ci*je za pro*mo*ci*ju in*ve*sti*ra*nja u Sr*bi*ji, Si*e*pe.
Po*red, Ve*ne*ken*sa ko*ji je na vr*lo efek*tan na*čin sve*do*čio o po*ten*ci*ja*li*ma Sr*bi*je za ino*stra*na ula*ga*nja, vr*lo za*pa*žen na*stup je ima*la i sa*vet*nik SI*EP, Dra*ga*na Đu*ri*ca. Ona je pod*se*ti*la da je Sr*bi*ja je*di*na dr*ža*va ko*ja ima slo*bo*dan pri*stup na ru*sko tr*ži*šte, iz*u*zi*ma*ju*ći ze*mlje Za*jed*ni*ce ne*za*vi*snih dr*ža*va biv*šeg So*vjet*skog Sa*ve*za.
U Sr*bi*ji po*so*tji kon*sen*zus da bi*lo ka*kve po*li*tič*ke pro*me*ne ne*će ugro*zi*ti ino*stra*ni ka*pi*tal i tra*ži*šno po*slo*va*nje ob*ja*sni*la je Đu*ri*ca.
Is*pred Pak*ta Sta*bil*no*sti za Ju*go*i*stoč*nu Evro*pu, na*stu*pio je Dra*gan Sto*jo*vić, eks*pert za eko*nom*ska pi*ta*nja. On je po*zvao pri*vred*ni*ke iz za*pad*no*e*vrop*skih ze*ma*lja da in*ve*sti*ra*ju u Sr*bi*ju, jer je sa*da pra*vo vre*me za to.

KRE*NU*LI U AK*CI*JU
- PRO*ŠLE go*di*ne smo bi*li usme*re*ni ma*lo vi*še na pri*pre*mu na*šeg na*stu*pa, oja*ča*li smo na*šu in*for*ma*tiv*nu i lo*gi*stič*ku po*dr*šku i već smo kre*nu*li u ve*li*ku ak*ci*ju lo*bi*ra*nja za ula*ga*nje u srp*sku pri*vre*du - iz*ja*vi*la je za "No*vo*sti", Dra*ga*na Đu*ri*ca - Ovaj skup u Bri*se*lu je sa*mo je*dan u ni*zu na ko*jem će*mo pred*sta*vi*ti ino*stra*nim part*ne*ri*ma ko*je ih sve po*god*no*sti oče*ku*ju ako se od*lu*če da ulo*že svoj no*vac u Sr*bi*ju.

novosti

regedit
18/01/2006, 13:00
BE*O*GRAD - Naj*ve*ći re*zul*tat mo*je po*se*te Kra*lje*vi*ni Ma*ro*ko je*ste na*go*ve*štaj us*po*sta*vlja*nja spe*ci*jal*nih od*no*sa na*še dve ze*mlje - na*gla*sio je za "No*vo*sti" srp*ski mi*ni*star za eko*nom*ske od*no*se sa ino*stran*stvom dr Mi*lan Pa*ri*vo*dić, a ko*ji se, za*jed*no sa ov*da*šnjim pri*vred*ni*ci*ma, na*la*zi u zva*nič*noj po*se*ti ovoj dr*ža*vi.
Pre*ma tvrd*nja*ma mi*ni*stra Pa*ri*vo*di*ća, spe*ci*jal*ni od*no*si su, za*pra*vo, po*dr*ška ko*ja se ne da*je ni jed*nom dru*gom part*ne*ru u me*đu*na*rod*noj za*jed*ni*ci.
- Sr*bi*ji je us*po*sta*vlja*nje ta*kvih od*no*sa u Afri*ci pre*ko po*treb*no, a za njih se po*seb*no za*la*že ma*ro*kan*ski pre*mi*jer Brit Še*du - na*gla*ša*va srp*ski mi*ni*star za eko*nom*ske od*no*se sa ino*stran*stvom i do*da*je da su dr*žav*ni pred*stav*ni*ci ove ze*mlje iz*ra*zi*li sprem*nost da po*dr*že Sr*bi*ju u me*đu*na*rod*nim in*te*gra*ci*ja*ma, ali i kon*kret*no, pri*li*kom utvr*đi*va*nja sta*tu*sa Ko*sme*ta.
Uz Pa*ri*vo*di*ća, u Ma*ro*ku su se na*šli pred*stav*ni*ci srp*ske gra*đe*vin*ske ope*ra*ti*ve, od*no*sno kom*pa*ni*ja "Ener*go*pro*jekt", "Hi*dro*teh*ni*ka", "CIP", "Pla*num".
- Ma*ro*kan*ska vla*da po*zva*la je na*še gra*đe*vin*ce da uče*stvu*ju u po*slo*vi*ma u ovoj ze*mlji obe*ćav*ši im svu mo*gu*ću po*moć - re*kao je mi*ni*star Pa*ri*vo*dić. - Po*red to*ga, is*tak*nut je i ve*li*ki in*te*res za pri*va*ti*za*ci*ju he*mij*ske in*du*stri*je "Pra*ho*vo".


novosti

regedit
18/01/2006, 13:02
BEOGRAD - U javno preduzeće "Srbijašume" već su stigle reklamacije na nove uniforme i radna odela čiji su dobavljači dobili posao na nameštenom tenderu, saznaje Glas. Ključni bodovi su, kako je Glas već otkrio, "pali" na rok isporuke koji može da uđe u Ginisovu knjigu rekorda - tri dana za više od tri i po hiljade odevnih predmeta. Takve rokove mogu da daju samo firme koje imaju robu na lageru i to sa tačno zahtevanim veličinama.

Da sve što je brzo mora da bude i kuso potvrđuju učestale žalbe šumara na kvalitet uniformi i radnih odela. Tako su proteklih dana zaposleni u "Srbijašumama" u radnim jedinicama iz Niša, Pirota, Leskovca i Kraljeva obilazili direkciju kako bi ukazali poslovodstvu da su uniforme kratke i da vetrovke nisu odgovarajućeg materijala i boje. Stav rukovodstva ove firme je da se sve pošalje na doradu.

Kako je Glas već pisao, tender je raspisan 26. avgusta ove godine, a na njemu su pored pobednika "VM protekt" Glušci (radna odela) i STIM "Import" Loznica (uniforme) učestvovali i "Mile Dragić" iz Zrenjanina, "Beteko" iz Beograda, "Budućnost" iz Pirota, "Željezničar" iz Subotice... Pored toga što je neuobičajeno da se za partiju 1 (uniforme) traži materijal od "rips-top" prepletaja koji koriste pripadnici MUP-a Srbije i NATO alijanse, neverovatno je da su penali za nepoštovanja roka isporuke svega 0,1 odsto.

- Neke firme su odmah po dobijanju konkursne dokumentacije zatražile da se rok za podnošenje ponuda produži jer je potrebno najmanje oko dva meseca za tehničko-tehnološku pripremu, bojenje, pribavljanje određenih atesta i izradu uzorka. U kraćem vremenskom roku ovo je moguće postići samo ako neko ima robu na lageru - kaže naš izvor i objašnjava da su firme dobitnice na tenderu STIM "Import" i VM "Protekt" dobile posao čija je ukupna vrednost oko 12 miliona dinara. Kako navodi naš izvor, sve je smišljeno unapred.

- Obe firme su dale cenu veću od pojedinih ponuđača, ali su to nadoknadile sa 10 bodova dobijenih za rok isporuke od tri dana. Jasno je da je nemoguće isporučiti 3.585 odevnih predmeta, izvesti isto toliko znakova, i to sve u 17 različitih modela, za tako malo vremena, pa i u slučaju da imate više hiljada zaposlenih. Ali i to im nije bio problem jer su se sa rukovodstvom dogovorili da im penali budu svega 0,1 odsto dnevno. Za dva meseca kašnjenja to je oko 400.000 dinara. Primera radi, u drugoj nabavci, kada je pobedilo preduzeće "Tigar", za kašnjenje u isporuci čizama plaćaju se penali od 0,5 procenata - kaže naš izvor iz "Srbijašuma" i dodaje da je vlasnik ovih anonimnih firmi biznismen koji ima praksu da ruši tendere sve dok neka od njegovih firma ne dobije posao.

U ovom preduzeću po običaju ne odgovaraju na pozive novinara Glasa. Ovog puta smo bezuspešno pokušavali da stupimo u kontakt sa zamenikom direktora Veljkom Stojsavljevićem i predsednikom tenderske komisije Dejanom Mitrovićem. Jedini primer kad su se iz ove firme oglasili je kad je Glas napisao da su kadrovi G17 plus tender majstori.

Niko nije hteo da boji tkaninu

Prema nezvaničnim informacijama, pomenuti ponuđači - znajući za ovaj posao - kupili su sirov materijal od naše poznate firme koja se godinama bavi proizvodnjom vojnih uniformi. Zatim su uradili i zahtevane veličine. Međutim, ceo posao im je kasnio jer niko zbog dugovanja nije želeo da im oboji tkanine. Inače, u telefonskom imeniku Telekoma Srbije nemaju registrovanu firmu VM "Protekt" Glušci, dok se na broj STIM "Importa" iz Loznice niko ne javlja.

Prekršen zakon

Naručilac Javne nabavke - "Srbijašume", izvršio je povredu Zakona o javni nabavkama (član 54, stav 2 i 3) jer nije tačno definisao bodovanje za garantni rok, postprodajni servis i za rok isporuke.
- Za najduži garantni rok predviđeno je pet bodova. Da li to znači da ako neko napiše garanti rok 25 godina, dobije ovoliki broj bodova. Pored ovoga, kod roka isporuke je daleko vidljivija povreda zakona jer naručilac nije definisao najkraći rok isporuke koji je u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke, dok je u konkursnoj dokumentaciji definisao najduži rok do 21.12. 2005. godine. Tako, za ne definisani najkraći rok ponuđač može da dobije 10 bodova. To znači da neki ponuđač za rokove od tri dana dobije 10 bodova, a da bi to uradio mora u magacinima da ima sašivenu robu - zaključuje naš sagovornik


glas javnosti

regedit
18/01/2006, 23:06
BEOGRAD - Proslavljeni košarkaški as Vlade Divac godinu dana nakon što je ostao kratkih rukava u kupovini "Knjaza Miloša" najavio je nova ulaganja u Srbiju, i to ovog puta u medije. Kako Kurir saznaje iz izvora u Vladi Srbije, najpopularniji Srbin u Americi posle fabrika sada je zainteresovan za novinarstvo i to za kupovinu jedne od naših najvećih novinskih kuća - Večernjih novosti.

Iako Divcu još uvek nisu "zarasle rane" što ga je Komisija za hartije od vrednosti diskvalifikovala u procesu kupovine akcija "Knjaza", on ne odustaje od namere da sportski dres zameni za kravatu i odelo i postane privrednik baš u Srbiji. Divčevu tajanstvenost u vezi sa poslom u koji će uložiti pare samo su podgrejale čaršijske priče o tome u kojoj oblasti bi naš proslavljeni sportista mogao da se skrasi. Tako je Divac demantovao glasine da je zainteresovan za kupovinu Jagodinske pivare, ali je na pitanje gde će onda uložiti pare odgovorio da to još nije odlučio.

Međutim, prema poslednjim informacijama do kojih je Kurir došao, Vlade Divac se ozbiljno zanima za kupovinu Večernjih novosti.
- Divac još nije javno rekao, ali ozbiljno se informiše o Večernjim novostima i namerava da, posle neuspelog pokušaja da kupi fabriku mineralne vode, sada uđe u posao sa medijima. On uopšte ne krije da želi da ulaže u Srbiju, ali još uvek krije svoje planove.

- Da se ne bi ponovila priča sa "Knjazom Milošem", ovog puta je odlučio da prvo uspostavi jače veze sa političarima. Održava dobre kontakte sa Predragom Bubalom, ministrom privrede, i sa njim je već imao nekoliko sastanaka. Pojavio se sa ministrom Bubalom i na koktelu povodom renoviranja prostorija centrale DSS - kaže sagovornik Kurira.

U Ministarstvu privrede saznali smo da zvanično nikakav zahtev od Vlada Divca nije stigao niti su obavešteni o tome za koja preduzeća je zainteresovan. Ni ministar Bubalo javno ne iznosi za koja je sve preduzeća zainteresovan Divac, ali ne krije da je on kao investitor dobrodošao u Srbiju.

- Vlade je dobrodošao kao investitor u Srbiji, jer je njegov kapital potpuno poznatog porekla, zaslužen na sportskom terenu, tako da su svaka njegova investicija, iskustvo i krug poznanstava koje ima u svetu Srbiji dobrodošli - rekao je Bubalo.


Radnici se poradovali

Generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Novosti Manojlo Vukotić je na pitanje Kurira da li je tačno da se Divac interesuje za te novine odgovorio da ne zna ništa o tome.
- Prvi put čujem tako nešto. Zaista ništa ne znam - kratko je rekao Vukotić.
I savetnik Vlada Divca Zvonimir Nikezić kaže da za zainteresovanost Divca za Večernje novosti prvi put čuje.
- Divac se već vratio u Ameriku. Ovde je bio da bi završio obaveze i u Košarkaškom savezu i u Partizanu. Došao je u Srbiju i kao skaut Lejkersa, ali je iskoristio priliku i da održao neke sastanke vezane za poslovni plan. Međutim, ništa operativno nije uradio. On zaista želi da uloži u Srbiju, ali je vrlo nezgodno kada ga stalno prate priče koje su potpuno netačne. Takva je bila i vest da Divac planira da kupi Jagodinsku pivaru. To apsolutno nije bilo tačno, ali je ta vest Divca veoma uznemirila jer su se akcionari i radnici zbog njegovog zvučnog imena ponadali da je to istina. Kasnije su se razočarali kad su shvatili da je to neistina - kaže Nikezić, dodajući da će Divac sada češće svraćati u Srbiju jer će kao skaut više boraviti u Evropi.



kurir

regedit
18/01/2006, 23:06
Divac - CICA

abramovic
18/01/2006, 23:10
Divac - CICA



:lol: :lol: :lol: :bien: Dobro ti je ovo...neka...bar ostaju u Srpskim rukama !!!

regedit
19/01/2006, 09:20
Spe*ci*jal*ni tim MUP Sr*bi*je, for*mi*ran da is*pi*ta po*slo*va*nje "Mob*te*la" do*šao je do za*ni*mlji*vih po*da*ta*ka na ko*ji je sve na*čin no*vac iz ove fir*me iz*vla*čen i pre*ba*ci*van u ino*stran*stvo. Je*dan od pu*te*va išao je pre*ko ki*par*ske kom*pa*ni*je "Ju*si*ko", ko*ja je u vla*sni*štvu Bo*go*lju*ba Ka*ri*ća.
O ovim fi*nan*sij*skim akro*ba*ci*ja*ma ba*ve se ope*ra*tiv*ci za pri*vred*ni kri*mi*nal. In*te*re*sant*no je da se pot*pis Bo*go*lju*ba Ka*ri*ća, "al*fe i ome*ge" kom*pa*ni*je "BK" na*la*zi na vr*lo ma*lo do*ku*me*na*ta. Upr*kos toj či*nje*ni*ci i ono što je pot*pi*sao vr*lo je simp*to*ma*tič*no. To se pre sve*ga od*no*si na aran*žma*ne "Mob*te*la" i "Ju*si*ka", a sve pre*ko "Astra si*mi*ta".
Po*slat je i zva*ni*čan zah*tev ki*par*skim vla*sti*ma da se na*šim or*ga*ni*ma do*sta*ve pa*pi*ri ve*za*ni za Ka*ri*će*vu fir*mu u toj ze*mlji. Po*sto*je ja*ke in*di*ci*je da je ne sa*mo dr*ža*va ošte*će*na za vi*še*mi*li*on*ski po*rez, već i da je na*či*nje*na zlo*u*po*tre*ba slu*žbe*nog po*lo*ža*ja. Za oba ova kri*vič*na de*la mo*gu*ća je kri*vič*na pri*ja*va.
U me*đu*vre*me*nu po*li*ci*ja i da*lje če*ka da se na in*for*ma*tiv*ni raz*go*vor oda*zo*ve Sre*ten Ka*rić. Nje*gov advo*kat*ski tim, me*đu*tim, tvr*di da je on u bol*ni*ci, i da zbog ozbilj*no na*ru*še*nog zdrav*stve*nog sta*nja ni*je u sta*nju da se oda*zo*ve po*li*cij*skom po*zi*vu. Sre*te*no*vi bra*ni*o*ci i da*lje na*vo*de da on ni*je ni*ka*kav po*ziv pri*mio, jer u to vre*me i ni*je bio u Be*o*gra*du.
I dok po*li*ci*ja na*sta*vlja rad na ra*sve*tlja*va*nju po*slo*va naj*po*zna*ti*je srp*ske taj*kun*ske po*ro*di*ce, deo is*tra*ge pre*šao je i u nad*le*žnost su*do*va. Is*tra*žni su*di*ja Okru*žnog su*da u Be*o*gra*du Dra*gan La*za*re*vić od*re*dio je jed*no*me*seč*ni pri*tvor Ta*tja*ni Ra*kas, Bra*ni*sla*vu An*đe*li*ću i Du*ša*nu Đor*đe*vi*ću. Če*tvr*ti pri*ve*de*ni Bran*ko Kr*sto*no*šić, di*rek*tor "Evro*pa osi*gu*ra*nja", jed*ne od Ka*ri*će*vih fir*mi, is*pi*ti*van je to*kom ju*če*ra*šnjeg po*po*dne*va.
- Mo*ju kli*jent*ki*nju Ta*tja*nu Ra*kas su*di*ja je is*pi*ti*vao ju*če uju*tro - ka*že za "No*vo*sti" njen advo*kat Slo*bo*dan Šo*škić. - Za*vr*še*no je u 05,30 sa*ti. Od*re*đen joj je pri*tvor zbog mo*gu*ćeg uti*ca*ja na sve*do*ke i sa*u*če*sni*ke. Pre*da*li smo žal*bu na re*še*nje o pri*tvo*ru i sa*da če*ka*mo od*lu*ku.
Pre*ma re*či*ma advo*ka*ta Šo*ški*ća, Ta*tja*na Ra*kas je iz*ja*vi*la da ona, što se ti*če spor*nih sta*no*va, ni*je*dan ku*po*pro*daj*ni ugo*vor ni*je pot*pi*sa*la, ni*ti da*la sa*gla*snost.
- Ona je da*la na*čel*nu sa*gla*snost u ne*kom do*pi*su ko*ji se od*no*si na op*šte uslo*ve i do*ku*men*ta*ci*ju ko*ju rad*ni*ci tre*ba da pri*ku*pe, a ve*za*no za te sta*no*ve - na*vo*di njen bra*ni*lac. - Ne*ma nje*nog pot*pi*sa ni na ku*po*pro*daj*nim ugo*vo*ri*ma tih 78 sta*no*va.
Je*di*no je osum*nji*če*ni Du*šan Đor*đe*vić sta*vio svoj pot*pis i sa*gla*snost na te ku*po*pro*daj*ne ugo*vo*re. On se za to de*lo i te*re*ti. Po*me*nu*ti sta*no*vi (no*vo*grad*nja) su u Do*bro*polj*skoj 59, a me*đu sta*na*ri*ma su i pet da*ma iz po*ro*di*ce Ka*rić, ko*je se vo*de da su za*po*sle*ne u "Mob*te*lu".

SVE*DO*CI
IS*TRA*ŽNI su*di*ja Dra*gan La*za*re*vić za 26. ja*nu*ar ove go*di*ne za*ka*zao je sa*slu*ša*nje pr*vih sve*do*ka u pred*me*tu oko ku*po*vi*ne sta*no*va, po tr*ži*šnoj, a za*tim nji*ho*vu pro*da*ju po da*le*ko ni*žoj ce*ni (pro*seč*no je kva*drat ko*štao 185 evra).
Po*zi*vi su upu*će*ni na adre*se Du*ša*na Mar*ki*če*vi*ća, biv*šeg čla*na Uprav*nog od*bo*ra "Mob*te*la", za*tim Mi*o*dra*ga Đu*ka*no*vi*ća i Zo*ra*na Mar*ko*vi*ća, pred*stav*ni*ka PTT u ovoj fir*mi.
SVE IZ*VE*SNI*JE DA ĆE SE PRI*VA*TI*ZA*CI*JA "MOB*TE*LA" VRA*TI*TI NA PO*ČE*TAK
"MO*BIL*KOM" NE PI*TA ZA CE*NU
Austrij*ski ope*ra*ter ve*ro*vat*no će usko*ro pre*go*va*ra*ti bez Šla*fa
PRI*VA*TI*ZA*CI*JA "Mob*te*la" vra*ti*će se, naj*ve*ro*vat*ni*je, na po*če*tak. Po*sle su*sre*ta pre*mi*je*ra Sr*bi*je Vo*ji*sla*va Ko*štu*ni*ce sa vi*ce*kan*ce*la*rom Austri*je Hu*ber*tom Gor*ba*hom, go*to*vo je iz*ve*sno da će li*cen*cu za mre*žu 063 ku*pi*ti "Mo*bil*kom Austri*ja", ko*ji je i do sa*da, ne*skri*ve*no, "za*gri*zao" za srp*sko tr*ži*šte mo*bil*nih te*le*ko*mu*ni*ka*ci*ja.
Sa Ko*štu*ni*com su, osim Gor*ba*ha, raz*go*va*ra*li i Mar*tin Šlaf, ali i Bo*ris Ne*šić, od*ne*dav*no ge*ne*ral*ni di*rek*tor "Te*le*ko*ma Austri*ja" i du*go*go*di*šnji ge*ne*ral*ni di*rek*tor "Mo*bil*ko*ma", ko*ji je po*o*dav*no na*ja*vio da će na ten*de*ru ku*pi*ti dr*žav*ni udeo u pr*vom srp*skom mo*bil*nom ope*ra*te*ru, ko*li*ko god bu*de iz*no*sio u pro*cen*ti*ma, i po bi*lo ko*joj ce*ni.
Ta*kav raz*voj do*ga*đa*ja bio bi, za*pra*vo, vra*ća*nje na po*čet*nu si*tu*a*ci*ju. Jer, "Mo*bil*kom" je još pre Šla*fa že*leo da pa*za*ri Ka*ri*ćev udeo, pa po*tom, na ten*de*ru, i dr*žav*ni. Me*đu*tim, ka*da im je pre*do*če*no da vla*snič*ki od*no*si ni*su, baš, naj*či*sti*ji, od*lu*či*li su da kao svo*ju pret*hod*ni*cu po*ša*lju tro*ji*cu pri*vat*nih in*ve*sti*to*ra, kao što su to već, uspe*šno, ura*di*li u Bu*gar*skoj.
Upra*vo zbog ta*kvog sce*na*ri*ja, Mar*tin Šlaf, Her*bert Kort i Jo*zef Ta*us su Bo*go*lju*bu Ka*ri*ću pla*ti*li sa*mo avans, a osta*tak je tre*ba*lo da bu*de upla*ćen ka*da Me*đu*na*rod*na ar*bi*tra*ža pre*se*če srp*ski Gor*di*jev čvor i iz*va*ga ko*li*ki je udeo dr*ža*ve u pr*vom srp*skom mo*bil*nom ope*ra*te*ru. Po*što se sa*da si*tu*a*ci*ja dra*stič*no pro*me*ni*la, ni*je ne*mo*gu*će da, na kra*ju, Ka*ri*ći još i vra*te deo nov*ca Šla*fo*voj eki*pi.

APEL
UDRU*ŽE*NjE no*vi*na*ra Sr*bi*je i Sin*di*kat no*vi*na*ra Sr*bi*je ape*lo*va*li su na ko*le*ge da "pi*sa*njem o sta*tu*su BK TV po*stu*pa*ju sa du*žnom pro*fe*si*o*nal*nom pa*žnjom, ka*ko in*for*ma*ci*je, ko*je pla*si*ra*ju mno*gi iz*vo*ri, ne bi po*slu*ži*le za na*no*še*nje te*ških mo*ral*nih i fi*nan*sij*skih po*sle*di*ca po za*po*sle*ne u ovoj me*dij*skoj ku*ći".
S. R.

ZA*KUP
GO*RAN Pe*tro*ni*je*vić, bra*ni*lac Bra*ni*sla*va An*đe*li*ća na*vo*di da ne*ma ni jed*nog pro*pu*sta u ra*du nje*go*vog kli*jen*ta. Pe*tro*ni*je*vić, ob*ja*šnja*va sa je spo*ran ugo*vor sklo*pljen iz*me*đu "Te*le*ko*ma" i "Evro*pa osi*gu*ra*nja" o za*ku*pu po*slov*nog pro*sto*ra u Pri*zren*skoj uli*ci. Nji*me je bi*lo pred*vi*đe*no da se zgra*da za*vr*ši za šest me*se*ci i da u na*red*nih pet go*di*na "Te*le*kom" bu*de za*ku*pac, ko*ji je pre*ma ugo*vo*ru pla*tio 70 mi*li*o*na di*na*ra, kao za*kup*ni*nu za go*di*nu da*na una*pred.
PRE*GO*VO*RI
- RAZ*GO*VO*RI o uklju*či*va*nju pre*daj*ni*ka BK TV, ko*ji je, zbog ne*pla*će*nih če*ti*ri mi*li*o*na di*na*ra du*go*va, is*klju*čio "Stu*dio "B", vo*đe*ni su ju*če, po*tvr*đe*no je "No*vo*sti*ma" u grad*skoj te*le*vi*zi*ji, ali ni*je pre*ci*zi*ra*no ka*da bi sig*nal BK TV mo*gao bi*ti pu*šten.
Ina*če, BK TV, ka*ko je re*če*no u "Stu*di*ju B", ko*ri*sti i nji*hov pre*daj*nik na Tor*la*ku, za ko*ji du*gu*je du*plo vi*še nov*ca.

FRE*KVEN*CI*JA
- DI*REK*TOR Prav*nog sek*to*ra BK Te*le*ko*ma De*jan Ma*noj*lo*vić ka*že da dr*ža*va ni*je ve*ćin*ski vla*snik BK "Te*le*vi*zi*je, sa*op*šti*la je ju*če ova te*le*vi*zi*ja.
BK kao i sve osta*le te*le*vi*zi*je, ima pra*vo da kon*ku*ri*še za na*ci*o*nal*nu fre*kven*ci*ju na ten*de*ru, po*tvr*dio je za*me*nik pred*sed*ni*ka sa*ve*ta Re*pu*blič*ke ra*di*o*di*fu*zne agen*ci*je Alek*san*dar Va*sić ko*ji je iz*ja*vio da RTV BK Te*le*kom mo*že da kon*ku*ri*še za do*de*lu fre*kven*ci*ja.

DI*REK*TO*RI "MOB*TE*LA" PO*SLED*NjIH ME*SE*CI PRI*MI*LI ENORM*NO VE*LI*KE PLA*TE
KO*VER*TE KAO DžA*KO*VI
Ge*ne*ral*ni di*rek*tor Pa*trik Har*pur za ok*to*bar do*bio pla*tu od 1.413.325,82, a de*cem*bar*ska za*ra*da nje*go*vog za*me*ni*ka Go*ra*na Bo*ži*ća do*sti*gla 846.859,56 di*na*ra
Pre*gled za*ra*da za po*sled*nja tri me*se*ca pro*šle go*di*ne po*ka*zu*ju da je 16 naj*va*žni*jih lju*di iz me*nadž*men*ta "Mob*te*la" pri*ma*lo ogrom*ne pla*te. Dr*ža*va je u tom pe*ri*o*du u ovoj kom*pa*ni*ji ima*la 49 od*sto ka*pi*ta*la, a di*rek*to*ri su do*bi*ja*li i de*se*tak pu*ta ve*će pla*te ne*go naj*zna*čaj*ni*ji dr*žav*ni funk*ci*o*ne*ri.
Ge*ne*ral*ni di*rek*tor Pa*trik Har*pur u ok*to*bru je do*bio pla*tu od 1.413.325,82 di*na*ra, dok je u no*vem*bru za*ra*dio ma*nje, sve*ga 697,513,85 di*na*ra. U de*cem*bru se u nje*go*voj ko*ver*ti na*šlo 689.459,60 di*na*ra.
Nje*gov po*moć*nik Go*ran Bo*žić za po*sao to*kom ok*to*bra 2005. go*di*ne bio je pla*ćen sa 731.877,44 di*na*ra, a no*vem*bar*ska za*ra*da bi*la je 706.190,97 di*na*ra. Još ve*ću pla*tu Bo*žić je pri*mio za de*cem*bar tač*no 846.859,56 di*na*ra.
Dru*gi Har*pu*rov po*moć*nik Ta*tja*na Ra*kas tre*će je ran*gi*ra*na po vi*si*ni za*ra*de i ni*je ima*la ve*li*ke osci*la*ci*je. U pe*ri*o*du ok*to*bar - de*cem*bar Ra*ka*so*va je pri*mi*la iz*no*se od 636.082,32 di*na*ra, za*tim 636.281,58 i 635.459,60 di*na*ra.
Vi*še od 500 hi*lja*da di*na*ra me*seč*no pri*mi*li su i Go*ran Va*sić, di*rek*tor za raz*voj i in*že*nje*ring i Jo*van*ka Ba*bić, di*rek*tor prav*nih i op*štih po*slo*va. Za*ra*de od oko 400 hi*lja*da me*seč*no di*rek*tor mar*ke*tin*ga Si*ni*ša Sta*ni*šić, Ra*do*mir Ćur*či*ja, di*rek*tor za in*for*ma*ci*o*ne teh*no*lo*gi*je, kao i Bo*jan Ka*rić, iz*vr*šni di*rek*tor ko*ji je za ok*to*bar pri*mio pla*tu od 463.370,02 di*na*ra, za no*vem*bar 442.080,77 di*na*ra i za de*cem*bar 440.858,75 di*na*ra.
Naj*ma*nja pri*ma*nja me*đu 16 di*rek*to*ra u "Mob*te*lu" u pe*ri*o*du ok*to*bar-de*cem*bar od oko 200 hi*lja*da di*na*ra ima*li su še*fo*vi u slu*žba*ma za raz*voj i in*že*nje*ring Mi*lan Vu*jo*vić i De*jan Šo*šić.
ZA*ME*NIK - "SKROM*NO"
Za*me*nik ge*ne*ral*nog di*rek*to*ra Bo*go*ljub La*zić za*ra*dio je jed*nu od naj*ma*njih pla*ta me*đu 16 di*rek*to*ra i to za ok*to*bar 211.443,41 di*na*ra, 83 hi*lja*de vi*še za no*vem*bar i 212.784,57 za po*sled*nji me*sec 2005. go*di*ne. Ol*ga Ži*lo*vić, iz*vr*šni di*rek*tor za fi*nan*si*je za*ra*di*la je du*plo vi*še od La*zi*ća i to 544.402,41 u ok*to*bru, 544.486,28 di*na*ra za no*vem*bar i 597.487,87 di*na*ra za de*cem*bar.
STE*FAN PRI*MIO PO*ZIV
Po*ro*di*ca Sre*te*na Ka*ri*ća pri*mi*la je po*ziv za sa*slu*ša*nje, ko*ji mu je upu*ti*lo Mi*ni*star*stvo unu*tra*šnjih po*slo*va, ja*vio je ju*če Ra*dio B92.
Nje*gov sin Ste*fan je, pre*ma sa*zna*nji*ma tog ra*di*ja, te*le*gra*mom oba*ve*stio 17. ja*nu*a*ra MUP da je pri*mio po*ziv za svog oca, ali da ga do tre*nut*ka ka*da je tre*ba*lo da se ja*vi u po*li*ci*ju, ni*je vi*deo.
VLA*DI*MIR ILIĆ, DI*REK*TOR PO*RE*SKE UPRA*VE SR*BI*JE
DR*ŽA*VI NI*ŠTA
Po*re*ski pre*kr*ša*ji utvr*đe*ni su i u "Mob*te*lu" i u svim kom*pa*ni*ja*ma po*ro*di*ce Ka*rić - na*veo je di*rek*tor Po*re*ske upra*ve Vla*di*mir Ilić, na ju*če*ra*šnjoj kon*fe*ren*ci*ji za štam*pu, is*ti*ču*ći, pri*tom, da su ovi u me*đu*vre*me*nu sav taj dug iz*mi*ri*li. "Astra si*mit" je imao vi*še*mi*li*on*ski ne*pla*će*ni po*rez i on je sa*da re*gu*li*san.
- Bez ob*zi*ra što je po*re*ski dug iz*mi*ren, pod*ne*te su pre*kr*šaj*ne i kri*vič*ne pri*ja*ve. I to je sa*mo deo oba*vlje*nih kon*tro*la. Po*re*ska po*li*ci*ja, na*i*me, sku*plja po*dat*ke da li je u tran*sak*ci*ja*ma Ka*ri*ća sa "Mob*te*lom" bi*lo i kri*vič*nih de*la a kri*vič*na pri*ja*va pro*tiv Sre*te*na Ka*ri*ća je po*če*tak tog ra*da - na*veo je Ilić.
Pro*tiv Sre*te*na Ka*ri*ća kri*vič*na pri*ja*va je, ob*ja*snio je Ilić, pod*ne*ta zbog po*de*la sta*no*va iz ka*se "Mob*te*la".
U osvr*tu na na*laz do*sa*da*šnje kon*tro*le sve*ga što se zbi*va*lo sa "Mob*te*lom" Ilić je pre*do*čio da je uta*ja po*re*za tu mar*gi*nal*na stvar spram enorm*nog isi*sa*va*nja pa*ra iz "Mob*te*la". Ka*ri*ći su pre*ba*ci*va*nje pa*ra or*ga*ni*zo*va*li ta*ko što su no*vac iz "Mob*te*la" pre*ba*ci*va*li na svo*je kom*pa*ni*je, pa na Ki*par na "Ju*si*ko" i "Se*si*ko", ta*ko*đe svo*je fir*me, a on*da im ove ov*de pre*ba*ci*va*le no*vac na nji*ho*ve lič*ne ban*kov*ne ra*ču*ne. Sve fir*me ko*je su ve*za*ne za "Mob*tel" su, is*po*sta*vi*lo se, fir*me u vla*sni*štvu po*ro*di*ce Ka*rić.
- Funk*ci*o*ni*sa*nje "Mob*te*la" svih ovih pro*te*klih de*set go*di*na je išlo ta*ko što je je*dan su*vla*snik - po*ro*di*ca Ka*rić - ski*dao sve pa*re, a dru*gi su*vla*snik - dr*ža*va - ni*je do*bi*ja*la ni*šta - is*pri*čao je pr*vi po*re*znik Sr*bi*je, na*gla*ša*va*ju*ći da je slu*čaj "Mob*tel" ve*li*ki is*pit za dr*ža*vu.


novosti

regedit
20/01/2006, 14:25
Beograd -- Postoje dokazi da su kompanije u lancu poslovanja Mobtela zapravo bile vlasništvo porodice Karić, tvrdi direktor Poreske uprave.


Glavna karika sistema: Bogoljub Karić


U svakoj kontroli poslovanja Mobtela nađena je neka nepravilnost - poreski prekršaj, utaja poreza, zloupotreba položaja, prelivanje kapitala, tako da tvrdnje Bogoljuba Karića da je svaka kontrola bila bezuspešna nisu tačne, izjavio je direktor Poreske uprave Republike Srbije Vladimir ilić.

On je gostujući u emisiji Poligraf na televiziji B92 rekao da se ranije pretpostavljalo da su sve kompanije u lancu poslovanja Mobtela zapravo vlasništvo porodice Karić, a da sada za te pretpostavke postoje i dokazi. Vezane kompanije porodice Karić snabdevale su Mobtel uslugama i robama po većim cenama. Takvim transakcijama dobit se legalno prelivala u vezane firme porodice Karić u zemlji i inostranstvu, a na njih je čak plaćen i porez.

Ilić kaže da je u nekoliko navrata, prilikom pokušaja ispitivanja poslovanja Mobtela, Astra banke i drugih firmi porodice Karić ili prilikom pokušaja naplate ekstraprofita, bilo i opstrukcije državnih organa: "Ono što je moj utisak jeste da su odluke Trgovinskog suda vrlo problematične, bar na bazi iskustava koje ima Poreska uprava, znači kontradiktorne. Mi smo došli u poziciju da je 2004. Trgovinski sud svojom privremenom merom suspenduje nas kao instituciju, kojom nam nalaže, odnosno zabranjuje da u slučaju Mobtel donesemo bilo kakvo rešenje, tada pa čak i u budućnosti."

Direktor poreske uprave je ponovio da u poslovanju firmi Mobtela i drugih vezanih firmi nije sporno plaćanje poreza, već raspodela dobiti. Porodica Karić, prema njegovim rečima, često je plaćala veće poreske stope prilikom premeštanja novca da bi izbegla obaveze prema suvlasniku PTT Srbija, odnosno podelu dobiti.

Branko Krstonošić 26. januara kod istražnog sudije

Direktor Evropa osiguranja Branko Krstonošić, koji je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja u aferi Mobtel, daće iskaz 26. januara pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, saznaje agencija Beta. Njemu nije određen pritvor i on se brani sa slobode.

Istražni sudija je prethodnih dana odredio pritvor za troje bivših rukovodilaca Mobtela Tatijanu Rakas, Branislava Anđelića i Dušana Đorđevića, zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Anđelić se sumnjiči da je u svojstvu privremenog organa upravljanja u Preduzeću mobilne telekomunikacije Srbije BK PTT, iskoristio svoj službeni položaj tako što je dao saglasnost da se zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora sa preduzećem Evropa osiguranje, iako je znao da na navedenoj lokaciji u Prizrenskoj ulici broj 3, ne postoji poslovni prostor i tako oštetio Mobtel za iznos od oko 70 miliona dinara.

Scenariji raspleta afere Mobtel

Afera Mobtel, sasvim sigurno će dovesti do promena u biračkom tela, ali za sada o tome može samo da se spekuliše, kaže Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga.

Postoji više scenarija, ocenjuje Bogosavljević: "Jedna mogućnost je da Karić nestane, ode, i to bi značilo pobedu vladajuće koalicije i ozbiljan rast rejtinga. Druga opcija je da ostane u zemlji i da na suđenjima iznosu svoje kontraargumente, što takođe nije dobro za njega, ali ni vlada ne profitira. U slučaju da se sve zaboravi, gube obe strane, a ako bi prošao bez optužnice onda bi mnogo profitirao. Postoji i mogućnost da korist izvuče i neko treći, na primer Srpska radikalna stranka i tada se otvara pitanje delovanje demokratske Srbije i u kom će pravcu ići."

b92

regedit
21/01/2006, 15:28
SR*BI*JA je osta*la šo*ki*ra*na po*sle sa*zna*nja o vi*si*na*ma za*ra*da is*pla*ći*va*nih u "Mob*te*lu" u pro*šloj go*di*ni. Me*seč*na ne*to pri*ma*nja 16 ključ*nih funk*ci*o*ne*ra u mre*ži 063 bi*la su vi*še od šest mi*li*o*na di*na*ra, a sa po*re*zi*ma i do*pri*no*si*ma "de*be*lo" su pre*ba*ci*va*la de*set mi*li*o*na di*na*ra.
PTT "Sr*bi*ja", vla*snik 49 od*sto dr*žav*nih ak*ci*ja u pr*vom srp*skom mo*bil*nom ope*ra*te*ru, ni o iz*no*si*ma pla*ta ni*je se ni*šta pi*tao. Kao i u slu*ča*je*vi*ma po*ve*za*nih fir*mi, svih u ru*ka*ma po*ro*di*ce Ka*rić, pre*ko ko*jih su "isi*si*va*li" no*vac iz mre*že 063 na pri*vat*ne ra*ču*ne, što je glav*ni pred*met is*tra*ge ko*ja je u to*ku, sve je bi*lo oba*vi*je*no ve*lom taj*ne. Ge*ne*ral*ni di*rek*tor Pa*trik Har*pur je od*re*đi*vao vi*si*ne za*ra*da či*ta*vog me*nadž*men*ta, uklju*ču*ju*ći i se*be.
Želj*ko Iva*nji, di*rek*tor za stra*te*gi*ju, raz*voj i mar*ke*ting PTT, ka*že da su sa*da*šnji pred*stav*ni*ci dr*ža*ve u Uprav*nom od*bo*ru "Mob*te*la", ko*ji su na tim funk*ci*ja*ma od apri*la 2004. go*di*ne, pri*me*ti*li da ne*što "ne šti*ma" ka*da je na dnev*nom re*du UO bi*lo usva*ja*nje pla*na po*slo*va*nja za 2005. go*di*nu.
- Ge*ne*ral*ni di*rek*tor Pa*trik Har*pur, u okvi*ru pla*na po*slo*va*nja, pred*lo*žio je ta*da i ukup*nu ma*su za za*ra*de, ko*ja je bi*la ogrom*na - na*vo*di Iva*nji. - Na*ši čla*no*vi UO od*bi*li su da gla*sa*ju za ta*kav plan, a ka*da smo pred*lo*že*ni iz*nos po*de*li*li sa bro*jem za*po*sle*nih, tre*ba*lo je da pro*seč*na ne*to pla*ta u "Mob*te*lu" za 2005. go*di*nu bu*de 88.000 di*na*ra. Vi*dev*ši da se tu ne*što ne sla*že, na*ši pred*stav*ni*ci su tra*ži*li da im se do*sta*ve po*je*di*nač*ni iz*no*si pla*ni*ra*nih za*ra*da za sva*kog rad*ni*ka. Čla*no*vi ko*ji u UO pred*sta*vlja*ju "BK-trejd" auto*mat*ski su od*bi*li da is*pu*ne taj zah*tev.
Iva*nji do*da*je da je, po*tom, kre*nu*la "in*ter*na" is*tra*ga u "Mob*te*lu":
- Zva*li smo rad*ni*ke i pi*ta*li ih ko*li*ko za*ra*đu*ju. Is*po*sta*vi*lo se da ni*ko od pro*seč*nih slu*žbe*ni*ka "Mob*te*la" ko*je smo kon*tak*ti*ra*li ni*je imao pla*tu ve*ću od 40.000 di*na*ra. Pra*ve iz*no*se sa*zna*li smo ka*da je Mar*tin Šlaf, pred*vod*nik no*vih vla*sni*ka "BK-trej*da", an*ga*žo*vao re*vi*zor*sku ku*ću da ura*di ana*li*zu po*slo*va*nja "Mob*te*la", za po*tre*be ar*bi*tra*žnog spo*ra u Ci*ri*hu.
Naš sa*go*vor*nik na*vo*di da su nje*go*vi sa*rad*ni*ci, još pre tih, kon*kret*nih sa*zna*nja, u ok*to*bru 2004. go*di*ne, ka*ko bi spre*či*li od*li*va*nje nov*ca iz "Mob*te*la" na pri*vat*ne ra*ču*ne, zah*te*va*li od Tr*go*vin*skog su*da u Be*o*gra*du da PTT, kao su*vla*sni*ku, omo*gu*ći da ostva*ri pra*vo oba*ve*šta*va*nja i nad*zo*ra u po*slo*va*nju "Mob*te*la".
- Tra*ži*li smo da sud, pri*vre*me*nom me*rom, do*ne*se od*lu*ku da je "BK trejd" du*žan da nam u ro*ku od tri da*na omo*gu*ći pri*stup u sve po*slov*ne pro*sto*ri*je "Mob*te*la" - pod*se*ća Iva*nji.
Ove zah*te*ve, pre*ma re*či*ma Iva*nji*ja, Tr*go*vin*ski sud je od*bio re*še*njem ko*je je do*ne*to tek osam me*se*ci ka*sni*je, 8. ju*la 2005. go*di*ne. Obra*zlo*že*nje je bi*lo da bi tra*že*nim me*ra*ma na*sta*le šte*te za "Mob*tel", jer bi bi*lo ote*ža*no iz*mi*ri*va*nje sva*ko*dnev*nih do*spe*lih oba*ve*za.
V. PE*TRO*VIĆ


USME*NI ZA*PI*SNI*CI!?
DO*KA*ZI*VA*TI da po*sto*je bi*lo ka*kve ne*pra*vil*no*sti u ra*du "Mob*te*la", za ko*je su u Uprav*nom od*bo*ru gla*sa*li i pred*stav*ni*ci PTT, pre*ma Iva*nji*je*vim re*či*ma, kraj*nje je ne*za*hval*no:
- To bi, even*tu*al*no, mo*gla da utvr*đu*je po*li*ci*ja, po na*lo*gu Tu*ži*la*štva. Jer, Uprav*ni od*bor "Mob*te*la" je, još pre 2000. go*di*ne, jed*no*gla*sno od*lu*čio da se ne vo*de pi*sme*ni za*pi*sni*ci sa sed*ni*ca, već da se oni pred*sta*vlja*ju usme*no čla*no*vi*ma UO, na na*red*noj sed*ni*ci, ka*da se i usva*ja*ju. Ta*ko, za*pra*vo, ni*je ni bi*lo pi*sa*nih tra*go*va o na*či*nu do*no*še*nja od*lu*ka UO, od*no*sno ko je i za šta gla*sao.

SA ME*SI*ĆEM SLU*ČAJ*NO
SA Bo*go*lju*bom Ka*ri*ćem sreo sam se u jed*nom re*sto*ra*nu, a ta*mo sam do*šao na pet-šest mi*nu*ta - ob*ja*snio je pred*sed*nik Hr*vat*ske Stje*pan Me*sić su*sret sa srp*skim po*li*ti*ča*rem i bi*zni*sme*nom.
- Tu je bio i Bo*go*ljub Ka*rić, po*zdra*vi*li smo se, ma*lo po*pri*ča*li o si*tu*a*ci*ji u na*šem re*gi*o*nu - re*kao je Me*sić. - On mi je iz*neo vi*đe*nje ono*ga što se da*nas do*ga*đa u Sr*bi*ji. Ta*ko smo se i ras*ta*li. Sa*sta*nak je bio slu*ča*jan, jer sat ili dva ra*ni*je ni*sam ni*šta znao o to*me.


DR BO*RIS NEM*ŠIĆ, GE*NE*RAL*NI DI*REK*TOR "TE*LE*KO*MA AUSTRI*JA" ZA "NO*VO*STI"

NE*ĆE NAS SPRE*ČI*TI DA DO*ĐE*MO

BE*O*GRAD - Do*ga*đa*ji u i oko "Mob*te*la" ne sme*ju one*mo*gu*ći*ti ula*zak austrij*skog "Mo*bil*ko*ma" na te*le*ko*mu*ni*ka*ci*o*no tr*ži*šte Sr*bi*je - ka*že za "No*vo*sti" dr Bo*ris Nem*šić, ge*ne*ral*ni di*rek*tor "Te*le*kom Austri*ja" i pred*sed*nik Upra*ve nje*ne ćer*ka fir*me "Mo*bil*ko*ma". - Na*ša ulo*ga u či*ta*vom slu*ča*ju mo*gla bi bi*ti usme*re*na na raz*re*ša*va*nje ak*tu*el*ne si*tu*a*ci*je i bu*duć*nost.
Uz na*po*me*nu da "Mo*bil*kom Austri*ja" ni*je ve*zan za "Mob*te*lo*vu" pro*šlost, dr Nem*šić pod*se*ća da je ova fir*ma vi*še pu*ta po*ka*za*la di*rekt*nu za*in*te*re*so*va*nost za ula*ga*nje u tr*ži*šte mo*bil*nih ko*mu*ni*ka*ci*ja u Sr*bi*ji. To su, do*da*je on, po*ka*za*li i pro*te*kle ne*de*lje ak*tiv*nim uče*šćem na sa*stan*ku vi*ce*pre*mi*je*ra Austri*je Hu*ber*ta Gor*ba*ha i pre*mi*je*ra Sr*bi*je Vo*ji*sla*va Ko*štu*ni*ce.
- Vr*lo je va*žno da smo se pri*li*kom tog su*sre*ta usa*gla*si*li da se si*tu*a*ci*ja sa "Mob*te*lom" mo*ra re*ši*ti u naj*kra*ćem ro*ku i da je to od obo*stra*nog in*te*re*sa, a po*seb*no eko*nom*skog in*te*re*sa za Sr*bi*ju - tvr*di dr Nem*šić. - Oče*ku*jem od for*mi*ra*ne me*đu*dr*žav*ne ko*mi*si*je struč*nost, efi*ka*snost i i op*ti*mal*no re*še*nje.
Ko*men*ta*ri*šu*ći spe*ku*la*ci*je da se "Mo*bil*kom" već sa kon*ku*ren*ci*jom do*go*vo*rio da "do*bi*je" Sr*bi, dr Nem*šić kon*sta*tu*je da di*lo*va za ovo tr*ži*šte ne*ma.
- Po*ka*ži*te mi gde se to ta*ko do*bi*ja do*go*vo*rom, ka*da su no*vac i kon*ku*ren*ci*ja u pi*ta*nju. Či*nje*ni*ca je da je "Mo*bil*kom" po*ka*zao in*te*res za tr*ži*šte Sr*bi*je još pre tri go*di*ne i da smo is*traj*ni u tran*spa*rent*nom na*či*nu po*slo*va*nja - ka*že di*rek*tor "Te*le*ko*ma Austri*ja". - U isto vre*me pri*ča se i o in*te*re*so*va*nju dru*gih, iako se mo*ra pra*vi*ti ja*sna raz*li*ka iz*me*đu "go*vo*ri se da ima in*te*re*sa" i stvar*nih ko*ra*lja. "Te*le*kom Ita*li*ja" je na*pu*sti*la te*le*ko*mu*ni*ka*ci*o*no tr*ži*šte u Sr*bi*ji, a dru*gi, na*vod*ni in*te*re*sen*ti se ni*su usu*di*li da po*kre*nu pra*ve ko*ra*ke. Mi smo si*gur*ni da smo naj*bo*lji i za tr*ži*šte i za ko*ri*sni*ke u Sr*bi*ji.
Di*rek*tor "Te*le*ko*ma Austri*ja" na*gla*ša*va da bi se ni*vo uslu*ga u Sr*bi*ji do*la*skom "Mo*bil*ko*ma" zna*ča*ja*no po*bolj*šao.
- Ka*da su u pi*ta*nju, re*ci*mo, ce*ne, naj*ve*ći po*ten*ci*jal vi*dim u ce*na*ma uslu*ga ro*min*ga, ali i tran*spa*rent*no*sti svih ta*ri*fa - tvr*di dr Nem*šić. - Mi smo gru*pa ko*ja ra*di u ce*loj re*gi*ji, a ujed*no smo i part*ner "Vo*da*fo*na", ko*ji je naj*ve*ći svet*ski mo*bil*ni ope*ra*ter ta*ko da su na*še ro*ming ce*ne pu*no po*volj*ni*je od ov*da*šnjih.


ZA*JED*NIČ*KO RE*ŠE*NjE
NAJ*VA*ŽNI*JE je da se ovaj ne*sre*ćan sled do*ga*đa*ja što pre is*pra*vi, jer je to va*žno za rav*no*pra*van od*nos sna*ga na srp*skom tr*ži*štu te*le*ko*mu*ni*ka*ci*ja, za eko*nom*ski raz*vi*tak, po*seb*no za "Mob*tel", nje*go*ve za*po*sle*ne i, na*rav*no, ko*ri*sni*ke - kon*sta*tu*je dr Nem*šić. - Mi po*štu*je*mo ono što Vla*da od*re*di i rav*na*će*mo se po pre*po*ru*ka*ma rad*ne gru*pe. Na*da*mo se i ve*ru*je*mo da su tre*nut*ne tur*bu*len*ci*je pro*la*zne i da će bi*ti na*đe*no za*jed*nič*ko re*še*nje bez iz*ne*na*đe*nja ka*kva su ser*vi*ra*na u po*sled*nje vre*me.
G. BU*LA*TO*VIĆ


SRE*TEN KA*RIĆ U CR*NOJ GO*RI
RI*SAN - Sre*ten Ka*rić, biv*ši ge*ne*ral*ni di*rek*tor "Mob*te*la", pro*tiv ko*jeg je u Okru*žnom tu*ži*la*štvu u Be*o*gra*du pod*ne*ta kri*vič*na pri*ja*va, na*la*zi se u Spe*ci*jal*noj bol*ni*ci "Va*so Ću*ko*vić" u Ri*snu. Po*tvr*đe*no nam je da je Ka*rić pri*mljen u ovu me*di*cin*sku usta*no*vu pre*kju*če, uz na*po*me*nu da "bli*žih in*for*ma*ci*ja ne*ma". Ne*zva*nič*no smo, ipak, sa*zna*li da se Sre*ten Ka*rić na*la*zi na Ode*lje*nju za ne*u*ro*lo*gi*ju po*zna*te bol*ni*ce. Ta*ko*đe, sa*zna*li smo da je pre pri*je*ma u bol*ni*cu Sre*ten Ka*rić bo*ra*vio u svo*joj ku*ći u Tiv*tu. MUP je Okru*žnom tu*ži*la*štvu pod*neo pre*kju*če kri*vič*nu pri*ja*vu pro*tiv Sre*te*na Ka*ri*ća (58), ge*ne*ral*nog di*rek*to*ra "BK PTT". Ka*rić se sum*nji*či da je od 27. ma*ja 2002. go*di*ne do pre*kju*če pri*ba*vio ko*rist od 50 mi*li*o*na do*la*ra i za to*li*ko ošte*tio dr*ža*vu za*jed*no sa Bra*ni*sla*vom An*đe*li*ćem, Ta*tja*nom Ra*kas i Du*ša*nom Đor*đe*vi*ćem, biv*šim ste*čaj*nim uprav*ni*ci*ma, kao i Sne*ža*nom Ko*stić, di*rek*to*rom "Post*mek*sa", nje*nim za*me*ni*kom Ve*ro*ni*kom Tu*ri*ke Pe*tre*ski i Roj Pa*tri*kom Har*pu*rom, ge*ne*ral*nim di*rek*to*rom "MOB*TE*LA", od 8. av*gu*sta 2003. do 16. de*cem*bra 2005. go*di*ne. Ko*rist je oti*šla ne sa*mo Ka*ri*ću, već i pred*u*ze*ći*ma "Post*meks", "Ju*si*ko" sa Ki*pra, "Havk*be*ri Faj*nan*šal" i "Gold form" iz Ve*li*ke Bri*ta*ni*je.


novosti

regedit
24/01/2006, 16:43
Apatinska pivara je bila najveći oglašivač u Srbiji na televizijskim kanalima u 2005. godini po visini investicija koje je dala za oglašavanje, po gledanosti i po broju spotova, objavio je jučerašnji magazin Ekonomist.

U istraživanju "AGB Nilsen medija riserč" na drugom mestu po obimu investicija je "MB pivara", a po gledanosti i broju spotova Državna lutrija Srbije, koja je i treća po obimu investicija, "Telekom Srbija" po broju spotova, a "MB pivara" po gledanosti.

Među prvih deset firmi po visini investicija u oglašavanje na televizijskim stanicama u prošloj godini nalaze se i "Henkel", "Drenik", "Knjaz Miloš", "Frikom", "Karlsberg", "Grand prom" i "Nektar".
Prema broju emitovanih spotova, među prvih deset kompanija nalaze se i "MB pivara", Meridijan banka, "Karlsberg", "Henkel", "Nektar", "Grand prom" i NID "Super pres", dok se prema gledanosti od četvrtog do 10. mesta nalaze "Henkel", "Nektar", "Karlsberg", Meridijan banka, "Grand prom", "Telekom Srbija" i "Drenik".

Procena realne vrednosti ukupnog medijskog tržišta u Srbiji je 95 miliona evra, što je za 15 miliona evra više nego 2004. godine i 30 miliona više nego 2003. Prema proceni ukupnog tržišta za 2005, na televizijsko oglašavanje odlazi 63 odsto te vrednosti, na štampu 20 odsto, radio četiri odsto, bilborde 12 odsto, dok se oko jednog procenta ulaže u ostale vrste oglašavanja.
U 2005. godini realna procena vrednosti TV tržišta u Srbiji bila je 60 miliona evra, prenos magazin Ekonomist

regedit
24/01/2006, 19:25
Njujork -- Internet-pretraživač Google zauzeo prvo mesto u anketi o najuticajnijim svetskim robnim markama.

Godišnje istraživanje koje je sproveo online-magazin brandshannel.com obuhvatilo je 2.528 stručnjaka za tu oblast i studenata koji su odgovarali na pitanje koja je robna marka najviše uticala na njihove živote u 2005. Apple Computers, prošlogodišnji pobednik, sada je na drugom mestu, a debitant na listi, Skype, Internet-usluga u vlasništvu eBay-a, zauzeo je treće mesto.

Na evropskoj listi najuticajnijih brendova u prvih pet su finski proizvođač mobilnih telefona Nokia, švedski proizvođač nameštaja Ikea, eBay Skype, španski lanac trgovine odećom Zara i BMW.
Istraživanje ne uzima u obzir ekonomsku vrednost marke, ni to da li je uticaj brenda pozitivan ili negativan.


b92

regedit
24/01/2006, 20:44
Upoznavanje Beograda
Strani turisti sve više posećuju Beograd i, kako neki tvrde, imaju šta da vide. O interesovanju posetilaca za Beograd i ponudi Turističke organizacije Beograda za Glas javnosti govori Dejan Veselinov, portparol Turističke organizacije Beograda

Koliko je turista posetilo Beograd prošle godine?
- U prvih 11 meseci prošle godine glavni grad je posetilo 541.687 turista, i zabeleženo je 1.073.628 noćenja. Ugostili smo 249.078 stranaca, što je za 16 odsto više nego u 2004. godini, a povećan je i broj noćenja za 17 odsto. Tom broju posetilaca treba dodati i 47.000 ljudi koji su u glavni grad došli brodom.

Postoji li interesovanja za programe razgledanja grada ?
- Puno ljudi koristi upoznavanje grada na taj način. Odlučuju se za različite varijante zavisno od sezone, leti najviše za brodove ili razgledanje grada iz vazduha, dok su autobuske ture uvek aktuelne. Za sve programe nudimo vodiče koji Beograd mogu predstaviti na srpskom i engleskom jeziku.

Koji su planovi TOB-a za ovu godinu?
- Stalno se trudimo da unapredimo turistički program. Najnoviji projekat je city card, gradska karta koju ima najveći broj svetskih metropola. Njenom kupovinom svaki turista imaće popust za muzeje, pozorišta, sportske događaje, prevoz ...

regedit
25/01/2006, 15:13
Trgovinski centar, Agencija Ministarstva trgovine SAD, koja pomaže kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, da se probiju na međunarodnom tržištu, proglasila je Srbiju i Crnu Goru tržištem meseca. Glavni razlozi za tu odluku su veličina tržišta, pristup tržištu slobodne trgovine Jugoistočne Evrope, ugovor o slobodnoj trgovini s Rusijom i bescarinski uvoz za najveći broj proizvoda i usluga Evropske unije i SAD.

Procenjeno je da najbolje izvozne mogućnosti za SAD na tržište SCG leže u oblasti kompjutera, telekomunikacija, opreme za aerodrome, osiguranja, medicinske opreme, energije i poljoprivrede.

Mreža Agencije uključuje 107 centara u SAD za pomoć u izvozu širom SAD i 150 kancelarija u inostranstvu

b92

regedit
26/01/2006, 13:49
POŽAREVAC - U Okružnom sudu u Požarevcu završeno je veštačenje u istrazi o poslovanju likvidirane Požarevačke banke, kojim je obuhvaćena i pozajmica Karić banci od deset miliona nemačkih maraka, koja do danas nije vraćena. "Sada se čeka da se izjasni odbrana Dragoljuba Mitića, tadašnjeg direktora Požarevačke banke, posle čega će kompletan predmet biti prosleđen postupajućem tužiocu, Dmitru Krstevu. On će odlučiti o daljem toku postupka i o tome hoće li biti podignute optužnice protiv nekih lica"- izjavio je juče istražni sudija Okružnog suda Jugoslav Skenderi.

Ova istraga pokreće se već treći put, po krivičnoj prijavi Opštinskog odbora Demokratske stranke, od 23. januara 2002. godine, protiv bivšeg direktora Požarevačke banke Dragoljuba Mitića, koga ova stranka smatra odgovornim za njenu likvidaciju. Pošto je Mitić 2002. godine proveo dva meseca u pritvoru, njegov advokat Strahinja Kastratović, šef Pravne službe DS-a, podneo je krivičnu prijavu protiv istražnog sudije Okružnog suda Milovana Bojića, tereteći ga da je prekoračio zakonski rok pritvora. Posle ovoga, istraga je obustavljena, a revoltirani Bojić otišao je u penziju. Sledeći istražni sudija Vukašin Stanisavljević, bivši predsednik Opštinskog suda, izvršio je samoubistvo utopivši se u Moravi, da bi danas ponovnu istragu započeo i treći sudija, Jugoslav Skenderi.

Karići su pozajmicu uzeli u vreme kada je direktor Beogradske banke, u čijem sastavu je poslovala i Požarevačka banka, bila Borka Vučić, dok je na čelu Požarevačke banke bio Dragoljub Mitić, a član Upravnog odbora Marko Milošević. Prema našim saznanjima, istraga oko poslovanja Požarevačke banke godinama se opstruira, ne samo da bi se zaštitila porodica Karić, već i da se ne bi razotkrila umešanost istaknutih SPS-ovaca i JUL-ovaca u prisvajanje oko 100 miliona nemačkih maraka.

Zbog nevraćene pozajmice, protiv Karić banke stečajni upravnik Požarevačke banke Miloš Danilović podneo je 23. novembra 2001. godine tužbu tadašnjem Privrednom sudu u Požarevcu. Sudija ovog suda, Veroslava Simić, koja je i predsednik Stečajnog veća za Požarevačku banku, odbila je juče da da izjavu o ovom slučaju.

Direktor oslobođen optužbi

Svojevremeno su članovi SPO-a iz Požarevca tvrdili da je Mitić kriv za propast Požarevačke banke jer je dao garancije za izgradnju šećerane, optužujući ga i za nezakonito bogaćenje, navodeći da je u Požarevcu izgradio fabriku čarapa, vrednu 10 miliona maraka, i dve kuće na ogromnom placu. Zbog ovih optužbi Mitić ih je tužio, ali su oni oslobođeni optužbi.
Klijent banke - Marko Milošević

Astra banka, naslednica Karić banke, kojoj je NBS devet puta oduzimala dozvolu za rad, 1997. godine uplaćivala je novac za pokriće minusa na račun Marka Miloševića, u iznosu od oko 86.000 maraka. Nalogom za uplatu 85.828 maraka na račun viza kartice Marka Miloševića, pokriven je skoro ceo minus na njegovom računu. Uplata potiče iz Astra banke, ali uplatni nalog nije potpisan, a bez potpisa je i ugovor o otvaranju računa u ovoj banci. Minus od 86.000 maraka Milošević je napravio za svega sedam dana, kupujući u butiku "Đani Versaće" i juvelirnici "Kartije" u Rimu i odsedajući u hotelu "Hilton".


glas

regedit
26/01/2006, 13:49
Fabrika će biti srpsko „Gorenje“
Od novembra prošle godine većinski vlasnik smederevske fabrike štednjaka „Milan Blagojević“ najavljuje povećanje proizvodnje od 40 odsto, ulaganja u proširenje asortimana i unapređenje dizajna proizvoda. Oko 900 radnika na plaćenim odsustvima ipak najviše brine ko će se od njih naći na spisku prekobrojnih i ostati bez posla.


U fabrici ne kriju da viška radne snage ima, a koliko će zaposlenih morati na biro rada, za sada niko ne saopštava.

- Radnici koji rade u proizvodnji biće na plaćenim odsustvima do 1. marta i to je stara praksa. Do tada, a verovatno i ranije, znaće se koliko ima njih koji će se naći na spisku tehnološkog viška. Namera je da se uposle svi za koje posla ima, dok će ostali, uz odgovarajući socijalni program, morati na biro. Često se spominje da ima oko 500 prekobrojnih, ali ja smatram da će ih biti manje - rekao je „Blicu“ Milan Đurić, direktor opštih poslova u MBS-u.

Izrada nove sistematizacije je u toku, a prošle sedmice počeli su i pregovori vlasnika sa četiri sindikata o pojedinačnom - kolektivnom ugovoru. Kada se taj posao okonča, biće poznata i sudbina prekobrojnih radnika.

- Većinski vlasnik ima viziju da od Fabrike „Milan Blagojević“ napravi srpsko „Gorenje“. Na tome već radi veliki tim stručnih i sposobnih mladih ljudi čiji je posao da unaprede kvalitet proizvoda i daju im novi, moderniji dizajn kako bi bili što konkurentniji na domaćem, ali i stranom tržištu. Velike planovi sprovodiće novi menadžment koji će biti izabran uskoro - kaže za „Blic“ Elizabeta Ristović, PR kompanije.

Trenutno se priprema proizvodnja čuvenog šporeta „smederevac“ za narednu sezonu i najavljuje povećanje produkcije.

- Planiramo da povećamo proizvodnju sa dosadašnjih 180.000 jedinica godišnje na oko 250.000, što je povećanje od oko 40 odsto. Osim toga, u budućnosti nas očekuje proširenje asortimana, ali i kvaliteta proizvoda. Važno je da su dugovanja od oko dva miliona evra, koje je „Milan Blagojević“ imao pre nego što je privatizovan, u potpunosti izmirena. Plaćeni su svi dobavljači, tako da se nesmetano vode pregovori s budućim kupcima. Očekuje nas kupovina repromaterijala i proizvodnja od marta - najavljuje Milan Đurić.

blic

regedit
26/01/2006, 13:53
BEOGRAD - Direktor "Jat ervejza" Nebojša Starčević izjavio je juče da je, nakon otpisa 51 odsto duga prema Pariskom i Londonskom klubu, ukupan dug nacionalnog avioprevoznika 208 miliona evra, što znači da sve avione u floti "niko nikad nije platio". Planiramo, dodao je on da 2006. godinu završimo sa 3,6 do 3,7 miliona evra gubitka, što je dobro, budući da je u prethodnoj godini "Jat ervejz" izgubio oko 20 miliona evra, a u 2007. godini mogli bismo da poslujemo čak i pozitivno. On je istakao da će se u martu znati kakvo je bilo poslovanje u 2005. godini, ali da očekuje minus od 19-20 miliona evra.

Starčević je najavio da će "Jat ervejz" do marta da iznajmi jedan avion od 230 do 250 mesta za prekookeanske letove, čije bi iznajmljivanje koštalo mesečno 200-250 hiljada dolara, kao i dva mala aviona sa po 70 sedišta, kojima bi se pojačao regionalni saobraćaj. Prema rečima Starčevića, "Jat ervejz" je u januaru imao bolje poslovne rezultate nego u istom periodu prošle godine, kompanija je likvidna, plate su solidne i isplaćuju se na vreme, a po iznosu su druge u rangu javnih preduzeća.

"Jat ervejz" trenutno ima oko 2.000 zaposlenih, do kraja meseca planira se da njih 500 ode kao tehnološki višak, a Starčević tu očekuje pomoć Ministarstva finansija za otpremnine koje treba da budu oko četiri miliona evra. U ovakvoj situaciji i sa ovim nivoom saobraćaja JAT ne treba da ima više od 1.000 zaposlenih, objasnio je generalni direktor. Prema rečima Starčevića, još nije bilo reči o privatizaciji "Jat ervejza" jer je to "vrlo osetljiva tema kojoj će se verovatno pristupiti". Sa letnjim redom letenja kompanija će uvesti i nove regionalne linije ka nekim atraktivnim destinacijama kao što su Sofija ili Temišvar.

Starčević je podsetio da je sa novim zavisnim preduzećem "Jat tehnika" potpisan ugovor o održavanju letelica iz nacionalne flote.
Komercijalni direktor Milutin Popović najavio je da će akcija prodaje karata po promotivnim cenama biti nastavljena do 15. marta, kao i da će zbog tragične železničke nesreće u Crnoj Gori, čime je onesposebljen železnički saobraćaj, "Jat ervejz" u sledećih 10 dana sniziti cene karata na domaćim linijama na 39 evra.

glas javnosti

regedit
26/01/2006, 13:53
BEOGRAD - Savet stranih investitora (FIC) najavio je juče objavljivanje svoje tradicionalne Bele knjige o poslovnim prilikama u Srbiji za 15. mart. Goran Pitić, potpredsednik Izvršnog odbora FIC-a i predsednik UO Sosijete ženeral banke istakao je da je korupcija najveći problem za strane investitore i da je potrebno da se otvoreni slučajevi razreše i dobiju sudski epilog. On je ocenio da postoje problemi u funkcionisanju državnih institucija i agencija, što je takođe značajno za sve ulagače, te da su osnovni privredni parametri, kao što su rast cena i kretanje kursa nepouzdani.

- Potrebno je da se unapredi primena zakona, da se poboljša konkurencija, najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća završi u roku i da država redefiniše svoj odnos prema tržištu, na kojem je previše prisutna. Nezadovoljni smo i Zakonom o radu, ali nam je prioritet Zakon o bankama koji predviđa obavezno rezervisanje koje iscrpljuje banke - smatra Pitić.

Prema njegovim rečima, prošla godina je donela i neke pozitivne signale kao što su nastavak privrednog rasta, uvođenje poreza na dodatu vrednost i ubrzanje privatizacije, koja je u prethodnom periodu bila usporena.

Pravni stručnjak FIC-a Patriša Genon je naglasila da je prošle godine doneto mnogo propisa od kojih je za ulagače najbitniji Zakon o zaštiti konkurencije koji nalaže da se za svako ulaganje iznad 50 miliona evra mora dobiti odobrenje posebne komisije. Problem je u tome, što ta komisija, koja je trebalo da bude formirana do 24. decembra još uvek nije ustanovljena, zbog čega je Genenova podsetila da je "ključno da se zakoni sprovode, a ne samo donose" i podvukla da vlada mora što pre da oformi komisiju. Ona je izjavila da FIC trenutno radi na amandmanima na ovaj zakon.

Savet stranih investitora ima 120 članova koji su od 2000. godine uložili ukupno 2,5 milijardi evra u Srbiji i zapošljavaju 120.000 ljudi. Ova organizacija okuplja najznačajnije strane kompanije koje posluju u Srbiji i svake godine objavljuje Belu knjigu u kojoj daje predloge vladi za poboljšanje uslova poslovanja.

glas javnosti

regedit
27/01/2006, 09:56
Vlada Srbije onemogućava rusku kompaniju "Gazprom" da ulaže u gasovodni sistem naše zemlje, što bi moglo da nas dovede u poziciju bivših sovjetskih republika, koje se od početka ove godine suočavaju sa drastičnim nestašicama gasa. Pojedini ministri u vladi, prema izvorima bliskim vladi, sprečavaju ulaganja Rusa u gasovod Niš - Dimitrovgrad, skladište gasa Banatski Dvor i gasifikaciju Srbije. S obzirom na to da je "Gazprom" naš jedini snabdevač gasom, kao i da ima koncesiju na izgradnju alternativnog gasovoda Niš - Dimitrovgrad, izvor Glasa kaže da se bez Rusije ne može rešiti nijedan problem sa gasom.

Predsednik Srbije Boris Tadić svestan je ove činjenice, pa je upozorio da je davanje skladišta gasa Banatski Dvor mađarskoj kompaniji MOL protivno državnim interesima. Tadić je ovo izjavio posle posete predstavnika mađarske kompanije MOL Srbiji. Žolt Hernadi, predsednik MOL-a, i Radomir Naumov, ministar energetike zaključili su da postoji potreba za izgradnju skladišta gasa u našoj zemlji, ali i u Mađarskoj. Tadić je podsetio vladu da je u nedavnim razgovorima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom predložio da ruska strana investira u izgradnju skladišta gasa Banatski Dvor. Kada bi se to desilo, ne bismo imali problema sa snabdevanjem", naglasio je Tadić.

Da odnosi Rusije i Srbije ne idu u "pravom" smeru pokazali su i nedavni događaji. Naime, iako je pre dve godine postignut dogovor da se dug za gas naše zemlje prema "Gazpromu" prebije klirinškim potraživanjima SFRJ prema SSSR, sporazum još čeka ratifikaciju u Dumi. Iz perioda Slobodana Miloševića postoji i firma "Jugorosgaz", koja ima koncesiju na gradnju gasovoda, prodaju i tranzit gasa od Pojata sve do krajnjeg juga naše zemlje. U njenoj nadležnosti je i gasovod Niš - Dimitrovgrad, čija bi izgradnja Srbiji omogućila sigurnije isporuke, ali i manje troškove za tranzit. Ova firma do pre nekoliko nedelja bila je po 50 odsto u vlasništvu "Gazproma" i naših firmi. NIS je imao 20 odsto, "Progres" 13 odsto, "Progresgas-trejding" 10, Beobanka pet odsto i "Sartid" dva odsto.

Namera države bila je da NIS otkupi sve deonice i tako stvori firmu koja bi sa Rusima ulagala u gasovodni sistem. NIS je uspeo da kupi sve akcije osim deonica dve firme Progresa i PGT-a. U "Srbijagasu" kažu da je prošle godine Upravni odbor NIS-a doneo odluku da se kupe ove akcije, ali je šansa propuštena jer ih je kupio "Gazprom" za 4,5 miliona evra. Umesto da budemo ravnopravni, Rusi sada imaju većinsko vlasništvo.

Skupština akcionara te firme, na kojoj bi ovo bilo potvrđeno, trebalo bi da se održi danas. Zbog toga danas u posetu Srbiji stiže zamenik generalnog direktora "Gazproma" Aleksandar Medvedev. Najavljeno je da će on razgovarati sa predstavnicima "Srbijagasa" i vlade o isporukama gasa i zainteresovanosti ruske strane za ulaganje u gasovodni sektor Srbije. Ova kompanija godišnje isporuči Evropi 150 milijardi kubika gasa, a Srbiji samo dve milijarde. Interesovanje Rusa za ovakvo tržište govori da je naša zemlja pre svega bitna zbog strateške pozicije i gradnje gasovoda prema Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Italiji.

Uštede od Banatskog Dvora
Zarada bi bila 16 miliona dolara

Skladište gasa u Banatskom Dvoru, kapaciteta 800 miliona kubika, smanjilo bi troškove za transport gasa i obezbedilo nam sigurnije snabdevanje. U sadašnjoj situaciji Srbija Mađarima plaća transport gasa po sistemu "puno za prazno". Drugim rečima, pošto nam zimi i leti ne trebaju iste količine gasa mi ne povlačimo iste količine, ali plaćamo uvek kao da smo povukli maksimalnu isporuku. Skladište bi nam obezbeđivalo i profit jer se usluge skladištenja naplaćuju, a godišnja zarada bila bi oko 16 miliona dolara


glas javnosti

regedit
27/01/2006, 09:56
Aukcijom budžet Srbije dobio 723 miliona
Preduzeće za proizvodnju sokova „Nektar“ iz Bačke Palanke kupilo je na aukciji u Agenciji za privatizaciju Fabriku za otkup i distribuciju sirove kože „Centrotekst“ iz Beograda za 146 miliona dinara.


Početna cena tog preduzeća, u čijem je vlasništvu magacinski prostor od 3.000 kvadratnih metara u Batajnici, bila je 13,75 miliona dinara. Vlasnik i direktor „Nektara“ Slobodan Radun kazao je novinarima da će u Batajnici napraviti distributivni centar „nektar“ sokova za Beograd. Na aukciji je najskuplje prodat Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada, koji je za 196 miliona dinara kupio Nikola Živanović. Po početnoj ceni od 189,5 miliona dinara, preduzeće „Zastavapromet“ iz Sombora kupio je vlasnik firme „Srboeksport“ iz Obrenovca Miroslav Nikolić.

Ugostitelj iz Londona Dragiša Ilić kupio je za 61 milion dinara ugostiteljsko preduzeće „Zvezda“ iz Brusa, koje poseduje dva hotela sa restoranima i zapošljava 30 radnika. Građevinsko preduzeće „ŽGP Beograd“, čiji su dugovi 59 miliona dinara, prodato je po početnoj ceni od 15,05 miliona dinara Milanku Deliću iz Beograda. Na aukciji su prodata još tri beogradska preduzeća - „Tehnika registar kase“, „Invest-biro“ i „Palata Jadran“ za 890.000 dinara, a ukupni prihod koji ide u budžet Srbije je 723 miliona dinara.


blic

regedit
27/01/2006, 09:57
BE*O*GRAD - Hlad*no*ća u Sr*bi*ji po*pu*šta, ali po*tro*šnja stru*je ra*ste, pa je do*sti*gla 149 mi*li*o*na ki*lo*vat-ča*so*va. U EPS se pla*še da*ljeg "pri*ti*ska" gre*ja*li*ca i TA pe*ći, ali ne ve*ru*ju da će to do*ve*sti do re*strik*ci*ja stru*je. Za*to mo*le nad*le*žne u to*pla*na*ma da mak*si*mal*no gre*ju sta*no*ve.
U EPS su sa*op*šti*li i da je u pro*te*kla dva da*na do*šlo do ve*li*kog bro*ja kva*ro*va tran*sfor*ma*to*ra i mre*že. U lo*kal*nim elek*tro*di*stri*bu*ci*ja*ma či*ne sve da se te ha*va*ri*je ot*kla*nja*ju, bez ob*zi*ra na pri*stu*pač*nost obje*ka*ta EPS i hlad*no*ću.
Po*tro*šnja od 149 mi*li*o*na ki*lo*vat ča*so*va, ina*če, bli*ži se mak*si*mal*nom pro*iz*vod*nom ka*pa*ci*te*tu svih elek*tra*na EPS, a on je - 150 mi*li*o*na ki*lo*vat-ča*so*va. EPS se ovih da*na is*po*ma*že i ma*njom ko*li*či*nom stru*je iz uvo*za, ko*jom se šti*ti mre*ža od ha*va*ri*ja. Taj kon*tin*gent je deo go*di*šnjeg pla*na EPS, a uve*ze*na stru*ja odav*no je ugo*vo*re*na po ni*žim ce*na*ma, ko*je su va*ži*le s po*čet*ka je*se*ni. U ovom tre*nut*ku, ki*lo*vat-čas na ber*zi ko*šta vi*še od pet evro cen*ti.

regedit
27/01/2006, 12:48
Pirot -- Fabrika auto-guma Tigar će proizvesti ove godine 16,2 miliona auto-guma, što je za 14 odsto više nego u prošloj godini.

Sav planiran rast proizvodnje u fabrici biće usmeren na izvoz u zemlje Evropske unije, a oko jedne trećine ukupne prodaje biće realizovano preko Tigrove inostrane i domaće prodajne mreže.

Od ukupnog prošlogodišnjeg izvoza korporacije Tigar, koji je iznosio oko 100 miliona evra, 93 odsto je plasirano u zemlje Evropske unije, rekli su u Centru za komunikacije ove korporacije i najavili da će ove godine ukupan izvoz biti povećan za 20 odsto.

regedit
27/01/2006, 13:00
Zdrava hrana kao brend


Beograd - Upravni odbor Privredne komore Srbije uputio je predlog Vladi Republike Srbije da se Srbija proglasi za područje na kojem nema proizvodnje genetski modifikovanih proizvoda. Smatramo da bi tu inicijativu trebalo ugraditi u Strategiju privrednog razvoja Srbije, čija je izrada u toku. Naglašavamo da to ne znači zalaganje za zabranu uvoza genetski modifikovanih proizvoda u Srbiju. Preporuke se odnose samo na proizvodnju GMO i proizvodni prostor u Srbiji, a promet genetski modifikovanih proizvoda treba da se odvija u skladu sa najvišim standardima EU u toj oblasti - izjavio je na konferenciji za novinare Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić podsetio je da je naša poljoprivreda započela ozbiljne pripreme za pristupanje Evropskoj uniji, ali i da se u tom procesu suočavamo sa određenim problemima.
- Zemlje koje su već ušle u Evropsku uniju, ili se očekuje da će se tamo naći pre nas, a po strukturi proizvodnje u poljoprivredi predstavljaju naše direktne konkurente na svetskom tržištu, zahvaljujući dostupnosti investicionih fondova EU stiču određene prednosti i povećavaju svoju konkurentnost. Tako je već sada izvesno da nam Poljska ozbiljnije konkuriše kada je reč o malini i junećem i svinjskom mesu, dok Turska, Bugarska i Makedonija povećavaju svoju konkurentnost u izvozu povrća. Istovremeno, zemlje poput Bugarske, Albanije, Mađarske i Hrvatske, koristeći sredstva iz fondova Evropske unije, napravile su ozbiljne korake u podizanju vinograda i unapređenju proizvodnje vina - naveo je Jevtić.
Sve to, prema njegovim rečima, nameće potrebu pozicioniranja naše poljoprivrede u procesu uključivanja u evropske i svetske integracije, pri čemu kao jedno od rešenja ostaje okretanje proizvodnji organske hrane, kao i proizvoda koji nisu genetski modifikovani.
- Za takvu proizvodnju kod nas postoje svi uslovi i ona bi povećala našu konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu. Valja imati u vidu da se zdrava hrana sve više traži na svetskom tržištu i da je njena cena viša. Reč je, dakle, o ekonomskim interesima Srbije pa bi bilo dobro da ministarstva trgovine i poljoprivrede razmisle i o ustanovljenju robnog znaka ili brenda za tu vrstu proizvoda - rekao je Jevtić. Č. Popović



danas

regedit
29/01/2006, 16:12
Uspeo u Americi, u Srbiji - na čekanju
Fizičar Čedomir Petrović ime u naučnim krugovima stekao zahvaljujući otkriću i razvoju novih materijala vazanih za fiziku kondenzovanog stanja
BEOGRAD - Da je lakše postati priznati američki naučnik nego član srpskog Društva fizičara ukazuje primer našeg fizičara Čedomira Petrovića. Mada je on jedan od najčešće citiranih fizičara u Sjedinjenim Američkim Državama, u našem društvu na člansku knjižicu čeka već nekoliko godina.

- Slao sam pisma, uplatio članarinu, ali člansku knjižicu ili potvrdu da sam stvarno postao član nisam dobio - kaže Petrović.
Ovaj mladi fizičar završio je Fizički fakultet u Beogradu pre nepunih deset godina, a zatim je magistrirao i doktorirao na Državnom univerzitetu Florida u SAD. Trenutno radi u Nacionalnoj laboratoriji u Brukhejvenu. Priznato ime u naučnim krugovima stekao je zahvaljujući otkriću i razvoju novih materijala vazanih za fiziku kondenzovanog stanja.

- Bavim se razvojem novih materijala koji su zanimljivi zbog svojih elektronskih svojstava. Napravio sam novu klasu dvodimenzionalnih superprovodnika na bazi teških fermiona. Zajedno sa kolegama, napravio sam i patentirao superprovodne žice magnezijum diborida, novog superprovodnika koji počinje sve više da se primenjuje u industriji. Ovi pronalasci su otvorili nova polja istraživanja u fundamentalnoj nauci, a zahvaljujući njima naučnici su mogli dalje da razvijaju teorije. To je razlog zbog čega moje radove naučnici dosta citiraju - objašnjava Petrović.

U SAD nauku finansiraju tri sektora: država, korporacije i privatnici. Novac se daje funding agencijama koje raspisuju inicijative i konkurse, a naučnici agencijama šalju svoje radove.

- Naučnik koji dobije novac za svoj projekat stalno polaže račune šta je uradio i gde je potrošio novac. Ukoliko nenamenski troši, novac više neće dobiti. Drugačija je slika u Evropi gde novac za istraživanja dobijaju različiti instituti i fakulteti koji posle dele novac. Tako je i u Srbiji. Mladi naučnik nema veliku šansu da se razvije. On će prvo biti asistent na fakultetu, pa će čekati da postane docent, a tek kad profesor ode u penziju, mladi naučnik zauzima njegovo mesto. Na fakultete bi trebalo zapošljavati mlade ljude koji su priznati u svetu, a na taj način imali bi lakši pristup Evropskoj uniji. Ali u poslednje vreme Nemačka, kao i cela Evropa, postepeno prelaze na američki koncept organizacije i finansiranja nauke i uvode asistent profesor pozicije, koje omogućavaju mladim ljudima da budu samostalni - objašnjava Petrović i dodaje:

- Organizacija fakulteta u Srbiji nije dobra i loše utiče na nauku. Trebalo bi da, na primer, profesori fakulteta bazičnih prirodnih nauka (fizika, hemija, biologija, matematika) predaju svim studentima na univerzitetu, a ne da fakulteti imaju svoje profesore za te kurseve. Tako bi profesori imali veće plate jer bi bilo više studenata - kaže Petrović.

On smatra da naši mladi stručnjaci imaju velike šanse da odu na postdiplomske studije u SAD, a ovo baš nije lako uvek.
- U Americi ima dosta uspešnih ljudi iz Srbije koji svojim radom stvaraju ime Beograda. Ipak, veliki deo uspeha zavisi od samog čoveka - da li je spreman da ode u drugu zemlju i započne drugačiji život - kaže


glas

regedit
30/01/2006, 09:16
Zajednička investicija "teška" 250 miliona dolara


Beograd - Američka kompanija Dajnkorp i Aerodrom Beograd potpisaće do polovine februara ugovor o izgradnji teretnog terminala vrednog 250 miliona dolara, najavio je zamenik generalnog direktora beogradskog aerodroma Goran Kaličanin. On je agenciji Beta rekao da će prvi put u Srbiji jedno javno preduzeće i strana privatna kompanija osnovati zajedničko preduzeće, koje bi u narednih 25 godina trebalo da izgradi i upravlja centrom za teretni saobraćaj na beogradskom aerodormu. Dajnkorp će imati 70 odsto akcijskog kapitala novog preduzeća, a Aerodrom preostalih 30 odsto koji mu omogućavaju pravo veta na odluke koje ugrožavaju državnu svojinu, naveo je Kaličanih dodajući da akcije neće moći da se prodaju u narednih sedam godina. Prema njegovim rečima, predviđeno je da u prvoj fazi izgradnje, koja bi trebalo da počne u aprilu, Dajnkorp uloži 40 miliona dolara u izgradnju novog teretnog terminala, tri logistička skladišta i infrastrukture na površni od 16 hektara.
- Osnivački ulog Aerodroma Beograd biće 100 hektara zemljišta, koje je vredno oko 10 miliona dolara, a izgradnja prvog dela terminala trajaće od devet do 12 meseci. Nova firma trebalo bi da krajem marta preuzme upravljanje i postojećim teretnim terminalom na beogradskom aerodromu, sa 96 zaposlenih, dok će nakon završetka skladišta biti otvoreno 500 novih radnih mesta - istakao je on.
Kaličanin je podsetio da će izgradnja industrijskog i poslovnog parka, koja predstavlja drugu fazu projekta, početi tri godine kasnije, a vrednost investicije biće 70 miliona dolara, ukoliko u toj fazi bude izgrađena pruga do aerodroma i ranžirna stanica. "Planira se i izgradnja logističkog parka, sa kućama za zaposlene u tom kompleksu, po ugledu na Dajnkorpov aerodrom u Dalasu, čime će ukupna investicija dostići 250 miliona dolara u narednih 25 godina", istako je on. Beta

regedit
30/01/2006, 09:16
TURISTIČKA PONUDA SRBIJE DANAS NA SAJMU U BEČU
Beograd - Sajam turizma u Beču, na kojem će biti predstavljena i turistička ponuda Srbije, počinje danas u glavnom gradu Austrije i trajaće do 1. februara. Očekuje se učešće oko 1.000 izlagača i 150 novinara, a Srbija kao turistička destinacija biće promovisana na 150 kvadratnih metara izložbenog prostora, navodi se u saopštenju Privredne komora Srbije. Na štandu, u organizaciji PKS i turističke organizaacije Srbije, naći će se proizvodi požarevačkog Bambija, Soko Štarka iz Beograda, kompanije Nekst i restorana Madera iz Beograda i HE Nacionalni park Đerdap.
Svoje programe će, kako se dodaje, predstaviti i poznati tur-operateri iz Srbije, među kojima i Top turs, Oskar, Jugoagent, Železnice Srbije, Prvo beogradsko parobrodsko društvo, kao i turističke organizacije Beograda i Novog Sada. Beta

regedit
30/01/2006, 09:17
Kupiš jedan stan, a otplatiš dva
Posle 30 godina otplaćivanja stan od 50.000 evra postaje vaš, ali za to vreme banci date 106.000 evra
Iako su stambeni krediti i dalje potpuno nedostupni većini građana, nedavna odluka Komercijalne banke da se pridruži grupi od ukupno 11 banaka koje su sa vladom i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita pod ugovorom o kreditiranju građana do 45 godina starosti uz subvenciju države, pokazuje njihovu odlučnost da na ovakav način plasiraju novac. Nije ni čudo jer računica pokazuje da na toj vrsti kreditiranja banke zarade još jedan stan, pa čak i jedan i po.

Međutim, činjenica je da je za kupovinu prosečnog stana od 50 kvadrata od oko 50.000 evra, potrebno da kupac zarađuje bar 47.000 dinara mesečno, i to pod uslovom da u startu ima 10.000 evra za učešće. U tom slučaju, posle 30 godina otplaćivanja, stan će napokon biti njegov, doduše po ukupnoj ceni od čak 106.000 evra. Ali, ako novca za učešće nema, cena stana od 50 kvadrata može da se popne na neverovatnih 120.000 evra, posle trodecenijske otplate. U zavisnosti od banke i uslova kredita, variraju i efektivne kamate, koje su od oko pet odsto godišnje za kredite koje subvencioniše država, a idu i do preko 10 odsto ako banka sama finansira pozajmicu. Olakšavajuća okolnost je to, što više lica, kao što su supružnici, mogu da se udruže, kada se njihova kreditna sposobnost računa sabiranjem zarada, a iznos rate može da bude do polovine ukupnih primanja.

Korporacija omogućava da se do stana dođe lakše, tako što država finansira 20 odsto iznosa kredita, banka 70 odsto, a učešće je 10 odsto. Kako Nacionalna korporacija osigurava ceo kredit, čime se smanjuje rizik banaka, i kamate su daleko niže. Tako kredit od 50.000 evra posle 25 godina otplate kupca košta oko 79.000 evra. U prvih 20 godina klijent vraća kredit banci, a preostalih pet godina novac vraća Nacionalnoj korporaciji, uz minimalnu kamatu. Osnovni uslov za dobijanje subvencija od Korporacije je da ni korisnik kredita ni supružnik nemaju nekretnine u vlasništvu i da stan bude pod hipotekom.

Do sada su sa Korporacijom ugovore sklopile HVB banka, Rajfajzen, Hipo-Alpe Adrija, Panonska banka, Novosadska, Metals, Kontinental, Prokredit, Sosijete ženeral, EFG Jurobanka i Komercijalna banka. Bez obzira na vrstu kredita, sve banke traže da se na nepokretnost koja je predmet kupovine stavi hipoteka, mada je često ostavljena mogućnost da to bude i neki drugi stan, pri čemu vrednost te nekretnine mora biti za oko trećinu veća od iznosa kredita. Kada u februaru bude stupio na snagu novi zakon o hipotekama, krediti će moći da se dobiju na čak i neuknjižene nekretnine, kao i objekte u izgradnji, što bi trebalo da oživi tržište nekretnina i omogući većem broju podstanara da ispune svoj san i konačno budu "svoj na svome".

glas javnosti

regedit
30/01/2006, 09:18
Broj građana koji kvalitet svog života ocenjuju kao "nepodnošljiv" i "teško podnošljiv" od maja prošle godine povećao se za skoro 10 odsto, pokazala su istraživanja marketinške agencije "Faktor plus".

U anketi od maja 2005. godine čak 20,4 odsto građana reklo je da im je kvalitet života nepodnošljiv. Taj broj se već u julu povećao na 25,3 odsto, da bi u januaru ove godine dostigao 27,2 odsto. Podaci su još dramatičniji kada je reč o građanima koji svoj život nazivaju "teško podnošljivim". Takvih je u maju bilo 21,5 odsto, u julu 24 odsto, a već ovog meseca broj je skočio na 30 odsto. Broj zadovoljnih građana, koji kvalitet života ocenjuju kao "veoma dobar" nije se mnogo promenio. Od maja prošle godine, kada je bio 3,9 odsto, do januara skočio je na "tričavih" 4,1 odsto. Građani i dalje misle da su glavni problemi nedostatak dobre zarade i pristojnog standarda, suzbijanje kriminala i korupcije, ekonomskog razvoja zemlje, ali i socijalne pravde i sigurnosti
Ekonomista Slobodan Komazec, profesor Beogradske poslovne škole, kaže da nekoliko faktora utiče na ovakvo mišljenje naših građana.
- Tu je, pre svega, sve veća nezaposlenost, niži životni standard i rast stope inflacije, zatim sve veće raslojavanje stanovništva, gde 80 odsto građana ima lošije uslove poslovanja. U proteklim godinama građani su se odricali kupovine nepotrebnih proizvoda, a sada moraju da se odriču suštinskih proizvoda. Drastično su poskupeli struja, komunalne usluge, hleb i mleko, a životni standard je opao. Veliki deo stanovništva jedva preživljava i stvarno ne znam kako uspevaju. U našem društvu imamo uski sloj izuzetno bogatih nasuprot velikom broju onih kojima se život sveo na golo preživljavanje. Izostala je i društvena solidarnost u okviru stanovništva - komentariše Komazec.

Istraživanje agencije "Faktor plus" pokazalo je da je opalo i poverenje građana u ključne institucije našeg društva - vladu i predsednika Srbije, Crkvu, Vojsku, policiju i sindikate.

Sindikati su u maju uživali poverenje 21 odsto građana, a sada u njih veruje 16,7 odsto. Milenko Smiljanić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, kaže da proces tranzicije doprinosi nesigurnosti onih koji ostaju bez posla.

- Afere i korupcija koja se odigrava pred očima građana pojačava nezadovoljstvo prema institucijama koje bi trebalo da budu reperi za sigurnost. Primarno pitanje države trebalo bi da bude rešavanje afera i korupcije i to je sada mnogo važnije nego Vlada Srbije. Sindikati štite radnike, ali ne mogu zaštiti svakog zaposlenog i to dovodi do ovakvog rezultata istraživanja - objašnjava Smiljanić


glas

regedit
30/01/2006, 09:21
I ukus i profit
Sandra BULATOVIĆ, 29. januar 2006

OBAVEZNA je prva jutarnja, nezaobilazna sa prijateljima, a česta i sa poslovnim partnerima. Šoljica kafe ne preskoči skoro nijedan susret u Srbiji, pa ipak po konzumiranju ovog pića ne spadamo ni u prvih 25 nacija na svetskoj lestvici. U Srbiji i Crnoj Gori godišnje se popije ukupno 33.500 tona kafe, a svaki stanovnik "savlada" po četiri kilograma. Zarada domaćih proizvođača kafe, međutim, pokazuje da i srpsko, ne tako veliko tržište, nikako nije zanemarljivo.
Od nekadašnjih hiljada i hiljada malih pržionica kafa, koje su nicale u svakom ulazu, tokom poslednje decenije izdvojila su se dva ubedljivo najznačajnija proizvođača - "Grand" i "Donkafe". Nedavno ispitivanje domaćeg tržišta GFK centra za marketinška istraživanja pokazalo je da, čak, 40 odsto stanovnika naše zemlje ispija "Grand" kafu. Njihov suparnik, "Donkafe", u tom momentu je pokrivao 33 procenta tržišta. Sličan odnos sačuvao se i danas. "Grand prom" je doduše, prema njihovim podacima, dostigao 45 procenata udela na domaćem tržištu.
Pretočeno slikovito u brojke, to znači da "Grand prom" samo za tržište Srbije i Crne Gore godišnje proizvede više od 15 miliona kilograma kafe, a, kako kažu, u ovom preduzeću, ispitivanja govore da svakog dana dva miliona naših ljudi u džezvu sipa baš njihov proizvod. Drugačije posmatrano, to znači da se u njihovim pogonima dnevno preradi od dva do tri šlepera kafe. Firme kojima upravlja Slobodan Vučićević, generalni direktor "Grand proma", a to su "Soko - Štark", kao predsednik Upravnog odbora i Grupa "Droga - Kolinska" za jugoistočnu Evropu, kao izvršni direktor, prošle godine su u našem regionu ostvarili prodaju vrednu 180 miliona evra.
U suparničkom taboru, u "Donkafe grupi", kažu da su tokom 2005. godine prodali devet miliona kilograma kafe. U tom periodu su ostvarili obrt od 36 miliona evra i operativni profit od 900.000 evra.
Kada se postavi pitanje kvaliteta, obe kuće garantuju da njihovi proizvodi spadaju u vrhunske.
- Sirova kafa je uglavnom brazilske grupe jedan i dva, a u slučaju robuste radimo sa različitim poreklima - objašnjavaju u "Donkafe grupi". - Iz Brazila dolazi 65 odsto kafe koju uvozimo, a 35 procenata stiže sa plantaža iz Vijetnama, Indije, Kolumbije, Gvatemale i Ugande. Prilikom uvoza, prvu kontrolu urade nadležne inspekcijske službe, a kontrolu kvaliteta sirove kafe, gotovih proizvoda i poluproizvoda radi i interna kontrola u našoj kompaniji. Naši proizvodi idu na redovne analize u ovlašćene laboratorije.
Da bi kupcima, koji su inače godinama navikli da piju kafu osrednjeg kvaliteta, ponudili novo, u "Grand promu" su otišli i korak dalje. Prošle godine ova frima je kupila plantažu u Brazilu. Nalazi se u regiji Minas Žerajis, za koju kažu da je poznata po najkvalitetnijoj kafi.
- Plantaža ima 180.000 stabala kafe i nalazi se na 700 metara nadmorske visine - objašnjavaju u "Grand promu". - U ovoj oblasti raste nakvalitetnija vrsta arabike, santos, koja ima 15 različitih kategorija. "Santos strikli soft fajn kap" najbolja je vrsta santosa. Naša ambicija je da na plantaži uzgajamo baš ovu vrstu kafe i potrošačima pružimo najbolje.
Da na tržištu kafe nije bilo značajnih nepravilnosti potvrdili su nam i u Poljoprivrednoj inspekciji. Velika analiza kvaliteta kafe biće gotova polovinom februara, ali njihovi inspektori do sada nisu registrovali značajnije propuste u ovoj oblasti.
- Radi se kontrola kafe prilikom uvoza i sirove i pržene mlevene kafe - objašnjava Nenad Vujović, iz Poljoprivredne inspekcije. - Nismo imali većih problema, ali i naši pravilnici imaju liberalniji pristup kod većine pravila koja definišu. U slučaju mešavine mlevene kafe, dešava se da deklaracije nisu ispisane na našem jeziku. Proizvođači moraju da ispoštuju uslove za proizvodnju. Nismo imali slučaja da neko radi, a da ne ispunjava uslove. Zakonska obaveza proizvođača je da radi redovne kontrole u ovlašćenim laboratorijama. Što se nas tiče, moraju da nam dostave dokumentaciju da su ispunili tu obavezu.
Proizvođačima kafe, definitivno naruku idu i dobri prinosi ove biljke. U sezoni 2000/2001. godine ubrano je oko 117,7 miliona vreća kafe, a samo je Brazil proizveo 32,6 miliona vreća. Za ovu godinu brazilsko ministartstvo poljoprivrede očekuje da će ubrati od 40,43 do 43,58 miliona vreća kafe. Oko 10 miliona vreća biće robusta, a ostatak daleko vrednija i kvalitetnija arabika. Naši uvoznici, tako, mogu da očekuju samo još niže cene i još veću zaradu.


NAMETI


OBAVEZE uvoznika kafe prema državi: Najpre moraju da plate carinu, koja iznosi tri procenta. Akciza na kafu je - 40 odsto. Obavezan je i porez na dodatu vrednost, koji je još 18 procenata.


UKRUPNjAVANjE

TOKOM prošle godine "Donkafe grupa" je postala u potpunosti vlasništvo Kompanije "Štraus - Elit internešenel", multinacionalne kompanije koja zauzima sedmo mesto u svetu po ukupnoj proizvodnji kafe.

ESPRESO

GFK marketinška kompanija obavila je i interesantno istraživanje cena šoljice espresa u evropskim zemljama. Ubedljivo najskupljom se pokazala Grčka gde u pojedinim kafićima valja ostaviti i 3,8 evra za kafu, dok je prosečna cena 2,77. Sledi Finska sa prosekom od 2,28 evra, pa Francuska sa 2,2 i Austrija 2,6. Srbija i Crna Gora je na sredini lestvice sa prosekom od 0,95 evra po šoljici, a iza nas su Slovenija (0,89), Litvanija (0,84), Portugal (0,75), Italija (0,74), Albanija (0,59) i, najjeftinija, Bosna i Hercegovina, gde je prosečna cena oko 0,56 evra po šoljici.

brojke

4.000 milijardi šoljica kafe se godišnje popije u svetu

4 kilograma kafe po glavi potroše Srbi godišnje

10 kilograma kafe godišnje popije Šveđanin ili Danac


novosti

regedit
30/01/2006, 09:24
Sudije Trgovinskog suda u Beogradu - Ljiljana Stojković i Ivanka Kozić-Knežević tokom 2004. i 2005. godine - bile su na platnom spisku porodice Karić, saznaje Glas javnosti. One su u isto vreme bile uključene u sudske sporove između PTT Srbija i kompanija koje su u vlasništvu Bogoljuba Karića.

Ugovori sve govore

Jedan od načina isplate novca ovim sudijama bio je regulisan i preko ugovora koje su njihovi sinovi Marko Stojković (19) i V. K. (17) imali sa Košarkaškim klubom Lavovi 063, čiji je predsednik u tom periodu bio Nebojša Karić, a direktor Ranko Karić.

Glas javnosti je došao do ugovora koji su sa sinovima sudija sklopljeni za sezonu 2004/05, a koji su mladim košarkašima donosili 1.000 evra mesečno. Sa Stojkovićem je tada potpisan ugovor o profesionalnom angažovanju igrača, a sa sinom sudije Kozić-Knežević o stipendiranju, koji je, budući da je tada imao 16 godina, potpisala njegova majka, kao zastupnik maloletne osobe.

Sukob interesa

Ovi podaci ne bi zavređivali posebnu pažnju javnosti da nije reč o direktnom sukobu interesa, kao i o činjenici da su sinovi sudija bili jedini igrači mlađih kategorija sa kojima su sklopljeni finansijski ugovori u kratkoj i podjednako burnoj istoriji KK "Lavova". Takođe, valja napomenuti da visina njihovih primanja nije zaostajala u odnosu na zarade prvotimaca, pošto su pojedini juniorski reprezentativci, koji su u tom periodu nastupali za seniorski tim "Lavova", imali gotovo identičnu platu (za šta naš list takođe ima dokaze).

- Za takve ugovore i visinu primanja obojica dečaka nisu imala nikakvo pokriće, budući da se reč o sasvim prosečnim igračima, koji ni po čemu nisu zaslužili takav tretman. Politika kluba je bila takva da su ugovori sklapani isključivo sa prvotimcima, a presedani su napravljeni samo u njihovim slučajevima - objašnjava za Glas jedan od bivših funkcionera "Lavova", koji je, iz razumljivih razloga, želeo da ostane neimenovan.

Povlašćena deca sudija

Naš izvor navodi da su sinovi sudija Ljiljane Stojković i Ivanke Kozić-Knežević u klubu bili povlašćeni. Pojedini članovi porodice Karić su u neformalnim razgovorima sa trenerima i sportskim funkcionerima "Lavova" više puta napomenuli da su "interesi Marka Stojkovića i K. V. iznad interesa kluba", te da je najbitnije da oni budu zadovoljni. Tako je, posle slabog učinka juniorske ekipe u sezoni 2004/05, Stojković ekspresno prebačen u seniorsku selekciju, iako je po igračkim kvalitetima bio daleko ispod nivoa potrebnog za nastup u Prvoj ligi. Takav potez uprave izazvao je veliko nezadovoljstvo među igračima i trenerima prvog tima, ali im je sa viših instanci poručeno da "gledaju svoja posla".

Plate kasnile svima drugima

Ipak, naš izvor navodi da se najuočljiviji primer protekcije sinova sudija (Kozić-Knežević je i portparola Trgovinskog suda u Beogradu) odnosi se na dinamiku isplata zarada zaposlenima u klubu, koja nikad nije bila sjajna.

- Dok su ostalim zaposlenima u proseku kasnile između tri i pet plata, njihovi sinovi su sve zarade dobijali na vreme. Samo se jednom desilo da su kasnile, i to prilikom prve isplate. Jednostavno je na njih zaboravljeno, ali kako su odmah reagovali rukovodioci "Mobtela" i "Astra Simita", u roku od pola sata pare su legle na njihove račune - priseća se naš izvor.

Inače, košarkaški klub "Lavovi 063" ugašen je 2005. godine, odmah po završetku nacionalnog prvenstva, uz obrazloženje da je klub bankrotirao.

Portparol nedostupan za izjavu glasu

- Tačno je da je moj sin imao potpisan ugovor sa "Lavovima", ali ga je potpisao tek pošto je postao punoletan - rekla je za Glas javnosti sudija Ljiljana Stojanović i dodala da su ugovore sa "Lavovima" potpisivali i mlađi igrači od njenog sina i da tu ona ne vidi ništa sporno. Međutim, na pitanje Glasa da li je reč o sukobu interesa, budući da je ona sudija Trgovinskog suda, sudija Stojanovićeva je odbila da odgovori, objašnjavajući da su joj takve izjave zabranjene.
- Da bih vam odgovorila na takva pitanja, moram imati dozvolu predsednika Trgovinskog suda. Ili možete pozvati portparola suda.
Portparol Trgovinskog suda Ivanka Kozić-Knežević, koja se takođe spominje u tekstu, nije se javljala na mobilni, iako je taj broj telefona objavljen i na sajtu Trgovinskog suda u Beogradu.
Učlanjenje u stranku, pa plata

Prilikom osnivanja Pokreta snaga Srbije i skupljanja potrebnih 10.000 potpisa, svim igračima i zaposlenima u KK "Lavovi" bilo je naređeno da se učlane u stranku, ili će, u suprotnom, trpeti neprijatnosti.
- Bilo nam je naloženo da svi do jednog damo potpis za osnivanje PSS-a, ili nam neće biti isplaćene zarade. Čim su svi igrači i zaposleni ispunili tu "obavezu", isplaćene su nam plate, i to dve odjednom. Prvi i poslednji put u istoriji "Lavova" - kaže naš izvor

regedit
30/01/2006, 09:26
Novi direktor JP Skloništa Miodrag Stefanović počeo je da oprema stan parama firme. Kako je saznao Glas, direktor je kupio posuđe u "Ce marketu", verovatno fabrike "Metalac", u vrednosti nekoliko desetina hiljada dinara, i to na fakturu preduzeća, a zatim je sve to odneo u stan.

- On je došao u firmu pre oko tri meseca i kako to, valjda po zakonu ide, dobio je stan u zakup na šest meseci. A kako mu to nije bilo dovoljno rešio je da počne opremanje stana od kuhinje. Kupio je dva kompleta posuđa za po dvadeset i nešto hiljada dinara. U početku su svi mislili da je to nabavio za bife firme, iako se tamo samo služe kafa, piće i sokovi. Kada su shvatili o čemu se radi ljudi su jednostavno bili zatečeni jer do sada nisu videli ništa slično. Šerpe, lonci, tiganji...Izdao je nalog da se sve odnese u njegov stan - priča za Glas izvor iz poslovodstva ove firme.

Mala plata - 90.000 dinara

Prema njegovim rečima tu nije bio kraj jer je direktor uzeo i televizor iz preduzeća.
- Posle dobrog jela, izgleda da voli da se zavali u fotelju i gleda televiziju. Izgleda da mu je bilo mnogo da odvoji od svoje plate, koja je svega oko 90 hiljada dinara, pa je odlučio da uzme televizor iz firme i premesti ga u svoj novi dom. Mislim, da je ovo stvarno nezapamćeno - naglasio je naš sagovornik.

Kako nam je rekao uoči praznika, za novogodišnju prezentaciju Stefanović je kupio više od 50 flaša viskija, ručne satove, mobilne telefone, parfeme, kravate, kaiševe, novčanike, kalendare i to sve bez ponuda, javnog oglašavanja i konkursa, iako je po zakonu o Javnim nabavkama bio obavezan da to da uradi.

- Za ovakvo stanje isključivo je kriva Vlada Republike Srbije koja je zarad političke trgovine smenila prethodnog direktora Milinka Šljivančanina, koji je firmu, već na ivici propasti, doveo da izuzetno dobrih poslovnih rezultata, kakvim ne mogu da se pohvale i veća javna preduzeća.

- Ali, zato je doveden čovek koji po stručnim kvalifikacijama nije dorastao da bude direktor jednog javnog preduzeća - zaključio je naš izvor i pozvao nadležne da reaguju pre nego što bude kasno.

Šerpe kupljene namenski

Miodrag Stefanović demantovao je da oprema stan o račun firme i istakao da je već uobičajeno "da kadgod dođe novi direktor sve se zatalasa".

- Pripremamo se da izdamo poslovni prostor za ketering, odnosno dostavljanje hrane, tako da je ovo posuđe upravo zbog toga namenski kupljeno - "pojasnio" je direktor šta se dešava sa posuđem i televizorom.

Probaće da se bave keteringom

Na pitanje zašto opremaju prostoriju posuđem ako planiraju da izdaju, Stefanović je rekao da žele da pokušaju da se bave keteringom.
- I posuđe se ne nalazi u mom stanu, već je u firmi. U drugom slučaju mi spremamo prostorije preduzeća, a sala, gde je bio TV, treba da se rekonstruiše, kako bi tu bila nova prostorija Upravnog odbora jer oni trenutno nemaju gde da zasedaju - objasnio je Stefanović i dodao da je TV tu, ali da je privremeno uklonjen iz sale, dok se ne sredi prostorija. On tvrdi da su bile javne nabavke za rokovnike, kalendare, planere, da su kaiševi, novčanici, parfemi... kupljeni u malim količinima "po par komada", dok su ostale stavke išle preko kompenzacije


glas

regedit
30/01/2006, 14:54
Šefovi diplomatija Evropske unije podržaće danas u Briselu platformu Evropske komisije o novim praktičnim merama za jačanje procesa pridruženja Zapadnog Balkana evropskim strukturama, posebno kroz stvaranje regionalne zone slobodne trgovine.

Ta regionalna integracija treba još bolje da usaglasi tržište i privrede Srbije i Crne Gore sa evropskim standardima i pripremi ga za uključivanje u ekonomsko i tržišno ustrojstvo Unije, ocena je zvaničnika u Misiji Srbije i Crne Gore pri EU u Briselu.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta, kaže da je reč o jednom od verovatno najboljih poteza EU, i to iz više razloga. "Prvi razlog je taj što je u SFRJ postojao jak ekonomski nacionalizam koji se posle preneo na nove države. Sve te države kažu da žele da idu ka EU, ali u isto vreme se zatvaraju, pa tako Bosna i Hercegovina ima prosečnu carinsku stopu od 6,5 odsto, a Srbija i Crna Gora skoro 10. S druge strane, pomenut korak značio bi ne samo testiranje spremnosti zemalja za evropski put, jer će se sutra naći pod još jačim udarom konkurencije, već i stimulans za razvoj ekonomije i privredni rast u regionu", kaže Prokopijević.

"U celoj priči biće i dobitnika i gubitnika. Konkrurentne firme i grane će dobro proći, ako sve i bude sprovedeno, jer su pomenute zemlje već potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, ali ih ne primenjuju, a manje konkurentni će lošije proći. Nesumnjivo je, međutim, da će profitirati svi građani pomenutih zemalja jer će dobiti kvalitetnije ili jeftinije proizvode, ili oboje. Pojedinačne zemlje su male da bi na njihovim tržištima mogle nastati firme koje bi mogle u budućnosti da makar na regionalnom nivou budu neke veličine. Način za napredak je povezivanje firmi iz različitih zemalja i zajednički nastup, kako kod kuće, tako i na spoljnim tržištima", kaže Prokopijević.

"Hrvatska tehnološki razvijenija"

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić kaže da bi ostvarivanje predloga Evropske komisije omogućilo prodor hrvatskih proizvoda na tržišta susednih zemalja jer je Hrvatska tehnološki razvijenija od tih zemalja, prenosi Internet-strana business.hr.

Mesić je rekao da pominjanje multilateralnog sporazuma, kakav je poslednji, odmah otvara pitanja o stvaranju nove Jugoslavije, ali dodaje da bi onaj ko bi hteo da stvara novu Jugoslaviju bio proglašen ludim. "Ali, razumljivo je da moramo da poslujemo i stvaramo dobrosusedske odnose ako želimo u Evropu. Zbog toga moramo imati dobrosusedske odnose, a najbolji su kada poslujemo", rekao je Mesić, ocenio da je važno sa svakom od zemalja koje je predložila Evropska komisija bude sklopljen bilateralan sporazum i dodao da je o predlogu razgovarao i s premijerom Ivom Sanaderom, za B92 javlja Jelica Greganović.

"Plivač u bazenu s krokodilima"

U slučaju spajanja Merkatora, Delte i Agrokora došlo bi do ujedinjavanja slovenačke paradržavne svojine s balkanskim tajkunima, objavljuju slovenačke Finance. U komentaru posvećenom mogućem ujedinjenju Delte, Merkatora i Agrokora, kolumnista lista Igor Lavš, direktor firme Interfinanz Beograd, jedne od firmi-kćerki Nove ljubljanske banke, a u Financama se predstavlja kao biznismen i nekadašnji političar Saveza socijalisticcke omladine Slovenije, u članku "Plivač u bazenu s krokodilima" podseća i na načine na koji su Miroslav Miškovich, predsednik delte, i Ivica Todorić, predsednik Agrokora, izgradili imperije i uspeli u ozloglašenim režimima Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, kada su pobeđivali samo najlukaviji, najprepredeniji, hrabri i beskompromisni.

"Zalaganja Igora Bavčara, na čelu Istrabenca, koji poseduje većinski paket Merkatora, za povezivanje Delte, Agrokora i Merkatora nesumnjivo je jedan od najdrskijih poslovnih poteza koje su slovenački biznismeni sebi priuštili, ne samo na tržištima SFRJ, već i van Slovenije uopšte", piše Lavš i dodaje da Agrokor, Delta i Merkator nisu obična preduzeća i da u svojim državama imaju uticaj koji mnogo prevazilazi privredne razmere i često je pomeren i na političko područje.

"Divlje devedesete su na Balkanu ostavile ogroman pečat, pre svega u promeni sistema vrednosti i poslova. Nije slučajno što se strani investitori u države SFRJ skoro nikada ne odlučuju za partnerske odnose s lokalnim tajnkunima, već po pravilu pokušavaju da preuzmu deo ili cele njihove poslovne imperije", piše Lavš, koji zbog toga pohod Bavčara na Balkan vidi kao drzak i dodaje da je posebno vredna divljenja njegova odlučnost da uđe na velika vrata i oproba se u utakmici s vrhunskim igračima. Zbog toga Lavš zaključuje da će, ako Bavčaru uspe u ugri s tako prepredenim igračima kakvi su Mišković i Todorić, sve buduće privredne i političke igre na slovenačkom terenu izgledati kao malo ozbiljnije zagrevanje, za B92 prenosi Jelica Greganović.

I o Hagu, Kosovu i Crnoj Gori

Ministri EU ponovo će pozvati vlasti SCG i Bosne i Hercegovine da preduzmu odlučne korake da preostali optuženi, a posebno Ratko Mladić i Radovan Karadžić, izađu pred Haški sud jer bi time bila uklonjena glavna prepreka za približavanje tih zemalja Uniji.

Šefovi evropskih diplomatija tražiće od vođa Kosova da zajedno ulože snažne napore u primenu standarda i odigraju konstruktivnu ulogu u nalaženju rešenja za status Pokrajine.

Od vlasti i opozicije u Crnoj Gori biće zahtevan konsenzus za održavanje referenduma u skladu s međunarodnim standardima, da bi način održavanja i ishod referenduma dobili legitimitet i održivost, s porukom da je to od presudne važnosti za stabilnost i brzinu napredovanja Crne Gore ka EU.


b92

regedit
30/01/2006, 14:54
Srbija: Poželjne japanske firme
30. januar 2006. | 13:05 | Izvor: Beta
Beograd -- Više od 70 odsto građana Srbije volelo bi da u Srbiju dođe što više japanskih firmi.

Više od 50 odsto građana želelo bi da radi za neku od japanskih firmi, saopštili su danas predstavnici Japanskog privrednog foruma na predstavljanju istraživanja rađenog u saradnji sa agencijom Medija Galup na uzorku od 1.000 ispitanika. Više od 80 odsto ispitanika želi jaču političko-ekonomsku saradnju Srbije i Japana.

Direktor Medija Galupa Srbobran Branković naveo je da su ispitanici kao najbolje osobine Japana naveli političku neutralnost, ekonomsku stabilnost i bogato kulturno nasleđe. Kao osobine tipične za japanske firme, 31 odsto ispitanika navelo je visoku tehnologiju, 19 odsto visok kvalitet proizvoda, 17 odsto dobru
platu, 13 odsto dobar odnos prema zaposlenima i 12 odsto sigurno zaposlenje.

Japanski poslovni forum broji pet članova, uglavnom japanskih firmi koje su na tržištu Srbije prisutne preko zastupnika

regedit
31/01/2006, 15:46
Bojana Lekić je u Poligrafu B92 potvrdila da je stan od televizije na kojoj radi dobila po ceni gotovo 10 puta manjoj od realne, ali je rekla da je sigurna da je ceo posao obavljen u skladu s postojećim zakonima.

"Ispada da ako neki stan košta 100.000 Poreska uprava određuje koliko treba platiti u oba slučaja. Treći slučaj, razlika između, na primer, 10.000 i 100.000 jeste 90.000, pa nova krivična prijava kaže da je firma trebalo da tih 90.000 zaračuna kao platu i na nju plati porez. E, pa to nije tačno", kaže ona.

Poreska policija podnela je krivične prijave protiv rukovodilaca RTV BK telekom zbog utaje poreza od 9,5 miliona dinara. Bivši direktor te televizje Aleksandar Zeremski tereti se da je omogućio Bojani Lekić da stan koji je televizija platila 180.000 evra otkupi za 20.000. U istoj krivičnoj prijavi Bojana Lekić se kao direktor tereti da je Dejanu Panteliću i Ivanu Zeljkoviću, novinarima te televizije, omogućila da stanove, koje je kupila telvizija, otkupe po mnogo nižoj vrednosti od realne.

Međutim, Bojana Lekić kaže da se radi o montiranom procesu, a kao dokaz za to navodi hajku pojedinih medija koji u nepotpisanim tekstovima objavljuju navode do kojih su mogli da dođu isključivo državni organi. "Tamo se kaže da se radi o poreskoj utaji. Da bi se nešto utajilo, morate nešto sakriti i mora da postoji namera. Pošto su ti ugovori išli u Poresku upravu, ništa nije utajeno i zbog toga tvrdim da se radi o montiranom procesu", kaže ona.

Bojana Lekić je ponovila i da se protiv TV BK vodi hajka i odbacila navode da ta televizija neumereno često izveštava o aktivnostima Pokreta snaga Srbije, čiji je lider Bogoljub Karić vlasnik tog medija.


a koga bas interesuje ovo nadjebavanje, A BILO JE ODLICNO...

neka procita

http://www.b92.net/info/emisije/poligraf.php?nav_id=186996&yyyy=2006&mm=01

regedit
31/01/2006, 15:47
Odlukom MMF Srbija bez duga?
Trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom trebalo bi da se okonča 6. februara za kada je zakazana sednica Borda direktora. Očekuje se da će u Vašingtonu biti doneta pozitivna odluka, koja će za Srbiju značiti otpis oko 700 miliona dolara od Pariskog kluba.


Informacija o održavanju sednice Borda direktora nalazi se i na sajtu MMF-a, a potvrdio ih je i Mlađan Dinkić, ministar finansija, koji kaže da je Vlada Srbije ispunila sve o čemu se dogovorila sa ovom finansijskom institucijom i da sada čeka sednicu Borda direktora i dobre vesti iz Vašingtona.

Srpski parlament je, da podsetimo, pred kraj godine usvojio budžet za 2006. godini i paket reformskih zakona iz oblasti finansija i zdravstva, što je bio uslov za pozitivan ishod pregovora.

Naknadno je zbog MMF-a promenjen i Zakon o javnom dugu. Tako su penzioneri umesto u obveznicama, prvu od šest rata duga dobili prošlog meseca u kešu, dok je odložena isplata duga penzionerima zemljoradnicima. U međuvremenu, izabran je i privatizacioni savetnik za NIS. Ispunjen je i zahtev o imenovanju članova upravnih odbora u 38 preduzeća izdvojenih iz javnih preduzeća, a tako je omogućen početak njihove privatizacije. I svih osam javnih preduzeća dostavilo je svoje poslovne planove za ovu godinu, po kome rast zarada ne sme da bude viši od 10,3 odsto.

regedit
31/01/2006, 15:48
Tokom boravka u opštini Inđija, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju i Crnu Goru Harald Hiršhofer sastao se s najuspešnijim lokalnim privrednicima, među njima s predstavnikom firme Invej, čija se fabrika cigareta nalazi u Inđiji.

To je bio prvi put da je jedan međunarodni zvaničnik posetio firmu čiji je vlasnik Predrag Ranković, poznat i kao Peconi, koji je poznat po bogatstvu i po hapšenju u vreme akcije Sablja, kada se postavljalo pitanje porekla njegove ogromne imovine i članstvu u Surčinskom klanu.

Ni predstavnike MMF-a ni lokalnu samoupravu nije brinulo poreklo novca, a predsednik opštine Inđija Goran Ješić kaže da je Srbija bila u tranziciji i da ima mnogo sumnjivog kapitala, a da je posao lokalne samouprave političara iz Srbije da uposle građane kroz kompanije. "Moj zadatak je da uposlim ljude, a Ranković je bio oslobođen. Bilo je nešto nepravilnosti oko poreza, ali nije moj posao da znam i to su bile smešne sume novca“, kaže Ješić.

Osnovu Rankovićevog bogatstva predstavlja preduzeće Invej, a generalna direktorka Bojana Radovanović kaže da to preduzeće postoji od 1993. i da se bavilo trgovinom. "Potom smo krenuli u investicije, kao što su Monus, kupovina Rubina i Albusa ili u zajedničke investicije. Želimo da stanovništvo uposlimo na najbolji mogući način", kaže direktorka.

Preduzeće Monus osnovano je 2001. kako bi na domaće tržište plasiralo novu marku cigareta, Fast.

regedit
31/01/2006, 15:48
BE*O*GRAD - Sve dok u Ba*nat*skom Dvo*ru, ili na ne*koj dru*goj lo*ka*ci*ji, ne sa*gra*di ve*li*ko pod*zem*no skla*di*šte pri*rod*nog ga*sa, Sr*bi*ja će bi*ti ve*o*ma za*vi*sna i ne*spo*koj*na zi*mi, čak i u vre*me ka*da ne*ma "le*de*nih ta*la*sa", ka*kav nas je za*de*sio pro*te*klih da*na.
U na*šem su*sed*stvu, ali i ši*rom Evro*pe, ve*ći*na ze*ma*lja po*o*dav*no se sna*šla i za*hva*lju*ju*ći ve*li*kom bro*ju pod*zem*nih skla*di*šta, po*sti*že dva efek*ta: zi*mi, u vre*me ve*li*kih po*tre*ba zbog gre*ja*nja, ni*ka*kve kra*će ne*sta*ši*ce ne mo*gu da ome*tu ni to*pla*ne, ni in*du*stri*ju, jer se gas ko*ri*sti iz ta*kvih de*poa. S dru*ge stra*ne, skla*di*šta ga*sa pu*ne se le*ti, ka*da je po*nu*da tog ene*r*gen*ta naj*ve*ća, a nje*go*va ce*na naj*ni*ža.
- Iz*grad*nja skla*di*šta ga*sa u Sr*bi*ji je naš na*ci*o*nal*ni pri*o*ri*tet - po*ru*či*li su ne*dav*no i pred*sed*nik Sr*bi*je Bo*ris Ta*dić, i mi*ni*star ene*r*ge*ti*ke Ra*do*mir Na*u*mov.
Ide*ja o iz*gra*nji ve*li*kog skla*di*šta u Ba*nat*skom Dvo*ru, sta*ra je bar de*se*tak go*di*na. Tek ne*dav*no, kon*kret*ni pla*no*vi su ozbilj*no uvr*šće*ni u spi*sak Evrop*ske ko*mi*si*je i Svet*ske ban*ke, kao "ne*što što tre*ba fi*nan*sij*ski po*dr*ža*ti".
Ko*li*ko je "te*ška" ta in*ve*sti*ci*ja, ni*ko u Sr*bi*ji u ovom tre*nut*ku ne mo*že da ka*že pre*ci*zno. Pre*ma mi*ni*stru Na*u*mo*vu, ra*di se o ula*ga*nji*ma od 70 do 250 mi*li*o*na do*la*ra. U NIS su, do ne*dav*no tvr*di*li da je to "po*sao od oko 180 mi*li*o*na do*la*ra". U ju*nu pro*šle go*di*ne su u "Lu*ko*i*lu" nu*de*ći kre*dit NIS-u od oko 600 mi*li*o*na do*la*ra, ra*ču*na*li da bi sa 200 mi*li*o*na do*la*ra mo*glo da bu*de "po*pu*nje*no i kom*plet*no za*vr*še*no" skla*di*šte ga*sa Ba*nat*ski Dvor...
Osim ce*ne, ne*po*zna*to je i ko*li*ko bi vre*me*na tre*ba*lo da se na*pra*vi, i u rad pu*sti ta*kvo skla*di*šte. Na ne*dav*nom sku*pu "ener*ge*ti*ča*ra, vi*ce*pre*mi*jer Mi*ro*ljub La*bus pro*ce*nio je da bi već za zim*sku se*zo*nu 2.006 - 7. Sr*bi*ja mo*gla da iz*gra*di pod*zem*ne re*zer*ve ga*sa. U JP "Sr*bi*ja*gas" či*ji je pri*o*ri*tet snab*de*va*nje ga*sa i ga*si*fi*ka*ci*ja ze*mlje, Ba*nat*ski Dvor je "rad*ni za*da*tak".
Vi*še struč*nja*ka iz obla*sti ene*r*ge*ti*ke pod*se*ti*lo je pro*te*kle ne*de*lje, da je skla*di*šte ga*sa u Ba*nat*skom Dvo*ru bu*kval*no uni*šte*no "bez*ob*zir*nim ra*u*bo*va*njem u 1991. i 1992. go*di*ni". Sad ta pod*zem*na osta*va mo*ra da se i gra*đe*vin*ski pot*pu*no pre*ra*di i da se u nje*ga upum*pa ko*li*či*na ga*sa za ko*ju se ozbilj*no pret*po*sta*vlja da vre*di "oko sto mi*li*o*na do*la*ra". Eks*per*ti za ga*sne po*slo*ve u NIS, i na Fa*kul*te*tu za teh*no*lo*gi*ju u No*vom Sa*du tvr*de da se pod*zem*na skla*di*šta, ka*kvo je i na*še u Ba*nat*skom Dvo*ru, mo*gu iz*gra*di*ti za ma*nje od de*vet me*se*ci, pod uslo*vom da je go*to*va sva teh*nič*ka i in*ve*sti*ci*o*na do*ku*men*ta*ci*ja, i da su obez*be*đe*na sred*stva.
U de*cem*bru je vi*še zva*nič*ni*ka Sr*bi*je na*go*ve*sti*lo da će ovaj po*sao u Ba*nat*skom Dvo*ru bi*ti "ra*đen" za*jed*no sa ne*kim od ve*li*kih stra*te*ških part*ne*ra, ka*kvi su, na pri*mer "Ga*sprom", MOL, OMV, "Lu*ko*il"... U ja*nu*a*ru je ne*ko*li*ko naj*vi*ših funk*ci*o*ne*ra "apo*stro*fi*ra*lo" neo*p*hod*nost oslon*ca na "ru*skog part*ne*ra". Opo*nen*ti su uz*vra*ti*li da je i ga*si*fi*ka*ci*ja Sr*bi*je, pa i skla*di*šte u Ba*nat*skom Dvo*ru to*li*ko ve*li*ki po*sao, pre*ma ne*kim pro*ce*na*ma ukup*no vre*dan naj*vi*še pet mi*li*jar*di do*la*ra, da sve mo*ra da ide jav*no, ten*de*rom, bez una*pred obe*ća*nog mo*no*po*la. Ove ras*pra*ve, na*ža*lost, u vre*me kad zi*ma po*pu*šta, ne uve*ra*va*ju po*tro*ša*če da će sle*de*će zi*me ima*ti sta*lan do*tok ga*sa, u ko*li*či*na*ma ko*je su do*volj*ne za sve i po ce*na*ma ko*je će bi*ti po*volj*ne.

RU*SI MA*LO ŠA*LjU
SNAB*DE*VA*NjE pri*rod*nim ga*som još ni*je nor*ma*li*zo*va*no i mi da*nas do*bi*ja*mo sa*mo 8,6 ume*sto obe*ća*nih de*set mi*li*o*na kub*nih me*ta*ra ga*sa dnev*no.
TO je ju*če re*kao La*zar Đur*đe*vić, teh*nič*ki di*rek*tor JP "Sr*bi*ja*ga*sa".
- Ne znam šta se do*ga*đa. Na*šA pri*vre*da je u te*škoj si*tu*a*ci*ji jer ne mo*že*mo da joj obez*be*di*mo do*volj*no ga*sa - ka*zao je Đur*đe*vić.
U pe*tak je, u vre*me po*se*te Alek*san*dra Me*dve*de*va, jed*nog od čel*nih lju*di "Ga*spro*ma", bi*lo na*ja*vlje*no da će već od po*ne*delj*ka is*po*ru*ke ru*skog ga*sa Sr*bi*ji bi*ti (po*sle de*set da*na) vra*će*ne na uobi*ča*je*nu ko*li*či*nu od de*set mi*li*o*na ku*bi*ka dnev*no.

regedit
31/01/2006, 15:51
BE*O*GRAD - Stra*ho*va*nja svih vla*da u re*gi*o*nu da će Bri*sel za ze*mlje Za*pad*nog Bal*ka*na or*ga*ni*zo*va*ti "pri*prem*ni raz*red za in*te*gra*ci*je" pre ne*ko*li*ko da*na po*tvr*di*li su zva*nič*ni*ci Uni*je.
Isti*ne ra*di, ovaj pred*log još ni*je i zva*nič*ni stav, s ob*zi*rom da ide*ja o no*vim me*ra*ma po*treb*nim da se na Za*pad*nom Bal*ka*nu "kon*so*li*du*je sta*bil*nost i po*ve*ća pro*spe*ri*tet", tek tre*ba da bu*de na dnev*nom re*du vla*da svih 25 ze*ma*lja Uni*je.
Ono što prak*tič*no tre*ba da se na Bal*ka*nu de*si je*ste da sve ze*mlje pot*pi*šu re*gi*o*nal*ni Spo*ra*zum o slo*bod*noj tr*go*vi*ni.
Ovaj do*ku*ment de*li*mič*no se raz*li*ku*je od već po*sto*je*ćih spo*ra*zu*ma ko*ji bi*la*te*ral*no, uglav*nom, po*sto*je u re*gi*o*nu. Na*i*me, Evro*pa sma*tra da ze*mlje Za*pad*nog Bal*ka*na tre*ba i prak*tič*no da pri*me*ne ono za šta se de*kla*ra*tiv*no za*la*žu, a to je ujed*na*ča*va*nje ca*rin*skih sto*pa, od*no*sno istin*ska li*be*ra*li*za*ci*ja tr*ži*šta. Po*red to*ga, od svih ze*ma*lja re*gi*o*na bi*će za*tra*že*no po*ve*zi*va*nje fir*mi i za*jed*nič*ki na*stu*pi, ka*ko u ze*mlji, ta*ko i u ino*stran*stvu.
Evrop*ska uni*ja pla*ni*ra i da pro*ces u okvi*ru Evrop*ske po*ve*lje o ma*lim pred*u*ze*ći*ma bu*de pro*du*žen za još tri go*di*ne za dr*ža*ve za*pad*nog Bal*ka*na. Ovaj po*sao bi*će iz Bri*se*la fi*nan*sij*ski pot*po*mog*nut sa oko 60 mi*li*o*na evra, ko*ji će u ovoj go*di*ni bi*ti upla*će*ni Evrop*skom fon*du za ju*go*i*stoč*nu Evro*pu.
Bri*sel je, ka*ko je pro*šlog pet*ka za*klju*či*la Evrop*ska ko*mi*si*ja, od*lu*čan da se, u bu*duć*no*sti "po*bri*ne da pri*o*ri*te*ti nje*ne po*li*ti*ke za Za*pad*ni Bal*kan bu*du sra*zmer*ni nje*noj fi*nan*sij*skoj po*mo*ći".
Ka*ko se, isti*na ne*zva*nič*no, ovih da*na mo*glo ču*ti u srp*skim dr*žav*nim in*sti*tu*ci*ja*ma, od*lu*ka Bri*se*la o zah*te*vu za br*zo za*klju*če*nje re*gi*o*nal*nog Spo*ra*zu*ma o slo*bod*noj tr*go*vi*ni, za*pra*vo je od*go*vor na sve ono što bi se u ovom re*gi*o*nu mo*glo de*si*ti, od*no*sno na naj*no*vi*ju ini*ci*ja*ti*vu Ko*mi*si*je da se pot*pu*no eli*mi*ni*šu po*ten*ci*jal*ne po*sle*di*ce ko*je se mo*gu ja*vi*ti na*kon re*fe*ren*du*ma u Cr*noj Go*ri, pre*go*vo*ra o sta*tu*su Ko*sme*ta i slič*no.

regedit
31/01/2006, 18:56
NAMAMLjEN agresivnim reklamama na TV i bilbordima po gradu, penzioner Stevan Momčilović Moma (65) krenuo je prošlog četvrtka u prvu banku koja obećava "laki keš". "Uđeš, izađeš - i gotovo", ponavljao je u sebi kao i slogane "Ne čekajte Deda Mraza", "Zašto ja ne mogu da podignem kredit" i ostale.

Napolju ciča zima, u novčaniku još ledenije. Momčilović već 55 godina nije verovao u Deda Mraza, mada su u reklamama napominjali da će se javljati još do kraja januara. Poštar mu je u sredu doneo oko 15.000 dinara, što znači da mu ukupna penzija nije mala za naše uslove - ukupno oko 30.000.

Stevan je poneo isečak od penzije i ličnu kartu. Jer, "nema žiranata, ma kakva hipoteka...". U banci "Intesa", bivšoj "Delti", slio se raznoliki svet.

- Ja došao po keš - prijavio se Moma na šalteru.

- Koliko godina imate i šta radite? - upitala je šalterska službenica.

- Penzioner, 65 godina - odgovorio je.

- Nažalost, dajemo kredit samo licima do 62 godine, kako bi ga vratili do vaših godina - bila je kategorična bankarka.

Stevan je ušao, izašao i osećao se - gotovo. "Šetnja" do "Vojvođanske", Rajfajzen", HVB, "Komercijalne", "Sosijete ženeral" i još nekih banaka.

- Jedan moj prijatelj, 48 godina, uzeo je kredit kod vas pre pet meseci - pokušao je u "Rajfajzen banci".

- Vi imate 65 - odvratio je službenik.
- Imam, ali taj moj prijatelj je umro pre nedelju dana, a ja sam, ovako mator, još živ i nemam nameru da umrem.

U banci nisu imali sluha za ovakvo mudrovanje. U "Hipo alpe adrija banci" samo što nisu zahtevali DNK od eventualnih žiranata za kredit. U petak, ista ona filijala banke "Intesa", Momčilović je na pult istresao papire.

- Ovo je snimak sa EKG, ovo su nalazi krvne slike, hoćete li i rezultate mokraće? - upitao je. - Eto, holesterol je u redu, glukoza, trigliceridi imam 4,5 miliona eritrocita...

- Da li ste vi normalni? - zaprepastila se službenica.

- Nisam. Ovi nalazi su moji žiranti - odgovorio je Stevan. U 65. godini života, pored Deda Mraza, Momčilović više nije verovao ni u bankarske ni druge naše institucije.

- Smatram da je u pitanju nedozvoljena diskriminacija penzionera - kaže Đura Perić, predsednik Sindikata beogradskih penzionera. - Deo penzionera i štedi kod raznih banaka. Upozorili smo i Ministarstvo finansija na ovu pojavu i očekujemo da će dati neki nalog bankama kako penzioneri ne bi bili građani drugog reda. Ovako se ponižavaju i ruši im se dostojanstvo.

- Smrt je, inače, nepredviđena pojava i može da zadesi i mlađe - zaključio je Perić. - Nije na bankama da procesuju koliko će ko da živi, a poznato je da one i osiguravaju svoje kredite.

regedit
31/01/2006, 18:58
BE*O*GRAD - Te*le*vi*zi*ja "Pink", sva tri pro*gra*ma RTS, TV BK i B92 dr*že oko 80 pro*ce*na*ta vred*no*sti TV re*klam*nog tr*ži*šta, ko*je je pr*o*šle go*di*ne pr*o*ce*nje*no na 60 mi*li*o*na evra!
Naj*ve*ći me*dij*ski "za*lo*gaj", me*đu*tim, ima TV "Pink", ko*ja je, pre*ma gru*boj pro*ce*ni, za*gri*zla čak 40 od*sto, ili, oko 24 mi*li*o*na evra od ukup*nog TV mar*ke*tin*škog ko*la*ča!
Na dru*gom me*stu je RTS, či*ja sva tri pro*gra*ma, uče*stvu*ju u te*le*vi*zij*skom tr*ži*štu sa 13 do 15 pro*ce*na*ta, ili, od 7,8 do de*vet mi*li*o*na evra, dok pre*ma pro*ce*ni Dar*ka Bro*ći*ća, di*rek*to*ra agen*ci*je AGB Nil*sen Me*di*ja Ri*srč, tre*će i če*tvr*to me*sto, sa 10-11 pro*ce*na*ta, od*no*sno, mar*ke*tin*škom za*ra*dom od oko 6,5 mi*li*o*na evra, de*le TV B92 i BK te*le*kom.
Sve osta*le te*le*vi*zi*je, a u Sr*bi*ji ih ima oko 200, de*le "mr*vi*ce", od*no*sno pre*o*sta*lih dva*de*se*tak pro*ce*na*ta, ili oko 13 mi*li*o*na evra.
Ko*mer*ci*jal*ne sta*ni*ce za EPP mo*gu iz*dvo*ji*ti 20 od*sto pro*gra*ma, od*no*sno dva*na*est mi*nu*ta po sa*tu, dok je za ogla*ša*va*nje na jav*nom ser*vi*su pred*vi*đe*na po*lo*vi*na te mi*nu*ta*že. - Ce*ne re*kla*ma sko*či*le su oko 20 od*sto, ali je i nji*hov broj opao za če*tvr*ti*nu, sko*ro tre*ći*nu - ob*ja*šnja*va Bro*ćić - Te*le*vi*zi*je su "skre*sa*le" ogla*ša*va*nje na kom*pen*za*ci*ju, a po*vu*kli su se uglav*nom sit*ni ogla*ši*va*či. Za*me*nik di*rek*to*ra Mar*ke*tin*ga RTV B92 Je*le*na Mi*lo*še*vić po*tvr*đu*je da su te*le*vi*zi*je no*vu go*di*nu po*če*le ve*ćim ce*na*ma ogla*sa.
- Po*ve*ća*li smo ce*ne za 30 od*sto. Pro*seč*na ce*na se*kun*de je 3500-4000 di*na*ra, dok je je*dan rej*ting po*en u pro*se*ku 60 evra - ka*že za*me*nik di*rek*to*ra mar*ke*tin*ga RTV B92, po*tvr*div*ši da je pro*ce*na AGB o uče*šću te ku*će u TV tr*ži*štu "pri*lič*no tač*na".
U RTV BK Te*le*ko*mu ka*žu da ce*ne svo*jih ogla*snih uslu*ga još ni*su po*ve*ća*li. Da*li su po*nu*du za spon*zo*ri*sa*nje Svet*skog pr*ven*stva u fud*ba*lu: zlat*ni spon*zor za re*kla*mi*ra*nje, uoči i to*kom SP, tre*ba*lo bi da pla*ti 900.000 evra, dok bi obič*ni spon*zor za re*kla*mu tre*ba*lo da iz*dvo*ji 280.000.
I naTV "Pink", ko*ji je od ja*nu*a*ra is*ta*kao no*vi ce*nov*nik, u sport*skom de*lu pro*gra*ma re*kla*me su naj*pa*pre*ni*je. "Se*ča fud*bal*ske utak*mi*ce A re*pre*zen*ta*ci*je ko*šta 30.000 di*na*ra po se*kun*di, dok za re*kla*mu, po prin*ci*pu "sli*ka u sli*ci", tre*ba iz*dvo*ji*ti 25.000 di*na*ra.
Trend kon*ti*nu*i*ra*nog ra*sta TV tr*ži*šta, će se na*sta*vi*ti, u pro*se*ku za 15-20 od*sto, pro*ce*nju*je Bro*ćić. Za raz*li*ku od TV, ra*dio kao me*dij je*dva op*sta*je. Sa uče*šćem od 3,6 mi*li*o*na evra, ko*ji se de*le na pre*ko 500 ra*dio sta*ni*ca ovaj me*dij je u ne*za*vid*nom po*lo*ža*ju. Me*dij*ska re*gu*la*ci*ja tre*ba da sma*nji kon*ku*ren*ci*ju i ukup*ni audi*to*ri*jum, a sa*mim tim i bu*dže*te ra*dio sta*ni*ca.
Uče*šće štam*pe u ukup*nom me*dij*skom tr*ži*štu po*sled*njih go*di*na naj*br*že ra*ste, i u 2005. je izo*si*lo 20 pro*ce*na*ta, ili 18 mi*li*o*na evra. Ipak smo i da*lje ja*ko da*le*ko od za*pad*no*e*vrop*skih ze*ma*lja, gde je tr*ži*šte štam*pe ja*če od te*le*vi*zij*skog, osim u Ita*li*ji, iz*ra*zi*to te*le*vi*zij*skoj ze*mlji, u ko*joj je od*nos štam*pa*nog i TV tr*ži*šta po*la-po*la.
Ma*ri*ja Sta*no*je*vić, ko*or*di*na*tor u me*dij*skim is*tra*ži*va*nji*ma u "Stra*te*džik Mar*ke*tin*gu" ka*že da pra*će*nje tr*ži*šta 14 dnev*nih no*vi*na i oko 130 ne*delj*nih i re*vi*jal*nih iz*da*nja po*ka*zu*je da se broj re*kla*ma u štam*pi po*ve*ća*va, i da je do*la*zak no*vih iz*da*vač*kih ku*ća do*bar znak, za*to što će se, sma*tra ona, tr*ži*šte uve*ća*ti, a kon*ku*ren*ci*ja po*ja*ča*ti.
- Naj*ve*ću za*ra*du ostva*ru*ju iz*da*va*či ko*ji ima*ju vi*še iz*da*nja, pa se ogla*ši*vač mo*že obra*ća*ti pre*ko spe*ci*ja*li*zo*va*nih iz*da*nja - ob*ja*šnja*va Ma*ri*ja Sta*no*je*vić. Za*kon o ogla*ša*va*nju mo*gao bi štam*pi ši*re da otvo*ri va*ta i zbog sit*nih ogla*ši*va*ča, ko*ji*ma je TV pre*sku*pa.

PI*VA*RE
PR*VU po*zi*ci*ju me*đu stra*nim ogla*ši*va*či*ma ne*pri*ko*sno*ve*no dr*ži "Prok*tor end Gembl". Me*đu pr*vih de*set do*ma*ćih ogla*ši*va*ča čak je tri po*di*zvo*đača pi*va, za*tim Grand ka*fa, Hen*kel, a me*đu nji*ma je i Dr*žav*na lu*tri*ja Sr*bi*je.

BAN*KE
"RAT žva*ka" ko*ji se vo*dio u dru*goj po*lo*vi*ni de*ve*de*se*tih, sme*nio je "rat ka*fa", po*tom je usle*dio "rat pi*va*ra". Oče*ku*je se da ove go*di*ne na sce*nu stu*pe ban*ke i pre*u*zmu pri*mat u ogla*ša*va*nju svo*jih uslu*ga - ka*že Bro*ćić.

regedit
01/02/2006, 16:36
BEOGRAD - Podzemno skladište gasa Banatski Dvor za više od mesec dana trebalo bi da bude izdvojeno iz javnog preduzeća "Srbijagas". Na taj način stvorili bi se uslovi da se lakše pronađu strani partneri za njegov završetak - najavio je juče Miloš Tomić, direktor "Srbijagasa" i dodao da bi skladište trebalo da bude spremno za čuvanje gasa do sledeće grejne sezone. Da imamo skladište gasa, Srbija se poslednjih dana ne bi suočavala sa problemima u snabdevanju domaćih potrošača. Isporuke gasa ni juče nisu u potpunosti normalizovane, pa već više od dve nedelje dobijamo 8,6 miliona kubika gasa dnevno umesto deset miliona. Najviše je oštećena privreda koja će, prema prvim procenama, imati milionske gubitke.

Tomić ističe da je planirano da se do jula ili avgusta završi tehnički deo poslova. "Posle toga uslediće upumpavanje takozvanog "jastučnog" gasa. Kada se to završi, ubacićemo i oko 100 miliona kubika gasa koji ćemo koristiti sledeće zime da bismo imali redovne isporuke i u slučajevima kada se dese problemi u isporukama iz Rusije", objašnjava Tomić.

Za tehnički deo poslova oko skladišta gasa odnosno kupovinu opreme, prema ranijim procenama, potrebno je oko sedam miliona dolara i još 43 miliona za "jastučni" gas. Završetak prve faze omogućio bi skladištenje oko 300 miliona kubika gasa, što su zalihe za potrošnju od mesec dana. U drugoj fazi potrebno je uložiti još oko 80 miliona dolara da bi se kapacitet podigao na 800 miliona kubika.

S obzirom na to da su za završetak skladišta zainteresovani ruski "Gazprom" i mađarski MOL, posao bi, verovatno, brzo mogao da se privrede kraju. Potpredsednik "Gazproma" Aleksandar Medvedev izjavio je, prenose agencije, da je ova firme spremna da u Srbiju uloži čak dve milijarde dolara i da je dogovoreno sa potpredsednikom vlade Miroljubom Labusom da se deo para investira u gasovod Niš - Dimitrovgrad i skladište Banatski Dvor.

I vlada i predsednik Srbije podržali su ovaj posao svesni koliko bi to značio za redovno snabdevanje, ali će i samo oni, kako kažu upućeni, biti krivi za propadanje ovog posla. Sama činjenica da projekat skladišta nije dosad realizovan govori da postoje suprotstavljeni interesi stranih kompanija koji se preslikavaju na naše političke stranke zbog čega se sve odlaže.

Još jedna posledica loših političkih odluka je i ispumpavanje "jastučnog" gasa. "Završetak prve faze skladišta bio bi mnogo jeftiniji i brži da u vreme sankcija i vladavine Slobodana Miloševića nisu izvučene sve količine gasa iz Banatskog Dvora", kažu stručnjaci . Skladište gasa pravi se obično u starim ležištima, čija eksploatacija više nije dovoljno isplativa. Tada se ne crpi sav gas, već se ostavlja određena količina koja se naziva "jastučni" gas.

regedit
01/02/2006, 16:37
Ugrožena i obnova hidroelektrane "Đerdap"

"Gazprom" je juče saopštio da srpski dug ovoj kompaniji iznosi 235,2 miliona dolara. Na taj način Rusi su nas još jednom podsetili da bez njih nećemo moći da uradimo puno u ovom sektoru. Naime, još krajem 2003. dogovoreno je da se dug za gas od oko 250 miliona dolara delom prebije klirinškim potraživanjima SFRJ od SSSR, a da se ostatak od oko 50 miliona dolara uloži u gasovodni sektor Srbije. Deo naših potraživanja bio bi iskorišćen da nam Rusi za oko 100 miliona dolara obnove "Đerdap", što je jeftinije za oko 50 miliona dolara nego što su Rumuni platili za remont svoje hidroelektrane.

regedit
01/02/2006, 16:39
Dug 15 mi*li*jar*di do*la*ra
S. V., 31. januar 2006

BE*O*GRAD - Za pro*te*klih 11 me*se*ci Sr*bi*ja se do*dat*no za*du*ži*la za 1,1 mi*li*jar*du do*la*ra. Spolj*ni dug je sti*gao na svih 15,2 mi*li*jar*de do*la*ra i za*du*ži*va*nje se na*sta*vlja - na*veo je prof. dr Mla*đan Ko*va*če*vić, na pro*mo*ci*ji naj*no*vi*jeg bro*ja MAP In*sti*tu*ta eko*nom*skih na*u*ka.
Iz*ja*ve, uka*zao je, prof dr Ko*va*če*vić, po*je*di*nih zva*nič*ni*ka da su se u pro*šloj go*di*ni sma*nji*li du*go*vi ze*mlje su te*ška dez*in*for*ma*ci*ja. Dez*in*for*ma*ci*ja je na*pra*vlje*na ta*ko što su, ti zva*nič*ni*ci, već ura*ču*na*li od*bi*tak po osno*vu ot*pi*sa du*ga Pa*ri*skom klu*bu (700 mi*li*o*na do*la*ra), iako taj ot*pis još ni*smo do*bi*li.
- O tim zva*nič*ni*ci*ma i ute*me*lje*no*sti nji*ho*vih iz*ja*va naj*bo*lje go*vo*ri nji*ho*vo, svo*je*vre*me*no da*to obe*ća*nje, da će čim re*gu*li*še*mo dug sa Lon*don*skim i Pa*ri*skim klu*bom naš spolj*ni dug pa*sti sa ta*da*šnjih 12 na se*dam mi*li*jar*di do*la*ra. Ne da, da*kle, ni*je sma*njen dug, ne*go je po*ve*ćan - uka*zao je prof. dr Ko*va*če*vić.
U osvr*tu na te*ku*ća eko*nom*ska kre*ta*nja prof dr Pe*tar Đu*kić ured*nik MAP je pre*do*čio da će u ovoj go*di*ni naj*ve*ća ne*u*ral*gič*na tač*ka bi*ti in*fla*ci*ja. Mo*ne*tar*nim me*ra*ma in*fla*ci*ja vi*še, pre*do*čio je, ne mo*že da se pe*gla. A da ne mo*že po*tvr*di*la je i pro*šla go*di*na, ta*ko da je već sa*da ja*sno da su pla*no*vi dr*ža*nja in*fla*ci*je na jed*no*ci*fre*nom ni*vou ne*re*al*ni.
Prof. dr Mi*o*drag Ni*ko*lić uka*zao je da se oko in*du*strij*ske pro*iz*vod*nje da*ju, ta*ko*đe, pri*lič*no op*ti*mi*stič*ke prog*no*ze. In*du*stri*ja u pro*te*klih pet go*di*na, na*gla*sio je, ra*ste po go*di*šnjoj sto*pi od je*dan od*sto, a bu*du*ći još ni*je do*stig*nu*ta ni po*lo*vi*na obi*ma iz 1990, ima*mo na de*lu stag*na*ci*ju

regedit
01/02/2006, 16:39
Esmeralda Hernandes Aragones, predsednik Evropske komisije u SCG


Državna preduzeća prepreka na putu ka tržišnoj ekonomiji


Beograd - Oslanjajući se na dokument koji je Savet Evrope usvojio pre dva dana i koji stupa na snagu 10. februara Evropska komisija će dati uputstva na kojim reformama svaka zemlja treba da radi. U ekonomskom delu Srbija i Crna Gora treba da ispune tri ključna zahteva - održivu makroekonomsku stabilnost, uklanjanje sive ekonomije i restrukturiranje i privatizaciju velikih državnih kompanija - izjavila je na jučerašnjem brifingu za novinare predstavnik Evropske komisije u SCG Esmeralda Hernandes Aragones.
Prema njenim rečima, održiva makroekonomska stabilnost potrebna je da bi bilo nastavljeno fiskalno prilagođavanje radi smanjivanja spoljnih debalansa i inflatornih pritisaka, održavanja čvrste monetarne politike i odgovarajuće devizne politike, reforme penzionog sistema i sistema osiguranja. Eliminisanje sive ekonomije obezbediće jačanje upravljanja javnom potrošnjom i reformu poreskog sistema.
- Državna preduzeća su velika prepreka na putu ka tržišnoj ekonomiji. Svesni smo veličine socijalnog troška koji bi donelo njihovo restrukturiranje, ali to mora biti urađeno pre ili kasnije - ocenila je Aragones.
Kao glavne ciljeve ovog dokumenta ona je navela i dalji rad na primeni evropskih standarda u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije radi promovisanja trgovine, unapređenju zaštite potrošača, konkurencije, intelektualne svojine, unapređenju carinske službe, sistema javnih nabavki...
- Glavni cilj Komisije jeste da se uklone sve prepreke trgovini i investicijama, kao i da se promoviše ekonomski i socijalni razvoj. Jedna od ideja je da se unapredi proces zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i produže autonomne trgovinske mere koje omogućavaju zemljama Zapadnog Balkana da slobodno izvoze u EU - rekla je Aragones i dodala da su autonomne trgovinske mere produžene do 2010. godine.
Ona je ukazala i na značaj ispunjavanja evropskih pravila o poreklu robe jer je zbog njih nastao i problem sa izvozom šećera iz Srbije. Pravilima o poreklu robe predviđeno je da najmanje 51 odsto proizvoda mora biti proizvedeno u zemlji iz koje dolazi. Aragones je napomenula da će dijagonalna kumulacija otvoriti prostor za kombinovanje pravila o poreklu robe među zemljama. Punu korist od dijagonalne kumulacija zasad će imati samo zemlje koje imaju zaključen SSP.
- Regionalna trgovinska integracija je veoma važna za politiku EU i na istoj smo liniji sa inicijativom Pakta za stabilnost da se svi sporazumi o slobodnoj trgovini u regionu pretvore u jedan sporazum. Očekujemo da bude zaključen sredinom ili u drugoj polovini ove godine i da stupi na snagu 2007 - istakla je Aragones i dodala da će Komisija nastaviti da pruža pomoć SCG i BIH na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Novi instrument pomoći biće program IPA koji će zameniti CARDS. Reč je o predpristupnim sredstvima za zemlje kandidate i predkandidate za članstvo u EU. IPA program imaće pet komponenti. Prva će se odnositi na izgradnju institucija i stabilnost, a druga na regionalnu saradnju. Ostale tri namenjene su zemljama kandidatima kao što su Hrvatska i Makedonija. Na raspolaganju će im biti poljoprivredni, regionalni i socijalni fondovi. I. R.

regedit
01/02/2006, 16:39
Inflacija u 2006 iznad deset odsto


Beograd - Inflacija je prošle godine predstavljala najveći problem za kreatore ekonomske politike. Inflacija, inače ključni parametar makroekonomske stabilnosti bila je 2005. godine najviša u protekle četiri godine. Faktori nestabilnosti - cena nafte, količina novca na tržištu, troškovni pritisci i inflatorna očekivanja zajedno doprineli su da je prosečni mesečni rast inflacije tokom prošle godine bio 1,4 odsto. Sudeći prema ovogodišnjoj startnoj poziciji nije realno očekivati pad inflacije ispod deset odsto u ovoj godini- izjavio je juče, predstavljajući najnoviji broj biltena Mesečne analize i prognoze (MAP) Petar Đukić, saradnik Instituta ekonomskih nauka.
On je ukazao i na uticaj eksternih političkih okolnosti na realizaciju ekonomsko-političkih i razvojnih ciljeva Srbije, među kojima posebno mesto zauzima trogodišnji finansijski aranžman sa MMF. Saradnici MAP su posebno upozorili na nizak nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje i istakli da povećanje od jedan odsto ostvareno u 2005. godini predstavlja nastavak stagnacije. Dostignuti nivo industrijske proizvodnje pokazuje da još nisu savladani problemi iz 90-ih vezani za sužavanje domaćeg tržišta, a dugoročni oporavak industrije ne bi bio moguć ni uz rast od šest do sedam odsto u 2006. godini. Da bi se dostigao nekadašnji nivo, godišnja stopa rasta industrijske proizvodnje do 2015. godine trebalo bi da bude najmanje deset odsto.
Saradnik Instituta ekonomskih nauka Mlađen Kovačević izjavio je da je ukupan spoljni dug Srbije prošle godine uvećan za milijardu dolara i da je prešao 15,1 milijardu dolara. "Izjave pojedinih zvaničnika Vlade Srbije da su se u prošloj godini smanjili dugovi zemlje najveći je apsurd i potpuna dezinformacija", rekao je on i dodao da je prema podacima Narodne banke od januara do kraja novembra 2005. godine, Srbija uzela novih srednjoročnih i dugoročnih kredita u iznosu od oko dve milijarde dolara čime je premašila ukupan nivo zaduženja iz 2004. godine.

regedit
01/02/2006, 16:40
Srpski proizvodi na sajmu voća u Berlinu


Beograd - Pet preduzeća iz Srbije prvi put će predstaviti svoje proizvode na međunarodnom sajmu voća i povrća Frut logistika u Berlinu, koji se održava od 2. do 4. februara. U saopštenju Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) navodi se da će Poljoprivredno industrijski kombinat Južni Banat predstaviti program svežeg voća koji uključuje jabuke i breskve, Donimpeks sveže, organske, zamrznute i sušene trešnje i višnje, a Libertas program svežih i zamrznitih malina, kupina, višanja i šljiva. Preduzeće IGDA će predstaviti veliki asortiman šumskih i gajenih pečurki i tartufa iz Srbije, a Naturakop program svežeg voća i povrća koji uključuje karfiol, brokoli i šargarepu.
Na sajmu će biti 1.450 izlagača iz celog sveta, a očekuje se više od 30.000 posetilaca iz 100 zemalja. Kako se navodi, na sajmu će biti održan i 25. forum za proizvođače svežeg voća i povrća na kome će učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije. Beta

regedit
01/02/2006, 16:40
Lanjske poplave progutale 14 miliona evra
BEOGRAD - Šteta koja je nastala prošlogodišnjim poplavama u Banatu, posebno selima Jaša Tomić, Plandište, Sečanj i još nekoliko, procenjuje se na oko 14 miliona evra. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, vojvođanske oranice i naselja su i dalje ugrožene od voda koje već petu godinu redovno stižu sa severa, pa bi se mogla dogoditi repriza. Da bi se to sprečilo, potrebno je da se hitno reši problem nadležnosti i odrede sredstva za brzu sanaciju terena, kao i rekonstrukciju i održavanje sistema odbrane od poplava i čišćenje kanala.

U skupštinskom Odboru za poljoprivredu, međutim, ukazuju da bi štete od poplava u Vojvodini, ali i u drugim delovima Srbije, bile daleko manje kada bi se novac koji se za to izdvaja namenski koristio i kada bi se redovno održavali sistemi za odvodnjavanje. Poslanici tvrde da je najveći problem to što postoji sukob nadležnosti, kako između Ministarstva i "Srbijavoda", ili Vlade Srbije i lokalne samouprave, pa i u samim opštinama, tako da se na poplavljenim područjima, zapravo, niko ne oseća prozvanim da bilo šta preduzme. A to se, kažu, dogodilo i posle katastrofalnih poplava na jugu Srbije. U okolini Leskovca je, na primer, bilo poplavljeno oko 1.000 hektara oranica, a da niko nije odradio posao za koji je bio zadužen.

- Ceo sistem odbrane je ispušten. Od 2000. godine 20 puta su povećani doprinosi za odbranu od poplava. Naplata naknade je jedan odsto, pa niko više iz "Srbijavoda" i ne dolazi na sastanke na kojima se razgovara o ovim problemima - rekao je poslanik Dragan Rafailović. Zoran Tanasijević iz Ljiga smatra da bi svi koji dobijaju novac za odbranu od poplava morali da podnose izveštaje kako troše dobijene pare.

- Svi se žale da dobijaju malo para, ali niko ne kaže kako ih troši. Evo, prošle godine smo dobili 10 miliona dinara, a predsednik opštine je novac potrošio na neke dugove i - nikom ništa. Sad su seljaci ljuti, nekog će da "pojedu" - rekao je on.

regedit
01/02/2006, 16:41
Do kredita lako ali je vraćanje teško
Kreditna ponuda banaka u Srbiji namenjena stanovništvu jeste i velika i raznovrsna. Tako građani mogu da kupe stan, opreme ga, nabave nov ili polovan automobil, plate polaganje vožnje, odu na letovanje, finansiraju školovanje dece, plate venčanje, lečenje, pozajme gotovinu, i to sve na kredit. Koliko god da je lako doneti odluku o zaduženju, otrežnjenje usledi svakog meseca kada mora da se plati rata.

Bez obzira na potrebe i ponekad velike želje, treba imati na umu da mesečna rata koja se otplaćuje za kredit ne može da optereti više od 30 odsto mesečnih prihoda pojedinca ili domaćinstva. Gotovinski krediti odobravaju se i do 20.000 evra. Moguće je dobiti i i veći iznos, i u tom slučaju banka zahteva stavljanje hipoteke. Za pozajmicu mogu da konkurišu i građani koji nisu klijenti banke, ali je tada kamatna stopa veća. Široka je lepeza i potrošačkih namenskih kredita koje banke daju za kupovinu robe - bele tehnike, nameštaja, aparata za domaćinstvo, kompjutera, klima-uređaja, muzičkih instrumenata, nameštaja, aparata za domaćinstvo, ali i za plaćanje usluga - školarina, venčanje, lečenje, polaganje vozačkog... Kod ovih kredita obavezno je polaganje depozita ili učešće od 20 odsto. Na depozit banke zaračunavaju kamatnu stopu na godišnjem nivou od jedan do dva odsto. Namenski potrošački krediti odobravaju se i na osnovu izdate profakture firme koja je zaključila ugovor o poslovnoj saradnji s bankom.

U ponudi su i dva modela kredita za kupovinu automobila - da klijent obavezno prima zaradu preko banke gde je zatražio kredit, kao i da nema obavezu primanja redovne mesečne plate preko te banke. Takođe, ovi krediti se odobravaju za kupovinu i novih i polovnih automobila. Žiranti su obavezni, a praksa je da se iznos sa profakture uplati na račun auto-dilera. Građani mogu da dobiju kredit i za kupovinu motora i skutera, a iznos se takođe uplaćuje na račun dilera.

Dve su varijante stambenih kredita - sa deviznom klauzulom vezanom za evro i za švajcarski franak, sa depozitim i bez depozita, sa učešćem i bez njega, sa žirantima i bez njih, kao i sa osiguranjem kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i bez toga. Hipoteka je neizostavna. U posebnoj ponudi su i krediti namenjeni za rekonstrukciju i adaptaciju stanova. Svi krediti namenjeni stanovništvu uglavnom imaju deviznu klauzulu.

regedit
02/02/2006, 00:46
Iz*voz ve*ći 29 od*sto
N. Z., 1. februar 2006

ČA*ČAK - Pro*šlo*go*di*šnji iz*voz je po*ras*tao za 29,2 od*sto, uvoz je ma*nji 1,7 od*sto, a i spolj*no*tr*go*vin*ski de*fi*cit je sma*njen za 1,1 mi*li*jar*du do*la*ra u od*no*su na 2004. go*di*nu. De*fi*cit te*ku*ćeg ra*ču*na plat*nog bi*lan*sa ma*nji je za 800 mi*li*o*na do*la*ra i či*ni 8,5 od*sto bru*to do*ma*ćeg pro*iz*vo*da, a bio je 13,7 od*sto.
Ovo je u sredu iz*ja*vio Mla*đan Din*kić, po*sle pot*pi*si*va*nja ugo*vo*ra iz*me*đu Vla*de Sr*bi*je, Na*ci*o*nal*ne kor*po*ra*ci*je za osi*gu*ra*nje stam*be*nih kre*di*ta i Ča*čan*ske ban*ke.
- Ovo je de*ve*ti ugo*vor o kre*di*ti*ra*nju ko*ja dr*ža*va pot*pi*su*je sa ne*kom od ba*na*ka. U pr*vih ne*ko*li*ko me*se*ci ovog pro*gra*ma pla*si*ra*no je 16 mi*li*o*na evra. Ove go*di*ne oče*ku*je*mo tri pu*ta ve*ći obim, dok će to za*jed*no sa ko*mer*ci*jal*nim stam*be*nim kre*di*ti*ma kod ba*na*ka do*sti*ći oko 100 mi*li*o*na evra. Kre*di*ti će mo*ći da se odo*bra*va*ju i za grad*nju ku*ća, a ne sa*mo sta*no*va. Od 1. mar*ta tak*sa na hi*po*te*ku ume*sto sa*da*šnjih 80.000 di*na*ra iz*no*si*će sa*mo 2.000 di*na*ra, pa će i to bi*ti olak*ši*ca - re*kao je Din*kić.
Po nje*go*vim re*či*ma, od bor*da di*rek*to*ra MMF, ko*ji za*se*da u po*ne*de*ljak, oče*ku*je*mo po*volj*ne ce*ne, uz na*po*me*nu da su la*ne di*rekt*ne stra*ne in*ve*sti*ci*je bi*le 1,5 mi*li*jar*di do*la*ra.

SLE*DE NO*VE PRI*JA*VE
NA pi*ta*nje no*vi*na*ra o slu*ča*ju "Mob*tel" Din*kić je re*kao:
- To je stvar po*li*ci*je i pra*vo*sud*nih or*ga*na. Po*re*ska upra*va je pod*ne*la vi*še kri*vič*nih pri*ja*va, sle*de*će sed*mi*ce bi*će pod*ne*te još ne*ke. I u još ne*kim slu*ča*je*vi*ma pod*ne*te su kri*vič*ne pri*ja*ve, me*đu ko*ji*ma i pro*tiv po*re*skih in*spek*to*ra u Fi*li*ja*li Kra*gu*je*vac - na*gla*sio je Din*kić.

regedit
02/02/2006, 08:55
Према подацима Народне банке Србије, државни спољни дуг на дан 30. новембра 2005. године био је „тежак” 14,87 милијарди долара, oко 2.000 долара по становнику. По рачуници др Млађена Ковачевића, који помно прати наше економске односе са иностранством, укупан спољни дуг Србије прошле године је увећан за милијарду долара, тако да је до краја децембра већ премашио 15,1 милијарду долара. Од јануара до краја новембра 2005. године, Србија је узела нових средњорочних и дугорочних кредита у износу од 2,08 милијарди долара, чиме је премашила укупан ниво задужења из 2004. године.

Зависно од тога да ли о дугу говоре пословично обазриви економисти или представници економских власти, сума и тежина девизне задужености Србије различито се и тумачи. За већину аналитичара наше економске стварности, спољни дуг је огромно бреме и израз опште неефикасности српске привреде, чије последице могу бити веома непријатне. За политичаре, укупна сума наших дугова иностранству се смањује, а са опоравком економије тај терет ћемо све лакше подносити.

Оно што јавност сигурно занима јесте – да ли је државни дуг иностранству лане повећан или смањен. Очекивало се да ће нам договореним отписом око 700 милиона долара Међународни монетарни фонд за толико олакшати дужничко бреме. По рачуници професора Ковачевића, Србија може да рачуна на отпис 674 милиона долара, јер ће 26 милиона бити отписано Црној Гори. И кад нам наведену суму ММФ буде опростио, наш спољни дуг биће 14,2 милијарде долара, што је више него крајем 2004. године.

Почетком новембра о стању спољног дуга говорио је и први човек НБС Радован Јелашић. По његовој рачуници, додуше у еврима, од почетка јануара до краја септембра 2005. забележен је нето раст дуга Србије иностранству од 450 милиона евра. Тако је у то време укупна задуженост Србије у девизама достигла 11,3 милијарде евра, иако је у 2004. сведена на 9,8 милијарди евра. Дакле, у 2005. је Србија повећала обавезе према иностранству. Међу економистима има подоста и оних који упозоравају да би Србија могла да западне и у дужничку кризу. Министар финансија Млађан Динкић им је одговарао да нису у праву, јер од 9,6 милијарди евра, колико је на крају 2004. износио унутрашњи и спољни дуг Србије, спољни дуг је само 5,6 милијарди. За наведени износ дуга гарантује држава и она је обавезна да га враћа. Остатак, дакле око четири милијарде евра, јесте дуг грађана и предузећа за који они гарантују сопственом имовином. Са том рачуницом се слаже и гувернер Радован Јелашић, али ипак упозорава да је укупни спољни дуг са 55 процената лане сада достигао 60 процената бруто домаћег производа. Према његовим речима, управо је то чињеница која мора све да забрине. Јер, све више грицкамо будућност.

djavo
02/02/2006, 12:56
Kursna lista Narodne banke Srbije
Zemlja Važi za Oznaka Kupovni Srednji Prodajni
Evropska unija 1 evro EUR 86,8586 87,1200 87,3814
Australija 1 dolar AUD 54,1176 54,2804 54,4432
Kanada 1 dolar CAD 62,6822 62,8708 63,0594
Danska 1 kruna DKK 11,6361 11,6711 11,7061
Japan 100 jena JPY 60,8808 61,0640 61,2472
Kuvajt 1 dinar KWD 245,1556 245,8933 246,6310
Norveška 1 kruna NOK 10,7802 10,8126 10,8450
Švedska 1 kruna SEK 9,3997 9,4280 9,4563
Švajcarska 1 franak CHF 55,9044 56,0726 56,2408
Velika Britanija 1 funta GBP 127,4148 127,7982 128,1816
Amerika 1 dolar USD 71,6242 71,8397 72,0552

on est presque a 88 dinars pour 1 euros alors quil ya 6 mois on etait meme pas a 84.. c grave nul, inflation, inflation...

regedit
03/02/2006, 08:51
Za oživljavanje proizvodnje devet milijardi dinara kredita


BEOGRAD -

Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici program rada Fonda za razvoj. Zbog finansijske discipline koja je podignuta na mnogo viši nivo, Fond će i bez sredstava iz budžeta, privrednim subjekima moći da odobri kredite u vrednosti od devet milijardi dinara što je za trećinu više nego u 2005. - izjavio je na konferenciji za novinare Predrag Bubalo, ministar privrede.
Prema njegovim rečima, kamatne stope na kredite kretaće se od jedan do tri odsto, zavisno od regiona i stepena nerazvijenosti. Preduzeća iz nerazvijenih opština mogu da računaju na 80 odsto sredstava Fonda za razvoj, uz kamatu od jedan odsto, dok će ostalima pozajmice biti odobravane uz kamate od tri odsto.
- Vlada je usvojila informaciju o davanju odobrenja Vlade za zaključivanje ugovora o kreditu između Erste banke i Fonda za razvoj. Erste banka je privatizovala Novosadsku banku i kao gest dobre volje ponudila je Fondu za razvoj povoljan kredit od 40 miliona evra na sedam godina sa jednom godinom grejs perioda i kamatnom stopom od 4,5 odsto. Ova sredstva će biti isključivo korišćena za podsticaj izvoza - kazao je Bubalo.
Vlada je, kako je rekao, usvojila Program korišćenja sredstava za podsticanje regionalnog razvoja, odnosno kreditiranje podsticanja zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u gradu Kragujevcu, opštinama Bor i Vranje i 13 najnerazvijenijih opština u Srbiji - Barajevo, Bosilegrad, Vlasotine, Žagubica, Lebane, Majdanpek, Medveđa, Niška Banja, Preševo, Svrljig, Sjenica, Trgovište, Tutin i Bujanovac.
Radomir Naumov, ministar rudarstva novinarima je kazao da je doneta Odluka o utvrđivanju energetskog bilansa Srbije za 2006. On je kazao da je energetska situacija u Srbiji "stabilna" što kako je rekao znači da EPS proizvodi dovoljno struje. Prema rečima ministra poljoprivrede Ivane Dulić- Marković, Vlada je usvojila i uredbe o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za investiranje u poljoprivredu i o korišćenju podsticajnih sredstava za unapređenje sela u 2006. Dve milijarde dinara predviđeno je za unapređenje stočarstva, izgradnju skladišnih kapaciteta i kupovinu nove poljoprivredne opreme i mehanizacije... Kako je kazala ministar poljoprivrede, planirano je da 750 miliona dinara bude investirano u raznovrsne vidove proizvodnje i aktivnosti koje doprinose unapređenju sela.

regedit
03/02/2006, 08:52
Gazirana voda Knjaz Miloš najbolji brend


Beograd - Najbolji brend u Srbiji u 2005. godini na osnovu istraživanja koje je obavila firma PGM Consult je mineralna voda Knjaz Miloš. Na vrhu lestvice od deset proizvoda nalazi se čak šest domaćih robnih marki. U konkurenciji za najbolji brend našlo se više od 2.500 proizvoda - rekao je na konferenciji za novinare Aleksandar Zorić, konsultant u PGM Srbija.
On je podsetio da se na drugom mestu našla "grand kafa" (prošle godine bilo je obrnuto), a zatim slede dva inostrana brenda, deterdžent za pranje sudova "fairy" i omekšivač "lenor". Na petom mestu je ulje "dijamant", a na šestom "začin C" koji je ostvario značajan napredak, imajući u vidu da ga prošle godine nije ni bilo među prvih deset. Na sedmoj poziciji je "coca cola", a na osmoj takođe internacionalni brend, "milka". Dve domaće robne marke, "eurocrem" Takovo i pašteta "karnex" zaključuju ovu rang listu deset najuspešnijih.
- U istraživanju je primenjen PGM model za praćenje stanja na tržištu tzv. " brzo trošećih " proizvoda koji uključuje merenje pet osnovnih pokazatelja uspešnosti robnih marki - prepoznatljivost, iskustvo, razmatranje kupovine, upotreba i lojalnost. Kada je reč o mineralnoj vodi Knjaz Miloš, na primer, za nju je čulo 98 odsto ispitanih, probalo je barem jednom 86 odsto, o kupovini razmišljalo 66 odsto, a koristi je više od 50 odsto ispitanika. Deo aktivnosti PGM predstavlja snimanje stanja na tržištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a ove godine počećemo da prikupljamo podatke i u Makedoniji - naglasio je Zorić

regedit
03/02/2006, 08:52
EPS: Nemamo novca za mazut


Zbog toga što su isporuke prirodnog gasa i dalje redukovane a zbog pada temperature potrošnja je poveća Javno preduzeće Srbijagas je od Panonskih elektrana zatražilo da izvrše supstituciju prirodnog gasa mazutom. U Srbijagasu tvrde da će isporuke gasa Panonskim elektranama biti svedene na nulu a Panonskim elektranama je upućen apel da se pripremi za isporuku toplotne energije dobijene iz mazuta. Sa druge strane, u Elektroprivredi Srbije kažu da toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, uprkos obećanjima, nisu nabavile potreban mazut.
- U Panonskim Termoelektranama-toplanama tvrde da mogu da obezbede proizvodnju toplotne energije isključivo korišćenjem prirodnog gasa ako isti dobijaju u potrebnim količinama od dobavljača Srbijagasa. Ukoliko se isporuke prirodnog gasa prekine Panonske TE-TO ne mogu da preuzmu odgovornost za proizvodnju toplotne energije. U takvim okolnostima, grejanje ova tri grada zavisiće od toga koliko Srbijgagas obezbedi prirodnog gasa ili lokalne toplane isporuče u rezervoare TE-TO odgovorajuću količinu mazuta - ističe u Elektroprivredi Srbije.
U slučaju da Panonske elektrane, opet potpale kotlove i potroše preostale količine mazuta može se desiti da usred zime Elektroprivreda Srbije ostane bez svojih rezervnih elektrana što u slučaju velike potrošnje može da dovede do redukcija, zaključuju u EPS

regedit
03/02/2006, 08:53
Vladini tajkuni stopirali ugovor sa Rusima


Beograd - Saša Vučić, lobista Gazproma, optužio je Vladu Srbiju da namerno nije htela da sklopi sporazum sa tom ruskom kompanijom o izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru kako bi omogućila Vojinu Lazareviću i Vuku Hamoviću da zarade milijarde dolara.
Vučić, koji više od dvadeset godina živi i radi u Švedskoj i Češkoj, istakao je da je u taj posao bila uključena i ruska Vlada i da razočaran odlukom Vlade Srbije, predsednik Rusije Vladimir Putin svojevremeno nije hteo da primi premijera Koštunicu.



- Da je taj posao bio realizovan cena gasa bila bi garantovana, 125 dolara po kubnom metru. Umesto toga Srbija danas, uz blagoslov ministra finansija Mlađana Dinkića, kupuje direktno gas od Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića i plaća više od 300 dolara po kubnom metru - rekao je Vučić na konferenciji za novinare DHSS, napominjući da nije član ni jedne stranke.


On je za prekid pregovora sa tom firmom optužio ministra finansija Mlađana Dinkića, šefa kabineta premijera Aleksandra Nikitovića i direktora NIS Željka Popovića.
Vučić je naveo su pregovori o izgradnji skladišta u Banatskim Dvoru bili gotovo završeni u novembru 2003. godine, ali se čekalo na novog ministra finansija zbog toga što je trebalo da se skladište gradi sa 200 miliona dolara koje je bivši SSSR dugovao bivšoj SFRJ. Prema njegovim rečima bilo je dogovoreno da se otpiše 240 miliona duga Srbije prema Gazpromu i 60 miliona dolara duga prema Slovačkoj, kao i da ruska kompanija investira 300 miliona dolara. To bi, kako ističe Vučić, rezultiralo upošljavanjem oko pet hiljada ljudi, a nakon sedam godina Gazprom bi svojih 50 odsto vlasništva prepustio Srbiji. Skladište bi za samo dve godine, prema njegovoj proceni vredelo, oko dve i po milijarde dolara.

Beograd - Kompanija za trgovinu strujom Enerdži fajnansing tim (EFT) ocenila je juče da su optužbe Vladana Batića i biznismena Saše Vučića na račun suvlasnika te kompanije Vuka Hamovića "nebulozne". "Nebulozne izjave Batića i njemu bliskih ‘biznismena’ ne komentarisemo", rekao je agenciji Beta direktor za komunikacije EFT Nenad Savić. On je naglasio da se EFT isključivo bavi trgovinom struje i da trenutno radi na projektu izgradnje termoelektrane Stanari kod Doboja u Republici Srpskoj. Beta


NIS: Bez komentara



Beograd - U Naftnoj kompaniji Srbije nisu želeli da komentarišu optužbe biznismena Saše Vučića izrečene na račun predsednika Uparvnog odbora te kompanije Željka Popovića. "NIS nema nikakav kometar na optužbe Vučića", rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji. Beta

regedit
03/02/2006, 08:53
Slobodna trgovina na Balkanu ispit zrelosti


Beograd - Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, izjavio je juče na konferenciji za novinare da će formiranje zone slobodne trgovine između zemalja Zapadnog Balkana predstavljati ispit zrelosti za ulazak tih zemalja u Evropsku uniju. "Ukoliko ne možete da ostvarite ekonomsku saradnju sa susedima, kako onda izdržati konkurenciju mnogo razvijenijih privreda", konstatovao je Đogović. On je podsetio da u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni trgovina sa Makedonijom, BIH i Hrvatskom učestvuje sa 12,7 odsto. "Srbija je u te zemlje izvezla robe u vrednosti 1,2 milijarde dolara, dok je vrednost uvezene robe iz tih zemalja oko 719 miliona dinara. Suficit od oko 456 miliona dolara ostvaren je u razmeni sa BIH, dok je u trgovini sa Makedonijom suficit iznosio 95 miliona dolara. Srbija je iz Hrvatske uvezla za oko 60 miliona dolara više robe nego što je izvezla", naglašava Đogović.
Prema rečima Miloja Kanjevca, direktora IZIT, deficit u spoljnoj trgovini od oko šest milijardi dolara upozorava na dužničku krizu. "U strukturi uvoza dominira roba široke potrošnje sa oko 47,3 odsto, dok je uvoz opreme pao sa 13,1 odsto u 2004. na devet odsto u prošloj godini", naglašava Kanjevac.
Vesna Paraušić, saradnik IZIT, ističe da je rast BDP povukao izrazit rast u trgovinskom, saobraćajnom i finansijskom sektoru. Ona ističe da je moguće ostvariti visok rast BDP i bez visoke stope inflacije

regedit
03/02/2006, 08:54
Srbija za zonu slobodne trgovine Balkana


Brisel - Srbija podržava inicijativu Evropske komisije za stvaranje jedinstvene zone slobodne trgovine na zapadnom Balkanu, izjavio je juče u Briselu potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus, koji je zatražio i liberalizaciju viznog režima od Evropske unije (EU). Labus je, posle susreta s evropskim komesarom Benitom Ferero-Valdner rekao da je predložio i da se odmah potpuno aktiviraju postojeći bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini, ne čekajući da sve zemlje regiona potpišu sporazume o stabilizaciji i pridruživanju. Labus je zatražio da EU bar uvede znatne olakšice za poslovne ljude regiona, da bi zona slobodne trgovine postala i od EU željeni "opipljiv korak" ka ubraznom pridruživanju zapadnog Balkana evropskim strukturama. Predlog o formiranju zone slobodne trgovine sadržan je u platformi Evropske komisije za ministarski sastanak EU-Zapadni Balkan, u martu, i Labus je istakao da je srpska strana "veoma zadovoljna što EU ponavlja svoju odlučnost da podrži proces iz Soluna, a to znači evropsku perspektivu svih zemalja zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju i Crnu Goru". On je dodao da je s evropskom komesarkom razgovarao i o praktičnim merama za realizaciju te strategije i preneo predloge Srbije o merama kako bi to tržište na Zapadnom Balkanu bilo efikasnije, uključujući liberalizaciju režima viza.


- Naše je mišljenje da nema slobodne trgovine ukoliko ljudi, ili bar poslovni ljudi, ne mogu slobodno da putuju. To je prepreka za slobodnu trgovinu i ako se ona brzo ne ukloni, nećemo imati pune efekte slobodne trgovine. Srbija preuzima obavezu da unapredi i političku stabilnost i klimu za investiranje i da na taj način privučemo i evropske investitore. Ali od Evropljana očekujemo da uklone te barijere za slobodnu trgovinu koje postoje. Srbija je načelno za to da se formira jedno jedinstveno tržište, a ne da imamo bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini. Ali mi tražimo da se, dok se to ne formira, postojeći bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini u potpunosti realizuju - naglasio je Labus.

Zagreb: Predlog EU politički, a ne ekonomski koncept



- Najnoviji prijedlog Evropske komisije o formiranju prostora slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana podigao je Hrvatsku na noge. Hrvatska gospodarska komora (HGK) ocjenila je da je prijedlog Evropske komisije više politički, a manje ekonomski koncept, te da je u ekonomskom smislu "opravdano govoriti o trgovačkoj zoni zemalja tzv. zapadnog Balkana u kontekstu organizacije CEFTA (Zona slobodne trgovine srednje Evrope), čiji je Hrvatska član. U saopćenju HGK upozorava se da je u političkom smislu koncept trgovačke zone na zapadnom Balkanu opasan, jer pokazuje da EU ni danas nema jasnu koncepciju oko rješavanja pitanja odnosa, prije svega Srbije i Crne Gore, statusa Kosova i Bosne i Hercegovine, ali i dinamike priključenja tih zemalja EU.

regedit
03/02/2006, 08:55
Mostovi kod Beške pokreću srpsku privredu


Beograd - Projektna dokumentacija kojom je Konzorcijum domaćih građevinskih firmi na čelu sa Mostogradnjom, konkurisao na tenderu za izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg mosta preko Dunava kod Beške, ocenjena je kao najbolje tehničko rešenje, a i cena od 46 miliona evra bila je najpovoljnija. Drugoplasirano tehničko rešenje ponudila je francuska firma Vinči, ali je ona za više od deset miliona evra skuplja od nas. Zato očekujemo da će Evropska banka za obnovu i razvoj, koja finansira ovaj projekat, posao poveriti Mostogradnji - rekao je generalni direktor Mostogradnje, Branko Knežević na jučerašnjoj konferenciji za novinare upriličenoj povodom proslave 61 godine postojanja firme

On je naglasio da je jedino Mostogradnja ponudila kao rešenje čeličnu konstrukciju mosta, koja je znatno jednostavnija za održavanje i kvalitetnija od betonske koju je nudila konkurencija. Ušteda je pronađena i u sistemu montaže s obzirom na to da će se radovi odvijati na više lokacija a elementi sklapati po metodologiji koja se primenjuje u brodogradnji.
- U ovoj godini, vrednost radova koje Mostogradnja izvodi sa 1.700 radnika u zemlji iznosi oko 500 miliona dinara, u planu je sklapanje ugovora vrednih još oko 700 miliona dinara, a ukupna vrednost radova koje izvodimo u inostranstvu, Rusiji, Maroku i Libiji je oko 13 miliona evra. Ipak, posao izgradnje mostova kod Beške od vitalnog je značaja ne samo za Mostogradnju, već i za Konzorcijum koji će uposliti oko 6.000 radnika, ali i za srpsku privredu u celini jer je poznato da pokretanje građevinarstva povlači za sobom angažovanje još 27 industrijskih grana. Za domaće građevinare, taj posao znači i pribavljanje referenci bez kojih ne možemo da konkurišemo na inostranom tržištu - podseća Knežević i dodaje da je upravo to razlog što je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić predložio i podržao formiranje konzorcijuma domaćih firmi za izgradnju mostova kod Beške.


Rekordi za Ginisa



Mostogradnja je osnovana 1945. godine kao preduzeće za popravku mostova pri Jugoslovenskoj železnici, ali se ubrzo osamostalila i postala u svetu poznata firma po graditeljskim dometima. Mnogi mostovi koje je projektovala i izgradila i danas predstavljaju svetske rekorde. Takav je most koji povezuje kopno sa ostrvom Krf, koji se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda zbog luka koji je sa 390 metara raspona, najveći na svetu. Osim toga, od sedam najvećih lučnih betonskih mostova, tri je izgradila ova srpska firma.

regedit
03/02/2006, 08:56
Predstavnici PR agencije MMD čiji je klijent kompanija Japan tobako internešnel uputili su prošle nedelje na adrese novinara beogradskih redakcija anketu, uz napomenu da je reč o internom istraživanju. Od novinara se očekuje da odgovore na pitanje kakve informacije imaju o predstojećoj privatizaciji Duvanske industrije Senta, kao i ko su najozbiljniji kandidati za kupovinu te fabrike. U ponudi su i pitanja koji su glavni problemi duvanske industrije u Srbiji i kako novinari ocenjuju dosadašnju saradnju sa kompanijom JTI. I mada u agenciji MMD kažu za Danas da je reč o internom istraživanju, simpatično je da se anketiranje obavlja u trenutku kada se Japan tobako internešnel pojavljuje kao jedan od učesnika na tenderu za kupovinu većinskog udela u Duvanskoj industriji Senta koja je prošle godine, zajedno sa Monusom iz Inđije, dobila licencu za proizvodnju duvanskih proizvoda. Stručnjaci su tada procenili da će se zbog dobijanja licence ova fabrika uskoro naći na meti potencijalnih kupaca iz inostranstva jer je to najlakši način da i te kompanije dođu do licence, s obzirom na to da su ih kriterijumi i način bodovanja na prethodnom tenderu ostavili van konkurencije.
Tender za prodaju DIS, koji je otvoren 28. novembra, u nadležnosti je Agencije za osiguranje depozita. Vladislav Cvetković iz te Agencije kaže za Danas da prijavljene kompanije sada analiziraju dokumentaciju o Duvanskoj industriji Senta, a rok za podnošenje obavezujućih ponuda je 6. mart.


Na tender su se prijavile četiri kompanije - Japan tobako internešnel, Imperijal tobako, Tvornica duhana Rovinj i jedna luksemburška kompanija.
- Posle dostavljanja ponuda tenderska komisija bi trebalo u roku od dve nedelje da proglasi prvoplasiranog i onda se sa tom kompanijom kreće u pregovore - ističe Cvetković.
Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, pobednik će biti izabran na osnovu tri kriterijuma. Prvi kriterijum je da učesnik na tenderu ima iskustvo u proizvodnji cigareta od najmanje pet godina. Zatim, potrebno je da minimum neto prihoda ostvarenog prodajom duvanskih proizvoda iznosi 50 miliona evra. u poslednjoj godini za koju poseduje finansijske izveštaje. Potrebno je i da učesnik na tenderu nije jedan od preostala tri vlasnika licence za proizvodnju cigareta u Srbiji. Analizirajući poslovne rezultate kompanija koje učestvuju na tenderu nije teško ustanoviti da JTI, Imperijal i TDR ispunjavaju kriterijume (do podataka o četvrtoj firmi nismo uspeli da dođemo). Na rang-listi svetskih proizvođača cigareta JTI se nalazi na trećem, a Imperijal na četvrtom mestu.
Javnost možda neće začuditi ukoliko JTI bude pobednik na tenderu, imajući u vidu da je reč o kompaniji većoj od ostalih koje su u konkurenciji, ali treba podsetiti da se i pre početka tendera u medijima spekulisalo da će JTI biti kupac Duvanske industrije Senta. Te sumnje pospešilo je i otkriće televizije B92, koja je utvrdila da je ova kompanija finansirala put nekoliko novinara beogradskih medija u Japan prilikom posete ministra finansija Mlađana Dinkića kada je ovaj najavio realizaciju velike japanske investicije u 2006. godini. S obzirom na to da, osim Sente, druga velika i ozbiljna interesovanja japanskih firmi za ulaganje u Srbiju nisu registrovana, spekuliše se da je reč o kapitalu sa kojim će JTI ući na srpsko tržište.

Imena članova tenderske komisije - tajna



Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, već je formirana tenderska komisija za izbor najpovoljnijeg ponuđača na tenderu, ali se njihova imena kriju od očiju javnosti kako ne bi bili izloženi bilo kakvom pritisku. Danas takođe nezvanično saznaje da komisija iz nepoznatih razloga ne održava sastanke u punom sastavu. Za tender je angažovan i finansijski savetnik, kompanija Balkan Advajzori. Vladislav Cvetković iz Agencije za osiguranje depozita podseća da je imenovanje članova tenderske komisije u nadležnosti Ministarstva finansija. On navodi da je komisija imenovana, ali da Agencija nema ovlašćenja da iznosi imena članova u javnost i dodaje da to "ne znači da su tajna". U Ministarstvu finansija su nam rekli da je imena članova tenderske komisije rano objavljivati jer je tender još uvek u toku, kako se ne bi uticalo na tok postupka.
JTI: Ne komentarišemo tender koji je u toku



Goran Pekez, predstavnik JTI u Srbiji i izvršni direktor Japanskog poslovnog foruma, izjavio je nedavno da je "globalna politika te kompanije da ne komentariše tendere dok su oni u toku", ali i da se nada da će japanske kompanije ubrzo naći put do srpskog tržišta.

regedit
04/02/2006, 12:00
„Delta“ izlazi na Londonsku berzu
Na godišnjem skupu „Delta holdinga“ najavljeno je da će u naredne tri godine ta poslovna grupacija raditi intenzivno na tome da se nađe među vodećim firmama na Londonskoj berzi.


Predsednik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković istakao je da će „Delta“ nastaviti da bude lider u regionu, ali da će ove godine najviše raditi na tome da izađe na vodeću poziciju na Londonskoj berzi.

„Mi ne možemo da stanemo, jer onaj ko stoji pada, te zato moramo da idemo u nove investicije, a dokle - ja ne znam“, kazao je Mišković. Kao najveći nedostatak srpske privrede, Mišković je naveo neobučen stručni kadar, ocenivši da je neophodno da Srbija postane velika učionica.

Kao strateške delove u koje će holding ubuduće ulagati, naveden je agrar, gde će se na oko 25.000 hektara kupljenog poljoprivrednog zemljišta, primeniti uvozna mehanizacija i najmodernija đubriva. Ove godine će početi i izgradnja prvog šoping mola u Srbiji, na površini od 80.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu, a 2007. godine na 200.000 kvadrata na Autokomandi. U naredne tri godine holding će da investira 605 miliona evra u izgradnju 800.000 metara kvadratnih poslovnog prostora. „Delta holdingu“ od juče je priključena i trgovinska kuća „C market“, koja je uključena u grupu „Delta M“ tog holdinga.

regedit
04/02/2006, 12:01
Beograd - Često mi postavljaju pitanja gde su granice razvoja Delta holdinga. Mogu reći da je nama dovoljno da budemo lider u regionu, ali ne smemo da stanemo jer bi to značilo pad. Zato moramo da se razvijamo dalje, a to znači ulaganje u nove programe i nove ideje. Ako pitate gde je kraj, mogu samo da kažem da u razvoju Delte nema kraja - tako je svoj slavljenički govor, upriličen povodom proslave 15 godina postojanja kompanije, juče završio predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković.
On je ocenio da je Srbija siromašna zemlja kada je reč o prirodnim bogatstvima kao i da nema stručnu radnu snagu. "Umesto da avionima za London i Pariz putuju privrednici i ugovaraju poslove, kako je bilo osamdesetih godina, danas putuju studenti koji u inostranstvu ostaju", konstatovao je Mišković i dodao da je potrebno da Srbija postane velika učionica.
- U vreme Miloševića došlo je do velike čistke direktora. Zatim je usledila demokratska revolucija i još veća čistka direktora u vreme DOS. To su dve velike čistke direktora, a poznato je da su direktori nosioci razvoja svakog društva - naglasio je Mišković i dodao da je danas malo dobrih direktora.
On je ocenio i da je radnička klasa u Srbiji veoma razmažena. Mišković je podsetio da to potiče iz vremena samoupravljanja "kada su dolazile vlasti koje su se udvarale radničkoj klasi jer su želeli glasove i zato danas imamo štrajkove, blokade puteva i različite uticaje te radničke klase koji se veoma negativno odražavaju na stanje naše privrede".
- Veliki investitori ne žele da dođu u zemlju gde nema reda. Tražimo od države da se to pitanje brzo reguliše kako bismo bili sigurni da imamo jasno definisane zakone neophodne za naš budući razvoj - istakao je Mišković.
Direktor Delta M Grupe Ivana Veselinović rekla je da holding zapošljava 15.800 radnika i da u 2006. u kompaniji očekuju prihod od oko 1,4 milijardi evra.
- U prošloj godini kompanija je investirala oko 220 miliona evra. Ove godine investicije bi mogle da premaše 260 miliona. Prekjuče smo postigli dogovor da Delta ostane u sektoru osiguranja pa je sa Đenerali grupom usaglašeno strateško partnerstvo u Delta osiguranju sa vlasničkim udelom 50 prema 50 odsto. Pored kor biznisa na značaju će dobiti i non kor poslovi - rekla je Veselinović.
Kada je reč o Delta M grupi, ona je podsetila da je u prošloj godini ostvaren promet u vrednosti od 836 miliona evra, a da se ove godine očekuje da prihod od prometa premaši 1,16 milijardi evra. Komentarišući poslovanje lanca Delta M, Veselinović je podsetila da je prekjuče C market formalno priključen toj grupi. U planu Delte je razvoj prodajne mreže kroz gradnju tržnih centara i velikih šoping molova, površine oko 800.000 kvadrata, za šta će u naredne tri godine biti obezbeđeno 605 miliona evra.

regedit
04/02/2006, 12:01
Vrhovni sud nije vraćao dozvolu za rad Astra banci


Beograd - Vrhovni sud Srbije demantovao je juče informacije koje su se pojavile u medijima, da je sedam puta vraćao dozvolu za rad Astra banci, kao i da je o oduzimanju dozvole odlučivao samo u slučajevima Astra banke i Kreditno-eksportne banke. U saopštenju se navodi da je slučaj Astra banke Vrhovni sud razmatrao tri puta, i da je tada tužba uvažena i poništeno rešenje o oduzimanju dozvole za rad, ali "ni u jednom od ta tri predmeta sud nije odlučio da se Astra banci vrati oduzeta dozvola". U prethodna četiri od sedam predmeta oduzimanja dozvole za rad Astra banci, kako se navodi, odlučivao je Savezni sud, koji je poništio rešenje Narodne banke Jugoslavije, a u jednom od njih je toj banci i vratio dozvolu za rad. U saopštenju se takođe navodi da Vrhovni sud nije odlučivao o dozvolama samo u predmetima koji se odnose na Astra banku i Kreditno-eksportnu banku jer su takođe rešeni predmeti koji se odnose ne oduzimanje dozvola za rad i Kapital banci i Raj banci.

regedit
04/02/2006, 12:02
Po uzoru na Pariski i Londonski klub poverilaca


Novi Sad - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić podržao je inicijativu koju je Privredna komora Srbije uputila Vladi Srbije da se dugovi preduzeća prema bankama koje su postale državno vlasništvo na regulišu u skladu sa dogovorom o otpisu duga prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca.
- Tako bi pod ravnopravnim uslovima i država i privreda regulisali svoje dužničke obaveze. Osim toga, predlog PKS bi i mnogim vojvođanskim firmama, kao što su Hemofarm, Sintelon, Toza Marković, Livnica, Potisje i druge, omogućio da uspešno servisiraju svoje obaveze, izjavio je Pajtić u razgovoru sa predsednikom Privredne komore Srbije Slobodanom Milosavljevićem i predsednikom Privredne komore Vojvodine Nikolom Stojšićem.
Milosavljević je istakao da bi država, kao većinski vlasnik u bankama u kojima je stekla akcije po osnovu konverzije potraživanja, trebalo da isti model otpisa i reprograma duga primeni i prema krajnjim dužnicima poverilaca Pariskog i Londonskog kluba, a to znači otpis 66 odsto duga prema Pariskom klubu i 62 odsto prema Londonskom klubu. Na taj način bili bi stvoreni uslovi da se uredno servisiraju dugovi, što bi ujedno bilo i pravedno rešenje koje bi obezbedilo rasterećenje privrede i njen oporavak.
Na sastanku u IV APV dogovoreno je da se podrže i sinhronizuju akcije na projektima u kojima Vojvodina učestvuje u okviru Evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa. Jedan od tih projekata jeste osposobljavanje reke Begej za plovidbu i rečni transport. Dogovoreno je da na tom projektu zajedno rade pokrajinska vlada i PKV I PKS.

regedit
04/02/2006, 12:03
Ukrajinci kradu gas namenjen Srbiji


Novi Sad - Srbija se još uvek nalazi u režimu redukovane isporuke gasa iz Rusije, pa umesto 10 miliona kubnih metara gasa dnevno stiže oko 8,6 miliona kubika. Dešava se nešto što nije pod našom kontrolom, odnosno izvesne količine gasa uzima Ukrajina. To ne pogađa samo nas, već i Grčku, Tursku i Italiju, koje su takođe u režimu redukovane isporuke - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Miloš Tomić, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas i dodao da je od Vlade Srbije zatraženo da odobri poskupljenje gasa za stanovništvo sa 15,11 na 19,72 dinara po kubnom metru.
Prema njegovim rečima, kapaciteti kojima su opterećeni tranzitni gasovodi nikada nisu bili veći, jer Gazprom želi da puštanjem velikih količina gasa u cevi zadovolji sve svoje potrošače. Tomić je podsetio da je prilikom prošlonedeljne posete zamenika predsednika Gazproma Aleksandra Medvedeva dobijeno obećanje da će se snabdevanje gasom stabilizovati, ali do toga nije došlo. Srbiji je, prema Tomićevim rečima, ostalo da jedino svakodnevnom diplomatskom aktivnošću, pre svega kroz kontakte s ambasadama Ukrajine i Rusije, pokuša da utiče na rešenje krizne situacije.
Tomić je naglasio da će za oko mesec dana skladište gasa Banatski Dvor biti izdvojeno iz sastava Srbijagasa a da će strateški partner za izgradnju podzemnog skladišta biti dobijen nakon tendera na kome će moći da učestvuju svi zainteresovani.
- Deo poslova u vezi sa izgradnjom skladišta gasa Banatski Dvor biće završen do jula ili avgusta ove godine. Nakon toga sledi ubacivanje 100 miliona kubika gasa koji će se koristiti naredne zime ukoliko isporuka prirodnog gasa iz Rusije bude smanjena. Završetak prve faze izgradnje skladišta Banatski Dvor omogućilo bi skladištenje oko 300 miliona kubika gasa, što su zalihe za potrošnju od mesec dana. U drugoj fazi izgradnje biće uloženo još oko 80 miliona dolara kako bi se kapacitet podigao na 800 miliona kubika gasa

regedit
04/02/2006, 22:42
Beograd -- Košarkaš Vlade Divac po drugi put pokušava da od malih akcionara kupi neko preduzeće, ali nailazi na prepreke.

Ovog puta Divac želi da kupi Večernje novosti, čijim je akcionarima ponudio da otkupi njihove akcije, ali iz Vlade tvrde da se još nisu stekli uslovi za prodaju akcija te kompanije i da je svako trgovanje akcijama pre rešenja spora pred Trgovinskim sudom nelegalno i nelegitimno. Kako B92 nezvanično saznaje, to je Divcu sinoć saopšteno u Vladi Srbije.

Vlade Divac sastao se danas s članovima Asocijacije malih akcionara Večernjih novosti, koji poseduju 40 odsto kapitala te kompanije. Oni su se s Divcem dogovorili da na sledećoj sednici Skupštine akcionara on zastupa njihov udeo u kompaniji, i to sve dok ne počne prodaja akcija. Zastupnik malih akcionara Dragan Tomić kaže da ne zna ko će na kraju biti kupac, ali da im je bitna namera Divca da učestvuje u kupovini akcija, bilo sam, bilo s još nekim investitorem.

Divac je rekao da je spreman da pod jednakim uslovima otkupi sve akcije kompanije Večernje novosti, pri čemu se nezvanično pominje 2.500 evra po akciji.

Divac je pre više od godinu dana hteo da kupi i akcije Knjaz Miloša, ali je njegova ponuda, posle niza peripetija, propala. Na pitanje zbog čega se posle afere s Knjazom Milošem odlučio da učestvuje u privatizaicji u Srbiji, Divac kaže da je Srbija njegova zemlja i da želi da učestvuje u stvaranju boljeg društva i standarda. "Imam izbor gde ću da investiram, i ja sam odlučio da to bude ovde", kaže Divac.

Divac je ponudio da kupi akcije Večernjih novosti, ali je iz Vlade obavešten da to nije moguće dok se ne steknu uslovi. Ministar privrede Predrag Bubalo rekao je da prodaje ne može biti do okončanja spora pred Trgovinskim sudom, o tome koliko od državnih 30 odsto pripada državnoj zajednici, a koliko Srbiji.

U Večernjim novostima postoji još jedna, dvostuko manja, grupa akcionara okupljena u kontzorcijum koji zastupa glavni i odgovorni urednik Manojlo Vukotić. Ta grupacija nije pokazala nameru da akcije proda Divcu, a Vukotić nije želeo da komentariše najnoviju ponudu, uz obrazloženje da se to ne tiče grupe akcionara koju on zastupa.

regedit
04/02/2006, 22:43
Do*la*zi vre*me
onih ko*ji zna*ju
Mar*ko Č. Pre*le*vić, 4. februar 2006

"KOM*TREJD" vi*še ni*je pod*sta*nar. Jed*na od naj*ve*ćih srp*skih in*for*ma*tič*kih kom*pa*ni*ja, a ve*ro*vat*no i je*di*na ko*ja se u tom po*slu ba*vi svim seg*men*ti*ma - "od a do š" - sku*ći*la se u No*vom Be*o*gra*du, u tro*sprat*nom zda*nju na*sta*lom po za*mi*sli ar*hi*tek*te Mi*še Di*mi*tri*je*vi*ća. "Kom*trejd teh*no*lo*ški cen*tar" pro*sti*re se na de*vet hi*lja*da kva*drat*nih me*ta*ra i ima ob*lik bro*da. Spo*lja pre*ko*o*ke*an*skog, a iz*nu*tra sve*mir*skog.
- Use*lje*njem u no*vi pro*stor ot*po*či*nje*mo no*vu fa*zu raz*vo*ja "Kom*trejd gru*pe", ali i in*for*ma*tič*kog bi*zni*sa u Sr*bi*ji - ka*že Ve*se*lin Je*vro*si*mo*vić, pred*sed*nik Kom*pa*ni*je "Kom*trejd grup". - Ovo je pr*vi obje*kat u re*gi*o*nu, u ko*jem se pod jed*nim kro*vom mo*gu do*bi*ti kom*plet*na re*še*nja iz obla*sti IT in*du*stri*je. Od ku*po*vi*ne har*dve*ra i go*to*vih soft*ver*skih re*še*nja ve*li*kih svet*skih kom*pa*ni*ja, do pro*jek*to*va*nja i iz*ra*de pro*gra*ma "po me*ri" kli*jen*ta.
Sve*tli rad*ni pro*stor, sa otvo*re*nim "bok*so*vi*ma" iza ko*jih za*po*sle*ni ne*u*mor*no tip*ka*ju po ta*sta*tu*ra*ma, "osun*čan" je pa*stel*nim bo*ja*ma, a čak i lju*ba*zno obez*be*đe*nje no*si kra*va*te sa zna*kom fir*me. Go*spo*din Je*vr*o*si*mo*vić ne skri*va po*nos. "Kom*trej*dov" no*vi dom po*dig*nut je na te*me*lji*ma ne*ka*da*šnje men*ze Bro*do*gra*di*li*šta "Be*o*grad". U nje*mu je sve "na dug*me". Ko*li*ka je ce*na "pa*met*ne zgra*de"?
- Iz*grad*nja nas je ko*šta*la 12 mi*li*o*na evra. U obje*kat su ugra*đe*na naj*sa*vre*me*ni*ja teh*nič*ka i teh*no*lo*ška re*še*nja, ali mi je ne zo*ve*mo "pa*met*na zgra*da" zbog te či*nje*ni*ce, već za*to što u njoj ra*di 350 lju*di, od ko*jih vi*še od 70 od*sto sa vi*so*kom struč*nom spre*mom. Usko*ro će*mo za*po*sli*ti još 150 pro*gra*me*ra. A pro*sek go*di*na za*po*sle*nih je 28!

MI*NI*STAR*STVO ZA IN*FOR*MA*TI*KU

* "KOM*TREJD gru*pa" već u svom sa*sta*vu ima 12 pred*u*ze*ća in*for*ma*tič*ke de*lat*no*sti. Po*kri*va*te tr*ži*šte od Za*gre*ba do So*fi*je. Po*sao ste za*po*če*li i u Azi*ji i Ju*žnoj Afri*ci. U kom prav*cu će*te se da*lje raz*vi*ja*ti?
- Ak*ce*nat će*mo sta*vi*ti na pro*iz*vod*nju soft*ve*ra. Mi sa*da raz*vi*ja*mo pro*gra*me za ma*la, sred*nja i ve*li*ka pred*u*ze*ća, dr*žav*nu upra*vu, kao i soft*ver za mo*bil*ne te*le*fo*ne i PDA ure*đa*je. Sma*tra*mo da je to naj*per*spek*tiv*ni*ji po*sao u in*for*ma*tič*koj de*lat*no*sti i upra*vo zbog to*ga već pla*ni*ra*mo i iz*grad*nju ve*li*kog kam*pa za pro*gra*me*re na pro*stra*nom pla*cu kraj "glav*nog bro*da". Moj cilj je da po*mog*nem da se Sr*bi*ja vra*ti me*đu in*for*ma*tič*ki raz*vi*je*ne ze*mlje. Za po*če*tak, ma*kar u od*no*su na re*gi*on. Po*čet*kom de*ve*de*se*tih bi*li smo me*đu naj*bo*lji*ma u Is*toč*noj Evro*pi, a od ta*da smo na*za*do*va*li. Sa*da je evi*den*tan stal*ni po*mak, ali je on spor. Mo*ra*mo bi*ti br*ži.
I baš tu, kod dr*ža*ve, go*spo*din Je*vro*si*mo*vić "otva*ra du*šu" za pro*blem ko*ji ga mu*či još ot*ka*ko se vra*tio iz ino*stran*stva, pre vi*še od de*set go*di*na, i osno*vao "Kom*trejd".
* Ka*ko na*me*ra*va*te da pod*stak*ne*te raz*voj?
- Za po*če*tak, tru*di*mo se da spre*či*mo "od*liv mo*zgo*va" iz Sr*bi*je. Da ne bi od*la*zi*li iz ze*mlje, tre*ba ih upo*sli*ti. Mi to i či*ni*mo. Ina*če, ra*ni*je smo, tra*ga*ju*ći za kva*li*tet*nim struč*nja*ci*ma, za*tra*ži*li od Elek*tro*teh*nič*kog fa*kul*te*ta u Be*o*gra*du spi*sak stu*de*na*ta ko*ji su di*plo*mi*ra*li sa pro*seč*nom oce*nom iz*me*đu de*vet i de*set. Od njih se*dam*de*se*tak ko*je smo kon*tak*ti*ra*li, 99 od*sto već je bi*lo obez*be*di*lo od*la*zak u ino*stran*stvo.
* Šta su osta*li uslo*vi za bo*lji*tak u obla*sti in*for*ma*ti*ke?
- Pr*vi i naj*va*žni*ji uslov je da dr*ža*va ozbilj*ni*je po*ra*di na tom pro*ble*mu. Pre sve*ga zbog to*ga što je raz*vo*jem in*for*ma*ti*ke uslo*vljen i da*lji raz*voj kom*plet*ne pri*vre*de. Da*nas je po*slo*va*nje bi*lo kog pred*u*ze*ća ne*za*mi*sli*vo bez in*for*ma*ci*o*nog si*ste*ma. Ali, isto ta*ko, i funk*ci*o*ni*sa*nje dr*žav*ne upra*ve. Sma*tram da je neo*p*hod*no osno*va*ti Mi*ni*star*stvo za in*for*ma*ti*ku, ko*je bi sa*či*ni*lo stra*te*gi*ju raz*vo*ja i ak*tiv*no ra*di*lo na pro*ble*mu. Mi smo sa*da u si*tu*a*ci*ji da dr*ža*va pra*vi na*ci*o*nal*nu stra*te*gi*ju raz*vo*ja, ali da ni*je kon*sul*to*va*la lju*de ko*ji u tom po*slu uži*va*ju naj*ve*ći ugled u ze*mlji. Iz*gle*da da gra*di*mo ku*ću bez pro*jek*ta.
NAŠ BREND ZA SVET

* DR*ŽA*VA je za*po*če*la bor*bu pro*tiv soft*ver*ske pi*ra*te*ri*je. Da*kle, bar ne*ki po*te*zi su već po*vu*če*ni u pra*vom sme*ru?
- Je*ste i to je je*dan od neo*p*hod*nih ko*ra*ka. Ve*o*ma je zna*čaj*no da je "Maj*kro*soft" u Be*o*gra*du otvo*rio raz*voj*ni cen*tar, što je vest ko*ja je Sr*bi*ji na*pra*vi*la sjaj*nu re*kla*mu u sve*tu. Sma*tram da je bu*duć*nost tog raz*voj*nog cen*tra usko ve*za*na i za re*še*nost dr*ža*ve da ula*že u in*for*ma*ti*ku.
* Ko*li*ka su ta ula*ga*nja u okru*že*nju?
- Evo, na pri*mer, hr*vat*ska dr*ža*va je sa*mo pro*te*kle go*di*ne u pro*je*kat in*for*ma*tič*kog pri*la*go*đa*va*nja stan*da*ri*ma EU ulo*ži*la 35 mi*li*o*na do*la*ra, a SCG oko 20 mi*li*o*na do*la*ra ukup*no u sve pro*jek*te.
"Kom*trejd", ko*ji je naj*ve*ći "Maj*kro*sof*tov" do*ma*ći part*ner, ne ba*vi se sa*mo skla*pa*njem ra*ču*na*ra, već nji*ho*vom pro*iz*vod*njom. "Brend" ra*ču*na*ra "Kom*trejd" br*zo je na*šao pro*đu na do*ma*ćem tr*ži*štu, a za*hva*lju*ju*ći kva*li*te*tu i mno*gim te*sto*vi*ma ko*je su nji*ho*ve kon*fi*gu*ra*ci*je pro*šle, po*če*li su da po*be*đu*je*mo i na me*đu*na*rod*nim ten*de*ri*ma. Tu je i zna*čaj*no tr*ži*šte pre*no*snih ra*ču*na*ra. Za*to "Kom*trejd" ši*ri po*sao i u ino*stran*stvo.
- Či*nje*ni*ca je i da smo se ja u IT bi*zni*su pr*vi put i opro*bao u ino*stran*stvu. Tač*ni*je, ta*mo sam i stvo*rio ime. Oti*šao sam na stu*di*je, u Ame*ri*ci od*mah po*sle od*slu*že*nja voj*nog ro*ka, a za*tim sam po*čeo da ra*dim u Ne*mač*koj. Sa ne*ko*li*ko part*ne*ra osno*vao sam fir*mu ko*ja se ba*vi*la tr*go*vi*nom ra*ču*na*ri*ma i ve*o*ma br*zo tran*sfor*mi*sa*li smo se u ak*ci*o*nar*sko dru*štvo či*je su de*o*ni*ce po*če*le da se pro*da*ju na ber*zi. Pro*met je ra*stao, a sa njim i pro*fit i vred*nost fir*me i po*sta*li smo dru*ga po ve*li*či*ni ta*kva fir*ma u sve*tu. Naj*vi*še zbog no*stal*gi*je, 1995. go*di*ne od*lu*čio sam da pro*dam svoj udeo, vra*tim se u ze*mlju i za*poč*nem IT bi*znis ov*de. Ta*ko je ro*đen "Kom*trejd".
* Us*pe*li ste u ino*stran*stvu, za*tim i u Sr*bi*ji. Šta je osnov za na*pre*dak u IT bi*zni*su
- Zna*nje. I ra*du*je me što i ov*de ko*nač*no do*la*zi vre*me ka*da će ra*di*ti oni ko*ji zna*ju. Za*to je bor*ba u in*for*ma*tič*kom bi*zni*su i naj*po*šte*ni*ja i naj*za*hval*ni*ja. Mo*že*te ima*ti no*vac, ali bez zna*nja ne*će*te op*sta*ti.

ČUD*NI IZ*O*STA*NAK
SVE*ČA*NO otva*ra*nje "Kom*trej*do*vog" no*vog do*ma pro*te*klo je u dru*že*nju sa oko 2.000 po*slov*nih part*ne*ra i pri*ja*te*lja fir*me, po*li*ti*ča*ra i dru*gih lič*no*sti iz jav*nog ži*vo*ta. U "Kom*trej*du" is*ti*ču da im ni*je ja*san raz*log iz*o*stan*ka pred*stav*ni*ka grad*skih vla*sti Be*o*gra*da.

"NA*VU*ČEN" NA SPO*RT
VE*SE*LIN Je*vro*si*mo*vić je biv*ši ju*ni*or*ski i se*ni*or*ski re*pre*zen*ta*ti*vac Ju*go*sla*vi*je u sko*ku sa mot*kom i član Atlet*skog klu*ba "Cr*ve*na zve*zda". Ve*žba šest pu*ta ne*delj*no, i tvr*di da se bi*znis ne mo*že oba*vlja*ti "ne*sport*ski".
- Čo*vek se na spo*rt jed*no*stav*no "na*vu*če". Sport po*ma*že u po*slu, jer bi*znis pod*ra*zu*me*va sport*sko po*na*ša*nje.
pr*vi no*vac Je*vr*o*si*mo*vić je za*ra*dio upra*vo za*hva*lju*ju*ći spor*tu. Na tak*mi*če*nju u ino*stran*stvu ku*pio je ne*ko*li*ko tre*ner*ki, ko*je je po po*vrat*ku ku*ći pro*dao.

RE*STO*RAN, DA PAD*NEŠ
"KOM*TREJD" će za ne*ko*li*ko me*se*ci pr*vi put kre*nu*ti u po*sao van in*for*ma*ti*ke. U Be*o*gra*du će otvo*ri*ti eks*klu*ziv*ni re*sto*ran "Me*džik", na me*stu ne*ka*da*šnje ka*fa*ne "Vi*din ka*pi*ja". Za nje*gov iz*gled za*du*žen je Ka*rim Ra*šid, ču*ve*ni nju*jor*ški in*du*strij*ski di*zaj*ner.
- Ra*šid je di*zaj*ni*rao pet tre*nut*no naj*pre*sti*žni*jih re*sto*ra*na u sve*tu, a za en*te*ri*jer "Me*dži*ka", ko*ji je pra*vo re*mek-de*lo, in*te*re*su*ju se i no*vi*na*ri iz ino*stran*stva - ka*že Je*vro*si*mo*vić.
Ve*o*ma je zna*čaj*no što je "Maj*kro*soft" u Be*o*gra*du otvo*rio raz*voj*ni cen*tar, ta vest je Sr*bi*ji sjaj*na re*kla*ma, to je ne*što što mo*že da po*vu*če.
Od se*dam*de*se*tak naj*bo*ljih stu*den*ta Elek*tro*teh*nič*kog fa*kul*te*ta, ko*je smo tra*ži*li, 99 od*sto njih već je bio obez*be*di*lo od*la*zak u ino*stran*stvo.

regedit
04/02/2006, 23:11
BEOGRAD - Želim da ostanem jedan od potencijalnih investitora u "Večernje novosti". Hoću da investiram u Srbiju, pogotovo u "Novosti", jer je ovo moja zemlja, a želim da učestvujem u stvaranju boljeg društva i standarda - izjavio je u subotu Vlade Divac za Televiziju "BK".
Proslavljeni košarkaški as je napomenuo da je spreman da pod jednakim uslovima otkupi sve akcije Kompanije. Divac, međutim, ne želi da bude upleten u još jednu aferu, pa će zato pričekati odluku Vlade Srbije. Vlada je poručila da nema prodaje dok se ne okonča sudski spor pred Trgovinskim sudom, koji treba da utvrdi koliki je državni udeo u Kompaniji "Novosti".
Vlade Divac u subotu se sastao s grupom malih akcionara Kompanije "Novosti" i ponovio da je još zainteresovan da ulaže kapital u našu zemlju. Ti akcionari pozvali su ostale vlasnike akcija da se pridruže Divcu, jer, kako kažu, u njega imaju najviše poverenja. Oni su najavili da će uskoro tražiti sazivanje vanredne skupštine Kompanije "Novosti", na kojoj će ovu asocijaciju malih akcionara zastupati upravo Vlade Divac.

regedit
05/02/2006, 01:54
KURSNA LISTA

SREDNJI KURS


Euro 87.0255 Euro
Dolar 72.0529 Dolar
Funta 127.9599 Funta
Dinar 1 Dinar

regedit
05/02/2006, 22:32
Bogoljub pobegao!
I Bogoljub Karić je pobegao. Posle Sretena Karića, za koga se i dalje pouzdano ne zna gde je, i prvi čovek BK grupe je otišao iz Srbije, i to u trenutku kada su počela saslušanja za utaju poreza.

Bogoljub Karić se nalazi van zemlje i teško je reći kada će se vratiti, izjavio je za „Blic“ Karićev advokat Slobodan Šoškić. On je rekao da to zavisi od Karićeve lične procene i da je pitanje da li će on „saviti glavu i biti žrtva torture“ ili će kod prvog čoveka BK grupe „proraditi instinkt“.

- Postavlja se pitanje šta je pametno: da se branite iz zatvora ili sa pozicije u kojoj niste na žrtveniku - rekao je Šoškić.

Karić se juče nije pojavio u Poreskoj upravi Srbije na saslušanju u vezi s njegovim poreskim obavezama iz 1999, 2000. i 2001. godine. Nakon prekjučerašnjeg davanja iskaza u svojstvu građanina, Karić je juče trebalo da bude saslušan kao osumnjičeni u okviru pretkrivičnog postupka koji poreznici vode zbog utaje poreza. Inače, Karića su juče u Poreskoj upravi čekali poreznici i tužilac iz Drugog opštinskog tužilaštva, ali prvi čovek BK grupe nije se pojavio jer su njegovi advokati tražili odlaganje od dva dana kako bi dopunili traženu dokumentaciju. Novi termin za saslušanje zakazan je za ponedeljak, a ako se Karić ni tada ne pojavi, za njim će biti raspisana poternica.

Inače, kako saznaje „Blic“, Karić je pozvan da danas dođe na informativni razgovor i u policiju, u vezi s malverzacijama u „Mobtelu“. Šoškić tvrdi da njegovom klijentu nije uručen poziv policije.

- Možda je policija isplanirala da ga sasluša danas, ali poziv mu nije uručen, niti će biti jer je Karić u inostranstvu - objasnio je on.


Igre s milionima DEM
Prema sazanjima „Blica“, Karić se tereti da je iz „Mobtela“ izneo na račune svojih of-šor kompanija na Kipru oko 17 miliona ondašnjih nemačkih maraka, a zatim novac prebacio na svoje lične račune. Ove enormne iznose nikada nije prijavio kao svoj prihod, pa se procenjuje da je izvršio poresku utaju od oko 4 miliona DM. Krivičnu prijavu poreska policija najverovatnije će podneti tokom sledeće nedelje, a za ovo krivično delo predviđena je višegodišnja zatvorska kazna.

„Blic“ je već pisao da i policija sprema krivičnu prijavu protiv Bogoljuba Karića, bivšeg suvlasnika „Mobtela“, zbog zloupotrebe službenog položaja. MUP-ova prijava bazira se delom na malobrojnoj dokumentaciji koju je potpisao Karić lično, a koja se odnosi na odlivanje novca u njegovu kiparsku kompaniju „Jusiko“. Međutim, pošto je na veoma malom broju dokumenata zatečen Karićev potpis, prijava će biti bazirana pre svega na svedočenjima privedenih prinudnih upravnika, ali i pojedinih direktora u „Mobtelu“. Naime, kako „Blic“ saznaje, tri osobe na visokim funkcijama u „Mobtelu“ ponudile su se kao svedoci protiv Karića, a njihov identitet se drži u tajnosti zbog eventualnih pritisaka i pretnji. Očekuje se da najkasnije za nedelju dana prijave protiv Karića budu podnete, a zbog težine krivičnog dela moguća je i mera pritvora.


Savetnik biši poreznik
Bogoljub Karić je prekjuče na saslušanje došao u pratnji četvoročlane ekipe. Pored brata Dragomira i advokata Slobodana Šoškića i Vere Čabarkape, sa Bogoljubom je došao i Stevo Vujačić, nekadašnji prvi čovek poreske policije, koji je predstavljen kao njegov savetnik. Vujačić je u vreme DOS-ove vlade doveden iz Odeljenja za privredni kriminal MUP-a Srbije na čelo poreske policije, a nedugo zatim bio je smenjen. Na njegovo mesto je doveden Miodrag Đorđević, sadašnji direktor Agencije za privatizaciju.

Poreska uprava za ista dela utaje poreza tereti i trojicu braće Bogoljuba Karića - Dragomira, Sretena i Zorana. Prekjučerašnjem pozivu Poreske uprave odazvali su se Bogoljub i Dragomir, ali ne i Zoran i Sreten Karić, za kojim policija intenzivno traga.

Prema saznanjima „Blica“, Sreten Karić i dalje se najverovatnije nalazi u Crnoj Gori, a priča o navodnom boravku u Moskvi samo je paravan. I Interpol u Moskvi obavestio je MUP Srbije da Sreten Karić nije na teritoriji tog grada, saznaje agencija Beta. MUP Srbije uputio je 1. februara hitan dopis svim članicama Interpola da provere gde se nalazi Sreten Karić, a posebno Interpolu u Moskvi da proveri da li je on na klinici „Bakuljev“ u tom gradu, kako su spekulisali mediji. Advokat Sretena Karića Zdenko Tomanović izjavio je 1. februara da se njegov klijent nalazi na lečenju u jednoj bolnici u Rusiji i da je ta informacija predata sudu. Saslušanje Sretena Karića, u svojstvu osumnjičenog, zakazano je za 7. februar u 9.30 sati.

Pojedini beogradski mediji preneli su da je Bogoljub Karić preksinoć, posle saslušanja u poreskoj policiji zajedno sa suprugom Milanko odleteo sa beogradskog aerodroma avionom „Montenegro erlajnza“. Kako ta kompanija četvrtkom uveče ima samo jedan let iz Beograda, i to za Podgoricu u 20.05, verovatno je prvi čovek BK kompanije otputovao u Crnu Goru da se vidi s bratom Sretenom.

„Blicu“ je juče u kabinetu direktora MUP-a Crne Gore rečeno da crnogorska policija i dalje traga za Sretenom Karićem, ali da za sada nema rezultata. Upitan da li će se potraga nastaviti, budući da je Karićev advokat saopštio da je njegov klijent u Rusiji, naš sagovornik je rekao da će crnogorska policija tragati za Karićem sve dok MUP Srbije ne obustavi zahtev za njegovo privođenje.

Inače, porodica Karić ima porodičnu kuću u Tivtu.

Odlazak Bogoljuba Karića iz Srbije posle nestanka njegovog brata Sretena mogao se očekivati i predvideti. Zašto njegov odlazak nije sprečen, to će morati da objasni prvi čovek policije

regedit
05/02/2006, 22:33
Bogoljub Karić je u inostranstvu i neće se pojaviti sutra na saslušanju u poreskoj policiji. Na osnovu krivične prijave zbog utaje poreza koja će biti podignuta protiv Bogoljuba Karića, sud bi trebalo da raspiše Međunarodnu poternicu za njim.

Bogoljub Karić, kako je sam rekao, putuje od Crne Gore, Španije, Engleske i Kipra, a kako saznaje B92, sada je najverovatnije u Rusiji. Istovremeno, Kipar i Velika Britanija su zemlje gde su Karići imali svoje firme u koje se, navodno, slivao novac iz Mobtela. Odatle je Bogoljub Karić dobijao prihode koji su daleko veći od onih koji je prijavio poreskoj upravi 1999. i 2000. godine. Prilivi iz inostranstva Bogoljuba Karića u to vreme su bili više od 15 miliona evra, dok je porez plaćan samo na mnogo nižu zaradu u Srbiji.

Karićev advokat Zdenko Tomanović kaže da će da Karić neće doći u zemlju, jer nije isto braniti se iz perspektive slobodne i iz zatvora: "Ja sam kao njegov advokat najavio da ću do srede od Karićevih stručnih službi sa Kipra, iz Londona i Moskve dobiti tu dokumentaciju, pokazati poreskoj policiji da oni nisu bili u pravu. Naime, da se radi o kreditnom odnosu a ne o nekakvim utajenim porezima i nakon toga neće biti ništa sporno."

U MUP-u kažu da je policija tri puta Bogoljubu Kariću slala poziv za informativni razgovor u vezi sa zloupotrebom službenog položaja, odnosno i pre nego što je Bogoljub Karić otišao u inostranstvo da prikuplja dokumenta.

Ilić: 700 miliona evra utajeno

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić kaže da je, posle prvog detaljnijeg uvida u poslovanje, utvrđeno da je država oštećena za oko 700 miliona evra, a sagledano je koji su sve načini korišćeni za odlivanje para. "Nismo znali šta se tamo stvarno događa, dok nismo ušli u taj zatvoren sistem", rekao je Ilić Televiziji Čačak.

On je dodao da je tek kada je pregledana dokumentaciju bilo jasno 'šta je sve rađeno'. 'Bilo je mnogo kršenja zakona, posebno u sklapanju ugovora sa Ekremom Lukom', rekao je Ilić. On kaže da su se "stručnjaci krstili kada su videli da jedan tako moćan telekomunikacioni sistem ima nulu u rezultatu poslovanja", prenosi RTS.

SPO: Uhapsiti Mirjanu Marković

Srpski pokret obnove podržava napore državnih organa da privedu sve koji se ne odazovu pozivu suda, ali podseća da se u bekstvu nalazi i Mirjana Marković, "bivša gospodarica naših sudbina".

"Osim članova porodice Karić, haških begunaca i pripadnika organizovanog kriminala, u bekstvu je i predsednik Direkcije JUL Mirjana Marković. Na žalost, ona je još na slobodi i pored osnovane sumnje u njenu umešanost u ubistvo Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića", ističe se u pisanoj izjavi potpredsednika SPO Srđana Srećkovića.

"Zbog toga očekujemo da MUP Srbije uputi hitan dopis članicama Interpola kako bi Mirjana Marković bila izručena Srbiji", poručuje Srećković.

regedit
05/02/2006, 22:33
Glavni posrednik u podmićivanju viceguvernera Dejana Simića, uhapšenog zbog uzimanja 100.000 evra mita je Dušan Lalić, zet potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, saznaje ekskluzivno „Blic“.


Naime, policija je presrela poruke koje su u danima pred hapšenje razmenjivali Simić, Lalić, ali i guverner Radovan Jelašić. Za razmenu poruka, ali i razgovore, njih trojica su koristili takozvane specijalne telefone čije su brojeve imali samo njih trojica.

Potpuno sigurni da te telefone niko ne prisluškuje, njih trojica razmenjivali su vrlo konkretne poruke u kojima su pominjali i novac i kofer i šifre za njegovo otvaranje, saznaje „Blic“.

U tim razgovorima i porukama pominjan je i Duško Knežević, direktor „Atlas banke“.

Ni Ivica Dačić, kako saznaje „Blic“, te večeri kada je Simić uhapšen nije kod njega slučajno bio u poseti. Dačić je, saznaje „Blic“, trebalo da dobije deo novca od 100.000 evra koje je Simiću u stan doneo Vladimir Zagrađanin. Iz tih razloga, on je tog dana bio praćen i čekajući na svoj deo kolača uporno je odbijao da na poziv Dejana Mihajlova, sekretara Vlade, izađe iz stana. Tek kada mu je to oštro naređeno, Dačić je taksijem otišao u zgradu Vlade na sastanak, a policija je u Simićev stan upala samo par minuta kasnije.

Političke igre i opstanak na vlasti, međutim, i u ovom slučaju su odnele prevagu nad istinom i zakonom, iako je policija imala nameru da uhapsi i Jelešića i Lalića.

Labus je uspeo da kod premijera Vojislava Koštunice ispegla stvar oko Lalića, a i Dačić je, zbog koalicionih odnosa sa SPS-om, amnestiran odgovornosti.

Dušan Lalić se u junu 2005. godine oženio s Labusovom starijom kćerkom Tijanom, čiji je bio dugogodišnji verenik. Lalić je u decembru 2000. godine, u vreme dok je na čelu NBJ bio Mlađan Dinkić, postavljen za direktora pravnog sektora u NBJ, iako se prigovaralo da nema neophodan radni staž. Lalić je šef Deviznog sektora u Narodnoj banci i čovek čije se ime potezalo u nekolicini finansijskih afera. Široj javnosti Lalić je postao poznat u jeku afere Kolesar-Janjušević, kada su pomenuta dvojica, odbacivši navode da su se bavili pranjem novca, uzvratili udarac G17 plus. Njih dvojica su na konferenciji za štampu izneli informacije o nelegalnim radnjama ljudi iz G17 plus, sumnjivim transakcijama iz jedne mađarske banke, a među pomagačima pomenuli su i Dušana Lalića.

regedit
05/02/2006, 22:35
Vašington -- Bord direktora MMF-a će održati sednicu na kojoj će dati ocenu 6. revizije trogodišnjeg aranžmana sa SCG vrednog 995 miliona dolara.

Predstavnici MMF izjavili su nezvanično za RTS da je samo stavljanje odluke o reviziji aranžmana na dnevni red, dobar znak za njegov uspešan završetak.

Ukoliko MMF donese pozitivnu odluku, Srbija će moći da računa na otpis preostalih 15 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca u iznosu od oko 700 miliona dolara, pri čemu će odluka MMF imati i pozitivnog ođeka na saradnju Srbije sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama

regedit
05/02/2006, 22:35
Srbiji je potreban nov sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom s obzirom na to da on povećava njen rejting u svetu, ali ne u formi koja je bila primenjena kod sklapanja postojećeg trogodišnjeg finansijskog aranžmana, često su u poslednjih nekoliko meseci ponavljali zvaničnici srpske Vlade ne nagoveštavajući kada će zvanično od MMF zatražiti početak pregovora na tu temu. I danas, kada se očekuje da će Bord direktora MMF pozitivno oceniti izveštaj Misije MMF za Srbiju i Crnu Goru o šestoj reviziji trogodišnjeg aranžmana, čime se praktično sklapaju korice čitavog sporazuma sklopljenog maja 2002. godine, ova dilema nije razrešena.
MMF zvanično tvrdi da samo od vlada Srbije i Crne Gore zavisi kada će ovu inicijativu pokrenuti. Guverner NBS Radovan Jelašić objašnjava da takvih inicijativa do sada ni «usmeno ni pismeno nije bilo, a trebalo je», a članovi Vlade Srbije se ne upuštaju u procene kada će zvaničan zahtev biti poslat u Vašington. Ali, ako je suditi po izjavi ministra finansija Mlađana Dinkića, to bi moglo da se desi tek pošto bude poznat ishod referenduma u Crnoj Gori, kako bi se kao što je rekao »znalo sa kojom državom MMF treba da pregovara», mada se MMF u tome i do sada dobro snalazio pregovarajući sa Srbijom i Crnom Gorom kao «potpuno nezavisnim privrednim sistemima». To im je, prema sopstvenom priznanju, stvaralo male teškoće tek kada je trebalo sačiniti konačni izveštaj za sednicu Borda direktora jer je samo tu figurirala državna zajednica, ali i tada sa «dva posebna podizveštaja». U očekivanju zvaničnog zahteva vlada iz Beograda i Podgorice za sklapanje novog aranžmana u formi ili stand by ili post moritoriga, vest iz Vašingtona o završetku postojećeg trogodšnjeg finansijskog aranžmana koji je devizne rezerve podupreo sa skoro milijardom dolara, za srpske zvaničnike je iznad svega važna zbog toga što donosi i dodatni otpis od 700 miliona dolara duga prema poveriocima Pariskog kluba. Prihvatajući naime 2002. godine da Srbiji otpišu deo duga, vlade najvećih evropskih država su se dogovorile da 51 odsto duga otpišu odmah, a u nastojanju da ohrabre tadašnju vladu u najavljenim reformama, ugradile su u sporazum i «šargarepu» o dodatnom otpisu 15 odsto duga ukoliko Srbija bude u život sprovela ono našta se obavezala sklapajući sporazum sa MMF.
Procenjujući da sa krhkom makroekonomskom stabilnošću koja je obezbeđena u prvih godinu i po dana sprovođenja reformi, zahvaljujući i podršci koju je dao MMF kroz jednogodišnji aranžman sklopljen 2001. godine, Srbija neće biti u stanju da uđe u duboke, a nužne, strukturne reforme sam MMF je predložio trogodišnji finansijski aranžman težak 995 miliona dolara. Ta finansijska pomoć stvaranju stabilnih deviznih rezervi zemlje trebalo je da obezbedi pre svega stabilnost domaće valute, što je i postignuto. Sve ostalo bilo je na vladama obe države članice koje su, to treba posebno naglasiti, same predlagale, a MMF to prihvatao, redosled poteza koje će činiti kako bi jačale makroekonomsku stabilnost i smanjivale deficite u bilansima koji su bili evidentni. Ta činjenica je posebno važna zbog toga što je na nju često Misija MMF tokom prethodne tri godine često podsećala tražeći od vlasti u Beogradu i Podgorici da ispune ono našta su se obavezale. Svako odugovlačenje, oklevanje ili odustajanje od ulaska u nužne strukturne promene, bilo je propraćeno opomenama iz Vašingtona, koje su u našoj javnosti ne tako retko doživljavane kao ultimatumi i ucene. Naročito je taj pritisak bio očit na Srbiju od polovine 2004. godine jer je procenjeno da zbog populizma postoji opasnost da dogovoreni kurs reformi bude u velikoj meri napušten. Zaostatak u ostvarivanju dogovorenih ciljeva rezultirao je na kraju zahtevom Srbije za polugodišnjim produženjem roka za okončanje sporazuma, ali se ispostavilo da i taj novi rok nije bio dovoljan da bi se MMF uverio da će vlada u Beogradu, pošto sa Podgoricom nije bilo nikakvih problema, ispoštovati sve ono što je obećala prilikom poslednje posete čelnika MMF. Tek analiza politike u javnim finansijama tokom 2005. godine i rezultati koji su na tom planu postignuti, koja je tokom januara poslata u Vašington, bila je kako se i očekivalo ta koja je presudno uticala na stav Borda direktora MMF o završetku aranžmana. A šta će biti dalje, koliko i kako će MMF biti uključen u dalje tokove reformi, ostaje da se vidi.

regedit
05/02/2006, 22:36
Slobodan pristup evropskom tržištu kao prednost


Iako se domaći i strani analitičari prosto utrkuju u proglašavanju srpskog tržišta "tigrom na Balkanu", liderom po ostvarenim reformama i atraktivnosti tržišta, građani Srbije "opterećeni" prosečnom platom od dve stotine evra i pronalaženjem alternativnih načina preživljavanja, reklo bi se, još uvek strpljivo čekaju efekte tih optimističnih pogleda na njihovu stvarnost. U oceni da je privlačenje stranih investicija jedini izlaz za privredni oporavak zemlje, slažu se ekonomisti i kreatori ekonomske politike, ali podatak da je tek deset odsto stranih investicija, prikupljenih u poslednje četiri godine, uloženo u opremu, ne ohrabruje. Ekonomisti upozoravaju da transakcije ostvarene kupovinom nekog preduzeća zapravo predstavljaju prelivanje novca "iz džepa u džep", jer čista prodaja preduzeća ne utiče na povećanje bruto društvenog proizvoda. A, kada je o tom važnom ekonomskom parametru reč, Srbija sa godišnjom proizvodnjom od dve hiljade dolara po glavi stanovnika, spada u red najsiromašnijih zemalja na svetu. Gornja granica za izlazak iz kategorije najsiromašnijih je 2.500 dolara "per capita".
Činjenica je, dakle, da dugoročno gledano, prodaja srpskih preduzeća neće rešiti problem nedostatka kapitala u Srbiji, s obzirom na to da je reč o investicijama ostvarenim kroz privatizaciju firmi, pre svega jakih propulzivnih privrednih grana, kao što je duvanska industrija, pivare, cementare, prehrambeni kompleksi... Zbog toga su kao u razvojnu šansu domaće ekonomije oči uprte u direktne investicije (grin fild investicije). U prošloj godini realizovane su samo tri takve investicije - Metro, Nova fabrika i Bolpekidžing.
Iako može da zvuči paradoksalno, činjenica je da se to što Srbija još uvek nije u Evropskoj uniji može iskoristiti za privlačenje, recimo, američkih investitora koji nemaju slobodan pristup tržištu evropskih zemalja. Ukoliko bi otvorili predstavništva ili svoje kompanije u Srbiji, za veliki broj proizvoda bi prilikom izvoza na tržište EU, dobili čak i preferencijalni status. Strani investitori "lepe se kao magnet", i za tržišta koja imaju ugovore o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali problem je, naravno, u činjenici da je u Srbiji "krhka" vladavina prava i slaba zaštita privatne svojine. Zbog povećanog rizika ulaganja, investitori traže sigurnija tržišta. Dodajmo tome i najveći problem u Srbiji, a to je korupcija.
Prioritet u prilagođavanju zakonodavstva i propisa biće sprovođenje reforme u oblasti zemljišnog vlasništva, kako bi se omogućila prodaja gradskog građevinskog zemljišta i njegova privatizacija. Druga mera koja bi mogla da pomogne u povećanju investicija je novi Zakon o hipoteci, kojim se značajno proširuje opseg nepokretne imovine koja može da se stavi pod hipoteku i značajno skraćuje vremenski period potreban za njenu prodaju

Ove godine dve milijarde evra investicija



Srpski zvaničnici očekuju da će ove godine strane investicije dostići najmanje dve milijarde evra, što i ne treba da čudi jer je na redu privatizacija u naftnu industriju i telekomunikacije. Među velikim kompanijama predviđenim za tendersku privatizaciju nalaze se rafinerije nafte, velika pivara i nekoliko špediterskih i transportnih kompanija.

regedit
06/02/2006, 20:42
Srbiji treba fabrika džinsa
Pre petnaestak godina naši tekstilci uspevali su da godišnje izvezu robu vrednu i do milijardu dolara. Kasnije su, što zbog sankcija, što zbog propadanja tekstilnih fabrika, na tržišta na koja smo nekada mi izvozili došli neki drugi proizvođači, a naš izvoz srozao se na samo 200 miliona dolara koliko je iznosila vrednost izvezene robe u 2004. godini.

Prošlogodišnji sporazum sa Evropskom unijom koji omogućava bescarinski izvoz bez kvota doprineo je da se lanjski izvoz poveća za oko 50 odsto u odnosu na 2004. godinu, ali proizvođači upozoravaju na to da je stanje u ovoj grani još daleko od dobrog.

- S mašinama starim 17-18 godina i radnicima čija je prosečna starost oko 46 godina, a prosečna plata oko 5.000 dinara ne može se postići bogzna kakva produktivnost - kaže Mirko Todorović, vlasnik „Todora“ iz Vrnjačke Banje, dodajući da država kroz poreze, doprinose i kojekakve takse previše opterećuje ovu inače niskoakumulativnu granu.

Blagomir Jovanović, sekretar za tekstilnu industriju pri Privrednoj komori Srbije, ukazuje na to da je jedan od većih problema sa kojima se tekstilna industrija suočava to što je naša proizvodnja prediva i tkanina u vrlo lošem stanju. Zbog toga, kaže on, nismo u mogućnosti da pravimo proizvode koji bi kompletno bili naši, pa fabrike najviše rade takozvane doradne poslove. Lošem stanju, prema rečima Miroslava Golubovića, direktora „Prvog maja“ iz Pirota, najviše je kumovala nelojalna konkurencija jeftine uvozne, pre svega kineske robe.

- Ta odeća je toliko jeftina da joj se ne može konkurisati, pogotovu što su i naši građani u takvom materijalnom stanju da su prinuđeni da kupuju baš tu najjeftiniju odeću. Država sa svoje strane ne čini ništa da spreči uvoz te robe po damping cenama, i tu se krug zatvara - kaže Golubović.

Za razliku od većine svojih kolega koji sa dosta pesimizma gledaju na mogućnost ozdravljenja tekstilne industrije, Milan Knežević, vlasnik fabrike „Modus“ i predsednik Unije proizvođača tekstila, kože i obuće, kaže da se s nekoliko konkretnih poteza tekstil može vratiti na stare staze a da naš izvoz opet može dostići nekadašnjih milijardu dolara.

- Kao prvo, Vlada Srbije treba da se izbori sa sivom, bolje reći crnom ekonomijom, u kojoj se zbog nerealizovanih poreza i carina godišnje gubi oko 200 miliona evra. Zatim treba smanjiti poreze i doprinose koji su kod nas dva puta veći nego, recimo, u Rumuniji i Bugarskoj i pod hitno restrukturirati fabrike za proizvodnju prediva i tkanina, za šta nisu potrebna prevelika sredstva - pojašnjava Knežević.

Kao veliku šansu za našu tekstilnu industriju on navodi činjenicu da EU 70 odsto svoje tražnje za ovim proizvodima šije na Dalekom istoku, najviše u Kini, a ostalih 30 odsto mora da šije u svom komšiluku.

- Taj komšiluk možemo biti mi. S pametnom politikom mogli bismo postati evropska Kina. Tekstilna industrija je najveća izvozna šansa Srbije. Kada bismo napravili fabriku za proizvodnju teksasa u Novom Pazaru, to bi nam omogućilo godišnji izvoz od 200 miliona evra. Proizvođači džinsa iz Novog Pazara taj teksas uvoze iz Turske, dakle materijal nije naš pa roba nema sertifikat EUR 1, a bez toga nema izvoza bez carina i kvotnih ograničenja - kaže za „Blic“ Milan Knežević, predsednik Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće.

SESELJ
06/02/2006, 20:49
i opet nema kursna lista, sto bi nas najvise zainterosavalo...

hvala regedit;


PS: ja predvidjam da ce biti 101 na kraj godine (=2006)

regedit
06/02/2006, 20:55
i opet nema kursna lista, sto bi nas najvise zainterosavalo...

hvala regedit;


PS: ja predvidjam da ce biti 101 na kraj godine (=2006)

Bila je kursna lista nocas....

Stize nova...
A ja predvidjam da ce do septembra E izaci na 100...

SESELJ
06/02/2006, 23:58
BORD DIREKTORA MMF-A DONEO POZITIVNU ODLUKU O PRODUŽENJU ARANŽMANA SA NAŠOM ZEMLJOM :twisted: :twisted: :twisted:
EKONOMIJA - FINANSIJE - Ponedeljak, Februar 06, 2006-


Bord direktora MMF-a je u Vašingtonu doneo pozitivnu odluku o produženju trogodišnjeg kreditnog aranžmana naše zemlje sa MMF-om, što omogućava otpis duga od oko 700 miliona dolara kod Pariskog kluba.

Očekujući pozitivnu odluku, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je ranije danas izjavio da će, posle takve odluke, NBS povući poslednju tranšu trogodišnjeg aranžmana od oko 90 miliona dolara, a na osnovu toga poruka ide Pariskom klubu poverilaca.

Do 22. marta, kada dospeva otplata kamata na kredite od Pariskog kluba poverilaca, ta međunarodna finansijska asocijacija bi trebalo da nam otpiše deo glavnice od oko 700 miliona dolara, naglasio je guverner NBS i dodao da bi tog datuma trebalo da platimo kamatu na umanjenu osnovicu.

Jelašić je istakao da bi, posle završetka trogodišnjeg, Vlada Srbije trebalo što pre da uđe u novi aranžman s MMF-om i izrazio ubeđenje da će pregovaračka pozicija naše zemlje u novom finansijskom aranžmanu biti povoljnija i jača od 'onoga što smo imali u prethodnom ciklusu', gde neće biti eksplicitnih otpisa dugova.

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da bi u junu trebalo da bude doneta definitivna odluka o zaključenju novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Labus je na brifingu za novinare naglasio da će, posle referenduma u Crnoj Gori, biti odlučeno da li će s MMF-om biti zaključena neka vrsta 'stend-baj' aranžmana s povlačenjem ili bez povlačenja ili 'ćemo imati nadgledanje od administracije MMF-a'.

'Minimalno moramo da imamo neku vrstu nadgledanja od MMF-a, jer smo se jednu i po kvotu zadužili, odnosno ono što smo se zadužili prelazi za polovinu naš kapital u MMF-u i, prema pravilima te institucije, zemlja u toj situaciji mora da ima pojačano nadgledanje', rekao je Labus.

Ministar finansija Mladjan Dinkić smatra da smo ispunjavanjem ključnih ciljeva ekonomske politike za prošlu godinu, ispunili uslove za uspešan završetak aranžmana sa tom finansijskom institucijom

regedit
07/02/2006, 08:53
PO*RE*SKA po*li*ci*ja u ponedeljak je upu*ti*la MUP Sr*bi*je kri*vič*ne pri*ja*ve pro*tiv Bo*go*lju*ba, Sre*te*na, Zo*ra*na i Dra*go*mi*ra Ka*ri*ća zbog osno*va*ne sum*nje da su u pe*ri*o*du od 1999. do 2001. go*di*ne uta*ji*li po*rez. Dr*ža*va je ošte*će*na u ukup*nom iz*no*su od 7,7 mi*li*o*na ne*mač*kih ma*ra*ka.
Pred*sed*nik BK Gru*pe Bo*go*ljub Ka*rić se ni*je po*ja*vio na za*ka*za*nom sa*slu*ša*nju u Po*re*skoj po*li*ci*ji. On je osum*nji*čen za uta*ju po*re*za u vi*še*mi*li*on*skom iz*no*su. Kao raz*log ne*do*la*ska na*ve*den je nje*gov strah "za slo*bo*du i ži*vot", jer su ope*ra*tiv*ci za pri*vred*ni kri*mi*nal SUP Be*o*grad za njim ras*pi*sa*li po*tra*gu zbog neo*da*zi*va*nja na in*for*ma*tiv*ni raz*go*vor.
Je*dan od Ka*ri*će*vih advo*ka*ta Zden*ko To*ma*no*vić re*kao je da je sa*slu*ša*nje u po*re*skoj upra*vi, ko*je je bi*lo za*ka*za*no za 12 sa*ti, "obe*smi*šlje*no či*nje*ni*com da je pret*hod*no grad*ski SUP, i po*red sa*zna*nja da moj kli*jent ni*je u Be*o*gra*du, uru*čio po*ziv le*plje*njem na ka*pi*ju, ka*ko bi mo*gli su*tra*dan da ras*pi*šu po*tra*gu".
- Ja*sno je da bi Ka*ri*ća uhap*si*li još na aero*dro*mu i ne bi imao pri*li*ku da do*đe u Po*re*sku po*li*ci*ju - is*ta*kao je To*ma*no*vić. - Po*re*zni*ci*ma smo ob*ja*sni*li da zbog nje*go*vog ne*do*la*ska tra*že*nu do*ku*men*ta*ci*ju mo*že*mo pod*ne*ti tek su*tra. Ta do*ku*men*ta sa*dr*že ugo*vo*re sa ino*stra*nim fir*ma*ma o kre*dit*nim od*no*si*ma, ko*ji po*tvr*đu*ju da je reč o vra*će*nim kre*di*ti*ma i da ne*ma re*či o kri*vič*nom de*lu po*re*ske uta*je, jer kre*di*ti ne mo*gu da ima*ju tret*man pri*ho*da.
Ma*lo je, me*đu*tim, ve*ro*vat*no da će Po*re*ska po*li*ci*ja da če*ka ne*do*la*zak Ka*ri*ća i do*sta*vlja*nje do*ku*men*ta*ci*je, već će, ka*ko sa*zna*je*mo, vr*lo br*zo pro*tiv pred*sed*ni*ka BK Gru*pe bi*ti pod*ne*ta kri*vič*na pri*ja*va za uta*ju po*re*za.
Isto*vre*me*no, ope*ra*tiv*ci SUP Be*o*grad če*ka*ju na Ka*ri*ća ka*ko bi dao iz*ja*vu ve*za*nu za osni*va*nje "Mob*te*la", od*no*sno o raz*li*ka*ma u ce*ni opre*me ko*ja je iz Šved*ske pre 12 go*di*na sti*gla u Be*o*grad.
U to vre*me Šved*ska ni*je ima*la pra*vo da Sr*bi*ji di*rekt*no iz*ru*ču*je opre*mu, već je ona pre*ba*če*na u Mo*skvu gde je oca*ri*nje*na i opo*re*zo*va*na - ob*ja*snio je advo*kat To*ma*no*vić. - Opre*ma je opet opo*re*zo*va*na pri iz*la*sku iz Ru*si*je, pa je pre*ko Ma*ke*do*ni*je, uz po*seb*nu tak*su, ušla u Ju*go*sla*vi*ju. U to vre*me to je bio je*di*ni mo*gu*ći put. Ce*la do*ku*men*ta*ci*ja o to*me po*sto*ji.

Da li će i ka*da Ka*rić do*ći da od*go*vo*ri na op*tu*žbe ko*ji*ma ga oba*si*pa*ju po*re*ska i kri*mi*na*li*stič*ka po*li*ci*ja sa*da je te*ško re*ći. Na*ga*đa se i ze*mlja gde se tre*nut*no sme*stio.
- Ka*rić je u ino*stran*stvu, sa*mim tim ni*je u Cr*noj Go*ri, ka*ko ne*ki me*di*ji na*vo*de - ka*že Slo*bo*dan Šo*škić, dru*gi advo*kat iz nje*go*vog ti*ma bra*ni*la*ca. - Uslov za po*vra*tak je da pre*sta*ne haj*ka na nje*ga i do*no*še*nje pre*su*da pre*ko me*di*ja od stra*ne ne*kih po*li*ti*ča*ra i cen*ta*ra mo*ći. Nje*mu je ugro*že*no pra*vo na slo*bo*du i ži*vot.
Bo*go*ljub Ka*rić je u ne*pre*sta*nom te*le*fon*skom kon*tak*tu sa svo*jim ti*mom advo*ka*ta i u kon*sul*ta*ci*ja*ma sa nji*ma od*lu*či*va*će o sva*kom po*te*zu. Za to vre*me po*li*ci*ja na*sta*vlja da is*pi*tu*je osni*va*nje i po*slo*va*nje "Mob*te*la".

SRE*TEN NE*ĆE DO*ĆI
IS*TRA*ŽNI su*di*ja Okru*žnog su*da u Be*o*gra*du Dra*gan La*za*re*vić u okvi*ru is*tra*ge oko po*slo*va*nja "Mob*te*la" za utorak je za*ka*zao sa*slu*ša*nje Sre*te*na Ka*ri*ća, biv*šeg ge*ne*ral*nog di*rek*to*ra ove kom*pa*ni*je. Nje*go*vi advo*ka*ti re*kli su da on ne*će do*ći, jer je na le*če*nju u Mo*skvi.
MUP Sr*bi*je pod*neo je kri*vič*nu pri*ja*vu pro*tiv Sre*te*na Ka*ri*ća zbog sum*nje da je ošte*tio dr*ža*vu za oko 50 mi*li*o*na do*la*ra. Pre de*se*tak da*na za njim je ras*pi*sa*na po*tra*ga zbog ne*do*la*ska na in*for*ma*tiv*ni raz*go*vor.

regedit
07/02/2006, 08:54
BEOGRAD - Direkcija za gradsko građevinsko zemljište verovatno će morati još dugo da pričeka dok naplati troškove uređenja zemljišta u Prizrenskoj ulici 1a i 3, gde je pravo gradnje dobila jedna iz sistema firmi kompanije "Braća Karić", osiguravajuća kuća "Evropa internacional". Direkcija za gradsko građevinsko zemljište od "Evrope internacional" sada potražuje 313,8 miliona dinara, a kako je ova osiguravajuća kuća od marta prošle godine u likvidaciji, Direkcija može samo da prijavi potraživanje i čeka glavnu deobu.

Postoji, doduše, zakonska mogućnost da se ova lokacija, koja u predviđenom roku nije privedena nameni, oduzme od ovog investitora i dodeli drugom, ali je procedura komplikovana i podrazumeva da postoje preduslovi za to. Ako bi se donela odluka da se ova lokacija oduzme "Evropi internacional", najpre bi moralo da se napravi veštačenje o ulaganjima u dve višespratne zgrade koje su ozidane i gde su obavljeni grubi radovi, a zatim da se nađe potencijalni investitor da nastavi gradnju.

Predistorija ovog slučaja je prilično dugačka, traje čak 15 godina. Još 1991. godine, nekad ugledna firma "Jugoslavija komerc" zamenila je lokaciju na novom Beogradu za lokaciju od 6.639 kvadratnih metara na Terazijskoj terasi, odnosno u Prizrenskoj 1a i 3. Da li zbog problema sa sankcijama i poslovanjem ili nekih drugih razloga, "Jugoslavija komerc" 1998. godine za suinvestitora nalazi tek novoformiranu Karićevu firmu "Evropu internacional". Ugovor je za "Jugoslaviju-komerc" potpisao tadašnji direktor, kasnije sumnjičen za mnoge zloupotrebe, Dušan Laković.

Izrada detaljnog urbanističkog plana, tehničke dokumentacije i započeti građevinski radovi na lokaciji u Prizrenskoj ulici koštali su "Jugoslaviju-komerc" oko 498 miliona dinara. "Jugoslavija-komerc" je sa novim partnerom ugovorila da zadrži pravo gradnje na 1.000 kvadrata, a da "Evropi-internacional", pripadne preko 5.000 kvadratnih metara.

Karićeva firma se obavezala da u roku od sedam dana isplati dotadašnje troškove tehničke dokumentacije i izvođačke radove, vredne 498 miliona dinara, kao i 70 miliona dinara na ime uvećanih troškova, što ukupno iznosi 568 miliona dinar. "Evropa internacional" je "Jugoslavija-komercu" od 568 miliona, koliko je trebalo da joj nadoknadi zbog dobijanja 5.000 kvadrata uređenog prostora, preko Kipra na račun "Jugoslavija-komercove" firme u Londonu uplatila, prema sačuvanoj dokumentaciji, samo deo ove sume.

regedit
07/02/2006, 08:54
BU*DVA - Me*na*džer op*šti*ne Bu*dva Alek*san*dar Ti*čić obe*lo*da*nio je da će do se*zo*ne na pre*vo*ju To*pliš, iz*nad Bu*dve, pre*ko ko*jeg vo*di za*o*bi*la*zni put za Bo*ku Ko*tor*sku, bi*ti iz*gra*đen - vo*de*ni grad. Reč je o kom*plek*su raz*li*či*tih ba*ze*na, to*bo*ga*na, ska*ka*o*ni*ca i dru*gih obje*ka*ta ko*ji će či*ni*ti po*seb*nu atrak*ci*ju, na*ro*či*to za mla*de. Za ko*ji dan bi*će ras*pi*san ten*der, a su*šti*na je u to*me da će in*ve*sti*tor ne*kom vr*stom kon*ce*si*ja na*pla*ći*va*ti pr*o*je*kat ko*ji će re*a*li*zo*va*ti.
Dru*gi, mo*žda naj*sku*plji i naj*va*žni*ji obje*kat je iz*grad*nja tr*žnog-po*slov*nog cen*tra. On će ima*ti i pod*zem*ne ga*ra*že, što će i te ka*ko ras*te*re*ti*ti pro*te*sna par*ki*ra*li*šta, ko*ja su "usko gr*lo" to*kom se*zo*ne. U sa*sta*vu objek*ta gra*di*će se bi*o*skop bez ko*jeg je Bu*dva osta*la na*kon pre*tva*ra*nja zgra*de "Ze*ta-fil*ma" u di*sko*te*ku. Po pr*vi put Bu*dva do*bi*ja i po*zo*ri*šte. Grad ko*ji je dve de*ce*ni*je do*ma*ćin pre*sti*žnog mul*ti*me*di*jal*nog fe*sti*va*la Grad te*a*tar ima*će ko*nač*no uslo*ve da ugo*sti po*zo*ri*šne umet*ni*ke i van se*zo*ne.
Ovaj re*pre*zen*ta*tiv*ni obje*kat gra*di*će se na prin*ci*pu za*jed*nič*kih ula*ga*nja i u fa*za*ma.
Bu*dva će na po*te*zu od sta*di*o*na Mo*gren do se*ma*fo*ra, gde je to*kom le*ta sa*o*bra*ćaj i naj*fre*kvent*ni*ji do*bi*ti tre*ću tra*ku. Ura*đe*no je idej*no re*še*nje i za zgra*du fa*kul*te*ta (Bu*dva od pro*šle je*se*ni ima dva od*se*ka pod*go*rič*kog prav*nog i ko*tor*skog fa*kul*te*ta za po*mor*stvo), ko*ja će bi*ti po*dig*nu*ta na lo*ka*ci*ji Ro*zi*no.
Pri*vo*di se kra*ju i iz*grad*nja no*vih ho*te*la po*put "Splen*di*da" i adap*ti*ra*ju sta*ri kao "Pa*no*ra*ma" u Be*či*ći*ma i "As" u Pe*ra*zi*ća Do*lu, ko*ji će do*bi*ti evrop*sko ru*ho - ka*žu u Skup*šti*ne op*šti*ne Bu*dva.

NAJ*VE*ĆI BU*DžET
OP*ŠTI*NA Bu*dva je za ovu go*di*nu pla*ni*ra*la im*po*zna*tan bu*džet. Pre*ma na*cr*tu on iz*no*si čak 23 mi*li*o*na evra i je*dan je od naj*ve*ćih u Cr*noj Go*ri. On će bi*ti usvo*jen na sed*ni*ci lo*kal*nog par*la*men*ta ko*ja će bi*ti odr*ža*na do po*čet*ka mar*ta.

regedit
07/02/2006, 08:54
U martu otpis duga prema Pariskom klubu


Beograd - I pored nekih pridmedaba koje prate izveštaj MMF podnet Bordu direktora na usvajanje, iznenađenje bi bilo da naša zemlja ne dobije pozitivnu ocenu o šestoj reviziji trogodišnjeg finansijskog aranžmana a time i okonča sporazum potpisan u maju 2002. godine koji je devizne rezerve zemlje uvećao za 995 miliona dolara - izjavio je juče šef našeg pregovaračkog tima i guverner SCG u MMF Radovan Jelašić.
Prema njegovim rečima, posle formalnog izveštaja o odluci MMF, realno je da nam do poslednje dekade marta bude otpisano i 15 odsto preostalog duga prema povericima Pariskog kluba tako da obaveze prema stranim kreditorima koje tada dospevaju plaćamo na glavnicu umanjenju za 700 miliona dolara. Jelašić je još dodao da je u ovom momentu glavno pitanje šta posle okončanja trogodišnjeg aranžmana s obzirom na to da Srbiju čekaju veoma ozbiljne reforme u javnom sektoru uz stalan imperativ održanja makreoekonomske stabilnosti. Jelašić je ocenio da će pregovaračka pozicija našeg tima u nekim budućim pregovorima oko aranžmana sa MMF biti mnogo bolja nego što je bila 2002. godine "kada nam je otpis 15 odsto duga prema poveriocima Pariskog kluba stavljen kao dodatni teg".
Otpis 15 odsto duga za naše građane u svakom slučaju znači manja poreska plaćanja, rekao je Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije, objašnjavajući šta donosi završetak sporazuma sa MMF.
- Za pravna lica to znači povoljnosti prilikom zaduživanja u inostranstvu s obzirom na to da poboljšava kreditni rejting zemlje. Što se tiče novog sporazuma mora se znati da svaki aranžman sa MMF ima dve strane. Jedna je ona da nas MMF prisiljava da završimo ono što moramo, a nekada ne bismo jer to nije prijatno, a druga je da ako uđemo u takv odnos, onda svesno ekonomski suverenitet u dobroj meri redukujemo i manevarski prostor za neka autonomna delovanja značajno sužavamo. To je, međutim, cena aranžmana, i potebno je izvagati dobro i jednu i drugu stranu - naglasio je Dugalić.

regedit
07/02/2006, 08:55
Kako je za B92 izjavio je ministar finansija Mlađan Dinkić za B92. On je dodao da će uspešan završetak aranžmana sa MMF-om omogućiti našoj zemlji dodatni otpis duga od Pariskog kluba od 700 miliona dolara.

Time je, kako kaže ministar, uspešno zaokružena, čitava faza u saradnji sa MMF-om, koja je predviđena za postkonfliktne situacije i zemlje u tranziciji. Srpska vlada uskoro počinje nove razgovore o novom aranžmanu, najavio je Dinkić.

"Kada smo sklapali aranžman imali smo društveni sektor privrede, banke u katastrofalnom stanju, poreski sistem bez ikakvog naročitog reda i tri godine se radilo i na reformamama u realnom sektoru i finansijama. Jednostavno završili smo čitavu jednu epohu i rezultat toga je na neki način nagrada od 700 miliona dolara otpisa duga. Naravno da i dalje nastavljamo i imaćemo uskoro pregovore sa MMF-om o novom aražmanu".

Do 22. marta, kada dospeva otplata kamata na kredite od Pariskog kluba poverilaca, MMF bi trebalo da SCG otpiše deo glavnice od oko 700 miliona dolara, naglasio je Jelašić i dodao da bi tog datuma trebalo da platimo kamatu na umanjenu osnovicu.

regedit
07/02/2006, 08:55
Benzin i dizel ponovo skuplji,
uskoro treća korekcija cena
BEOGRAD - Gorivo bi po drugi put ove godine trebalo da poskupi sledećeg ponedeljka za 75 do 80 para po litru zbog povećanja akciza na naftne derivate, potvrđeno je juče u Ministarstvu finansija. Vlada je 26. januara donela odluku o povećanju akciza za 60 para, ali će ta odluka stupiti na snagu tek 13. februara. Nova cena bezolovnog i motornog benzina od 95 oktana umesto 79,70 trebalo bi da bude 80,45 dinara, a dizel D2 će umesto 68,30 koštati oko 69,10 dinara za litar. Poslednje poskupljenje naftnih derivata bilo je 23. januara u proseku za oko 2,2 dinara.

Uredba i zahtev

Pored ovoga, moglo bi da usledi i dodatno poskupljenje jer su se danas, kako kažu u Ministarstvu energetike, ispunili uslovi za povećanje cena koje predviđa Uredba o cenama naftnih derivata. Naime, Uredba predviđa da gorivo može da poskupi kada prođe 15 dana od poslednje korekcije i kada sirova nafta tipa "ural" promeni cenu za 1,5 odsto. Cena te sirovine, prema podacima kompanije Petrobart AVIA, u poslednjih 15 dana porasla je za 5,3 odsto, što bi trebalo da dovede do poskupljenja goriva za još oko dva dinara. U Ministarstvu energetike kažu da će danas poslati zahtev za poskupljenje koje treba da odobre ministarstva finansija i trgovine.

Gubici naftaša

Moguće je, kažu u naftaškim krugovima, da se ponovo desi što i 23. januara, kada su cene povećane za oko 30 para zbog uvećanja akcize i za oko 1,50 dinara zbog skoka cene nafte. Tako je vlada pokušala da pomiri interese države i naftaša. Da je ispoštovana Uredba, gorivo je trebalo da poskupi duplo više nego što jeste, što je nanelo milionske gubitke i državnoj kompaniji NIS, ali i privatnicima.

regedit
07/02/2006, 08:56
Vojska Crne Gore nastaje usred Beograda
General Grahovac, otac buduće crnogorske vojske, živi uglavnom u Beogradu, odakle smišlja koncept armije koja će se protiv potencijalnih neprijatelja boriti miroljubivo
BEOGRAD - Da se strategija stvaranja crnogorske vojske pravi usred Beograda delimično potvrđuje i činjenica da mozak te priče, general Blagoje Grahovac, više vremana provodi u Srbiji nego u Crnoj Gori.

- Istina je da sam dve trećine vremena u Beogradu, upravo ste me našli na Vračaru. Imam ovde i stan. Šta je u tome loše. Zar bi trebalo da mi ga uzmete zbog mog koncepta vojske CG - kaže za Glas Grahovac, savetnik predsednika crnogorske skupštine.

Grahovac, koji je svoju vojničku karijeru gradio u Srbiji, bio je i zamenik načelnika GŠ za RVO, komandant Vazduhoplovnog korpusa u Beogradu, danas je vrlo kritičan prema Srbiji koja, navodno, više puta nije imala sluha za predloge CG kako uništiti prvo SRJ, a potom i državnu zajednicu. On istovremeno demantuje tvrdnje pojedinih medija da su njegova desna ruka u formiranju crnogorske vojske i razvrstavanju vojnih oficira u CG zamenik ministra odbrane Vukašin Maraš i komandant Podgoričkog korpusa Jovan Lakčević.

- Koliko je meni poznato, Lakčević nije u toj priči, dok smo Maraš i ja dva sveta. On se nikada nije izjasnio javno o konceptu crnogorske vojske, dok je moj stav jasan; ona bi koštala oko 35 miliona evra godišnje, brojala bi najviše 1.100 vojnika, ne bi imala tenkove, artiljeriju, mornaricu, vazduhoplovstvo - priča Grahovac, a na opasku čime bi crnogorska vojska, u slučaju napada, štitila teritoriju, on kaže:

- Samo miroljubivom politikom i dobrim odnosima sa susedima!?!
Možda baš zbog ovakvog koncepta, tek takvu viziju crnogorske vojske neki zvanični krugovi u Podgorici i ne shvataju ozbiljno.

- Maraš je u celoj priči najozbiljniji igrač Mila Đukanovića, a u slučaju nezavisnosti, za ministra odbrane pominje se ministar bez portfelja Mićo Orlandić, inače bivši pomoćnik ministra policije u CG. Đukanović ozbiljno računa i na komandanta Podgoričkog korpusa Lakčevića, koji se deklariše kao Crnogorac. On je, pored stana u Podgorici, od Crne Gore dobio stan i u Beogradu - saznaje Glas iz izvora bliskog Podgoričkom korpusu.

Naš izvor tvrdi da je zbog toga Lakčević morao da dokaže lojalnost sadašnjem crnogorskom režimu prisustvom u izbornom štabu DPS-a.
- TV kamere su ga snimile u štabu DPS-a i SDP-a u Budvi, dok je s partijskim drugovima čekao ishod glasanja. Prema instrukcijama crnogorskog režima, među onima koji su zaduženi za razbijanje Vojske SCG sve češće se pominje i prvi čovek Ratne mornarice Dragan Samardžić, dok je po liniji partijske podobnosti za kadrovska i personalna pitanja u Podgoričkom korpusu postavljen Čedomir Marinović. On, iako nema vojnu školu, unapređen je u čin pukovnika - priča naš izvor.

I dok Grahovac nije želeo da imenuje aktivne oficire koji ruše Vojsku i stvaraju crnogorsku, zamenika ministra odbrane Vukašina Maraša nije bilo moguće dobiti na telefon.

regedit
07/02/2006, 08:57
NIS u januaru izvezao 20.000 tona mazuta


Beograd - Naftna industrija Srbije saopštila je da je u januaru izvezla 20.000 tona mazuta kupcima u Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji. Iz NIS saopštavaju da će i u februaru nastaviti sa istom dinamikom izvoza i naglašavaju da time nikako neće biti dovedeno u pitanje uredno snabdevanje tržišta Srbije mazutom, jer kompanija ima dovoljne količine tog energenta u skladištima. "Zahvaljujući tim zalihama, Srbija ove zime nije doživela energetsku krizu, uprkos neplaniranim redukcijama u snabdevanju gasom iz uvoza i niskim temperaturama koje su zahtevale vanredno snabdevanje toplana mazutom", navodi se u saopštenju

regedit
07/02/2006, 08:57
Aluminijumske legure za nemačke avione


Niš - Prošle godine Nisal je na inostrano tržište plasirao više od tri hiljade tona aluminijumskih proizvoda, što je 60 odsto godišnje proizvodnje ove niške fabrike. Prema informacijama koje je nedavno na konferenciji za novinare saopštilo poslovodstvo te kompanije, aluminijumske legure Nisala Nemci kupuju za svoju avionsku i automobilsku industriju, jer su te legure po tehničkim karakteristikama ravne čeliku, a znatno su lakše i otpornije na spoljne uticaje. Istaknuto je, takođe, da bi ove godine izvoz aluminijumskih profila i građevinske galanterije trebalo da premaši 10 miliona evra.
- Ambicija naše kompanije je da postane balkanski lider u proizvodnji aluminijumskih profila i galanterije i da se uskoro nađe i na tržištu Rusije, Libije i arapskih zemalja, kao i da na domaćem tržištu uđe u konkurenciju sa Grcima i Turcima, koji su ovde do sada dominirali. Već imamo ugovorenu proizvodnju za ovu godinu, a naši magacini su prazni, jer sve proizvodimo za poznatog kupca, tako da se proizvodi odmah isporučuju - ističe generalni direktor Nisala Dragan Jovanović.
On je podsetio da je većinski vlasnik ove fabrike (od oktobra 2003. godine) beogradski Domal- inženjering. Novi vlasnik se obavezao da će u prvih pet godina investirati 3,1 milion evra u novu opremu, pogone i tehnologiju, a već za prve dve godine uloženo je četiri miliona evra. Od privatizacije do danas, proizvodnja je utrostručena, produktivnost je povećana šest puta, a rentabilnost je na svetskom nivou. Gasifikacijom su smanjeni "energetski" troškovi, opremljeni su novi pogoni za plastifikaciju i elektro-hemijsku zaštitu aluminijuma, rekonstruisana je presa od 1500 tona, nabavljene nove peći za "nitriranje" alata i "starenje" profila.
- Morali smo, ipak, da broj zaposlenih prepolovimo uz odgovarajući socijalni program, tako da sada imamo 675 zaposlenih. Prosečna neto plata od oko 17 hiljada dinara nije velika jer smo se opredelili da ulažemo u budućnost. Odnedavno svi proizvodni pogoni Nisala se sami bore za veću produktivnost i zarade jer funkcionišu kao posebni profitni centri. Menadžeri tih centara moraju da odu sa te "funkcije" ukoliko ne ispune plan koji su prethodno prihvatili. Za te menadžere praktično ne postoji radno vreme, ali oni najbolji mesečno zarade i više od 100 hiljada dinara - kaže Jovanović.

regedit
07/02/2006, 21:00
U Hrvatskoj ostale tri milijarde evra
U odeljenju za sukcesiju Generalnog sekretarijata Saveta ministara zavedeno je oko 80.000 zahteva za povraćaj imovine pravnih i fizičkih lica sa teritorije bivše SFRJ. Zahteva izbeglih Srba za povraćaj imovine u Hrvatskoj ima oko 77.000, dok je zahteva državnih preduzeća oko 1.500. Međutim, i 15 godina nakon što su prvi zahtevi registrovani za njih još uvek nema rešenja.

Država plaća na desetine činovnika koji bi u okviru raznih komisija trebalo da reše ovo pitanje, ali konkretni rezultati nedostaju.

- Teško je rešivo, nema komunikacije s druge strane. Sporazum o sukcesiji postoji, ali to je samo mrtvo slovo na papiru - kažu u Komisiji za sukcesiju, u okviru koje je nedavno osnovana podgrupa koja će se baviti otvorenim pitanjima u vezi sa sprovođenjem aneksa G sporazuma o sukcesiji koji se odnosi na pitanje imovine. Iako se članovima ove komisije plate uredno isplaćuju, oni se ne mogu pohvaliti čak ni da su startovali sa poslom. Njihov izgovor je prilično bizaran.

- Predsednik još nije izabran. Možete dobiti informacije, ali niko ne sme da govori pod imenom, tako nam je rečeno - kažu.

Savi Štrbcu, predsedniku Udruženja „Veritas“, koji se od 1997. godine bori ovim problemom izbeglih Srba, sasvim je jasno da je komisija nasledila papirologiju, ali i način rada.

- Zahtevi su arhivirani i nikome u tim komisijama oni ne znače ništa. Nijedna komisija ne može da se pohvali da je rešila makar jedan slučaj. A ni evidencija koju imaju nije tačna - tvrdi on.

Prema njihovoj evidenciji, Srbi u Hrvatskoj su posedovali oko 50.000 stanova i bar 100.000 poljoprivrednih domaćinstava, od kojih je svako podrazumevalo makar jedan stambeni objekat. Samo u toku „Oluje“, na području Dalmacije, Like i Korduna, uništeno je i oštećeno 22.000 kuća. Štrbac je ubeđen da ne postoji način da se njihova imovina vrati, niti da se šteta nadoknadi.

- Računica Hrvatske je jasna. Vrednost nekretnina Srba izbeglih iz Hrvatske je oko tri milijarde evra. To je puno i za najbogatije zemlje. Hrvatska se toga neće odreći - kaže Štrbac.

Pod pritiskom međunarodne zajednice Hrvatska je pre dve godine ponudila stambeno zbrinjavanje umesto vraćanja stanarskih prava. Svakoj osobi koja bi na to pristala bilo bi dodeljeno po 35 kvadrata, pod uslovom da na području bivše SFRJ nema u vlasništvu ni kuću ni stan. Ali, po uobičajenom maniru hrvatske države, od 4.100 zahteva nijedan nije rešen.

Šta čini naša država da zaštiti materijalne interese Srba izbeglih iz Hrvatske?

„Iskreno, ne može se ništa uraditi“, kažu u komisiji.

Suštinski ništa ne možemo uraditi. Zašto?! Prvo ste imali državu koja je prestala da postoji - SRJ, onda smo konstituisali novu, a Hrvatska je tek prošle godine potpisala sporazum. On ionako daje lažnu nadu. Kad god se nešto objavi, jadnici navale, počnu da zovu i nastaje haos. Ne shvataju da naša država ne može biti advokat ljudima za teritoriju druge države.“

Za desetak dana održaće se konstitutivna sednica ove komisije kada će se zauzeti pravac delovanja države u pogledu zaštite imovine. Nakon 15 godina oni će pokušati da reše problem, iako unapred smatraju da „teško da bilo šta tu može da se postigne“.

„Uostalom, situacija je specifična... Puno je problema, čak ne znamo koliko će naša državna zajednica još trajati...“

Građani, prepušteni individualnim sudskim sporovima protiv države Hrvatske, na njenom terenu, žalosno sami, pokušavaju da se izbore za svoju imovinu. Hrvatska nije donela do sada nijednu presudu u korist Srba za povraćaj imovine tamo gde je ona uzurpirana. Za hrvatske sudove važi uvek isti izgovor: „Prošli su svi rokovi.“

regedit
07/02/2006, 21:00
SAD su, u okviru programa podrške istočnoevropskim demokratijama SEED za 2007. godinu, predvidele nastavak pomoći Srbiji i Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji u ukupnom iznosu od blizu 274 miliona dolara.

Samo Kosovo će u 2007. dobiti nešto više sredstava - 79 miliona dolara, u odnosu na 74 miliona dolara u ovoj godini. S druge strane, SAD će u 2007. ukinuti pomoć Hrvatskoj u okviru SEED, ocenjujući da je Hrvatska ostvarila dovoljan reformski napredak i da joj ta pomoć više nije potrebna. Predlogom budžeta SAD za 2007. godinu, koji je predsednik Džordž Buš danas uputio Kongresu, osim Hrvatske, pomoć neće više dobijati ni Bugarska i Rumunija, jer su, kako je ocenjeno, i one ostvarile dovoljan napredak u političkim i ekonomskim reformama.

U ukupnom iznosu SEED sadržana je i pomoć za region od 46,4 miliona dolara, predviđena za obnovu veza među zemljama jugoistočne Europe, borbu protiv side, finansiranje prekogranične borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i korupcije i regionalne misije OEBS-a.

regedit
07/02/2006, 21:01
U toku ove nedelje očekujemo da nam Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odgovori da li prihvata naš predlog o nosiocu radova na sanaciji postojećeg i izgradnji novog mosta preko Dunava kod Beške, kaže za „Blic“ predsednik tenderske komisije Slavoljub Tubić.

Kako nezvanično saznajemo, u EBRD je otišao predlog da nosilac posla bude domaći konzorcijum sa „Mostogradnjom“ na čelu, a čiji su članovi „Planum“, „Goša“, „Zavarivač“ iz Vranja i delovi Mašinske industrije Niš. I ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, iako je to u suprotnosti sa tenderskom procedurom, nedavno je javno dao prednost domaćem konzorcijumu u odnosu na francuski „Vinči“ koji je, od sedam preduzeća koja su učestvovala u pretkvalifikacijama, jedini ušao u uži izbor. Slavoljub Tubić kaže da ne može da potvrdi kakav je predlog tenderska komisija uputila EBRD-u sve dok iz ove banke, koja će kreditom od 52 miliona evra finansirati izgradnju mosta kod Beške, ne stigne konačni odgovor. Kako „Blic“ nezvanično saznaje, u EBRD-u postoje ozbiljne sumnje u finansijsku sposobnost konzorcijuma srpskih firmi da započnu radove dok tranše kredita ne počnu da pristižu. Takođe, zabunu je izazvao i zahtev za produžavanje perioda validnosti tendera za još 90 dana, a koji je 3. februara upućen Republičkoj direkciji za puteve, a obaveštenje o tome dostavljeno i kandidatima koji nisu ušli u uži izbor. Slavoljub Tubić tvrdi da je zahtev morao biti upućen zato što je 2. februara istekla važnost bankarskih garancija, a kako odgovor EBRD-a još nije stigao, neophodno je dostavljanje novih garancija. Međutim, po strogoj tenderskoj proceduri, ako bankarska garancija istekne, automatski je onemogućeno donošenje bilo kakve odluke.

Inače, direktor „Mostogradnje“ Branko Knežević za „Blic“ kaže da je ova firma, zajedno sa članovima konzorcijuma, spremna da odmah po potpisivanju ugovora započne i pripremne i glavne radove. Prema uslovima koje je propisao EBRD, rok za izgradnju novog mosta je dve godine, a za sanaciju postojećeg godinu dana. Knežević tvrdi da će „Mostogradnja“ sa svojim partnerima u stanju da oba mosta preda na upotrebu i pre propisanog roka.

regedit
07/02/2006, 21:01
Od 13. februara poskupljuje gorivo
Gorivo u Srbiji bi trebalo da poskupi u proseku za tri dinara po litru, jer su se, prema uredbi o ceni derivata nafte, za to već stekli uslovi. To poskupljenje uključuje i nedavno povećanu akcizu, koju je Vlada 26. januara odlučila da poveća za 60 para. Ta odluka će stupiti na snagu tek 13. februara, kada se na benzinskim pumpama očekuju nove cene derivata.


Nova cena bezolovnog i motornog benzina od 95 oktana umesto 79,77 trebalo bi da bude 82,67 dinara, a dizel D2 će umesto 68,34 koštati oko 71,47 dinara za litar. Cena evrodizela bi sa 74,59 dinara trebalo da se poveća na 78,04 dinara po litru. U tome su saglasni i privatni prometnici i NIS.

Nakon poslednjeg poskupljenja 23. januara, kada su naftni derivati poskupeli za prosečno 2,2 dinara po litru, ukupna cena sirove nafte, izražena u dinarima, ponovo je porasla za 5,3 odsto na osnovu proseka kursa dolara, čija dinarska vrednost od poslednje korekcije do danas iznosi 71,94 dinara. U istom vremenu prosečna cena sirove nafte koja se uvozi i prerađuje u Srbiji bila je 60,20 dolara za barel.

Uredba o ceni naftnih derivata predviđa da gorivo može da poskupi kada prođe 15 dana od poslednje korekcije i kada sirova nafta tipa „ural“ promeni cenu za 1,5 odsto.

regedit
07/02/2006, 21:01
Dug manji za 600 dolara po stanovniku
Rezultat uspešnog okončanja trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom jeste da je naš spoljni dug smanjen za 600 dolara po stanovniku. Miroljub Labus i Mlađan Dinkić ponovili su da je uspešan završetak aranžmana obezbedio dodatni otpis od 15 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca u iznosu od 700 miliona dolara.


- Nakon ovog otpisa, naš javni dug je mereno učešćem u bruto društvenom proizvodu manji četiri puta, jer je sa 170 odsto BDP, koliko je iznosio 2000. godine, smanjen na 43 odsto BDP u 2006. - rekao je Dinkić i najavio da će uskoro početi pregovori o sklapanju novog aranžmana sa MMF-om.

Prema Labusovoj oceni, završetak aranžmana doprineće popravljanju kreditnog rejtinga Srbije. Na naše pitanje zašto se konferencija za novinare o ovako važnom državnom pitanju održava u stranačkim prostorijama, Miroljub Labus je odgovorio da je stranka G17 plus veoma zaslužna za ovaj uspeh i da se na svih šest revizija ovog aranžmana nalaze njegov i Dinkićev potpis. Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, ocenio je juče da je Srbiji i Crnoj Gori potreban novi aranžman sa MMF-om i naveo da, koliko je njemu poznato, postoji namera Vlade Srbije da traži novi aranžman.

regedit
07/02/2006, 21:02
DIN PROŠLE GODINE PROIZVEO 13 MILIJARDI CIGARETA

Duvanska industrija Niš, koja posluje u sastavu kompanije Filip Moris, u prošloj godini je proizvela oko 13 milijardi cigareta, izjavio je danas direktor te fabrike Euđeno Sidoli. On je na konferenciji za novinare u Nišu rekao da proizvodnja porkiva 50 odsto potrebe srpskog tržišta i dodao da je ta kompanija prošle godine proizvela i plasirala osam novih proizvoda iz porodice 'besta', 'neksta' i 'parlamenta'.

'DIN je prošle godine platio 150 miliona dolara za poreze i akcize', rekao je Sidoli i dodao da za razvoj lokalne zajednice ta kompanija izdvaja oko milion dolara godišnje, što nije obaveza kupoprodajnog ugovora već je to Filip Moris predložio prilikom kupovine DIN-a. Sidoli je dodao da podržava Zakon o zabrani pušenja na javnom mestu, iako to će smanjiti potrošnju cigareta te fabriku, jer, kako je rekao, treba zaštiti javni prostor i nepušače i uvesti pravilo ponašanja, koje je korisno za društvo.

regedit
07/02/2006, 21:02
SRBIJA CENTAR ZA PROIZVODNJU KAFE U JUGOISTOČNOJ EVROPI

Novi stoprocentni vlasnik 'Donkafe grupe', multinacionalna kompanija 'Strauš- Elite' sa sedištem u Izraelu, planira da Srbija bude centar za proizvodnju kafe za jugoistočnu Evropu, iz kojeg će se kafa distribuirati u ostale zemlje regiona u kojima posluje ta kompanija, saopšteno je danas iz 'Donkafe'.

Od 2002. godine, kada je kupila 40 odsto učešća u vlasništvu 'Donkafe', do maja prošle godine, kada je postala stoprocentni vlasnik, kompanija 'Strauš Elite' je u 'Donkafu' investirala više od 50 miliona evra, što predstavlja jednu od najvećih investicija te multinacionalne kompanije van Izraela.

U planu je da se u 2006. godini u 'Donkafu' investira dva miliona evra u nabavku voznog parka, što bi trebalo da olakša distribuciju i unapredi poslovanje, tri miliona evra u marketiške aktivnosti s ciljem približavanja potrebama i zahtevima potrošača i pet miliona evra u nove proizvodne linije kako bi se dostigli vrhunski standardi novog vlasnika.

U prošloj godini 'Donkafa' je proizvela 9.000 tona kafe i ostvarila obrt od 36 miliona evra, od čega čist profit u iznosu od milion evra.

Sve fabrike u sastavu kompanije 'Strauš-Elite' godišnje isprže oko 90.000 tona kafe, što predstavlja trogodišnju potrošnju kafe u Srbiji i Crnoj Gori.

Prosečna neto zarada u 'Donkafi' je tokom prošle godine povećana 22 odsto u odnosu na početak 2005.

regedit
08/02/2006, 00:24
BE*O*GRAD - Sr*bi*ji tek pred*sto*ji do*dat*ni in*ve*sti*ci*o*ni bum i uko*li*ko su*stig*ne ni*vo su*sed*nih ze*ma*lja do kra*ja ove de*ce*ni*je bi mo*gla da do*bi*je od pet do 23 mi*li*jar*de do*la*ra. Za pro*te*klih pet go*di*na, u na*šu ze*mlju je ulo*že*no 4,5 mi*li*jar*di do*la*ra, a sa*mo la*ne je go*to*vo 1,5 mi*li*jar*di do*la*ra sti*glo bez ijed*ne ve*li*ke pro*da*je, jer nam pri*va*ti*za*ci*ja zna*čaj*nih jav*nih pred*u*ze*ća tek pred*sto*ji.
Ovo je re*kao Ra*do*van Je*la*šić, gu*ver*ner Na*rod*ne ban*ke Sr*bi*je, na kon*fe*ren*ci*ji za no*vi*na*re, odr*ža*noj po*vo*dom uspe*šnog okon*ča*nja tro*go*di*šnjeg fi*nan*sij*skog aran*žma*na sa MMF.
- Bru*to dru*štve*ni pro*iz*vod se od 2.000 do 2.005. go*di*ne utro*stru*čio i sko*čio sa 1.037 na 3.226 do*la*ra po gla*vi sta*nov*ni*ka, ta*ko da je Sr*bi*ja u re*kord*no krat*kom vre*me*nu sma*nji*la svo*je za*o*sta*ja*nje za Bu*gar*skom, Ru*mu*ni*jom... Po*sto*je*ći ni*vo pri*vred*nog ra*sta je ohra*bru*ju*ći sa sta*no*vi*šta fi*nan*si*ra*nja ino*stra*nih oba*ve*za. Udeo pri*vat*nog du*ga se po*ve*ća*va, kao po*sle*di*ca pri*vla*če*nja stra*nih di*rekt*nih in*ve*sti*ci*ja.
Pre*ma re*či*ma Je*la*ši*ća de*vi*zne re*zer*ve obez*be*đu*ju ma*kro*e*ko*nom*sku sta*bil*nost Sr*bi*je. Po*li*ti*ka kur*sa je omo*gu*ći*la kon*stan*tan rast de*vi*znih re*zer*vi, ko*je da*nas iz*no*se 5,8 mi*li*jar*di do*la*ra. Kra*jem 2000. go*di*ne dr*ža*va je ras*po*la*ga*la sa sve*ga 300 mi*li*o*na do*la*ra.
- In*fla*ci*ja od 17,7 od*sto u pro*šloj go*di*ni je re*zul*tat, pre sve*ga, zna*čaj*nog po*ra*sta fi*skal*nih pri*ho*da i ras*ho*da, vi*so*kog ni*voa stra*nih di*rekt*nih in*ve*sti*ci*ja, od*no*sno pre*gre*ja*va*nja do*ma*će tra*žnje za ro*bom - na*gla*sio je gu*ver*ner.

UBU*DU*ĆE RAV*NO*PRAV*NO
SR*BI*JI i Cr*noj Go*ri je po*tre*ban no*vi pro*gram sa MMF, ko*ji vla*de odvo*je*no mo*gu da za*tra*že. Iz pret*hod*nog, tro*go*di*šnjeg fi*nan*sij*skog aran*žma*na sa ovom in*sti*tu*ci*jom osta*li su ne*ki "re*stlo*vi" ko*je tre*ba za*vr*ši*ti u 2006. go*di*ni, re*kao je Je*la*šić. U slu*ča*ju bu*du*ćeg po*sla sa ovom me*đu*na*rod*nom fi*nan*sij*skom in*sti*tu*ci*jom, od*nos sna*ga će bi*ti rav*no*prav*ni*ji, jer ne*ma ra*znih uslo*vlja*va*nja u vi*du ot*pi*sa du*go*va.

regedit
08/02/2006, 00:26
BE*O*GRAD - Sin*di*kat ko*mer*ci*jal*nih i eko*nom*sko-prav*nih po*slo*va rad*ni*ka "JAT er*vej*za" op*tu*žio je u utorak ru*ko*vod*stvo kom*pa*ni*je da pri*pre*ma po*de*lu ot*ka*za, bez ana*li*ze i pro*gra*ma o re*struk*tu*ri*ra*nju, a na osno*vu in*ter*nog ogla*sa o do*bro*volj*nom od*la*sku iz pred*u*ze*ća.
- Ot*ka*zi se spre*ma*ju vr*snim struč*nja*ci*ma, dok se u isto vre*me, bez ika*kvih kri*te*ri*ju*ma i kon*kur*sa, u fir*mu pri*ma*ju no*vi lju*di, po par*tij*skoj pri*pad*nost - ka*že pred*sed*nik ovog sin*di*ka*ta Mi*o*drag Ra*do*va*no*vić. - Uosta*lom, biv*ši di*rek*tor Alek*san*dar Mi*lu*ti*no*vić je, po*sle slič*ne ka*ta*stro*fal*ne po*slov*ne po*li*ti*ke, na*gra*đen me*stom še*fa pred*stav*ni*štva u Ati*ni.
Ra*do*va*no*vić do*da*je da ko*lek*tiv*ni ugo*vor u "JAT er*vej*zu" još ni*je usvo*jen i za*to ru*ko*vod*stvo od*re*đu*je vi*si*nu za*ra*da "pre*ma svo*jim že*lja*ma i sim*pa*ti*ja*ma":
- Re*zul*tat to*ga je da naj*ma*nja ne*to za*ra*da u JAT iz*no*si 13.685 di*na*ra, a naj*ve*ća 367.640 di*na*ra.
Ru*ko*vod*stvo kom*pa*ni*je, me*đu*tim, od*go*va*ra da ko*lek*tiv*ni ugo*vor ni*je usvo*jen za*to što mno*go*broj*ni sin*di*ka*ti ni*su us*pe*li da se do*go*vo*re o za*jed*nič*kom pred*lo*gu i na*stu*pu pre*ma po*slo*vod*stvu.
- Za pret*hod*nih go*di*nu da*na "JAT er*vejz" ni na tre*nu*tak ni*je pro*bio plat*ni fond ko*ji mu je od*re*di*la Vla*da Sr*bi*je - ka*žu u "JAT me*di*ja cen*tru". - JAT je ve*o*ma pre*ci*zan i in*for*ma*ci*je o za*ra*da*ma, pre sva*ke is*pla*te, ve*ri*fi*ku*ju se u Mi*ni*star*stvu fi*nan*si*ja.
Ve*li*ki ra*spon pla*ta u kom*pa*ni*ji, tvr*di ru*ko*vod*stvo, po*sle*di*ca je "či*nje*ni*ce da u njoj po*sto*je ve*o*ma spe*ci*fič*ne i de*fi*ci*tar*ne pro*fe*si*je, kao što su pi*lo*ti in*struk*to*ri". Isto*vre*me*no, ve*li*ki je i broj rad*ni*ka sa ni*žom struč*nom spre*mom.
- Iz ovih raz*lo*ga, ra*spo*ni pla*ta u svim ozbilj*nim va*zdu*ho*plov*nim kom*pa*ni*ja*ma da*le*ko su ve*ći ne*go " Jat er*vej*zu" - do*da*je "JAT me*di*ja cen*tar". - Pro*seč*na pla*ta u JAT iz*no*si 43.327 di*na*ra, a naj*ni*ža je 22.070 di*na*ra, što po*ka*zu*je da je in*for*ma*ci*ja sin*di*ka*ta ne*tač*na.

OT*KA*ZI I PRI*JE*MI
NA tvrd*nju sin*di*ka*ta da se ot*ka*zi spre*ma*ju "vr*snim struč*nja*ci*ma", a da se, isto*vre*me*no, pri*ma*ju no*vi, "par*tij*ski lju*di", ru*ko*vod*stvo od*go*va*ra:
- U pro*te*klih go*di*nu da*na ot*kaz Ugo*vo*ra o ra*du do*bi*lo je se*dam za*po*sle*nih, me*đu ko*ji*ma ni*je bi*lo struč*nja*ka, a raz*log je bio di*rekt*no kr*še*nje ugo*vo*ra o ra*du. U istom pe*ri*o*du, pri*mlje*na su sa*mo tri no*va rad*ni*ka, jer u okvi*ru kom*pa*ni*je ni*je bi*lo mo*gu*će da se na*đe od*go*va*ra*ju*ći pro*fil struč*nja*ka. Tvrd*nja da se u "JAT er*vej*zu" pri*me*nju*je par*tij*ski ključ, sa*mo je još jed*na zlo*na*mer*na glu*post.

regedit
08/02/2006, 00:29
BEOGRAD - Prodaja žestokog pića oduvek je donosila veliku dobit, a na meti falsifikatora najčešće su uspešne i poznate robne marke. "Rubinov" vinjak, pelinkovac, loza, "banatski rizling", pivo "jelen", samo su neka od najčešće krivotvorenih pića.
Posle perioda zatišja, mnogi proizvođači alkohola "na crno", posebno posle privatizacije pojedinih firmi, stalno nalaze načine kako da doskoče inspekciji. Ne prezaju mnogo, jer je posao unosan i donosi veliku dobit. Odnos ulaganja i zarade je, kažu inspektori, jedan prema 20.
Zoran Đokić, pomoćnik načelnika Kriminalističke policije MUP Srbije, kaže da je na našem tržištu najfalsifikovanije piće vinjak iz "Rubina". Posebno je zanimljivo područje Subotice zbog pograničnog prometa sa Mađarskom.

MUĆKALI I LEGALNI

- U OKOLINI Subotice otkrivene su desetine nelegalnih punionica, gde se u nehigijenskim uslovima proizvode lažna alkoholna pića - kaže Đokić. - Od savremenijih mašina koristili su onu koja navrće navoj zatvarača, do toga da su ručno stavljali zatvarače, a onda drugim delom viljuške ili kašike pritiskali po ivici kako bi nalegli na žleb.
Pre desetak godina, policija je otkrila da su čak i legalni proizvođači rakije, umesto prirodne sirovine, nabavljali rafinisani etil-alkohol i pravili lažnu dokumentaciju preko fantomskih firmi, kao da uvoze prirodnu rakiju - prepečenicu ili lozovaču. To su onda mešali sa vodom i dobijali duplu količinu pića, dodavali su veštačke boje i arome. Sreća je, kaže Đokić, što je sve rađeno pod nadzorom tehnologa koji nije dozvolio da to bude štetno po zdravlje ljudi.
- Imali su ogromne profite, a branili su se činjenicom da su pravili prirodnu rakiju - objašnjava naš sagovornik. - Na kraju su im samo obračunali porez na rakiju koji su utajili, i tako su odgovarali za drugo krivično delo.
Ne falsifikuju se samo žestoka pića, već i pivo. Kupljeno jeftino pivo u rinfuzu, ili nekoj cisterni, sipano je u flaše i samo zakamuflirano etiketama, na primer, "jelen" piva. Bilo je i slučajeva da su poslovođe u nekim radnjama nabavljale velike količine najjeftinijeg piva. Kad odstoji u frižideru, etiketa se ovlaži i spadne, a oni stave novu, naravno mnogo skupljeg piva. To je za one kupce koji sede ispred prodavnice i ne mare šta piju.
- Proizvođači se štite tako što često menjaju ambalažu. To im poskupljuje proizvodnju, ali zato na drugoj strani imaju veći efekat - ističe Đokić.
U "Rubinu" kažu da je od privatizacije krenulo ponovo masovno falsifikovanje pića. Lane su na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu zatekli lažni vinjak, a cena je bila od 230 do 250 dinara za litar. U maloprodaji ta cena se kreće od 380 u megamarketima, pa do 410 dinara u nekim manjim radnjama. Pronađen je i u Beogradu u jednoj veleprodaji, i to više od 250 paketa, a bilo ga je "na crno" i u Subotici, Bajmoku...

LASER ZA BROJEVE

- OBRAĆALI smo se poljoprivrednoj i tržišnoj inspekciji i cirkularnim pismima obavestili okruženje - Hrvatsku, BiH, Republiku Srpsku - kaže Stanko Tomović, generalni direktor. - Uključili smo i MUP, jer ne gube samo proizvođači i potrošači, nego i država. Vrednost akcizne markice za žestoka pića u slučaju vinjaka je 58, a kako kažu treba da skoči na 64 dinara, plus PDV od 18 odsto na maloprodajnu cenu, što znači da je po jednoj flaši pića gubitak oko 100 dinara.
Tomović ističe da je ovog januara prodato 400.000 litara vinjaka, a pre godinu dana samo 50.000. Decembra 2005. čak 720.000 litara je prodato, duplo više nego godinu dana ranije.
Kompanija "Si end Si" kupce svog lider proizvoda pelinkovca "gorki list" štiti u kontinuitetu već osam godina, pre svega inovacijama u zatvaraču. Trenutno je aktuelan princip zaštite crvenom plastikom koja se nakon prvog otvaranja pojavljuje između gornjeg i donjeg dela čepa, i od tog trenutka je na njemu trajno prisutna. To znači da je na prodajnom mestu na originalnom proizvodu uočljiv potpuno zeleni čep, a crvena plastika je vidljiva tek nakon prvog otvaranja.
- Dodatna mera zaštite su i brojevi koji se laserski nanose na sam zatvarač, tačnije broj koji se nanosi na gornjem delu identičan je broju na donjem delu čepa - kaže Snežana Mišić, pi-ar menadžer ove kompanije. - Svako eventualno razlikovanje ta dva broja, kao i njegova neparalelna pozicioniranost na donjem i gornjem delu, ukazuje na mogućnost falsifikata.
Ona napominje da kao (ne)originalnost proizvoda može da posluži i nabavna cena. Svako drastično odstupanje cene naniže ukazuje da se radi o falsifikatima. I mada iskrsnu novi slučajevi krivotvorenja robe, proizvođači kažu da je ove pojave ipak manje nego ranije. Ali, veruju da njihovi potrošači imaju istančan ukus i da ne prihvataju alternativu.

DVAPUT ISCEĐENO

ČESTO falsifikovano piće je i "banatski rizling" Vršačkih vinograda. Angažovane su čitave ekipe. Skupljaju prljave flaše po kontejnerima i kafanama koje istom vodom peru i spolja i iznutra. Sipa se potom "vino" iz cisterne, u kojoj je komina iz koje je jedanput već isceđeno vino. Dodaje se hidrolizator - fermentisani kukuruzni sirup koji izaziva veštačko vrenje. Onda se dobija neka tečnost, a dodavanjem hemikalija - veštačkih boja i aroma, postaje vino.
Grupa uhvaćena prilikom falsifikovanja vinjaka u Subotici, imala je nešto savremeniju tehnologiju. Robu su nudili na tezgama. Jedan tehnolog im je dao recepturu kako da izbegnu stvaranje taloga na dnu flaše, po čemu kupci prepoznaju da li je original ili ne.

"ZOZOVAČA"

NAJDRASTIČNIJI primer, kaže Đokić, jeste afera oko falsifikovanja lozovače, odnosno proizvodnje "zozovače" koja je usmrtila više od 40 ljudi.
U niškoj porodičnoj fabrici "Živadinović" koristili su rafinisani etil-alkohol i izvesnu količinu metanola, otrovne supstance koja ostavlja teške posledice po zdravlje ljudi.

GORKA PREVARA

UHVAĆENA je grupa koja je nedozvoljeno proizvodila i prodavala "gorki list". Lane je iza brave zaglavila kompletna porodica iz Zemuna, jer je u promet stavila vinjak i pelinkovac, na čijim su flašama bili otisnuti znaci kruševačke kompanije "Rubin", odnosno "Si ned Sija" iz Subotice.
Oni su u već korišćene flaše od tih pića, sipali nova, zgotovljena u "kućnoj radinosti", i zatvarali ih orginalnim zatvaračima. Lepili su i akcizne markice na boce, pa je roba izgledala kao prava.

regedit
08/02/2006, 00:31
JAT POVEĆAO PREVOZ PUTNIKA ZA 10 ODSTO


Aviokompanija Jat ervejz objavila je da je u januaru prevezla 71.064 putnika, što je 10 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Redovnost saobraćaja povećana je na 75 odsto, a ako se zanemare kašnjenja do 15 minuta redovnost je čak 86 procenata, ističe se u saopštenju.

Avioni Jat-a su, kako se navodi, prosečno leteli gotovo sedam sati dnevno, što je 33 odsto od proseka iz prošle godine. Najviše su leteli ATR, boing 737-300, a zatim boing 737-400. Najveći porast saobraćaja ostvaren je sa zemljama Beneluksa, Makedonijom, Slovenijom i Velikom Britanjom.

Srpska aviokompanija ističe da, posle višemesečne stagnacije, u narednim mesecima planira dalji rast saobraćaja, posebno u prevozu robe i pošte, u čemu su rezultati još slabiji nego prošle godine

regedit
08/02/2006, 00:32
Beograd -- Knjaz Miloš, CIA-BIA, Erikson, Vila na Dedinju, Lokomotive iz Švedske, Pancir, Satelit, Kofer jesu afere koje se vezuju za Vladu.

Rašeta – aerodrom, Janjušević-Kolesar, Bodrum – povod za obaranje Vlade Zorana Živkovića. U čemu je razlika? Osim što se i u nabrajanju svih afera koje prate rad aktuelne i bivše vlasti vidi kvantitativna razlika, kada se zađe u kvalitet postavlja se otvoreno pitanje – šta čini trenutnu Vladu toliko jakom da izdržava udare afera, a da je prethodna pala u Skupštini na Bodrumu.

Ministar Mlađan Dinkić i potpredsednik Vlade Miroljub Labus slažu se u očekivanjima da će vlada, čiji su deo, izdržati udare afera, bez obzira na to što su one glavna tema pojedinih medija: "U ovom trenutku ovom zemljom delimično vlada Vlada – daleko više vladaju oni koji mogu da proturaju informacije u medijima i da spletkare. Neću da dozvolim da ljudi nastradaju na pravdi boga i boriću se do kraja svog mandata protiv toga".

Miroljub Labus objašnjava kako se to kaže srpski: "Neću da kažem ko je to namestio, ali razumećete. To je tipično spinovanje, kako se to kaže srpski. Prvo je bio Jelašić, pa pošto ni na koji način nisu mogli da ga kompromituju, rekli su da on je objektivno odgovoran, jer to je njegov viceguverner. Pa, pošto ni tu nisu mogli da postignu rezultat, onda kažu, ajde onda da oborimo Vladu. Najjednostavniji način da se obori Vlada jeste da se udari klin između mene i Koštunice".

Novinar Vremena Dejan Anastasijević, u Kažiprstu Radija B92, izneo je svoju ocenu opstanka izvršne vlasti: "Vlada ne može da reformiše taj sektor bezbednosti zato što – a sve su vlade takve od 5. oktobra – nije dovoljno jaka jer je koaliciona, posvađana iznutra i prosto ne može protiv tih jakih ljudi iz senke otvoreno da krene. A Vlada je takva kakva jeste – slaba, podložna skandalima, korupciji, levo-desno, upravo zbog toga što su te službe jake. I onda se vrti u krug."

Nepoverenje Vladi može biti tema rasprave u Skupštini ukoliko takav predlog podnese najmanje 20 narodnih poslanika. Ipak, u ovom slučaju, potrebno je ispuniti još jedan uslov za eventualno zakazivanje sednice tokom vanrednog zasedanja – obezbeđivanje podrške najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika. Osim poslanika pitanje poverenja – u ime Vlade – može da postavi i premijer.

Živković: DS na parkingu

Nekadašnji premijer Zoran Živković smatra da Vladu njegovog kolege Vojislava Koštunice održavaju „truli kompromisi sa svima - sa SPS-om u Skupštini, sa centrima moći, sa tabloidnim medijima“.

"Još jedan razlog zbog kojeg je ova Vlada tako stabilno ide dalje i vodi Srbiju dalje, ali u rikverc, to je što jedina demokratska opoziciona stranka, a to je Demokratska stranka, ne radi svoj posao na valjan način. Izlaskom iz parlamenta je sebe, parktično, stavila na parking sa idejom da se sačekaju sledeći izbori, kada oni dođu, i da se – iz pozicije stranke koja se nije mnogo poslednjih nekoliko godina bavila politikom – osvoji vlast".

regedit
08/02/2006, 00:33
Gu*ste ni*ti šver*ca
A. B. M., 7. februar 2006

BE*O*GRAD - Go*ru*ći pro*ble*mi do*ma*će tek*stil*ne in*du*stri*je su "si*va" eko*no*mi*ja, spo*ra pri*va*ti*za*ci*ja, ali i pra*vo na do*no*še*nje pra*vi*la za do*bi*ja*nje ser*ti*fi*ka*ta Evrop*ske uni*je, ka*žu u Uni*ji pro*iz*vo*đa*ča tek*sti*la, ode*će, ko*že i obu*će. Iako ne*dav*no oform*lje*na, ova Uni*ja je već na*pra*vi*la pr*ve ko*ra*ke i pro*ble*me iz svo*je bran*še iz*ne*la pred mi*ni*stre fi*nan*si*ja, tr*go*vi*ne i pri*vre*de.
- "Si*va" eko*no*mi*ja je grob*ni*ca do*ma*ćim tek*stil*ci*ma. Kroz ne*le*gal*ne to*ko*ve go*di*šnje pro*đe ode*će i obu*će u vred*no*sti od oko dve mi*li*jar*de evra - ka*že Mi*lan Kne*že*vić, pred*sed*nik Uprav*nog od*bo*ra Uni*je. - U ve*li*koj opa*sno*sti je i oko 1.600 do*ma*ćih pred*u*ze*ća, a za op*sta*nak se bo*ri oko 100.000 rad*ni*ka.
Kne*že*vić is*ti*če i pro*blem spo*rog re*struk*tu*ri*ra*nja i pri*va*ti*za*ci*je tek*stil*nih pred*u*ze*ća. To je i pr*vi uslov da bi se do*bi*lo pra*vo za do*bi*ja*nje ser*ti*fi*ka*ta "EUR 1", neo*p*hod*nog da bi na*ši tek*stil*ci uop*šte iz*vo*zi*li u Evrop*sku uni*ju.
- Mi*ni*star Pre*drag Bu*ba*lo je ob*ja*snio da su po*stup*ci pri*va*ti*za*ci*je ubr*za*ni, te da bi do kra*ja go*di*ne sva dru*štve*na pred*u*ze*ća iz obla*sti tek*sti*la, ode*će i obu*će mo*gla da bu*du pri*va*ti*zo*va*na - re*kao nam je Kne*že*vić. - Sa*mo će*mo po*ku*ša*ti da na*đe*mo stra*te*ške part*ne*re, ka*ko pr*ven*stve*no po*kre*nu*li pro*iz*vod*nju u na*šoj obla*sti. Pred*stav*ni*ci Uni*je tra*že i po*o*štra*va*nje kon*tro*le rad*na ca*ri*ne, a na*ja*vlje*no je uvo*đe*nje i ka*ta*lo*ških za*štit*nih ce*na za ro*bu ko*ja se uvo*zi iz Tur*ske i Ki*ne, po uzo*ru na hr*vat*ski mo*del. Ta*da će se zna*ti ko i po ko*joj ce*ni mo*že da uvo*zi, i ne*će bi*ti ne*le*gal*ne kon*ku*ren*ci*je.

UČLA*NJE*NO 300 FIR*MI
UNI*JA pro*iz*vo*đa*ča tek*sti*la, ode*će, ko*že i obu*će osno*va*na je po*čet*kom ja*nu*a*ra ove go*di*ne, a tre*ba*lo bi da oku*pi oko 1.600 pred*u*ze*ća. Za sve*ga me*sec da*na svo*je član*stvo po*tvr*di*lo je vi*še od 300 fir*mi, pr*ven*stve*no pri*vat*nih.

regedit
08/02/2006, 00:35
Terminske cene belog šećera na tržištu u Londonu ojačale su blizu jedan odsto, na nivo od 460,90 dolara za tonu [najviši od 1989. godine], podstaknute izveštajima o mogućem povećanju uvoza u SAD i Rusiju. Beli šećer je za godinu dana poskupeo 70 odsto, podsetila je ruska agencija Interfaks.

Ministarstvo poljoprivrede SAD je saopštilo da će ponovo, po četvrti put od kraja prošlog leta, povećati uvozne kvote kako bi se nadomestio deficit šećera na domaćem tržištu kao posledica prošlogodišnjih uragana. Analitičari britanske brokerske kuće 'Sukden', pak, ukazuju da su u porastu i porudžbine iz Rusije.

Ruski stručnjaci, medjutim, smatraju da Rusija u tekućoj sezoni [jul 2005-jun 2006.] može smanjiti uvoz sirovog šećera koji preradjuje u domaćim šećeranama, jer je ta sirovina poskupela i postala manje privlačna za ruske uvoznike. 'Šećera od repe iz prenetih zaliha imamo toliko da ne moramo uvoziti sirovi šećer do aprila-maja', izjavio je vodeći analitičar Instituta za konjukturu agrarnog tržišta [IKAR] Jevgenij Ivanov.

Prema podacikma IKAR, Rusija je u sezoni 2004/05. uvezla 3,27 miliona tona sirovog šećera, dok bi uvoz u 2005/06. mogao opasti na 2,3 do 2,8 miliona tona. 'Sadašnji podaci takodje govore o smanjenju uvoza - od septembra prošle godine do januara uvezeno je svega 320.000 tona, u poredjenju sa 880.000 tona u istom razdoblju godinu dana ranije', rekao je Ivanov. Smanjenje uvoza na 2,7 miliona tona prognoziraju i analitičari ruske kompanije 'Rusagro'.

Oni takodje ukazuju da su, kao rezultat rasta svetskih cena, domaće cene belog šećera već dostigle nivo od 700 dolara za tonu i upozoravaju da bi narednih meseci mogle ojačati za daljih 20-25 procenata. Rusija je 2005. godine proizvela 5,6 miliona tona šećera, 15,7 odsto više nego prethodne godine.

regedit
08/02/2006, 00:40
Ministar finansija Mladjan Dinkić izrazio je očekivanje da će spoljni dug zemlje do kraja godine biti smanjen za oko 1,8 milijardi dolara, ukoliko Srbija bude osloboĐena vraćanja duga Kosova od oko 1,1 milijardi, a ostatak bi bio otpis 700 miliona duga prema Pariskom klubu.

Dinkić je objasnio da se taj predlog nalazi u platformi za razgovore o konačnom statusu Kosova, jer Srbija treba da bude oslobođena plaćanja kamata i glavnice kosovskog duga, pošto na toj teritoriji ne ubira fiskalne prihode.

Učestvujući u programu RTS-a, Dinkić je ocenio da je posle pozitivne ocene MMF-a o trogodišnjem finansijskom aranžmanu i predstojećeg otpisa preostalog duga prema Pariskom klubu od oko 700 miliona dolara, Srbija stvorila prostor za novo zaduživanje u inostranstvu za investicije.

Dinkić je rekao da je Svetskoj banci već upućen predlog u kome je zatražen kredit za završetak 'Koridora 10' i to za autoput od Leskovca do granice Srbije s Makedonijom i od Niša do bugarske granice.

'Nema nikakvog razloga da se ne zadužimo ponovo za nekih 500 miliona do milijardu da završimo ove infrastrukturne projekte', rekao je Dinkić.

Na pitanje kada će Vlada od MMF-a zatražiti novi aranžman, Dinkić je odgovorio da je MMF sugerisao da razgovori o tome započnu posle rešavanja pitanja odnosa u državnoj zajednici SCG zbog toga što ne znaju sa kime treba da pregovaraju i zato što je crnogorska vlada protiv novog aranžmana. Srbija je trenutno u 'postmonitoring programu' MMF-a, odnosno u programu praćenja MMF-a, objasnio je Dinkić i dodao da je realno očekivati da novi pregovori o novom aranžmanu započnu u maju, a da se on zaključi na jesen ove godine.

Odgovarajući na pitanje koliku inflaciju očekuje u 2006. godini, Dinkić je istakao da će Vlada pokušati da ostvari inflaciju manju od zacrtanog cilja od 9,3 odsto i naglasio da je cilj kreatora ekonomske politike u Srbiji da ona u ovoj godini bude jednocifrena.

regedit
08/02/2006, 00:41
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik G17 Plus Miroljub Labus izjavio je da je završetkom trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom [MMF] država rešila problem spoljnih dugova.

Labus je rekao da je posao okončan posle tri i po godine i da su na sporazumima svih šest revizija njegov i potpis potpredsednika G17 Plus i ministra finansija Mlađana Dinkića, što je razlog zašto je konferencija za novinare održana u stranačkim prostorijama, a ne u vladi.

Dinkić je izjavio da završetak aranžmana sa MMF obeležava kraj početnih godina tranzicije i ulazak u zreliju fazu, u kojoj neće biti tektonskih reformi, već, kako je naveo, evolutivnih.

Završetkom ovog aranžmana građani su oslobodjeni plaćanja 700 miliona dolara duga Pariskom klubu poverilaca, rekao je Dinkić.

'Nijedan sledeći aranžman neće značiti povlačenje od MMF ni dolara kredita', izjavio je Dinkić i dodao da će se saradnja sa Svetkom bankom nastaviti i da će se od te institucije uzimati krediti za izgradnju infrastrukture.

Prema rečima Dinkića, sadašnji dug Pariskom i Londonskom klubu poverilaca iznosi 3,29 milijardi evra i očekuje se da će biti izmiren u narednih 10 godina.

Labus i Dinkić su završetak aranžmana sa MMF proslavili podelivši sa novinarima tortu u obliku Ajfelovog tornja.

regedit
08/02/2006, 00:41
Jelašić: Potreban je novi aranžman sa MMF
Guverner Narodne banke Srbije [NBS] Radovan Jelašić izjavio je da je potreban novi aranžman sa Medjunarodnim monetarnim fondom [MMF], koji mogu zatražiti obe vlade direktno ili državna zajednica Srbije i Crne Gore [SCG].

On je na konferenciji za novinare rekao da to očekuju i međunarodne rejting agencije, veliki broj stranih investitora koji bi došli na dugi rok i strani investitori koji su u Srbiji već nekoliko godina.

'Niko ne brani ni jednoj ni drugoj vladi da se direktno obrate MMF-u', kazao je Jelašić i dodao da takav zahtev još nije prosledila Vlada Srbije. On je izrazio očekivanje da Vlada Srbije 'ima interes' da brzo zatraži novi aranžman sa MMF-om, ocenivši da će se i u novom programu 'ceniti sve obaveze koje je Srbija na sebe preuzela'.

'Ima nekoliko obaveza koje se odnose i na 2006. godinu, vezano za privatizaciju, izbor strateških konsultanata', kazao je guverner NBS, upozorivši da će prilikom ulaska u novi program, MMF razmotriti u kojoj meri Srbija ispunjava obaveze prema toj instituciji. Jelašić je potvrdio da je jedna od obaveza prema MMF-u prodaja većinskog udela države u rafinerijama širom Srbije.

Guverner NBS je istakao da je u poslednje tri i po godine urađeno sve iz programa MMF-a, što je 'garancija za sve one koji gledaju sa strane i gradjane da se Srbija kreće ka pravom cilju'. On je istakao da će u novom aranžmanu Srbija imati 'ravnopravniji' odnos sa MMF-om.

regedit
08/02/2006, 00:42
Marović pozdravio odluku MMF
„ Odluka borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda je veoma dobra vijest za sve građane i sve ekonomske subjekte u Srbiji i Crnoj Gori. Pored toga što je uspješno okončan trogodišnji kreditni aranžman sa MMF-om, ova odluka omogućava otpis 700 miliona dolara duga Pariskom klubu.

Pored značajnog direktnog finansijskog efekta, koji ova odluka donosi Srbiji i Crnoj Gori, njena važnost je i u tome što su Srbija i Crna Gora još jednom dobile pozitivnu ocjenu za svoje reforme i potvrdu svog napretka od relevantnih međunarodnih institucija.

Ova odluka treba da bude i podstrek svima u Srbiji i Crnoj Gori da intenziviraju svoje reformske napore, posebno kada je reč o privlačenju stranih investicija jer se ovim šalje još jedan dobar signal stranim investitorima da ulažu u Srbiju i Crnu Goru“.

regedit
08/02/2006, 01:09
Коначно сви могу да одахну. Понајпре ми, јер нам је Међународни монетарни фонд дао позитивну оцену за претходни трогодишњи аранжман. Али и та светска „позајмна каса”, јер јој се није измигољио стари пацијент кога је управо због повремене некооперативности ваљало махањем „шаргарепом” званом 700 милиона долара отписа дуга према Париском клубу, која се понекад претварала и у „штап”, подсетити на испуњавање преузетих обавеза.

Пао је, ето, и тај последњи печат. И шта сада?

У очекивању добре вести из Вашингтона, у чију је извесност гувернер Народне банке Србије био уверен 99,99 одсто, уз сасвим разумљиве изливе задовољства надлежних, јер су обавили велики посао, почело је испипавање пулса, најпре политичког – да ли нам треба нови аранжман с ММФ-ом.

За гувернера НБС-а Радована Јелашића то се и не поставља као дилема. Нови споразум, свакако не као претходни, само за јачање девизних резерви и можда не на три године, добро би дошао. ММФ је, према његовој оцени, увек радо виђен жирант у свету међународних финансија. Кад његов „параф” виде други, лакше се одлучују да са својим капиталом закораче и у ове наше немирне економске просторе. Гувернер подсећа да се уз подршку ММФ-а лакше и брже стиже до вишег кредитног рејтинга земље, финансијских тржишта у свету и јевтинијих зајмова. Једноставно, све је лакше. О оној другој страни медаље – „штапу”, који ММФ предузима у погледу ограниченог економског суверенитета, он није говорио. Из сасвим разумљивих разлога.

О томе да ли нам је потребан, и какав, аранжман с тим светским кредитором треба да се изјасни наша влада. Реч је о партнеру од кога су као од куге побегли и такви економски џинови као што су Русија, Бразил, Аргентина, док су наше комшије Румуни, иако на прагу Европске уније, када се није баш згодно инатити с „међународном заједницом”, лепо захвалили на понуди, јер им понуђени услови не одговарају. То је, дакле, посао владе. Да процени све економске, а потом и политичке плусеве и минусе за такву одлуку, ма колико она, на први поглед, изгледала као техничко питање.

За потпредседника владе, Мирољуба Лабуса, који је несумњиво понео највећи терет у сада већ бившем преговарачком тиму, нови аранжман би био само природан наставак онога што је започела претходна, изнела ова, да би, можда, штафету преузела наредна влада, у исцрпљујућој трци до европских интеграција, али он сам није влада.

Због тога, тек када се мало слегне политичко славље још једног успеха на међународном економском плану, ваља очекивати трезвеније анализе и дефинитивну одлуку – хоћемо ли или не нови аранжман с ММФ-ом и под којим условима.

Велика „шаргарепа” је изгрицкана, али неког „штапа” се, ипак, не можемо сасвим ослободити. Избор је, ипак, наш.

regedit
08/02/2006, 08:39
Vlada Srbije vuče promišljene poteze


Niš - Očekujemo da će nedavno usvojeni Zakon o zabrani pušenja na javnom mestu smanjiti potrošnju naših cigareta. Ali, mi ga podržavamo ne samo zbog toga što smatramo da treba zaštititi javni prostor i nepušače, već i zato što uvodi pravilo ponašanja koje je korisno za nas. Dobro regulisano društvo, sa zakonskim pravilima kojih se svi pridržavaju, dakle i mi i konkurencija, pomaže nama, državi i svim građanima - kaže direktor kompanije Filip Moris DIN Euđenio Sidoli.
U razgovoru za Danas Sidoli navodi da je "najveći problem" za ovu, ali i druge kompanije, Zakon o radu. Strani investitori u Srbiji se "najviše žale" na ovaj Zakon, jer je uticao na povećanje troškova proizvodnje, koji su, kako kaže, veći nego u Rumuniji, Poljskoj ili Kazahstanu. Ipak, strani investitori su "svesni da je Srbija zemlja u tranziciji", i sa tim su "računali" kada su došli na ovo tržište. - I ne samo to, mi podržavamo reforme u Srbiji, i njihov smo deo - tvrdi on.

Ukoliko su te promene na bolje, one su dobrodošle. Čak i u slučaju da se zakoni suviše često menjaju, što za nas predstavlja otežavajuću okolnost, pošto se teže funkcioniše u nestabilnom ekonomskom i pravnom okruženju. U protekle dve godine, Vlada Srbije vukla je promišljene poteze i donosila pametne odluke. Jedini izuzetak je predstavljala odluka o povećanju poreza iz 2004. godine. (Tada nova) vlada, čini se, nije bila dovoljno svesna posledica koje takvo rešenje može izazvati. Jer, naglo povećanje poreza i akciza predstavlja frustraciju za tržište i podstrek za ilegalnu trgovinu - kaže Sidoli.

On još kaže da je uprkos povremenim problemima, Filip Moris DIN uspešno završila prethodnu poslovnu godinu. Menadžment kompanije je insistirao na investicijama u infrastrukturu, opremu i ljude. Završene su skoro sve planirane investicije u samu fabriku, tako da DIN počinje "ozbiljno da liči" na bilo koju drugu kompaniju Filipa Morisa u svetu.
- Prema kuprodajnom ugovoru (između kompanije Filip Moris Holand i Agencije za privatizaciju), bili smo dužni da investiramo 64,5 miliona evra u fabričku infrastrukturu. Mi smo od septembra 2003. dosad već uložili 58 miliona evra, a za nekoliko meseci ispunićemo petogodišnji plan. Zbog toga će DIN posle samo dve i po godine izgledati kao svaka druga kompanija Filipa Morisa na planeti - kaže on.
Naš sagovornik dodaje da je menadžment, takođe, insistirao i na razvoju, odnosno osvajanju novih brendova i tržišta. Prošle godine je proizvedeno i plasirano osam novih proizvoda iz "porodice" "besta", "neksta" i "parlamenta". Proizvedeno je više od 13 milijardi cigareta, što je identično proizvodnji u 2004. godini. Tolika proizvodnja pokriva 50 odsto potreba tržišta u Srbiji, koje je "osnovno opredeljenje" ove kompanije.
- Crna Gora je posebno tržište, na kojem imamo svoju distribuciju. Nedavno donošenje crnogorskog Zakona o akcizama, koji je uveo duplo taksiranje, međutim, počelo je da predstavlja veliki problem za nas. Ipak, izvesna količina naših cigareta odlazi u Crnu Goru, kao i u Bosnu i Hercegovinu. Međutim, "izvoz" izvan Srbije je mali i sada iznosi samo dva odsto ukupne proizvodnje. Razlozi za to su činjenice da su države koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije veoma različite, njihova tržišta "teška", a zakonska regulativa izuzetno promenljiva - objašnjava.
Sidoli još kaže da je DIN u toku prošle godine izdvijila 150 miliona dolara za poreze i akcize. Uvezla je dosta opreme, sirovina i drugih komponenti, kao i duvana. - Iz inostranstva se nabavljaju velike količine duvana, što se činičlo i pre privatizacije DIN - kaže, ne precizirajući količine. Međutim, Filip Moris DIN i u Srbiji "od duvana kupuje sve što se moglo kupiti".
- Po Zakonu o duvanu, obavezni smo da 40 odsto ukupne potrošnje duvana kupimo na domaćem tržištu, i mi to uredno činimo. Raduje nas što primećujemo da je duvan koji uzgajaju domaći uzgajivači sve boljeg kvaliteta. I "orijent" i "virdžinija" i "berli", koje koristimo, danas su mnogo bolji nego u vreme kada smo došli na ovo tržište - tvrdi on.
Direktor DIN dodaje da Filip Moris DIN izdvaja i milion evra godišnje za razvoj lokalne zajednice. - To nije obaveza nametnuta kupoprodajnim ugovorom, već nešto što smo sami predložili prilikom tenderske kupovine DIN - kaže. Razlog za takvu ponudu leži u opredeljenju ove multinacionalne kompanije da "nije samo došla u Niš, već tu želi i da ostane".
- Mi smo deo lokalne zajednice, i imamo poslovnu viziju koja se ne tiče samo fabrike, već i sredine čiji smo deo. Zbog toga ćemo i posle pet godina, kada ističe rok po kojem smo obavezni da investiramo u lokalnu zajednicu, činiti to isto. Uložili smo u tu "igru", ulagaćemo i posle pet godina, i biće dobro ukoliko je dobijemo, jer će ona doneti pozitivne rezultate svima - i nama i Nišu - kaže Sidoli.


Softver, a ne hardver



- Naša vizija ulaganja u Niš je investiranje u softver, a ne u hardver. Zato ne investiramo u gradsku infrastrukturu ili zgrade već u kvalitetne ljude i programe. Ulažemo, na primer, u stipendiranje talentovanih studenata, koji imaju liderske sposobnosti, i koji bi trebalo da ostanu u Nišu, a ne da odlaze za Beograd ili van zemlje. Uložili smo i u Niš Art fondaciju, koja pomaže najtalentovanije mlade slikare i umetnike u zemlji, kao i u druge kvalitetne obrazovne i kulturne projekte - kaže Sidoli.



Direktor - nepušač



Direktor Filip Moris DIN ne puši. Nije probao ni brend Filipa Morisa, "marlboro", koji se od 2004. godine proizvodi u Nišu. - Pušio sam samo 15 dana u životu, ukoliko ne računamo dvogodišnje iskustvo sa lulom - kaže Sidoli i dodaje da voli miris duvana, ali nije tip pušača.

regedit
08/02/2006, 15:44
Kinezi dižu inflaciju u Srbiji
Velika ponuda kineske robe globalno obara inflaciju i cene kredita za preko jedan odsto zbog čega banke povlače novac iz inostranstva i plasiraju ga u Srbiji po većim kamatama
BEOGRAD - Za porast industrijske proizvodnje u prošloj godini za 0,8 odsto najviše su zaslužni energetika, proizvodnja prehrambenih artikala i izvoz osnovnih metala i gume. Pitanje je da li će se ostvariti planirani rast bruto domaćeg proizvoda od pet odsto jer je moguće da će se zaoštravati monetarna politika koja ograničava kreditiranje, što opet najviše pogađa privredu. Podaci pokazuju da su mere NBS ipak neznatno oborile rast kredita privredi sa 4,9 na 4,6 odsto, dok su krediti stanovništvu prepolovljeni. Planirani rast bruto proizvoda moguć je pod uslovom da izvoz raste 24 do 25 odsto i čini čak 3,5 od planiranih pet odsto rasta - kazao je Stojan Stamenković na jučerašnjoj pres konferenciji na Ekonomskom institutu.

Stamenković je istakao da je spoljni dug u novembrum sa dugom od 1,067 milijardi dolara za Kosmet, 14 milijardi dolara i da ne postoji opasnost da se ne može otplatiti. Postoji, međutim, opasnost, ako se nastavi ubrzano zaduženje privatnih kompanija, da to izvrši pritisak na kurs i devizne rezerve, kazao je Stamenković i dodao da je potrošnja visoka i da je inflatorni pritisak prenet iz prošle godine.

Davor Savin, saradnik ovog instituta, objasnio je da velika ponuda jeftine kineske robe globalno obara inflaciju i cene kredita za preko jedan odsto, ali je to za Srbiju imalo kontraefekte. Pojeftinjenje kredita u svetu bio je mamac da se povlači novac i plasira u Srbiji po višim kamatama, što opet diže inflaciju, kazao je Savin.

Stamenković tvrdi da ustavna pozicija centralne banke, kao nezavisne regulatorne institucije, ima ključni značaj za funkcionisanje celokupnog finansijskog sistema, a time utiče i na sposobnost NBS da se suprotstavi inflaciji. Nezavisnost zavisi od dužine mandata, odnosno od političkih turbulencija, pa ta funkcija u Srbiji traje, kao i u Albaniji, oko dve godine. Drugi kriterijum za ocenu nezavisnosti je finansijska samostalnost, odnosno zabrana finansiranja države o čemu se u proteklom periodu starao MMF pa bi novi aranžman sa ovom institucijom bio neophodan i sa tog stanovišta.

Najveći problem je ispunjenje trećeg kriterijuma operativne nezavisnosti pre svega od vlade i drugih učesnika na tržištu. "U našem slučaju postoje ozbiljni rizici za ostvarivanje nezavisnosti zbog ponašanja, pre svega sudova, a posebno bivšeg saveznog, a sada Vrhovnog suda kojim se ugrožava regulatorna moć centralne banke. I političke stranke nastoje da uspostave vlast nad tom bankom i na kraju snažni bankarski lobi", kazao je Stamenković.

regedit
08/02/2006, 15:45
Da se razboliš od novih cena lekova !


Od subote svi domaći lekovi u apotekama biće skuplji u proseku za osam odsto, dok će cene stranih lekova biti uvećane za četiri odsto. Proizvođači lekova objašnjavaju da je ovo poskupljenje akt usklađivanja cena sa cenama lekova zemalja u okruženju - Hrvatske, Slovenije, Italije. Oni tvrde da se po novom Zakonu o lekovima, koji je stupio na snagu avgusta 2004. godine, cene lekova moraju uskladiti sa cenama medikamenata zemalja u okruženju i to do 2009. godine. Međutim, građani na to gledaju drugačije. Sa prosečnom platom od 21.000, a većina u Srbiji ima primanja manja od proseka, svako poskupljenje je udar na ionako tanke džepove

Poskupljenjem su posebno nezadovoljni penzioneri, koji već decenijama na svom meniju za ručak nemaju meso. Do sada su za preparate za običnu prehladu, koja može da se leči i bez lekarske pomoći, odvajali u proseku po 830 dinara. Sa novim poskupljenjem od osam odsto ta cifra popela se na skoro 900 dinara. Sa penzijicama koje su kod pojedinih i po 6.000 dinara, ostaje samo da se mole Bogu da se ne razbole. Ako im obična prehlada istera iz džepa skoro 1.000 dinara, ili šestinu penzije, šta će biti ako se razbole od neke ozbiljnije bolesti kakva je povećana masnoća u krvi, bolest bubrega, krvnih sudova, karcinom, leukemija...

Stručnjaci tvrde da ovaj put poskupljenje neće značajnije pogoditi pacijente. Naime, poskupljenje od 14 odsto najviše se odnosi na lekove sa pozitivne liste, koje plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje, dok će oni lekovi koje pacijenti plaćaju uglavnom poskupeti za četiri odsto.

U Narodnoj banci Srbije već su uradili prve procene koliko će povećanje cena lekova i naftnih derivata uticati na inflaciju. Prema rečima guvernera Radovana Jelašića, inflacija će u februaru biti povećana za oko 0,5 odsto.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, istakao je da je ovo poskupljenje pažljivo analizirala grupa stručnjaka i odluka o tome doneta je krajem prošle godine. Vlada treba samo da tu odluku i da usvoji, što je i uradila prošlog četvrtka.

- Domaći lekovi su potcenjeni jer su na nivou trećine cene lekova u okruženju. Postojala je opasnost da dođe do nestašice nekih lekova pošto su cene lekova bile zaista niske i obesmišljavale su njihovu proizvodnju i promet. To je jedan od razloga što se vlada početkom godine odlučila na ovakav korak. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je donet 2004. godine, harmonizovan je sa evropskim propisima i prema njegovim odredbama do 2009. godine treba prilagoditi cene u svim oblastima. Međutim, očekivanja proizvođača su dalje velika i oni traže da odjednom prosečna cena lekova bude 80 odsto od cene zemalja u okruženju.

Tržište lekova nije ostrvo u društvu i proizvođači se ne mogu ponašati samo po svojim interesima. Naravno da svako povećanje cena utiče i na inflaciju. Vlada će ove godine pažljivo analizirati, meriti i boriti se za javni interes građana - objasnio je dr Milosavljević.


Na pozitivnoj listi, ali se plaća

Ovo poskupljenje posebno će na svojoj koži osetiti pacijenti koji boluju od povišenog holesterola i triglicerida u krvi, a ovakvi slučajevi nisu retki. Lekovi za lečenje ovih bolesti jesu na pozitivnoj listi, ali jedan deo plaćaju i pacijenti. Tako je, na primer, lek sortis od 20 miligrama do sada koštao 2.971,62 dinara. Sa novim poskupljenjem stanje pacijenata može samo još više da se pogorša.

regedit
08/02/2006, 15:45
Država kao basna
Nekada su lopovi krali novčanike u kojima je bilo nešto dinara. Danas kradu milione evra. I to u koferima. Zašto je to tako? Zato što su lopovi, u međuvremenu, postali eksperti. I imaju čak i svoju ekspertsku stranku. Na vlast su došli jer su imali i sopstvenu fabriku afera koja je rušila prethodnu vladu. Nema veze što ništa od laži koje su plasirali nije bilo tačno, postigli su cilj. Dokopali su se vlasti. I počeli su da kradu. Koferima. Za sada. Trebalo bi da budemo srećni što nisu počeli da koriste šlepere. Mada, upućeni kažu da je onih Slobinih para na Kipru bilo nekoliko milijardi maraka. To se, valjda, vozi šleperima. Samo ne znamo pravac u kojem je ta lova odvezena. Ali se zna ko je bio vozač šlepera. Valjda će eksperti biti pametni, pa će ulagati u poboljšanje uslova u zatvorima. Jer, to bi značilo da pametno ulažu u svoju budućnost.

Oni koji su aferama došli na vlast misle da aferama mogu i vladati. Ova vlada ima više afera dnevno, nego što je prethodna imala u celom svom mandatu, pa na kub. I da bi se sakrile sopstvene afere, proizvode se druge u kojima su glavni glumci van vlade. Narod se nečim mora zabaviti. Da bi zaboravio da je standard sve niži, nezaposlenost raste, benzin skuplji sa svakim odlaskom na pumpu, Evropa sve dalje, Mladić sve nevidljiviji (na kraju će saopštenjem za štampu objasniti da nikada nije ni postojao), a Crna Gora sve nezavisnija. Kao i Kosovo. A to treba sakriti. Kao i sopstveni lopovluk. Zato su afere anestezija za mase. One ti ne daju da pogledaš suštinu. Kakav genijalan izum!

Sezona hajki je počela. Da su tako agilno od Rusa tražili Miru i Marka, kao neke od braće Karić, poverovao bi da je legalista zaista to za šta se lažno predstavlja. Ako Kariće ganjaju za utaju poreza iz 1999. godine, za iznos manji od milion evra po bratu, onda je to sigurno veći greh od dva miliona evra po guverneru. Samo što guvernera ne ganjaju. Nisu ludi da ga ujure, pa da padnu. I nije da ništa iz toga nisu naučili. Za početak će dobro razmisliti gde će ubuduće zapošljavati zetove. Zato treba obratiti pažnju na snaje. Sigurno će sada preko njih ordinirati.

I dok se Srbija, uoči pregovora o statusu Kosova, zabavlja krađama i prekrađama, Albanci se organizuju. Svaki član njihovog pregovaračkog tima dobija 2.500 evra mesečno iz budžeta za borbu za nezavisnost. Naši rade volonterski. Oni ne uzimaju iz budžeta. Oni uzmu pre nego što stigne u budžet. U tome je razlika između nas i njih. I naravno u sumi. Naša je neuporedivo veća. Nažalost, veličina uzetih sredstava biće obrnuto proporcionalna konačnom rezultatu.

Jedino mi nije jasno zašto čovek koji toliko voli mačke vlada iz mišje rupe. Možda zato što su srećne države kao bajka. A naša je kao basna. Zato basne i postoje. Zbog pouka. Valjda smo nešto i naučili.

regedit
08/02/2006, 15:46
Za zatvor Karić, Jelašić, Dinkić
Guverner NBS nije platio porez na milion evra. U MUP-u kivni zbog stopiranja afere "kofer". Ako vlada uništi PSS, sve će se vratiti na staro - ističe Vladan Batić, lider Demohrišćanske stranke Srbije
Govoriti o utaji poreza u Srbiji se ne može a da se ne pomene primer guvernera Radovana Jelašića i način na koji je kupio vilu i gde je čitava javnost svesna da je reč o utaji poreza. Prema mojim saznanjima, umesto zvaničnih trista hiljada, ta vila je plaćena milion i trista hiljada evra virmanom preko Atlas banke, a policija je razgovarala i sa prodavcem i utvrdila da praktično na iznos od milion evra nije plaćen porez - rekao je za Glas Vladan Batić, lider DHSS-a i bivši ministar pravde.

Imate li informacije da li je guverner svojim novcem platio vilu ili je novac stigao s neke druge strane?
- To ne znam, ali znam da je Dejan Simić pripremio papire za kupoprodaju na iznos od trista hiljada. To je zapravo i kopča sa guvernerom, jer je Simić upravo na osnovu tog dobro odrađenog posla i postavljen na mesto viceguvernera. Sve ovo pričam zbog nekih drugih slučajeva sa utajom poreza i ljudima koji su zbog toga stavljeni na stub srama, a ovde to nije uradio niko drugi nego guverner Narodne banke. Epilog svega ovoga je i afera "kofer".

Imate vaše izvore i u policiji, kakva su vaša saznanja upravo o toj aferi?
Naravno da su umešana sve osobe koje se tu pominju - Jelašić, Simić, Lalić i Dačić i policajci su, kao profesionalci hteli da odrade posao do kraja, dok na scenu nije stupio ministar Jočić i stopirao akciju. Njegova reakcija je za mene bila i očekivana, jer raskrinkavanje svega toga značilo bi pad vlade, kao i to da on nikad više ne bi bio ministar
Kakva je bila reakcija u policiji?
- Znam da su ljudi bili veoma rezignirani i razočarani, ali u policiji jednostavno vlada takva hijerarhija da su morali da prihvate da prestanu da se bave "koferom". Međutim, posle toga, BIA šalje svog radnika Zorana Jovanovića, eksperta za obijanje, u Simićev stan, ne znam da li da nešto iznese, ili ostavi. Zapravo, to i nije važno, već samo dokazuje da su čitava vlast i sve njene službe bili upetljani u tu aferu. Opet, niko nije naivan da pomisli da je sve mogao da odradi nekakav Simić bez znanja Jelašića.

Priča se da je sve otkriveno prisluškivanjem nekakvih specijalnih telefona?
- Takve telefone imali su i Jelašić i Lalić i Simić i registrovano je oko 800 poruka. Pored ove transakcije, otkrivene su i poruke oko neke druge grčke banke, pisalo je "pa koliko da im tražimo, četiri?", drugi je odgovarao - "ne znam da li će dati, a da im tražimo tri i po?"

Zar su bili baš tako naivni da komuniciraju porukama kad su toliki iznosi bili u pitanju?
- Oni su verovali da su telefoni zaštićeni, ali eto BIA je imala mogućnost da i te poruke registruje. Pa i ja sam jednom testirao službu i napisao poruku kako idem u Novi Pazar da se nađem sa Đukanovićem i Ugljaninom i cela BIA je krenula tamo. U svakom slučaju, žao mi je tih momaka zbog "kofera", jer su oni pravi profesionalci.

Kakav će biti epilog ovoga sa Karićem?
- Očigledno je da Karić smeta vlastima kao politički konkurent i sve druge priče bile bi u redu da su u akciju krenuli odmah, jer nije javnost saznala za Mobtel pre šest nedelja, pa su oni kao legalisti odmah krenuli na Karića, sve se to odavno znalo.

Zar ipak nije pohvalno da se konačno krene u borbu protiv kriminala i korupcije?
- Naravno da jeste, ali su iza rešetaka prethodno trebalo da budu i Davinić i Dinkić i Jelašić, pa i Hamović i Lazarević. U ovom slučaju, Karić je ne znam kako, ali sa pričom o salati i katancima, ipak prikupio 15 odsto glasova i trebalo ga je skloniti. Živi bili, pa videli, ako unište PSS, odmah će na neki način abolirati Karića i opet će sve svesti na procente i udele u Mobtelu.

Imate li ih nekih novosti o Mladiću?
- Ne, ali ima nekoliko paradoksalnih stvari u vezi potrage za njim, a prva je zašto se sada Vrhovni savet odbrane bavi tim, kada je taj slučaj u isključivoj nadležnosti vlade, odnosno policije i BIA? Mislim da Koštunica na taj način samo pokušava da prebaci odgovornost sa sebe. Takođe, neverovatno je da izveštaj VSO-u podnosi Svetko Kovač koji je, u vreme skrivanja Mladića po vojnim objektima, bio načelnik bezbednosti u Ministarstvu odbrane. Takođe, ne vidim razlog zašto se ne kaže da je među onom trojicom najodgovornijih i Aco Tomić, isti onaj kome je Koštunica pisao srceparajuća pisma u vreme "Sablje". Pored ovoga, pitanje je i zašto je na čelo tima za hvatanje odbeglog generala postavljen nekadašnji Miloševićev čovek od poverenja Nebojša Vujović.

Ništa ne izmišljam

Često iznosite senzacionalne tvrdnje i podatke, na osnovu čega običan svet može da veruje da je istina sve što govorite?
- Ja ništa ne izmišljam, niti govorim napamet. Za sve što pričam imam dokaze, a na osnovu njih podneo sam i nekoliko krivičnih prijava. Ipak, pitanje vam je umesno, ali podsećam da sam tri godine skupljao dokaze oko Haradinaja, da su na kraju počeli da me ismejavaju, ali on je završio u Hagu. Pokrenuo sam i priču o Topčideru i vreme je pokazalo da sam bio u pravu i da nije ostalo na tome da su se momci međusobno poubijali. Da ne pominjem one vozove iz Švedske koji su uvreda za zdrav razum.

regedit
08/02/2006, 15:47
Gasa ima, poskupljuje 30 odsto
Razna udruženja potrošača najavljuju proteste širom Srbije i tvrde da im je ministar Mlađan Dinkić obećao da taj energent neće menjati cenu

NOVI SAD - Na krizu snabdevanja gasom napokon je stavljena tačka. Kako tvrde u "Srbijagasu", od juče je normalizovana isporuka gasa iz Rusije, što znači da se Srbiji isporučuje 10 miliona kubika ovog energenta, koliko je i ugovoreno sa partnerima.


- Ostaje nam da u narednih dan-dva stabilizujemo pritisak u sistemu. Toplane koje su nam prelaskom na mazut mnogo pomogle u kritičnom periodu još dva dana će tako raditi zbog sigurnosti sistema, a veliki industrijski potrošači već su počeli da dobijaju gas. Smederevski "Ju-Es stil" već koristi maksimalne potrebne količine gasa, a u zavisnosti od mogućnosti sistema, to će tokom današnjeg dana učiniti i pančevačka "Petrohemija", "Metanol" iz Kikinde i svi ostali veliki potrošači - izjavio je za Glas Lazar Đurđević, tehnički direktor u "Srbijagasu".

Inače, pažnju javnosti privukao je predlog tog preduzeća za povećanjem cene gasa za domaćinstva, po kome bi poskupljenje trebalo da bude 30,05 odsto. Zbog najave poskupljenja, Asocijacija individualnih potrošača širom Srbije će organizovati proteste.

- Najodlučnije ćemo se suprotstaviti povećanju cene gasa. Dogorelo nam je do nokata. Hoćemo da plaćamo ono što potrošimo, ali ne dozvoljavamo da nam deru kožu sa leđa - rekao je Aleksandar Pavkov, predsednik Skupštine Asocijacije, dodajući da su u razgovoru sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem dobili obećanje da neće dati saglasnost za povećanje cene gasa. Osim Asocijacije, protest je najavilo i Udruženje nestranački opredeljenih građana "Prosperitet".

regedit
10/02/2006, 08:49
Pirotski biznis park sa 150 firmi
Slobodna zona Pirot postoji šest godina, jedna je od pet zona koje rade u Srbiji i jedina proizvodno orijentisana. Iz ove zone, najveće u Srbiji, prošle godine na inostrana tržišta plasirana je roba u vrednosti od preko 100 miliona evra, a u njoj posluje 95 domaćih i 55 inostranih firmi.

U zoni rade firme iz Brazila, Argentine, Francuske, Velike Britanije, Turske, Grčke, Bugarske i drugih zemalja.

Slobodna zona Pirot prostire se na 17 hektara sa kompletno uređenom infrastrukturom - vodovodnom, kanalizacionom i elektro mrežom, optičkim kablom i industrijskim kolosekom, sa mogućnošću da se taj prostor proširi na 50 hektara.

Direktor slobodne zone Pirot Dragan Kostić kaže za „Blic“ da je poslovanje u okviru zone bez carina i PDV-a. Istih dažbina je oslobođeno i plaćanje celokupnog repromaterijala koji se uvozi u zonu, kao i materijala za izgradnju objekata u zoni. Sve to izgradnju u granicama zone čini jeftinijom za 20 do 25 odsto nego kad bi se gradilo na nekom drugom mestu.

Preduzeća koja se odluče za poslovanje u okviru zone oslobođena su plaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, svih priključaka na infrastrukturu, kao i naknade za urbanističke uslove i naknada za takse i troškove opštinske uprave.

- Imamo podršku grada i to je jedinstven primer u Srbiji da je lokalna samouprava dala takve pogodnosti. Opština se odrekla prihoda od svih dažbina prilikom izgradnje objekata u zoni, uključujući i sve takse u roku od deset godina od početka korišćenja izgrađenog kapaciteta. Takve pogodnosti ne pruža nijedna opština u Srbiji. Naš projekat industrijskog parka liči na Mađarsku i druge zemlje gde se država i lokalna samouprava odriču svega da bi privukli potencijalne investitore da grade u prostoru zone - kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, cilj jednog takvog projekta je da se privuku direktne investicije i otvore nova radna mesta.

- Naročito smo okrenuti prema Bugarskoj i Turskoj, s obzirom na to da se nalazimo na tom graničnom delu. Od Istanbula smo udaljeni 600 kilometara, od luka Varna i Bugras na Crnom moru 500, a od luke u Solunu 400 kilometara. Imamo sreću, i to je naša prednost, što u granicama zone radi jedna multinacionalna kompanija. To je fabrika „Tigar MH“, odnosno zajedničko ulaganje pirotskog „Tigra“, francuskog „Mišlena“ i Svetske banke. Tu je i francuska firma „Novadis“ koja proizvodi ribolovački pribor i planira proširenje - kaže Kostić.

Kostić kaže da, ukoliko se izgradi što više objekata, to u isto vreme znači i otvaranje novih radnih mesta.

- Pored proizvodnih pogona i usluga, veoma je važan i razvoj sredine u kojoj se zona nalazi, jer svi oni koji posluju u zoni troše novac u toj sredini. Tako se razvija i kraj u kome se nalazi zona. Nama je važno da dođu prave multinacionalne kompanije iz oblasti proizvodnje koje će uposliti veliki broj radnika. U granicama zone sada radi oko 400 radnika u različitim programima - kaže Kostić.

regedit
10/02/2006, 08:50
Sombor - Zemljoradnici iz somborske opštine u januaru su prodali oko dvadesetak vagona kukuruza, čije je zrno vlažnosti od 20 do 25 odsto, a jedini kupac bila je privatna firma Kolgrap, koja ima svoju sušaru. Otkupna cena u velikoj meri zavisi od vlage, a preračunato na 14 odsto vlažnosti kilogram je plaćan 6,8 dinara. Procenjuje se da će ovog meseca ponuda biti veća, u prvom redu zbog besparice. Poljoprivrednici, naime, nemaju dovoljno sredstava za prihranjivanje ozimih useva i za prolećnu setvu. U ponudi je i zamena sirovog ili suvog zrna kukuruza za mineralna đubriva, seme, zaštitna sredstva, pa će nabrekli čardaci od dobrog prošlogodišnjeg roda biti bar odškrinuti

regedit
10/02/2006, 08:50
Restriktivna monetarna politika ugrožava banke


Beograd - Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke zadužen za poslove sa stanovništvom, izjavio je juče na konferenciji za novinare da u Srbiji nije pogodna klima za obavljanje bankarskih delatnosti.
- U pokušaju da se odbrani od inflatornih tenzija, Narodna banka Srbije pooštrila je monetarnu politiku i povećala stopu obavezne devizne rezerve sa 21 na 38 odsto, zadržavajući ta sredstva bez ikakve kamate. Te mere poskupele su kredite, što je rezultiralo smanjenjem tražnje - istakao je Šijačić.
Na pitanje zbog čega su krediti tako skupi i kada se mogu očekivati povoljniji uslovi kreditiranja, Šijačić je rekao da u ovom trenutku nema uslova za pad kamatnih stopa.
Predstavljajući prošlogodišnje rezultate poslovanja Rajfajzen banke, Šijačić je istakao da je broj klijenata te banke dostigao 300 hiljada, dok je kreditni portfolio premašio 253 miliona evra, a nivo depozita iznosi oko 409 miliona evra.
Petar Jovanović, rukovodilac sektora za nove proizvode namenjene stanovništvu, predstavio je novi proizvod te banke pod nazivom XXL gotovinski krediti. Reč je o nenamenskom kreditu do 50 hiljada evra sa maksimalnim rokom otplate do 15 godina, uz hipotekarnu garanciju. Novina je što će se ti krediti odobravati i na hipoteku na neuknjižene ili objekte u izgradnji i to već od 1. marta. Kamatne stope indeksirane u evrima iznose 11,95 odsto, dok je za kredite indeksirane u švajcarskim francima kamata 9,95 odsto.
Krediti se obezbeđuju hipotekom čija vrednost mora da bude najmanje 1,6 puta veća od iznosa kredita, a hipoteka se može staviti i na nekretninu koja nije u vlasništvu podnosioca zahteva za kredit - naglasio je Jovanović.
Primera radi, ukoliko se klijent odluči za kredit u iznosu od 20 hiljada evra, vrednost hipoteke mora da bude 32 hiljade evra. Mesečna rata u tom slučaju iznosi 239 evra.

regedit
10/02/2006, 08:51
"Mob*tel" se ga*si

BE*O*GRAD - Pred*stav*ni*ci PTT "Sr*bi*ja" ovih da*na in*ten*ziv*no raz*go*va*ra*ju sa eki*pom Mar*ti*na Šla*fa, austrij*skog bi*zni*sme*na ko*ji je pro*šle go*di*ne ku*pio mo*skov*ski "BK trejd" i ti*me i udeo kom*pa*ni*je Bo*go*lju*ba Ka*ri*ća u "Mob*te*lu".
- Sve ide po pla*nu, a tre*nut*no se pre*go*va*ra o for*mi*ra*nju no*ve fir*me ko*ja će bi*ti re*gi*stro*va*na za po*slo*ve mo*bil*ne te*le*fo*ni*je - ka*že za "No*vo*sti" iz*vor iz PTT, upu*ćen u raz*go*vo*re sa Šla*fom. - Ta kom*pa*ni*ja na*sta*će po*što Austri*jan*ci pre*u*zmu 90 mi*li*o*na evra po*tra*ži*va*nja šved*skog "Erik*so*na" od "Mob*te*la". Otvo*ri*će*mo no*vu fir*mu, u ko*joj će PTT ima*ti 80 od*sto vla*sni*štva, a Šlaf 20 od*sto i isto*vre*me*no uga*si*ti "Mob*tel".
Pre*ma ovom sce*na*ri*ju, po*tom će, naj*ka*sni*je do le*ta, dr*ža*va ras*pi*sa*ti ten*der za mre*žu 063. Osim li*cen*ce, ta*da će se pro*da*va*ti i no*va fir*ma sa ce*lo*kup*nom opre*mom, vred*nom 250 mi*li*o*na evra, ko*ja će iz "Mob*te*la", pre ga*še*nja, bi*ti pre*ne*ta u no*vu kom*pa*ni*ju, a či*ji vla*snik je, po*sle pre*u*zi*ma*nja po*tra*ži*va*nja od Hi*po Al*pe Adria i Raj*faj*zen ban*ke, po*stao PTT.
- Na na*še ve*li*ko za*do*volj*stvo, Šlaf je pri*stao da u ugo*vo*ru o osni*va*nju no*ve fir*me ne bu*de kla*u*zu*la o pra*vu pre*če ku*po*vi*ne, ko*ja po*sto*ji u ugo*vo*ru ko*jim je for*mi*ran "Mob*tel", - ot*kri*va naš sa*go*vor*nik. To zna*či da "Mo*bil*kom Austri*ja", či*ji je Šlaf part*ner, ne*će ima*ti ni*ka*kve po*god*no*sti na ten*de*ru. Ti*me će svi uče*sni*ci u ku*po*pro*daj*nom po*stup*ku na*stu*pi*ti pod jed*na*kim uslo*vi*ma, što bi tre*ba*lo da do*pri*ne*se po*sti*za*nju naj*ve*će mo*gu*će ce*ne.
Pred*stav*ni*ci Vla*de Sr*bi*je i PTT, ko*ji u ime dr*ža*ve ga*zdu*je u "Mob*te*lu", na*da*ju se da će no*vo*for*mi*ra*no pred*u*ze*će i li*cen*ca bi*ti pro*da*ti na ten*de*ru za 800 mi*li*o*na do mi*li*jar*du evra. Sa, po nji*ho*voj ra*ču*ni*ci, mi*ni*mal*nom ce*nom od 800 mi*li*o*na evra, u dr*žav*nu ka*su bi, ta*ko, oti*šlo vi*še od 600 mi*li*o*na evra. Isto*vre*me*no, Mar*tin Šlaf bi, uz iz*vla*če*nje nov*ca ulo*že*nog u ku*po*vi*nu "BK trej*da" i pre*u*zi*ma*nje "Erik*so*no*vih" po*tra*ži*va*nja, ostva*rio i ma*nju, ali ne i za*ne*mar*lji*vu do*bit.

KRAJ AR*BI*TRA*ŽE
AR*BI*TRA*ŽNI po*stu*pak pred Me*đu*na*rod*nom tr*go*vin*skom ko*mo*rom u Ci*ri*hu, pre*ma pre*li*mi*nar*nim do*go*vo*ri*ma Šla*fa i PTT, bi*će pre*ki*nut pre ne*go što se uga*si "Mob*tel".
Do*go*vo*re*no je da po*kre*tač spo*ra, ta*da Ka*ri*ćev, a sa*da Šla*fov "BK trejd", po*vu*če svoj zah*tev iz 2003. go*di*ne za po*tvr*đi*va*njem vla*snič*kog od*no*sa 51:49 za po*ro*di*cu Ka*rić, a mi će*mo po*vu*ći kon*tra*tu*žbu, ko*ju smo pod*ne*li u ju*nu 2004. - ka*že naš iz*vor iz PTT. - Mar*tin Šlaf je pri*stao da na*dok*na*di tro*ško*ve vo*đe*nja po*stup*ka u iz*no*su od 300.000 evra.

regedit
10/02/2006, 08:51
Afera „Knjaz Miloš“ je kao bajka o Ivici i Marici u poređenju sa onim što nas očekuje sa privatizacijom NIS-a. Ja sam to nedavno rekao na sednici Upravnog odbora NIS-a i jasno je da sam smenjen zato što nisam guslao njihovu priču, kaže za „Blic“ Kosta Ilić, smenjeni direktor Rafinerije nafte Pančevo.

Ilić tvrdi da mu je predsednik UO NIS-a Željko Popović otvoreno rekao da zbog izjava u novinama mora da bude sklonjen.

- Popović mi je ponudio da budem savetnik generalnog direktora NIS-a za razvoj i investicije. Njegov je cilj da me izmesti iz Rafinerije kako više ne bih mogao biti član UO ispred zaposlenih i sindikata - tvrdi Ilić.

Odluku o smeni Ilića potpisao je generalni direktor NIS-a Dušan Pavlović, a u rešenju piše da je „u cilju efikasnijeg ispunjavanja ciljeva...“ nastala potreba za premeštajem na drugo radno mesto. Isto rešenje, bez ikakve prethodne najave, juče je sačekalo i Marina Perića, dojučerašnjeg zamenika direktora Rafinerije Pančevo.

Za novog direktora Nikolu Garića Ilić kaže da ga je 2004, na insistiranje mnogih, primio u na rad u Rafineriju. A na pitanje šta će raditi ubuduće kaže:

- Govoriću isto kao do sada i postavljaću ista pitanja. Na primer, kako je moguće da generalni direktor NIS-a nije član tima za privatizaciju.

U NIS-u, međutim, tvrde da tim za privatizaciju ne postoji jer je reč o procesu o kom odlučuje Vlada. Zamoljeni da prokomentarišu smenu Ilića, u NIS-ovom Sektoru za odnose s javnošću rekli su nam da su u ovoj kompaniji već šest meseci u toku „dinamične i dramatične promene“.

Kako saznajemo, „najbolja rešenja“, kada je o rafinerijama reč, pored smene Ilića doneće i smenu Srđana Popova, direktora Rafinerije Novi Sad, i imenovanje Nikole Garića za direktora objedinjenog preduzeća u čiji će sastav ući obe rafinerije.

U ministarstvu za rudarstvo i energetiku takođe nisu hteli da komentarišu Ilićevu smenu.

- Pravo je poslovodstva javnih preduzeća da sami odlučuju o kadrovskim rešenjima i mi se u to ne mešamo - kratko nam je rečeno u PR službi ministarstva.

A među dobrim poznavaocima prilika u srpskoj energetici smena Kosta Ilića najčešće se komentariše rečima:

„Odoše rafinerije!“

Kosta Ilić poznat je kao zagovornik u javnosti procesa privatizacije NIS-a koji uporno insistira na stavu da „država ne sme da dozvoli da se rafinerije zatvore, jer bi to Srbiju dovelo do potpune energetske zavisnosti“.

„Ako NIS olako prodamo, moramo znati da će taj ko ga kupi steći kontrolu nad više od 20 odsto državnog budžeta i tako na mala vrata dobiti mogućnost da upravlja ovom zemljom. Dakle, to je strateško pitanje“, rekao je Ilić pre tri meseca u intervjuu „Blicu“.

regedit
10/02/2006, 08:51
Vojska duguje za energente
Vojska Srbije i Crne Gore još uvek ima velikih problema s materijalnim rezervama i energentima jer mnogi dobavljači obustavljaju ili prete obustavljanjem isporuka zbog nagomilanih dugova - izjavili su juče ministar odbrane Zoran Stanković i načelnik Generalštaba Vojske SCG general Ljubiša Jokić.

Podsetili su da u proteklih 13 godina nije bilo značajnije nabavke borbene tehnike i sredstava, i da 15.300 pripadnika Vojske SCG nema rešeno stambeno pitanje.

- Vojska ima probleme s visokim dugovanjima iz prethodnog perioda, viškom vojne opreme i objekata čije je održavanje skupo, neadekvatnim naoružanjem, nedostatkom odgovarajućih pravnih normi za nastavak reforme i odbijanjem Suda SCG da preuzme predmete iz nadležnosti formiranog Vrhovnog vojnog suda - naveo je Stanković, podnoseći izveštaj povodom sto dana rada.

On je izjavio da je afera „panciri“ u završnoj fazi.

regedit
10/02/2006, 08:52
Zajam za nove fabrike

ČAK 25 opština u Srbiji dobiće, prošlonedeljnom odlukom Vlade Srbije, mogućnost da uz pomoć veoma povoljnih kredita pospeši zapošljavanje, a samim tim i razvoj tih područja.
Pilot projekat, koji je prošle godine krenuo u Kragujevcu, Boru i Vranju, dao je, prema oceni Vlade, dobre rezultate, jer su, pre svega, otvorena nova radna mesta. Zato je plan za ovu godinu proširen i na opštine Bosilegrad, Vlasotince, Žagubica, Lebane, Majdanpek, Medveđa, Niška Banja, Preševo, Bujanovac, Svrljig, Sjenica, Trgovište, Tutin i takozvana "devastirana" područja, kao što su Leskovac, Kraljevo, Raška, Loznica, Priboj, Prijepolje, Knjaževac, Dimitrovgrad i Šid. To su uglavnom regije u kojima je dohodak niži od trećine republičkog proseka.
Suština je u sledećem - onima koji žele da investiraju u ovim opštinama biće odobravani krediti sa samo jedan odsto kamate na godišnjem nivou, rokom otplate do pet godina i odloženom naplatom do godinu dana uz primenu valutne klauzule. To podrazumeva utvrđivanje duga u evrima na dan puštnja kredita i preračunavanje duga u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu na dan dospeća. Iz budžeta Republike Srbije za realizaciju ovog programa biće obezbeđena milijarda dinara koja će se prenositi Fondu za razvoj Republike Srbije.

IDEJA Pravo na zajam imaju investitori sa teritorije Srbije, bez obzira na sedište firme i delatnost kojom se bave, pod uslovom da žele da investiraju u bilo kojoj od izabranih 25 opština. Uslovi su mnogo liberalniji nego kod banaka, jer je ideja Vlade da se razviju ove opštine, odnosno njihova privreda, kako bi se sprečilo iseljavanje sa tih područja i uticalo na uravnoteženi regionalni razvoj.
Primera radi, u dve tranše tokom prošle godine Kragujevcu je odobreno 250 miliona dinara. Kako kažu u Skupštini grada, kreditima iz ovog fonda prošle godine finansirano je 18 investicionih programa, uglavnom proizvodne delatnosti - konfekcija, obuća, nameštaj... Zahvaljujući tome, posao je dobilo 428 građana.
Vranjskim privrednicima je krajem prošle godine iz Fonda za razvoj dodeljeno 10 kredita. Ukupna vrednost bila je 125 miliona dinara. Posao je dobilo 400 radnika. Po raspisivanju konkursa za dodelu kredita bilo je nesnalaženja među zainteresovanim preduzetnicima, ali i u opštinskim službama. Tapije na određene nepokretnosti, koje je trebalo da budu garancija za dobijanje kredita, bile su kamen spoticanja.
Zahvaljujući povoljnim kreditima Vlade Srbije, u Boru će tokom ove godine posao dobiti oko 250 radnika sa evidencije Zavoda za tržište rada. Od predviđenih 200, pozitivno su rešeni zahtevi za dodelu 110 miliona dinara. Kako kaže Slaviša Karabašević, član Opštinskog veća, lokalna samouprava je korisnicima, kako je to uslovima konkursa bilo i predviđeno, obezbedila besplatne lokacije za izgradnju proizvodnih hala i priključke na infrastrukturu.
- U početku je postojalo podozrenje, ali se, posle nekoliko povoljno rešenih zahteva, sve izmenilo - navodi Karabašević. - Zato očekujemo da će ove godine borska privreda doživeti pravi bum. U izgledu je otvaranje fabrika za proizvodnju silikatne opeke i elektro-uređaja. Uz još nekoliko najavljenih projekata, očekujemo da će do kraja godine posao u Boru dobiti još najmanje 500 radnika, što znači da će procenat nezaposlenosti biti smanjen za više od 10 odsto.

EFEKTI Prioritet u dobijanju kredita imaće programi koji obezbeđuju otvaranje novih radnih mesta, veći nivo projektovane rentabilnosti, i veće neto devizne efekte. Zahtevi za odobravanje kredita dostavljaju se Fondu za razvoj, u Knez Mihailovoj ulici broj 14 u Beogradu, isključivo u pisanoj obliku, uz odgovarajuću dokumentaciju.
Visina kredita opredeljuje se i u zavisnosti od ocene biznis plana. Ukoliko se investicionim programom planira zapošljavanje 24 radnika visina kredita je do 15 miliona, od 25 do 50 radnika - 25 miliona, od 51 do 99 radnika - do 35 miliona i za više od 100 radnika visina kredita nije ograničena.
Glavni kriterijum za ocenu investicionih programa je otvaranje novih radnih mesta. Najmanje 70 odsto od ukupno planiranog broja radnika trebalo bi da budu osobe koje imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji navedenih opština, i to najmanje tri godine bez prekida, kao i da budu registrovane kao nezaposlene kod Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji grada.

BIZNIS Dinamika zapošljavanja planiranog broja radnika biće definisana investicionim programom ili biznis planom. Nakon utvrđivanja kreditne sposobnosti investitora obavlja se bodovanje projekta.
Maksimalno 60 bodova dobija se za kriterijum - nova radna mesta, a po maksimalno 20 bodova odlazi na ekonomsku ocenu projekta i izvoznu orijentisanost. Kredite odobrava Upravni odbor Fonda za razvoj.


USLOVI
OSNOVNI model korišćenja sredstava preko Fonda za razvoj je na kreditnoj osnovi. Zajam se odobrava firmama koje su registrovane u skladu sa zakonom. Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovoru o kreditu, korisnik je dužan da u korist Fonda za razvoj zasnuje ili preda jedan od instrumenata obezbeđenja i naplate potraživanja (na primer hipoteka).
Korisnici kredita čiji zahtev usvoji Upravni odbor Fonda moraju da zaključe ugovore o kreditu u roku od 90 dana od dana prijema obaveštenja o odluci. Prigovor se ulaže u roku od osam dana.

regedit
10/02/2006, 08:52
Ob*rao kaj*mak
u mle*ka*ra*ma
D. MA*RIN*KO*VIĆ, 9. februar 2006

BE*O*GRAD - Od*bor za pri*va*ti*za*ci*ju Skup*šti*ne Sr*bi*je jed*no*gla*sno je pre*po*ru*čio Agen*ci*ji za pri*va*ti*za*ci*ju da ras*ki*ne ku*po*pro*daj*ne ugo*vo*re sa Go*ra*nom Lju*bi*či*ćem, vla*sni*kom ne*ko*li*ko mle*ka*ra u Sr*bi*ji zbog, ka*ko su na*ve*li, ne*is*pu*nja*va*nja ugo*vo*re*nih oba*ve*za.
Lju*bi*čić je pre dve go*di*ne na jav*nom ten*de*ru ku*pio mle*ka*re u Kra*gu*jev*cu, Ni*šu, Pan*če*vu i Pi*ro*tu.
Ni*ko*la No*va*ko*vić, pred*sed*nik Od*bo*ra je is*ta*kao da je 30. ja*nu*a*ra Agen*ci*ja za pri*va*ti*za*ci*ju ras*ki*nu*la ugo*vor o ku*po*vi*ni kra*gu*je*vač*ke mle*ka*re "Mla*dost". Jer, ku*pac ni*je upla*tio dru*gu ra*tu ku*po*pro*daj*ne ce*ne, pa je Ko*mi*si*ja zbog ne*is*pu*nja*va*nja ugo*vo*re*nih oba*ve*za kon*sta*to*va*la ras*kid ugo*vo*ra.
Po*sle ku*po*vi*ne jed*ne mle*ka*re, Lju*bi*čić je sta*vljao hi*po*te*ku iako je ni*je ot*pla*tio, da bi ku*pio dru*gu mle*ka*ru, pa ta*ko re*dom. Istim pa*ra*ma je ku*po*vao ma*nje mle*ka*re i ka*ko se ju*če ču*lo na Od*bo*ru, ume*sto da uno*si ka*pi*tal on ga je kon*stant*no "isi*sa*vao" iz ovih pred*u*ze*ća.
- Oči*gled*no da ne*što ne funk*ci*o*ni*še u ovom po*stup*ku pri*va*ti*za*ci*je, vr*ti*mo se u za*ča*ra*nom kru*gu - ko*men*ta*ri*še No*va*ko*vić. - Vi*di se da je no*vac na*pro*sto "se*ljen" iz jed*ne u dru*gu pri*va*ti*za*ci*ju, lju*di su ot*pu*šta*ni bez ot*prem*ni*ne, pro*iz*vo*đa*či*ma ni*je pla*ćao mle*ko, na*pra*vlje*na je ogrom*na ma*te*ri*jal*na šte*ta. Od*bor će sto*ga upu*ti*ti pre*po*ru*ku Mi*ni*star*stvu fi*nan*si*ja da deo nov*ca iz po*stup*ka ove pri*va*ti*za*ci*je vra*ti ošte*će*nim mle*ka*ra*ma.
No*va*ko*vić je is*ta*kao da će od NBS za*tra*ži*ti da za*bra*ni ko*mer*ci*jal*nim ban*ka*ma da pri*hva*ta*ju hi*po*te*ke fir*mi či*ji je pro*ces pri*va*ti*za*ci*je u to*ku. Ta*ko*đe, su*do*vi i ka*ta*stri bi tre*ba*lo oko upi*sa u ka*ta*star od*mah da oba*ve*ste Agen*ci*ju.
To*kom kon*tro*le pri*va*ti*za*ci*je u po*me*nu*tim mle*ka*ra*ma uoče*no je da se ku*pac ni*je dr*žao ugo*vo*ra o in*ve*sti*ci*ja*ma. Po*što je ras*ki*nut ugo*vor sa mle*ka*rom u Kra*gu*jev*cu, a sa*da se pro*ve*ra*va ma*te*ri*jal*no-fi*nan*sij*sko po*slo*va*nje pred*u*ze*ća u spor*noj pri*va*ti*za*ci*ji mle*ka*ra - u Ni*šu, Pi*ro*tu, Pan*če*vu. A, po*seb*no po*slo*ve iz*me*đu ovih mle*ka*ra i pred*u*ze*ća "Ju*naj*ted de*i*ri". Pro*ve*rom iz re*gi*stra*ci*je Tr*go*vin*skog su*da, na*i*me, utvr*đe*no je da je osni*vač ovog pred*u*ze*ća "of šor" kom*pa*ni*ja "Ra*šan ka*pi*tal", re*gi*stro*va*na na bri*tan*skim De*vi*čan*skim ostr*vi*ma, dok je Go*ran Lju*bi*čić upi*san kao di*rek*tor pred*u*ze*ća. Me*đu*tim, u re*gi*stru pri*vred*nih su*bje*ka*ta pred*u*ze*će "Ju*naj*ted de*i*ri" je upi*sa*no de*cem*bra pro*šle go*di*ne sa no*vim ime*nom "Uni*milk", pri če*mu je kao član dru*štva sa ude*lom u vi*si*ni od 51 od*sto ka*pi*ta*la upi*san po*no*vo Go*ran Lju*bi*čić.

LjU*BI*ČIĆ: NI*SAM LO*POV
LjU*BI*ČIĆ je od*ba*cio op*tu*žbe na svoj ra*čun i re*kao da se ne sma*tra "pre*va*ran*tom i lo*po*vom, ka*ko su ga mno*gi na*zva*li na Od*bo*ru". On je, ka*že, po*di*gao pro*iz*vod*nju u ovim mle*ka*ra*ma i do 30 od*sto, po*seb*no kod onih ko*je su bi*le pred ste*ča*jem ka*da ih je ku*pio. Isti*na, pri*zna*je da se pre*ra*ču*nao kod kra*gu*je*vač*ke Mle*ka*re, jer su se na tr*ži*štu po*ja*vi*li ja*ki "igra*či" po*put "Lu*re" ili "Sal*for*da" ko*ji je kon*so*li*do*vao sve ve*će mle*ka*re u ze*mlji i po*di*gao tr*ži*šnu utak*mi*cu.

regedit
10/02/2006, 22:52
Japan dao 200 miliona dolara
Ukupna donacija Japana Srbiji i Crnoj Gori iznosi 196.706 miliona dolara od 2000. godine. Ova vrednost obuhvata tehničku pomoć i subvencije od 82.96 miliona dolara, fond za razvoj politike i ljudskih resursa od 6,95 miliona, pomoć za unapređivanje kulture od 1,63 miliona dolara i pomoć regionalnom centru za zaštitu životne sredine od 0,14 miliona dolara, kao i mere za otpis dugova od 104,33 miliona dolara.


Beograđanima su donacije Japana najpoznatije po čistim žutim autobusima za gradski prevoz, koji zajedno sa opremom za hidrocentrale, medicinskom i drugom opremom, traktorima i uljima imaju vrednost od 50 miliona dolara. Stanovnicima našeg glavnog grada Japan je sa 6,7 miliona dolara pomogao i u rekonstrukciji vodosnabdevanja. Pored urgentne pomoći od deset miliona dolara za obradu pšenice i pomoć izbeglicama iz Bosne i Hrvatske u decembru 2000. godine, kao i humanitarnu pomoć jednakog iznosa, preko UNHCR-a. Oko 4,3 miliona dolara dato je za socijalne programe u školstvu, medicini i drugim oblastima i 1,99 miliona za tehničku podršku kroz obuku, stručnu opremu i eksperte.

Projekti namenjeni razvoju stručnosti u oblasti privatnog i finansijskog sektora, izvoza, zdravstva, legalizacije vlasništva i katastera, obrazovanja, kao i unapređenja poslovne atmosfere u ruralnim oblastima, finansirani su iz fonda za razvoj politike i ljudskih resursa čija je vrednost 6,95 miliona dolara.

Od japanskih donacija imali su velike koristi i Filološki fakultet u Beogradu, kao i Fakultet dramskih umetnosti, ali i Novosadski univerzitet i orkestar Beogradske filharmonije, aikido savez Srbije, fakulteti, biblioteke i muzeji... Japanski ambasador u SCG Tadaši Nagai istakao je da su Srbija i Crna Gora zemlje velikog potencijala.

- Srbija i Crna Gora moraju pokazati pozitivno poslovno okruženje za investitore. Dok boravim ovde, činiću što mogu da bih tome doprineo - izjavio je ambasador Tadaši Nagai.

regedit
10/02/2006, 22:53
Za vo*lan bez ži*ra*na*ta

BE*O*GRAD - Ku*po*vi*na na li*zing sve je ma*sov*ni*ja u Sr*bi*ji. Na ovaj na*čin gra*đa*ni i pred*u*ze*ća mo*gu da na*ba*ve vo*zi*la, na*me*štaj, be*lu teh*ni*ku, in*du*strij*ske ma*ši*ne. Fi*nan*sij*ski li*zing se ugo*va*ra na rok od dve do šest go*di*na, a na*kna*da ili ra*ta se pla*ća me*seč*no i ve*za*na je naj*če*šće za evro. Ka*mat*na sto*pa je uglav*nom pro*me*nji*va i kre*će se od 10 do 12 od*sto. Po*rez na do*da*tu vred*nost pla*ća se na uku*pan iz*nos li*zing ra*te, uklju*ču*ju*ći i ka*ma*tu.
Od ne*dav*no, ko*ri*sni*ci li*zin*ga mo*ra*ju da upla*ću*ju uče*šće od 20 od*sto, a ra*ta ne sme da pre*la*zi tre*ći*nu pla*te. Sve što se uzme na li*zing je vla*sni*štvo li*zing ku*će, dok se ne ot*pla*ti po*sled*nja ra*ta, za raz*li*ku od ku*po*vi*ne na kre*dit, ka*da je ku*pac i vla*snik ro*be od*mah pri otva*ra*nju zaj*ma.
Ta*ko na pri*mer, uko*li*ko se ku*pi "ford fi*e*sta" od 8.900 evra, na šest go*di*na, me*seč*na ra*ta iz*no*si 135,30 evra. Ne*ke auto*ku*će su sprem*ne da po*kri*va*ju tro*ško*ve po*re*za na pro*met, ili ka*sko osi*gu*ra*nja.
Na li*zing mo*gu da ku*pu*ju gra*đa*ni ko*ji su stal*no za*po*sle*ni i ima*ju pri*ja*vlje*nu adre*su sta*no*va*nja od naj*ma*nje go*di*nu da*na. Ta*ko*đe, ku*pac ne mo*že da bu*de mla*đi od 23, ni*ti sta*ri*ji od 65 go*di*na u tre*nut*ku ka*da is*ti*če po*sled*nja ra*ta. Da bi ko*ri*stio li*zing uslu*gu, po*treb*no je da gra*đa*nin pri*ma pla*tu od mi*ni*mum 12.000 di*na*ra. Mi*ni*ma*lan iz*nos li*zin*ga je 2.000 evra. Uko*li*ko se oba*ve*ze pre*ma li*zing ku*ći ne iz*mi*ru*ju u skla*du sa pot*pi*sa*nim ugo*vo*rom, ko*ri*snik mo*že da osta*ne bez auto*mo*bi*la, ili pred*me*ta ko*ji je ku*pio.
Pri*li*kom skla*pa*nja ugo*vo*ra ko*ri*snik li*zin*ga je u oba*ve*zi da pla*ti tro*šak odo*bre*nja ugo*vo*ra u vi*si*ni od je*dan do dva od*sto vred*no*sti auto*mo*bi*la, po*rez na pro*met i to de*set da*na po*sle pot*pi*si*va*nja ugo*vo*ra, od*no*sno na*kon is*po*sta*vlja*nja fak*tu*re, sud*sku tak*su za za*pi*snik o utvr*đi*va*nju pra*va pre*u*zi*ma*nja po*kret*ne stva*ri u dr*ža*vi*nu. Ta*ko*đe, sno*si tro*ško*ve teh*nič*kog pre*gle*da i re*gi*stra*ci*je vo*zi*la, oba*ve*znog ka*sko osi*gu*ra*nja auto*mo*bi*la, ugrad*nje ate*sti*ra*nog ala*r*ma i opre*ma*nja pro*tiv*po*žar*nim apa*ra*tom.
Na*rod*na ban*ka Sr*bi*je uka*zu*je na pred*no*sti ku*po*vi*ne na li*zing. Jed*no*stav*ni*ja je pro*ce*du*ra, jer uglav*nom ne tre*ba*ju ži*ran*ti, uslo*vi su bo*lji od kre*dit*nih, jer je pri*ma*lac li*zin*ga oslo*bo*đen oba*ve*ze pla*ća*nja po*re*za na pro*met uslu*ga. Za*to je li*zing kon*ku*rent*ni*ji od zaj*ma.
Za sa*da u Sr*bi*ji po*slu*je 13 li*zing ku*ća, a usko*ro bi još dve tre*ba*lo da do*bi*ju do*zvo*lu za rad Na*rod*ne ban*ke Sr*bi*je. Za go*di*nu i po da*na po*sto*ja*nja, ostva*ri*le su pro*met od 450 mi*li*o*na evra, što je še*sto*stru*ko vi*še ne*go kra*jem 2003. go*di*ne.

ŠTA SA*DR*ŽI UGO*VOR
NA*ROD*NA ban*ka Sr*bi*je na*gla*ša*va šta tre*ba da sa*dr*ži ugo*vor o li*zin*gu. Po*treb*no je pre*ci*zno od*re*đe*nje pred*me*ta li*zin*ga, iz*nos na*kna*de, kao i even*tu*al*ne kla*u*zu*le, iz*nos po*je*di*nih ra*ta, ri*zi*ke od ko*jih tre*ba da se osi*gu*ra pred*met li*zin*ga...
Ta*ko, na pri*mer auto sa ca*ri*nom i po*re*zom ko*šta 980.879,04 di*na*ra, uče*šće od 25 od*sto je 245.219,76 di*na*ra, a raz*li*ka za ot*pla*tu 735.659,28 di*na*ra. Ka*mat*na sto*pa je, na pri*mer 12 od*sto, a rok ot*pla*te 60 me*se*ci. Ra*ta je 16.364,16 di*na*ra. U tro*ško*ve su ura*ču*na*ti na*kna*da od je*dan od*sto, osi*gu*ra*nje kre*di*ta i ka*sko osi*gu*ra*nje od po tri od*sto.

regedit
10/02/2006, 22:54
Vi*še u ka*si i ko*ver*ti

BE*O*GRAD - Sma*nje*nje po*re*za na pla*te, ko*je su nad*le*žni na*ja*vi*li to*kom pro*šle ne*de*lje, ob*ra*do*va*lo je pri*vred*ni*ke, ali i za*po*sle*ne. I dok se jed*ni ra*du*ju ma*njim iz*da*ci*ma, dru*gi oče*ku*ju da će se raz*li*ka iz*me*đu sa*da*šnje i bu*du*će po*re*ske sto*pe sli*ti u skrom*ne po*ro*dič*ne bu*dže*te.
Mi*ni*star*stvo fi*nan*si*ja u ovoj go*di*ni pla*ni*ra 68 za*kon*skih pro*je*ka*ta. Je*dan od njih - za*kon o sin*te*tič*kom opo*re*zi*va*nju pri*ho*da fi*zič*kih li*ca tre*ba*lo bi da bu*de do*net u sep*tem*bru, ali će se pri*me*nji*va*ti od 1. ja*nu*a*ra na*red*ne go*di*ne. Bit*na no*vi*na u ovom za*ko*nu bi*će sni*že*nje sto*pe po*re*za na pla*te. Su*fi*cit, ko*ji ima*mo u bu*dže*tu u pro*šloj, i onaj ko*ji će se ostva*ri*ti u ovoj go*di*ni, Mi*ni*star*stvo fi*nan*si*ja že*li da is*ko*ri*sti i za ras*te*re*će*nje pri*vre*de.
Tre*nut*no se na 100 di*na*ra ne*to pla*te pla*ća 73,1 di*nar po*re*za i do*pri*no*sa. U od*no*su na okru*že*nje to ni*je ve*li*ko op*te*re*će*nje, jer je, po*re*đe*nja ra*di, u Ma*đar*skoj go*to*vo sto od*sto. Ali Ma*đa*ri ima*ju de*fi*cit bu*dže*ta od oko 6,5 od*sto zbog če*ga ima*ju ozbilj*ne pro*ble*me sa EU. Sr*bi*ja, me*đu*tim, ima su*fi*cit i mo*guć*nost da ovaj po*rez bu*de ni*ži. Cilj je da se to op*te*re*će*nje spu*sti na oko 60 di*na*ra.
Da*kle, ako je pri*me*ra ra*di pla*ta 20.000 di*na*ra sa*da se na ime po*re*za i do*pri*no*sa pla*ća 14.620, a od 1. ja*nu*a*ra na*red*ne go*di*ne to op*te*re*će*nje bi iz*no*si*lo 12 hi*lja*da što za po*slo*dav*ca zna*či ušte*du od 2.620 di*na*ra. Ka*da se ta ci*fra po*mno*ži sa, na pri*mer, 20 rad*ni*ka, me*seč*no u ka*si pred*u*ze*ća osta*je 52.400 di*na*ra. Po*slo*da*vac taj no*vac mo*že da is*ko*ri*sti za in*ve*sti*ci*je, ali i po*ve*ća*nje pla*ta za*po*sle*ni*ma.
Mi*ni*star*stvo fi*nan*si*ja, pre*ma na*ja*va*ma mi*ni*stra, pla*ni*ra da sti*mu*li*še za*po*šlja*va*nje. I sa*da po*sto*je olak*ši*ce za oso*be, ko*je su sta*ri*je od 45 go*di*na, me*đu*tim, pla*ni*ra se jed*na agre*siv*na na*ci*o*nal*na po*li*ti*ka za*po*šlja*va*nja mla*dih. Mi*ni*star*stvo će pred*lo*ži*ti i to da po*slo*dav*ci ko*ji za*po*sle pri*prav*ni*ke bu*du oslo*bo*đe*ni pla*ća*nja do*pri*no*sa tri go*di*ne. Oni ko*ji za*po*sle mla*đe od 30 go*di*na, ko*ji ni*su pr*vi put tra*ži*li po*sao, ima*će ta*ko*đe ve*li*ke olak*ši*ce, ali ne*što ma*nje u od*no*su na pri*prav*ni*ke.

regedit
10/02/2006, 22:54
Projekti za brže zapošljavanje


Samo 6,2 odsto mladih u Srbiji ima formalno zaposlenje. Stopa nezaposlenosti ove populacije iznosi čak 48,8 odsto i skoro tri puta premašuje opštu stopu nezaposlenosti u zemlji.


Upravo zbog ovakvih poražavajućih podataka Nacionalna služba za zapošljavanje predložila je Ministarstvu za rad mere za poboljšanje zapošljavanja mlade generacije.

- Naš je predlog da se poslodavci koji zaposle mlade ljude do 30 godina starosti, a koji su na birou više od godinu dana, oslobode plaćanja svih ili samo dela doprinosa za socijalno osiguranje. Doprinose bi za tako zaposlene umesto firmi plaćala država, pojašnjava za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, dodajući da očekuje da će realizacija ovih mera startovati u martu.

U martu će, navodi on, biti raspisan i konkurs za samozapošljavanje, kojim će za 2.000 nezaposlenih biti ponuđeno po 90.000 do 150.000 dinara za otvaranje sopstvenog biznisa. Nezaposleni koji dobiju novac neće morati da ga vraćaju, ali će imati obavezu da otvore firmu i da bar godinu dana plaćaju doprinose.

I ove godine nezaposleni će moći da konkurišu za mikrokredite u iznosu od 5.000 do 20.000 evra. Raspisivanje konkursa očekuje se uskoro.

- Nezaposleni će, kao i prošle godine, konkurisati kod nas, a kredite će odobravati Fond za razvoj. Prioritet pri dobijanju sredstava imaće oni koji ponude otvaranje više radnih mesta - kaže Ristanović.

Krediti će biti odobravani po istim uslovima kao i lane, što znači sa kamatnom stopom od jedan odsto, rokom otplate između tri i pet godina i grejs periodom od godinu dana.

regedit
10/02/2006, 22:55
Karići više nemaju dopunu


DO kraja februara, PTT "Srbija" i "Mobilkom Austrija" osnovaće novu firmu za mobilne telekomunikacije, koja će, potom, biti prodata na tenderu sa celokupnom opremom dosadašnjeg "Mobtela" i pretplatničkom bazom. O tome su se juče dogovorili predstavnici Vlade Srbije i austrijskih investitora u zajedničkoj radnoj grupi, formiranoj za razrešenje slučaja "Mobtel".
Mlađan Dinkić, ministar finansija, kojeg je premijer Vojislav Koštunica imenovao za koordinatora srpskog dela radne grupe, koju čine predstavnici ministarstava finansija, za privredu i za kapitalne investicije, kaže za "Novosti" da će Vlada, pre tendera, pripremiti sve neophodne akte za prenos opreme vredne 250 miliona evra, koju je PTT stekao preuzimanjem "Mobtelovih" potraživanja kod "Hipo Alpe Adrija" i "Rajfajzen banke".
- "Mobilkom Austrija" preuzeće dugove "Mobtela" za opremu vrednu 90 miliona evra, nabavljenu od švedskog "Eriksona", i isplatiti Martinu Šlafu kompenzaciju za kupovinu "BK trejda" i sva njegova dosadašnja ulaganja - precizira Dinkić. - Procentualni vlasnički odnosi su još predmet pregovora, a naš cilj je da u budućoj novoj kompaniji PTT ima 80 odsto vlasništva.

DOGOVOR
PREMA Dinkićevim rečima, dogovoreno je da tender za prodaju nove firme i licence bude raspisan do kraja marta, a očekuje se da će kupac mreže 063 biti poznat do leta.
- "Telekom Srbija" servisiraće mrežu 063 do izbora novog vlasnika, koji će već dan kasnije preuzeti kompaniju - dodaje Dinkić. - Istovremeno ćemo likvidirati sadašnji "Mobtel" i ugasiti njegov privremeni račun pri trezoru Ministarstva finansija. Vrlo smo zadovoljni okončanim pregovorima. Ponudili smo Austrijancima da razmisle o ovom dogovoru i odgovore nam u utorak, ali su nam rekli da sve predloge prihvataju i da možemo odmah da počnemo sa realizacijom posla.

Država je, navodi Dinkić, novim sporazumom sa Austrijancima, izdejstvovala tri puta veću vrednost mreže 063 na predstojećem tenderu, nego što bi bila cena da su u ovom poslu ostali Karić i Šlaf.
- Karić je planirao da državu u ovom poslu ostavi kratkih rukava, a zapravo je on najveći gubitnik - kaže Dinkić.

Dogovoru Austrijanaca i Vlade prethodilo je "sečenje grane" na kojoj sedi "Astra simit", porodična kompanija u koju se odlivao novac iz "Mobtela". Niko iz porodice Karić više nema ni najmanju šansu da izvuče profit iz "Mobtela", čak ni zahvaljujući mnogobrojnim, odlično "cementiranim", ugovorima o sponzorstvima i reklamiranjima. Kao jedini medijski vidljiv "trag", vidljiv da kompanija još postoji, ostalo je generalno sponzorstvo kviza "Želite li da postanete milioner".
- Odliv novca iz "Mobtela" zaustavljen je, definitivno, ovih dana, kada je prestala distribucija kartica za dopunu koje je štampao "Astra simit" - kaže Željko Ivanji, direktor za strategiju, razvoj i marketing PTT "Srbija". - Tako je ova Karićeva kompanija sprečena da i dalje ubira 40 odsto pri-pejd prihoda mreže 063.

regedit
10/02/2006, 22:55
DO kraja prošle godine, oko 1.000 zaposlenih u "Mobtelu" primalo je plate u ukupnom mesečnom iznosu od 100 miliona dinara. Među njima, najveće su bile zarade 125 članova porodice Karić i njihovih najbližih prijatelja i saradnika, koji su, otkako je odlukom Vlade "Telekom Srbija" preuzeo vođenje kompanije, skinuti sa platnog spiska.
Najviše od njih primala je glava familije. "Rad" Bogoljuba Karića, njegov "Mobtel" je, za poslednje četiri godine, vrednovao i platio ukupno 528 miliona dinara - neto, odnosno oko 11 miliona dinara mesečno. U 2002. godini njegova plata bila je 40.000.000 dinara, 2003. - 160.000.000, 2004. - 180.000.000, a prošle godine 148.000.000 dinara. Njegova desna ruka, brat Sreten, za kojim je raspisana poternica, od 2002. do 2005. godine naplatio je svoje direktorske usluge 250.800.000 dinara. Najmanje od braće je zaradio Zoran Karić, koji je u "Mobtelu" za ove četiri godine zaradio "skromnih" 14.867.000 dinara.

- Zato smo u novembru 2004. godine i tražili od Trgovinskog suda u Beogradu da privremenom merom spreči isplate "Mobtela" povezanim firmama Bogoljuba Karića, koje su veće od 10.000 evra, ali i da nam omogući pristup u sve poslovne prostorije i obezbedi svu dokumentaciju - kaže Ivanji. - Sud je to odbio, a da nije, samo u poslednjih godinu dana sprečili bismo da iz "Mobtela" izvuku oko 100 miliona evra. Ovako je procenjena šteta od "isisavanja" novca, koju smo i naveli u krivičnoj prijavi protiv NN izvršilaca, narasla na 700 miliona evra, a bila bi 600 miliona evra.

regedit
10/02/2006, 22:56
"SPECIJALCI"
PRVI srpski mobilni operater imao je na platnom spisku mnoge specijalne savetnike generalnog direktora. Jedan od njih bio je i Muhamed Muljhadža, predsednik opštine Peć iz 1990. godine, a kasnije šef kabineta Mahmuta Bakalija, istaknutog borca za nezavisno Kosovo i jednog od političkih ideologa OVK. "Mobtel" je njegove "usluge" plaćao 5.000 dolara mesečno, a on se pojavio i na arbitraži u Cirihu, svedočeći u korist "BK trejda".
Nekadašnji spoljnopolitički savetnik bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, Bojan Bugarčić, takođe je bio "specijalac" mreže 063. Na platnom spisku "Mobtela" kraj njegovog imena stajalo je 402.000 dinara (mesečno).

ZAPANjENI I ŠLAF
AUSTRIJSKI biznismen Martin Šlaf, prilikom kupovine "BK trejda", nije imao pojma o "Mobtelovim" dugoročnim ugovorima sa firmama Bogoljuba Karića. Zato je jedan od prvih njegovih poteza letos bio angažovanje revizorske kuće, čiji delovi izveštaja su, kasnije, "prepisani" u krivičnoj prijavi PTT.
- Šlaf je bio zapanjen, jer je zatekao neraskidive ugovore na osnovu kojih bi morao da sarađuje i plaća Karićeve firme - potvrđuje Ivanji. - On nije znao da je kupio robu sa greškom i zato i verujemo u njegove dobre namere da se sve istera na čistac formiranjem nove kompanije.


TUŽBA I POVERIOCI
MINISTAR Dinkić potvrdio je da se Vlada Srbije sa austrijskim investitorima dogovorila o povlačenju svih tužbi koje se pred domaćim i međunarodnim sudovima vode oko vlasničkih prava u "Mobtelu".
- To podrazumeva i povlačenje tužbi pred međunarodnom arbitražom u Cirihu - dodao je Dinkić.
Inače, svi zaposleni u "Mobtelu", prema Dinkićevim rečima, radiće i u kompaniji koja na tenderu dobije licencu za rad.
Posle likvidacije "Mobtela" izmiriće se i svi sitni poverioci, a ostatak stečajne mase podeliće PTT "Srbija" i "Mobilkom", u odnosu 49:51 - navodi Dinkić.

regedit
10/02/2006, 22:56
Pla*ti, pa na po*sao!

BE*O*GRAD - Za*po*sle*ni mla*di lju*di u Sr*bi*ji, do 30 go*di*na sta*ro*sti, či*ne sa*mo 18,6 od*sto od ukup*nog bro*ja za*po*sle*nih. Na*su*prot to*me, sto*pa ne*za*po*sle*no*sti me*đu tim istim mla*dim mu*škar*ci*ma i že*na*ma je dvo*stru*ko ve*ća - 37,2 pro*cen*ta. Zna se i da je sa*mo 6,2 za*po*sle*no, a čak 28 pro*ce*na*ta ima ne*ku vr*stu ne*for*mal*nog za*po*sle*nja.
Upra*vo ovi po*da*ci, uze*ti iz an*ke*te o ži*vot*nom stan*dar*du, ko*ju je spro*ve*la Svet*ska ban*ka to*kom 2002. i 2003. go*di*ne, iz*gle*da da su na*te*ra*li Na*ci*o*nal*nu slu*žbu za za*po*šlja*va*nje da se ak*tiv*ni*je po*za*ba*vi osmi*šlja*va*njem me*ra za za*po*šlja*va*nje ovog de*la sta*nov*ni*štva.
Ura*di*li smo ne*ko*li*ko pro*je*ka*ta, ko*ji*ma že*li*mo da pod*stak*ne*mo mla*de, ko*ji na po*sao če*ka*ju du*že od go*di*nu da*na, na sa*mo*za*po*šlja*va*nje. Ti pro*jek*ti od*no*se se na sub*ven*ci*o*ni*ra*nje do*pri*no*sa po*slo*dav*ci*ma ko*ji bi ih za*po*sli*li. Kra*jem mar*ta i po*čet*kom apri*la, tre*ba*lo bi da se kre*ne sa nji*ho*vom re*a*li*za*ci*jom ka*že Ra*de Ri*sta*no*vić, di*rek*tor Na*ci*o*nal*ne slu*žbe za za*po*šlja*va*nje.
Za ostva*ri*va*nje ova*kvog pro*gra*ma, na*rav*no, neo*p*hod*na su i ve*li*ka iz*dva*ja*nja dr*ža*ve.
Dru*ga dva pro*jek*ta ko*ja bi tre*ba*lo da pod*stak*nu za*po*šlja*va*nje mla*dih, pod*ra*zu*me*va*ju za*kon*ske iz*me*ne i ve*za*na su za sma*nje*nje sto*pe oba*ve*znih do*pri*no*sa.
U Na*ci*o*nal*noj di*rek*ci*ji za za*po*šlja*va*nje raz*mi*šlja*ju da na sli*čan na*čin sti*mu*li*šu i za*po*šlja*va*nje sta*ri*jih od 45 go*di*na, u stva*ri, lju*di ko*ji su pro*gla*še*ni teh*no*lo*škim vi*škom i, uz ot*prem*ni*nu, od*la*ze sa svo*jih rad*nih me*sta.- Te ot*prem*ni*ne se, obič*no, vr*lo br*zo po*tro*še i ka*da osta*nu bez di*na*ra, eto ih kod nas da iz*no*va tra*že po*sao - ob*ja*šnja*va Ri*sta*no*vić. Oni*ma ko*ji že*le da za*poč*nu sa*mo*stal*nu de*lat*nost, ali onu ko*ja mo*že da im obez*be*di op*sta*nak na tr*ži*štu ra*da, omo*gu*ći*lo bi se po*di*za*nje kre*di*ta ili po*zaj*mi*ca, uz po*moć ot*prem*ni*ne, u istom ili ve*ćem iz*no*su. Na isti na*čin po*mo*glo bi se i gru*pi lju*di, ko*ji bi udru*ži*li svoj rad i ot*prem*ni*ne.
Tre*ća so*lu*ci*ja je - za*me*na ot*prem*ni*ne za no*vo rad*no me*sto. U tom slu*ča*ju, oni ko*ji bi osta*li bez po*sla i do*bi*li ot*prem*ni*nu, tu istu ot*prem*ni*nu ula*ga*li bi kod no*vog po*slo*dav*ca, ko*ji bi im obez*be*dio po*sao i pla*tu, i prak*tič*no, od te ot*prem*ni*ne pla*ćao sve oba*ve*zne do*pri*no*se.

AGEN*CI*JE I NA CR*NO
BE*O*GRAD - Po*sre*do*va*njem u za*po*šlja*va*nju u Sr*bi*ji se, uz Na*ci*o*nal*nu slu*žbu, ba*ve i 24 pri*vat*ne agen*ci*je ko*ji*ma se obra*ti*lo oko 21.000 lju*di, a po*sao do*bi*lo njih 4.000. Zbog ni*za pro*ble*ma ko*ji su se ja*vi*li u prak*si, u na*red*na dva me*se*ca tre*ba*lo bi da se do*ne*se etič*ki ko*deks jer su raz*li*či*ti mo*ti*vi zbog ko*jih se lju*di opre*de*lju*ju za ovaj iz*u*zet*no ose*tljiv po*sao.
Pred*stav*ni*ci agen*ci*ja za za*po*šlja*va*nje upo*zo*ri*li su da se upo*re*do sa nji*ma ovim po*slom ba*vi još tri*de*se*tak ne*re*gi*stro*va*nih. Oni su, iz*me*đu osta*log, za*tra*ži*li da im se omo*gu*ći uvid u ba*zu po*da*ta*ka Na*ci*o*nal*ne slu*žbe za za*po*šlja*va*nje, kao i da se re*še pi*ta*nja fi*nan*si*ra*nja. Jer, ka*ko su na*gla*si*li, od ne*za*po*sle*nih ne mo*gu, po za*ko*nu, da na*pla*te uslu*ge, a če*sto im se do*ga*đa da po*slo*dav*ci rad*ni*ke ko*je im po*ša*lju pri*me na cr*no, pa otu*da ni od njih ne*ma pri*ho*da.
Mi*ni*star ra*da i za*po*šlja*va*nja Slo*bo*dan La*lo*vić na*ja*vio je da će Vla*da usko*ro i fi*nan*sij*ski po*dr*ža*ti rad agen*ci*ja za za*po*šlja*va*nje.

regedit
10/02/2006, 22:57
Se*mi*na*ri pu*ne ka*su

BE*O*GRAD - Fa*kul*tet or*ga*ni*za*ci*o*nih na*u*ka u Be*o*gra*du na ime ma*te*ri*jal*nih tro*ško*va od dr*ža*ve do*bi*je ma*nje nov*ca ne*go što ko*šta go*ri*vo za jed*nu grej*nu se*zo*nu! I po*red to*ga, ova vi*so*ko*škol*ska usta*no*va us*pe*la je da u po*sled*njih de*se*tak go*di*na pro*ši*ri zgra*du fa*kul*te*ta, obez*be*di oko 100 ra*ču*na*ra za svo*je stu*den*te, or*ga*ni*zu*je se*mi*na*re, spe*ci*ja*li*stič*ke i post*di*plom*ske stu*di*je, a go*to*vo da ne*ma pro*fe*so*ra ko*ji o svom tro*šku ne uče*stvu*je u me*đu*na*rod*noj raz*me*ni is*ku*sta*va.
Ka*ko nam je re*kao pro*fe*sor On*drej Ja*ško, pro*de*kan za fi*nan*si*je na FON-u, fa*kul*te*ti sa ve*li*kim sop*stve*nim pri*ho*di*ma, ka*kav je FON, od dr*ža*ve na ime ma*te*ri*jal*nih tro*ško*va do*bi*ja*ju je*dva 15 od*sto sred*sta*va.
- Pri*me*ra ra*di, pla*te za*po*sle*nih na na*šem fa*kul*te*tu is*pla*ću*ju se po ured*bi o nor*ma*ti*vi*ma iz 1995. go*di*ne. Ta*da nas je dr*ža*va s ob*zi*rom na broj stu*de*na*ta ko*ji smo upi*si*va*li, na ka*pa*ci*tet i opre*mlje*nost zgra*de, svr*sta*la u tre*ću gru*pu fa*kul*te*ta. Re*al*no, da*nas kao teh*nič*ki fa*kul*tet tre*ba*lo bi da smo u pe*toj gru*pi, gde su i osta*li teh*nič*ki fa*kul*te*ti - is*ti*če naš sa*go*vor*nik.
On da*lje na*vo*di, da su za*po*sle*ni na ovoj vi*so*ko*škol*skoj usta*no*vi in*ve*sti*ra*li u zgra*du fa*kul*te*ta i po*ve*ća*li nje*nu po*vr*ši*nu za če*ti*ri pu*ta i sa*mim tim po*ve*ća*li i dr*žav*nu svo*ji*nu.
- Da*nas u na*stav*nom pro*ce*su ima*mo oko 320 ra*ču*na*ra, sa stu*den*ti*ma ra*di*mo u ma*lim gru*pa*ma, što pod*ra*zu*me*va i ve*ći broj ča*so*va, ali nam to ni*ko ne ra*ču*na kao po*ve*ća*nje ma*te*ri*jal*nih tro*ško*va, ni*ti raz*mi*šlja o po*ve*ća*nju pla*ta. Da ni*je do*pun*skih na*uč*no-is*tra*ži*vač*kih de*lat*no*sti ko*je re*a*li*zu*je*mo na tr*ži*štu, za po*tre*be pri*vre*de ne bi mo*gli da fi*nan*si*ra*mo ni osnov*nu de*lat*nost. Za ono ko*li*ko mi ra*di*mo i šta ra*di*mo, na*še pla*te iako su iz*nad pro*se*ka uni*ver*zi*tet*skog pro*fe*so*ra, ipak su ma*le - ka*že pro*fe*sor Ja*ško.
Slič*na je si*tu*a*ci*ja i na Prav*nom fa*kul*te*tu u Be*o*gra*du. Dr*ža*va na ime ma*te*ri*jal*nih tro*ško*va za ovu vi*so*ko*škol*sku usta*no*vu iz*dva*ja oko 20 od*sto od nji*ho*vih ukup*nih pri*ho*da. Pro*fe*sor Alek*san*dra Jo*va*no*vić, pro*de*kan za fi*nan*si*je na ovom fa*kul*te*tu is*ti*če da se oni ne fi*nan*si*ra*ju sa*mo od nov*ca ko*ji do*bi*ju od ve*li*kog bro*ja sa*mo*fi*nan*si*ra*ju*ćih stu*de*na*ta, već i od orga*ni*za*ci*je spe*ci*ja*li*stič*kih kur*se*va, se*mi*na*ra i ra*znih ško*la.
- Mi po*kri*va*mo ne sa*mo ma*te*ri*jal*ne tro*ško*ve fa*kul*te*ta, već i in*ve*sti*ra*mo. Ne*dav*no smo ku*pi*li vi*de*o*pre*zen*ta*ci*o*nu opre*mu, ugra*di*li ram*pa lift za hen*di*ke*pi*ra*ne stu*den*te, sre*di*li smo i opre*mi*li knji*ža*ru i je*dan deo či*ta*o*ni*ce, sre*di*li smo i opre*mi*li knji*ža*ru i je*dan deo či*ta*o*ni*ce, a pla*ni*ra*mo i otva*ra*nje sud*ni*ce - ka*že prof. Jo*va*no*vić. - S ob*zi*rom na to da se bli*ži pro*ces akre*di*ta*ci*je svih fa*kul*te*ta, cilj nam je da se na tr*ži*štu po*ka*že*mo u što bo*ljem sve*tlu, ka*ko u opre*mlje*no*sti, ta*ko i u na*stav*nim pla*no*vi*ma, ka*ko bi pri*vu*kli što ve*ći broj stu*de*na*ta.

ZA PLA*TE ILI ZA RA*ČU*NE
MI*NI*STAR*STVO pro*sve*te i spor*ta oba*ve*sti*lo je ju*če aka*dem*sku jav*nost da re*dov*no is*pla*ću*je no*vac za ma*te*ri*jal*ne tro*ško*ve ko*ji je pred*vi*đen bu*dže*tom.
- Sva*kog me*se*ca bez ika*kvog za*sto*ja no*vac sti*že na ra*ču*ne svih fa*kul*te*ta - sto*ji u sa*op*šte*nju ovog mi*ni*star*stva. - Za*ko*nom o bu*dže*tu pred*vi*đe*no je da fa*kul*te*ti sa*mi sno*se deo tro*ško*va iz sred*sta*va ko*je sa*mo*stal*no ostva*ru*ju. Sva*ki stu*dent dr*žav*nog fa*kul*te*ta zna da stu*di*ra*nje ni*je ni*ma*lo jef*ti*no i da fa*kul*te*ti iz tih do*dat*nih sred*sta*va mo*gu da pod*mi*re deo tro*ško*va, kao što su u pri*li*ci da po*ve*ća*ju pla*te.
Ve*li*ki broj sa*mo*fi*nan*si*ra*ju*ćih stu*de*na*ta na dr*žav*nim fa*kul*te*ti*ma, ka*žu u mi*ni*star*stvu, obez*be*đu*je zna*čaj*ne pri*ho*de ko*je fa*kul*te*ti mo*gu sa*mo*stal*no ras*po*de*li*ti na lič*ne do*hot*ke ili dru*ge tro*ško*ve.

regedit
11/02/2006, 00:08
Beograd -- Zajedničko preduzeće biće ponuđeno na tenderu sa licencom za mobilnog operatera, saglasili se austrijski investitori i vlada.

Predstavnici austrijskih investitora na čelu sa Martinom Šlafom i generalni direktor Mobikoma Boris Nemšić prihvatili su da razgovaraju o detaljima Vladinog rešenja za situaciju u Mobtelu. To je za B92 rekao ministar finansija Mlađan Dinkić posle sastanka sa austrijskim investitorima koji su prethodno poslovali s bivšim vlasnikom Mobtela Bogoljubom Karićem.

Oprema koja je založena u kreditima Hipo i Rajfajzen banke, a koja je pripala PTT-u Srbije kao i dug prema Eriksonu koji će isplatiti austrijski investitori, biće preneta u novo preduzeće koje će osnovati PTT i Mobilkom. Predlog Vlade Srbije je da u tom preduzeću PTT bude većinski vlasnik sa 80 odsto. Zajedničko preduzeće biće na tenderu uz licencu za mobilnog operatera. Prikupljena sredstva na tenderu bi se delila u odnosu 40 odsto za licencu i 60 odsto za opremu i pretplatnike.

Oko udela u vlasništvu u novom preduzeću i odnosu prema kojem će se deliti prikupljena sredstva na tenderu će se pregovarati. Plan je da novo preduzeće bude osnovano do kraja februara, a da se međunarodni tender raspiše krajem marta. Kada bude zaključen tender, Mobtel bi išao u likvidaciju. Najbolji ponuđač bi istovremeno na međunarodnom tenderu preuzeo i sve korisnike mreže 063 i 062 i zaposlene.

"Mi smo našli fin model koji državi omogućava najmanje tri puta više novca, ali naravno, zavisi koliko će ko na tenderu da ponudi. Sigurno, Austrijanci ne mogu da izgube, jedino Karić gubi", kaže Dinkić.

Predlog je da se odustane od spora koji se oko udela u Mobtelu vodi pred arbitražom u Cirihu. Takođe, predviđeno je da austrijska strana državi isplati neisplaćene dividende iz Mobtela.

regedit
11/02/2006, 20:26
BEOGRAD - Stranci sve češće kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako do vlasništva ne mogu da dođu direktno, preko svoje firme u inostranstvu, osim u procesu privatizacije, što do sada nije bio čest slučaj, zemljište mogu da uknjiže ako ga pazare preko preduzeća, osnovanog u Srbiji. Na taj način pre nekoliko dana jedan Englez je kupio zemljoradničku zadrugu "Jakšićevo" iz Srpske Crnje u Banatu preko firme "Kornvel". On je istovremeno i direktor tog preduzeća koga je pre dva meseca registrovao kao deoničarsko društvo u Srpskoj Crnji.

"Jakšićevo" ima 1.380 hektara poljoprivrednog zemljišta u društvenom vlasništvu, kao i 1.600 hektara državne zemlje. Ova zadruga je u stečaju od marta 2004. godine, a prodaja je obavljena iz četvrtog pokušaja na licitaciji za 245 miliona dinara ili oko tri miliona evra. Prema nezvaničnim informacijama bilo je lobiranja da se prodaja obavi direktnom pogodbom da bi oranice jeftino dobio jedan vojvođanski tajkun, ali je ipak isteran regularan postupak licitacije sa tri učesnika. Firma "Kornvel" nema nijednog zaposlenog radnika, osim direktora Aleksandra Hantera, koji je osnivač sa 100 odsto. Ovo "englesko" poljoprivredno preduzeće je registrovano u Srpskoj Crnji u decembru prošle godine u istoj ulici, Boris Kidrič, gde je i inače i "ZZ Jakšićevo
Inače, stranci će moći da se direktno uknjiže kao vlasnici poljoprivrednog zemljišta tek kada postanemo članica Evropske unije, jer ova zajednica podrazumeva slobodan protok robe, usluga i kapitala.

Petar Stojanović, stečajni upravnik "Jakšićeva", nije hteo da komentariše prodaju zemljišta Englezima, osim što je naglasio da je urađeno sve u skladu sa zakonom, i da su prodate nepokretnosti i imovina, a ne firma "Jakšićevo" kao pravno lice.

Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar, podseća da po Ustavu Srbije stranci ne mogu biti vlasnici naših oranica.
"Ipak, to se završava na drugi način, pa je formalno vlasnik domaći građanin ili ovde osnovana firma, a stvarni vlasnik je strano lice i inostrano preduzeće", objašnjava Prostran.

U Ministarstvu poljoprivrede potvrdili su da stranci mogu kupovati poljoprivredna preduzeća u privatizaciji ili stečaju, ali da pritom moraju da se pridržavaju naših zakona koji propisuju da se to može učiniti samo preko domaće firme. "Tačno je da stranac ne može direktno da kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji", potvrdili su u ovom ministarstvu.

Novi zakon o zemljištu trebalo bi da sadrži i mogućnost prodaje državnih livada i njiva pod određenim uslovima. Za sada državno poljoprivredno zemljište se kao i gradsko građevinsko samo daje u zakup. Pošto je reč o ranije konfiskovanom i oduzetom zemljištu od bivših vlasnika pretpostavlja se da će njen konačan status zavisiti od koncepta još nepostojećeg zakona o restituciji.

Inače, u postupku privatizacije ili stečaja strane firme su već pokupovale domaće šećerane, mlekare, klanice u čijem posedu su njive i farme. Dok ne stignu stranci u većem broju domaći veleposednici Miroslav Mišković, Miodrag Kostić i Predrag Matijević su, kupovinom agrarnih firmi i kombinata, postali vlasnici od po 20.000 hektara vojvođanskih oranica
Uz zemlju i farma

Prema nekim informacijama firma "Kornvel" kupuje i zemljište po Mađarskoj. "ZZ Jakšićevo" uz zemlju poseduje silos sa sušarom od 20.000 tona, fabriku stočne hrane, farmu za tov svinja kapaciteta 10.000 tovljenika, kao i prateće zgrade i mehanizaciju

regedit
11/02/2006, 20:26
Sardine stižu s juga Srbije
Sa traka "Inter-Fiša" iz Belotinca kod Niša svakodnevno silazi 80.000 konzervi ribe za koju kažu da je kvalitetnija od hrvatske
NIŠ - Bolje da smo mašine bacili u more nego što smo ih prodali Srbima. Tim rečima su bivši radnici fabrike ribe "Neptun" iz Komiže na Visu prokomentarisali odluku novog vlasnika svog preduzeća da proizvodni pogon ustupi niškoj firmi "Inter- Fiš". Propalo hrvatsko preduzeće, koje se dičilo 135 godina dugom tradicijom riboprerađivačke industrije, kupio je južnoafrički biznismen Filipus Vermeulen, ali umesto očekivanog oživljavanja "Neptuna", usledila je prodaja njegove imovine.

Hrvate je naročito zabolela činjenica da je, zahvaljujući njihovoj opremi "Inter-Fiš" uspeo da im otme značajan deo tržišta. Proizvodnim asortimanom ove firme već je pokriveno tržište SCG, u toku su pregovori za plasman njihove robe u Bugarsku i Makedoniju, a menadžment najavljuje veliki pohod i na Hrvatsku.

Čair sardine

Hrvatski političari, a naročito mediji, osuli su paljbu na Nišlije ne štedeći kvalifikacije da unapred diskredituju proizvode kolega sa juga, ističući da su srpske sardine dobre samo za hrvatske mačke. Hrvatski kolumnista Boris Dežulović u svom komentaru u zagrebačkom Globusu navodi: "Na srpskom ćemo televiziji gledati reklamu za niške sardine, folk zvezda Jelena Karleuša skočiće sa bine u publiku i tresnuti o pod, jer će tri drugara u rukama držati "Čair sardine" u sivomaslinastom zejtinu dok će ciganski orkestar pevati "Komiška banja, slana voda, za Nišlije prava zgoda".

Novinari Jutarnjeg lista potegli su iz Zagreba u, kako su napisali "blatnjavi Belotinac, pun mršavih džukela, kokoši golih vratova i baba u čizmama" kako bi videli to čudo od srpske fabrike riba. Jednog od vlasnika "Inter - Fiša" Rodoljuba Mladenovića upitali su ne misli li da je čitav svet poludeo, jer ako Nišlije proizvode ribu, zar bi Hrvati trebalo da uzgajaju koale. Međutim, Mladenović i njegov ortak Nenad Pavlović ne haju mnogo za muke hrvatske konkurencije. Sa proizvodnih traka ovog preduzeća svakodnevno silazi 80.000 konzervi ribe, za koju proizvođači kažu da je kvalitetnija od hrvatske.

Zdrava hrana

- Devedeset odsto naše sirovine je marokanska riba koja je kvalitetnija od jadranske, jer sadrži visok procenat "Omega nezasićenih masnih kiselina" veoma bitnih za ljudsko zdravlje. Naš adut je i sardina u sopstvenom soku, koja osim soli ne sadrži nikakve druge dodatke te je preporučljiva za bolesnike i ljude koji vole zdravu hranu - kaže Pavlović.

Menadžment preduzeća najavljuje da će u Istri sagraditi pogon za smrzavanje ribe, pa čak i da će osnovati sopstvenu ribarsku flotu koja će za njihove potrebe loviti u Jadranu.

regedit
11/02/2006, 20:27
KRUŠEVAC - Članovi Udruženja akcionara "Henkel Merime", njih oko 300, usprotivilo se pokušaju promene pravne forme kompanije iz akcionarskog u deoničarsko društvo, odnosno u društvo sa ograničenom odgovornošću. Upravni odbor "Henkel Merime" sazvao je vanrednu Skupštinu akcionara za 16. februar, na kojoj je planirano da se donese sporna odluka. Akcionari podsećaju da ugovor o kupovini društvenog kapitala DP HI "Merima" nije istekao i da ima rok do 29. septembra 2007. godine, prema kome je to onemogućeno.
U Udruženju akcionara tvrde da "Henkel", kao kupac dela 70 odsto društvenog kapitala, nije izvršio preuzete ugovorne i druge zakonske obaveze prema prodavcu i njegovim radnicima, o čemu su obavestili Agenciju za privatizaciju.

- One ugovorne obaveze, za koje kupac tvrdi da je izvršio, nije uradio svojim sredstvima, kako je obavezan ugovorom, već sredstvima koje je primio od DP HI "Merima" Kruševac, a preko prodatog, odnosno kupljenog dela društvenog kapitala, naplatili su potraživanja koje je "Merima" imala pre kupovine fabrike, zatim iz profita AD "Henkel Merima"... - navodi predsednica Udruženja akcionara Jasminka Momčilović.

Ona tvrdi da je AD emitovalo pet emisija običnih akcija, koje je većinski akcionar "Henkel" "otkupio po ceni koju je sam odredio ne plativši čak ni tu cenu".

- Sporan je i broj akcija "Henkela", i njegov udeo od 412.981 milion dinara u Akcionarskom društvu, jer ih je sebi prepisao. Poslovodstvo AD "Henkel Merima", koje je postavio većinski akcionar, smanjilo je u proteklom periodu kapital AD, otuđujući imovinu bez saglasnosti ostalih akcionara, što je nezakonito, bez naknade ili ispod njene stvarne vrednosti, a sve to neuplaćujući ostvarenu kupoprodajnu cenu na račun AD. Gubitak AD "Henkel Merime" u drugoj godini poslovanja, odnosno u 2003, od oko 426 miliona dinara, pokriva se iz profita AD, čime se akcionari lišavaju dividende - navodi Momčilovićeva.

Predmet u Agenciji za privatizaciju

Prema podacima Udruženja akcionara, većinski vlasnik je preko kupoprodajne cene kupio samo 147.370 akcija. "Sve ostale akcije su sporne zbog toga što nisu plaćene ili su plaćene ispod stvarne cene", navodi predsednica Momčilovićeva. Ona nije prihvatila predlog Upravnog odbora za transformaciju akcionarskog u deoničarsko društvo. Udruženje je podnelo predloge za izdavanje privremene mere i obezbeđenje dokaza Trgovinskom sudu u Kraljevu, a o svemu tome obavestilo je i Agenciju za privatizaciju, kao i generalnog direktora "Henkel Merime", Upravni odbor i Skupštinu AD.

regedit
11/02/2006, 20:29
"Mostogradnja" dobila posao?
Evropska banka za obnovu i razvoj koja finansira izgradnju novog mosta kod Beške traži dopunsku dokumentaciju od "Mostogradnje"
BEOGRAD - Evropska investiciona banka (EIB) iz Brisela poslala je pismo Tenderskoj komisiji za sanaciju starog i izgradnju novog mosta kod Beške u kome se kaže da je konzorcijum na čelu sa "Mostogradnjom" dobio posao sanacije starog mosta, vredan 9,5 miliona evra. Istovremeno, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja finansira izgradnju novog mosta kod Beške, tražila je dopunsku dokumentaciju od "Mostogradnje" pre nego što i oni pošalju slično pismo u Beograd. Ova firma je inače dala najjeftiniju ponudu od 46 miliona evra za oba posla.

- Čuli smo nezvanično da je takvo pismo stiglo iz EIB. Od početka smo znali da ćemo dobiti posao jer, iako su mnogi sumnjali, mi možemo da odradimo taj posao najjeftinije i najkvalitetnije. Tražili su nam i dopunsku dokumentaciju za izgradnju novog mosta i mi ćemo je poslati, a to je za nas znak da ćemo dobiti i taj posao - rekao je Branko Knežević, direktor "Mostogradnje".

On nije želeo da kaže koju to dokumentaciju EBRD traži od njih i da li se to odnosi na prebijanje dugova između države i "Mostogradnje". Ova firma ulazi u krug velikih poreskih obveznika i duguje dosta novca po osnovu raznih poreza, ali i Direkcija za puteve duguje "Mostogradnji" za izvedene radove pa je je po tom osnovu "Mostogradnja" dobijala od Poreske uprave reprograme poreskog duga na 12 mesečnih rata, sa kojima su mogli da konkurišu na tenderu na kome je konkurisalo još sedam firmi, uglavnom inostranih. U "finale" je, pored "Mostogradnje", ušla i renomirana francuska kompanija "Vinči", odnosno firma "Intermost", koja je osnovana u Beogradu, a vlasništvo je "Vinčija".

U međuvremenu, 2. februara ove godine istekao je rok za potpisivanje ugovora sa budućim graditeljima mosta, pa je iz Direkcije za puteve, odnosno Tenderske komisije stiglo obaveštenje svima koji su konkurisali da treba da pribave i pošalju nove bankarske garancije.

Firme moraju da odgovore do 28. februara da li će pribaviti nove garancije pod istim uslovima koji su važili i ranije, a novi rok je do 3. maja.

- Ne možemo ništa da potpišemo dok Skupština ne ratifikuje da država uzima zajam od EBRD i EIB za izgradnju i sanaciju mostova. Pismo od EIB je stiglo, ali tek kada i EBRD odluči, mi ćemo potpisati dva ugovora, ali sa jednom firmom - rekao je Slavoljub Tubić, predsednik Tenderske komisije.

regedit
11/02/2006, 20:29
Više od 350.000 prijava i žalbi za oslobađanje od RTV pretplate stiglo je na adresu Radio-televizije Srbije. Od tog broja obrađeno je oko 60.000, bar kako kažu u službi za odnose s javnošću u ovoj kući. To zapravo znači da skoro dvesta hiljada građana ne zna hoće li biti ili ne oslobođeni ove obaveze. Računi u međuvremenu stižu, niko ih ne obaveštava šta se dešava sa njihovim zahtevima, a jedini argument RTS-a je da ima previše posla i da će tek za nekoliko meseci uraditi prvi obračuni.

- Dobijam račune za pretplatu na kućnu adresu, ali mi redovno stiže i za radionicu koja se nalazi pored kuće i u kojoj imam odvojeno brojilo. Podneo sam zahtev za oslobađanje još u prvoj polovini decembra, ali odgovor ni do danas nisam dobio. U Elektrodistribuciji su mi rekli da platim samo struju, ali ne znam šta da radim ako mi se računi nagomilaju i ako budem morao da platim sve odjednom - požalio se Radenko Tanasić iz Malog Zvornika.

U RTS-u kažu da imaju obavezu da obaveste građane o ishodu njihovih žalbi, ali da to trenutno ne mogu da čine efikasno zbog velikog broja zahteva. Takođe naglašavaju da će novac biti vraćen svima na čije je zahteve pozitivno odgovoreno, a koji su uz prethodna dva računa za struju platili i TV pretplatu. To se do sada nije desilo samo iz tehničkih razloga, a sav novac biće retroaktivno vraćen građanima.

- Novac će biti preusmeren na akontaciju za struju i ako je neko, na primer, platio pretplatu za dva meseca, a sledeći račun za struju dobije 1.000 dinara, biće u obavezi da plati samo 400 dinara - kaže Mirjana Stefanović iz službe za odnose s javnošću.

U Elektrodistribuciji Beograd, gde se takođe mogu podneti žalbe, kažu da oni nemaju ništa sa rešavanjem žalbi građana.
- Mi smo samo servis, jer je činjenica da imamo najbolju evidenciju o domaćinstvima, a RTS razmatra žalbe i eventualno oslobađa građane plaćanja - kaže Sandra Alagić iz Elektrodistribucije Beograd.

Iako Alagićeva napominje da formulara za podnošenje žalbi na šalterima ima dovoljno i da nema gužve, građani su ovih dana ipak morali da se prošetaju do najbliže fotokopirnice i kopiraju ili kupe zahtev.

regedit
11/02/2006, 20:29
Kopaonik preuzeo primat od Zlatibora
BEOGRAD - Broj turista u zimskim planinskim centrima smanjen je za oko petsto u poslednjih nedelju dana, tako da na planinama Srbije sada boravi oko 7.500 registrovanih i oko 1.250 neregistrovanih turista, prenosi Beta.

Posle višemesečnog vođstva Zlatibora, sada je najposećenija planina Kopaonik, sa oko 3.100 registrovanih i 930 neprijavljenih turista. Na Zlatiboru, na kojem boravi za oko stotinjak turista manje, i dalje ima oko 200 stranih turista, kao i na Kopaoniku. Na Brzeću ima oko 600 turista.

Ostali planinski i banjski centri beleže smanjenje broja gostiju, što ukazuje na to da je glavna zimska sezona uglavnom završena.
Prema anketi Turističke organizacije Srbije, na Zlatiboru je prijavljeno oko 3.000 turista, a neprijavljeno je još 300 turista.
Na Divčibarama ima oko 800 gostiju, dok na Tari boravi duplo manje od prošle nedelje, oko 270 gostiju. Na Zlataru ima 165 gostiju

regedit
11/02/2006, 20:30
BANATSKI DVOR - Ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov izjavio je juče da ne očekuje da će u Srbiji uskoro poskupeti gas. On je rekao da su se uslovi za poskupljenje gasa stekli, da je cena tog energenta nerealna, ali da ne očekuje poskupljenje.

Naumov je izjavio da se za šest-sedam meseci može očekivati osposobljavanje instalacija za prvo "upumpavanje gasa" od milion kubika dnevno u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru. On je istakao da se tako može obezbediti stabilno snabdevanje potrošača gasom u zimskom periodu. Izgradnja podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru obavljaće se u dve faze. Prva podrazumeva dostizanje skladišnog kapaciteta od 300 miliona kubika, za šta je potrebno 40 miliona evra.

Ako prvo upumpavanje gasa u skladište počne u junu, već do kraja iduće grejne sezone moći će da se povuku prve količine. Posle završetka druge faze, skladište treba da dostigne kapacitet od 800 miliona metara kubnih, što će obezbediti ujednačenu potrošnju. Prema njegovim rečima, završetkom podzemnog skladišta i izgradnjom gasovoda od Bugarske do Niša, snabdevanje će biti stabilnije. Naumov je takođe rekao da se predviđa spajanje "gasovodne trake" s Rumunijom, Temišvar - Mokrin, i sa Hrvatskom - Sombor - Osijek.

A ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je juče, kako prenosi Beta, da će gradnja gasovoda od Sofije prema Nišu, Leskovcu i Vranju početi u toku ove godine. On je rekao da je realizacija tog posla nedavno dogovorena s premijerom Vojislavom Koštunicom, a da je novac za gradnju gasovoda već obezbeđena.

regedit
11/02/2006, 20:30
KRUŠEVAC - "Trajal korporacija", koja se svrstava među 20 najvećih firmi u Srbiji, sa nestrpljenjem očekuje 27. februar, kada će neidentifikovani kupac tenderske dokumentacije dati ponudu za kupovinu firme - ili odustati. Odustajanje znači da "Trajal korporacija", zbog velikih dugova Komercijalnoj banci, ide u stečaj da bi se iz tog statusa privatizovala u delovima. U tom slučaju neće biti garantovanih investicija i socijalnog programa, a u fabrici se plaše da za pojedine delove ni bi ni bilo interesa.

Ova firma je prošle godine izvezla proizvoda u vrednosti od oko 28 miliona evra, a na domaćem tržištu prodato je robe za oko 21 milion evra. U "Trajalu" kažu da u pet fabrika, koliko ih radi u okviru korporacije, sve što proizvedu i prodaju. Rok za dostavljanje ponuda na tender za kupovinu firme opet je produžen, a spor koji "Trajal" ima sa Komercijalnom bankom zbog dugovanja iz prethodnog perioda ozbiljno bi mogao da ugrozi poslovanje preduzeća i proces privatizacije. Reč je, naime, o velikim dugovima zbog podizanja kredita, a u "Trajalu" smatraju da Komercijalna banka potražuje mnogo više nego što joj ova firma duguje, zbog čega se vodi sudski spor.

Ovim povodom oglasila se Komercijalna banka saopštenjem da "Trajal" može da ode u stečaj "ne zbog dugova banci, jer ova potraživanja nisu aktivirana, nego zbog lošeg rukovođenja".

regedit
12/02/2006, 21:47
Grci masovno kupuju srpske banke
U Srbiji bi ove godine trebalo da bude završena privatizacija banaka sa državnim vlasništvom. Samo u 2005. prodajom četiri domaće banke budžet je puniji za 288,91 miliona evra, a promenom vlasništva u šest banaka sa privatnim i mešovitim kapitalom ostvareno je 490,5 miliona evra. Najviše interesa pokazale su banke iz Grčke, koje su do sada kupile četiri banke u Srbiji, a slede Italijani i Austrijanci koji su postali vlasnici po dve banke.

Ove sume nesumnjivo ukazuju na to da je srpsko bankarsko tržište veliki izazov i šansa za strane banke da na vreme zauzmu svoje mesto u regionu, ali i da iskoriste razvojne mogućnosti bankarskog tržišta, potencijala i kadrova.

Za sada je sigurno da samo „Komercijalna banka“ i „Poštanska štedionica“ ostaju u državnom vlasništvu. Do daljeg. U toku su pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o dokapitalizaciji manjinskog paketa od 20 do 25 odsto akcija „Komercijalne banke“. Jedan deo akcija biće ponuđen na prodaju i preko Beogradske berze. U planu je i da se „Poštanska štedionica“ spoji sa još jednom domaćom bankom.

U trećem kvartalu ove godine znaće se ko su umesto države novi, većinski vlasnici „Vojvođanske banke“, ali i „Panonske banke“ za koje je pokazano veliko interesovanje. Na prodaju će biti ponuđene i „Kredi banka“ iz Kragujevca, „Privredna banka Pančevo“, kao i „Čačanska banka“.

Ostaje i da se reši pitanje vlasništva u „Agrobanci“, u kojoj je Republika Srbija manjinski akcionar, i „Privrednoj banci Beograd“. Inače, i na Beogradskoj berzi se trgovalo akcijama banaka i to „Agrobanke“, AIK banke iz Niša, „Čačanske banke“, „Panonske banke“ i „Univerzal banke“.


„Jubanka“ grcima
Proces privatizacije banaka u Srbiji započet je 2003. godine. Početkom februara 2005, prodajom „Jubanke“ za 152 miliona evra „Alfa banci“ uspešno je obavljena privatizacija prve domaće banke sa većinskim državnim učešćem. Republika Srbija tada je prodala 88,64 odsto akcijskog kapitala ovoj grčkoj banci.

Dosta pažnje javnosti privukla je prodaja „Novosadske banke“ i „Kontinental banke“. „Nova ljubljanska banka“ u budžet Srbije uplatila je 49,5 miliona evra i tako postala vlasnik 98,43 odsto akcija „Kontinental banke“, dok je austrijska „Erste banka“ kupila je 83,28 odsto državnog vlasništva u „Novosadskoj banci“ za 73,2 miliona evra. Poslednja, četvrta uspešno završena privatizacija banke sa državnim vlasništvom jeste prodaja „Niške banke“, kojoj su ranije pripojene „Vranjska“ i „Prokupačka banka“. Mađarska OTP banka potpisala je ugovor sa Vladom Srbije o kupovini 89,39 odsto kapitala „Niške banke“ za 14,21 milion evra.


Za „Deltu“ 333 miliona
U međuvremenu, i banke sa privatnim vlasništvom dobile su nove vlasnike. Italijanska „Inteza“ je vlasnik 90 odsto akcija plus jedne akcije „Delta banke“ za koje je platila 333 miliona evra. Akcionari „Atlas banke“ u Beogradu potpisali su ugovor o strateškom partnerstvu sa „Pirejskom bankom“, a proces preuzimanja završen je krajem maja 2005. Ova grčka banka postala je vlasnik 80 odsto „Atlas banke“, a ukupna vrednost transakcije je 19,5 miliona evra.

Jedna od vodećih evropskih banaka „Kredi agrikol“ dokapitalizacijom od 34 miliona evra sada u vlasništvu ima 71 odsto „Meridijan banke“. I „Eksim banka“ ima novog vlasnika, a to je HVB banka Srbija i Crna Gora. Cena te transakcije je oko 43 miliona evra.

Krajem septembra još jedna grčka banka postala je većinski vlasnik domaće banke. EFG „Eurobank grupa“ otkupila je 52,5 odsto akcija Nacionalne štedionice kroz proces preuzimanja po ceni od oko 41 milion evra. Pre toga, ova grupacija na Beogradskoj berzi kupila je 9,8 odsto vlasništva, tako da sada ima ukupno 62,3 odsto vlasništva u Nacionalnoj štedionici, a ostatak je u rukama Republike Srbije.

U novembru je i potpisan ugovor o kupovini akcija „Centrobanke“ i „Laiki banke“ sa Kipra. Predviđeno je da „Laiki banka“ uloži 20 miliona evra i učešće od 10 miliona evra, i to od EBRD.

regedit
12/02/2006, 21:48
Najviše plate u bankama, najmanje primaju tekstilci
Statistički podaci o zaradama zaposlenih u Srbiji pokazuju da je najisplativije raditi u bankama i na drugim poslovima finansijskog posredovanja, baviti se nekretninama ili raditi u duvanskoj industriji. Naime, prosečne decembarske neto plate u ovim granama premašivale su 50.000 dinara po zaposlenom, dok su najniža primanja, u to za više od deset puta, zabeležena u tekstilnoj industriji.


Posle bankarstva, najviše se zarađuje u oblasti osiguranja, gde su zaposleni za decembar kući u proseku odneli po 44.455 dinara. Sa sto dinara manjim prosekom sleduju radnici u vazdušnom saobraćaju.

Na listi delatnosti za izbegavanje, bar kada je o zaradama reč, i dalje prednjači tekstilna industrija. Proizvođači odeće u decembru su u proseku primili samo po 4.894 dinara. Nešto bolje od tekstilaca stajali su zaposleni u proizvodnji i preradi drveta i plute sa prosekom od 7.673 dinara. Ni proizvodnja nameštaja nije bila baš unosna jer su oni koji su se odlučili za ovu delatnost zaradili po 11.611 dinara.

regedit
12/02/2006, 22:30
Srbija će ima*ti vi*še*stru*ke ko*ri*sti od stva*ra*nja Slo*bod*nog tr*go*vin*skog pro*sto*ra (STP) ju*go*i*stoč*ne Evro*pe: od sna*žnog im*pul*sa za tr*go*vi*nu i pro*iz*vo*đa*če do olak*ša*va*nja pre*go*vo*ra o član*stvu u Svet*skoj tr*go*vin*skoj or*ga*ni*za*ci*ji (STO) i ho*da ka EU - ka*že u in*ter*vjuu za "No*vo*sti" Me*ri O`Me*ho*ni, ko*o*r*di*na*tor Pak*ta sta*bil*no*sti za li*be*ra*li*za*ci*ju tr*ži*šta ju*go*i*stoč*ne Evro*pe i je*dan od eks*pe*ra*ta ko*ji ra*di na kre*i*ra*nju ugo*vo*ra o Slo*bod*nom tr*go*vin*skom pr*o*sto*ru ju*go*i*stoč*ne Evro*pe.
Da li mo*že*te de*talj*ni*je da ob*ja*sni*te pred*nost ko*je će ima*ti Sr*bi*ja od STP?
- Va*ši pro*iz*vo*di će bi*ti stan*dar*di*zo*va*ni po pa*ra*me*tri*ma EU, što će Sr*bi*ji omo*gu*ći*ti da is*ko*ri*ste po*vla*sti*ce u tr*go*vi*ni sa ze*mlja*ma EU, ko*je ni*su ni iz*bli*za is*ko*ri*šće*ne, upra*vo za*to što srp*ski pro*iz*vo*di ne is*pu*nja*va*ju EU stan*dar*de. S dru*ge stra*ne Sr*bi*ja će lak*še re*ša*va*ti bi*la*te*ral*ne tr*go*vin*ske od*no*se. Na pri*mer, ne*spo*ra*zu*mi sa BiH će bi*ti mno*go jed*no*stav*ni*ji za re*ša*va*nje ako se za sto*lom na*la*zi još pet, šest pre*go*va*ra*ča, a ne sa*mo Sa*ra*je*vo i Be*o*grad. Ta*ko*đe, srp*sko tr*ži*šte će bi*ti mno*go atrak*tiv*ni*je za stra*na ula*ga*nja i pra*vlje*nja me*šo*vi*tih pred*u*ze*ća.
Ko*ji su ne*ga*tiv*ni aspek*ti stva*ra*nja STP?
- U slo*bod*noj tr*go*vi*ni uvek ima*te gu*bit*ni*ke. Po*tr*o*ša*či će že*le*ti bo*lje pro*iz*vod po jef*ti*ni*jim ce*na*ma. Kon*ku*ren*ci*ja će pro*iz*ve*sti se*lek*ci*ju. Ko na*u*či pra*vi*la igre ima*će ve*li*ke ko*ri*sti, dru*gi će mo*ra*ti da se uto*pe u ve*će si*ste*me ili da za*tvo*re svo*je po*go*ne. STP će, krat*ko*roč*no gle*da*no, ima*ti bol*ne po*sle*di*ce, ali du*go*roč*no, ve*o*ma po*zi*tiv*ne efek*te.
Po*me*nu*li ste da će STP ima*ti i po*zi*tiv*nu ulo*gu u pre*go*vo*ri*ma sa STO, ka*ko?
- Pa, pre ne*go što po*sta*ne član STO, Sr*bi*ja će pri*me*nji*va*ti u STP-u sva pra*vi*la Svet*ske tr*go*vin*ske orga*ni*za*ci*je. To zna*či da će to*kom pre*go*vo*ra Sr*bi*ja bi*ti uvek ko*rak is*pred, jer će mo*ći da ka*že eks*per*ti*ma STO: mi to već pri*me*nju*je*mo u STP-u.
Evrop*ska ko*mi*si*ja (EK) je otvo*re*no po*dr*ža*la stva*ra*nje STP-a ju*go*i*stoč*ne Evro*pe, što su po*je*din*ci, po*go*to*vo u Hr*vat*skoj, pro*tu*ma*či*li kao vo*lju Bri*se*la da stvo*ri ne*ku no*vu Ju*go*sla*vi*ju?
- To je pot*pu*no po*gre*šno. STP ni*je ide*ja EK, ona ju je sa*mo po*dr*ža*la. Stvar*ni ini*ci*ja*to*ri STP-a su mi*ni*stri ze*ma*lja u re*gi*o*nu, ko*ji su pot*pi*sa*li de*kla*ra*ci*ju o stva*ra*nju STP-a, pro*šlog ju*na. Ta*da je re*če*no da bi pri*mer Cef*te mo*gao bi*ti do*bar uzor, s či*me smo se mi slo*ži*li jer su mno*ge da*na*šnje čla*ni*ce EU is*ko*ri*sti*le Cef*tu za pri*bli*ža*va*nje EU. Me*đu*tim Cef*ta je pri*lič*no bi*ro*kra*ti*zo*van ugo*vor i čla*no*vi mo*gu da po*sta*nu sa*mo čla*no*vi STO i kan*di*da*ti za ula*zak u EU. Za*to smo od*lu*či*li da na*pra*vi*mo no*vi ugo*vor i da pre*go*va*ra*mo, isto*vre*me*no, sa svim ze*mlja*ma u re*gi*o*nu i da svi uđu u STP ju*go*i*stoč*ne Evro*pe.
Šta će bi*ti sa tr*go*vi*nom pro*iz*vo*da ko*ji uži*va*ju za*šti*tu?
- Za*šti*će*ni pro*iz*vo*di će i da*lje bi*ti pod pro*tek*ci*jom. Bi*će*mo vr*lo opre*zni i str*plji*vi sa li*be*ra*li*za*ci*jom ce*na za*šti*će*nih pro*iz*vo*da i ra*di*će*mo za*jed*no sa vla*da*ma. Ma*da, mi već ima*mo, go*to*vo, sto*po*stot*no li*be*ra*li*zo*va*ne ce*ne in*du*strij*skih pro*iz*vo*da i do*bar deo po*ljo*pri*vred*nih.
Zna*či li to da će jed*no pred*u*ze*će iz Be*o*gra*da mo*ći da uve*ze, re*ci*mo, teh*nič*ku ro*bu iz Ja*pa*na i za*tim da je pro*da*je bez ika*kvih do*dat*nih na*me*ta u Za*gre*bu, Sko*plju, Sa*ra*je*vu, ko*ri*ste*ći ugo*vor o STP-u?
- Da. Tre*ba pla*ti*ti sa*mo po*re*ze i ca*ri*ne ko*je va*že u od*no*si*ma iz*me*đu Ja*pa*na i Sr*bi*je i za*tim ih, na osno*vu ugo*vo*ra o STP-u, mo*že*te pro*da*va*ti u svim ze*mlja*ma pot*pi*sni*ca*ma spo*ra*zu*ma, bez ika*kvih do*dat*nih na*me*ta.
Ko će nad*gle*da*ti, kon*tro*li*sa*ti da li se po*štu*je ugo*vor o STP-u ju*go*i*stič*ne Evro*pe?
- Ze*mlje ko*je bu*du pot*pi*sa*le ugo*vor o STP ima*će ru*ko*vo*de*ću ulo*gu, od*no*sno nji*ho*vi mi*ni*stri tr*go*vi*ne. Pakt sta*bil*no*sti Evrop*ska ko*mi*si*ja će vr*ši*ti ta*ko*zva*ni mo*ni*to*ring po*što*va*nja i im*ple*men*ta*ci*je ugo*vo*ra i po*ma*ga*će gde bu*de tre*ba*lo, u teh*nič*kom smi*slu i ka*da ze*mlje pot*pi*sni*ce ugo*vo*ra ne bu*du sa*me mo*gle da se do*go*vo*re oko ne*če*ga. U tim si*tu*a*ci*ja*ma će*mo olak*ša*ti put da do*đe do kom*pro*mi*sa.
Ka*ko će bi*ti tre*ti*ra*no Ko*so*vo i Me*to*hi*ja?
- Slo*ži*li smo se da je za Ko*so*vo od vi*tal*nog zna*ča*ja tr*go*vi*na sa su*se*di*ma, tim pre što je ono po*sta*lo, u me*đu*vre*me*nu, sa*mo*stal*na ca*rin*ska zo*na. Ne mislm da to pi*ta*nje tre*ba po*li*ti*zo*va*ti, a ni*je u ni*či*jem in*te*re*su da od Ko*so*va pra*vi "cr*nu ru*pu". Za Ko*so*vo će ugo*vor o STP-u pot*pi*sa*ti Un*mik.
Op*ti*mi*sti ka*žu da će ugo*vor o STP-u bi*ti pot*pi*san u pr*voj po*lo*vi*ni ove go*di*ne i da će za*ži*ve*ti već sa pr*vim da*ni*ma 2007. go*di*ne?
- Ve*ru*jem da mo*že*mo da is*po*štu*je*mo te ro*ko*ve. Svoj op*ti*mi*zam ba*zi*ram na či*nje*ni*ci da mi već ima*mo go*to*vo spre*mljen tekst ugo*vo*ra. On je ba*zi*ran na Cef*ti ko*ja ima 45 čla*no*va od ko*jih će*mo 20 sa*mo pre*pi*sa*ti, 10 do 15 mo*ra*mo ma*lo da ko*ri*gu*je*mo, a pre*o*sta*lih de*se*tak ma*lo bo*lje da ob*ra*di*mo i po*ne*što do*da*mo.

ŽR*TVE USPE*HA
- KA*DA smo za*po*če*li naš po*sao 2001. go*di*ne sa sti*mu*li*sa*njem pot*pi*si*va*nja ugo*vo*ra o slo*bod*noj tr*go*vi*ni iz*me*đu ze*ma*lja ju*go*i*stoč*ne Evro*pe, ni*smo oče*ki*va*li ova*kav uspeh. Pa*ra*dok*sal*no zvu*či, ali mi smo po*sta*li žr*tva tog uspe*ha, jer sa*da u re*gi*o*nu ima*mo 31 ugo*vor o slo*bod*noj tr*go*vi*ni. Ako ima*te jed*nog bi*zni*sme*na ko*ji že*li da pro*da*je svo*ju ro*bu iz*me*đu ze*ma*lja u re*gi*o*nu, on bi mo*rao da se sret*ne sa 31 ugo*vo*rom, ko*ji je*su slič*ni ali ni*su iden*tič*ni. Isto*vre*me*no ima*te i ca*rin*ske pre*la*ze iz*me*đu ze*ma*lja u re*gi*o*nu. U re*ži*mu bi*la*te*ral*nih tr*go*vin*skih ugo*vo*ra sva*ki ka*mi*on bi bio pre*gle*dan šta ima u nje*mu ili da li je za tu vr*stu ro*be li*be*ra*bli*zo*va*na tr*go*vi*na. Je*dan ugo*vor re*ša*va sve te pro*ble*me - ka*že Me*ri O`Me*ho*ni.

regedit
12/02/2006, 22:31
BE*O*GRAD - Ame*rič*ka naft*na kom*pa*ni*ja "Še*vron" za*in*te*re*so*va*na je za Bal*kan, iz*ja*vio je sa*vet*nik te kom*pa*ni*je Majkl Be*ret u in*ter*vjuu be*o*grad*skom in*ter*net ne*delj*ni*ku "Ener*dži*ob*zer*ver".
On je re*kao da deo te kom*pa*ni*je ko*ji se ba*vi pro*iz*vod*njom i pro*me*tom ulja i ma*zi*va "Še*vron glo*bal lu*bri*kants" sma*tra da u re*gi*o*nu po*sto*je re*al*ni po*ten*ci*ja*li i da na*me*ra*va da i da*lje raz*vi*ja po*slov*ne ope*ra*ci*je na Bal*ka*nu.
Ju*go*i*stoč*na Evro*pa je, ka*ko je is*ta*kao, va*žan re*gi*on za "Še*vron glo*bal lu*bri*kants", ko*ji po*se*du*je po*go*ne za blen*ding u Grč*koj i Ita*li*ji.
Po*vo*dom pi*sa*nja be*o*grad*skih me*di*ja da "Še*vron" ozbilj*no raz*mi*šlja da bu*de je*dan od in*ve*sti*to*ra Pa*ne*vrop*skog naf*to*vo*da Kon*stan*ca-Trst, on je re*kao da "Še*vron uvek tra*ži na*či*ne da mak*si*mi*zi*ra pri*ho*de svo*jih ak*ci*o*na*ra", do*da*ju*ći da je "po*li*ti*ka kom*pa*ni*je da ne ko*men*ta*ri*še gla*si*ne i špe*ku*la*ci*je":
Pre*ma po*da*ci*ma ko*je je iz*neo Ba*ret, kor*po*ra*ci*ja "Še*vron" je u 2005. go*di*ni ima*la uku*pan pri*hod od 194 mi*li*jar*di do*la*ra, a ne*to-pro*fit od 14,1 mi*li*jar*di do*la*ra.

regedit
14/02/2006, 08:43
BEOGRAD - Poskupljenje naftnih derivata dva puta u ovoj godini uzdrmaće sve cene jer se povećavaju troškovi poslovanja, a najveći udar na džepove građana biće svakako korekcija cena prehrambenih proizvoda. U svim firmama za proizvodnju prehrane ubrzano se rade analize, a ono što je sasvim izvesno jeste da će se za hleb izdvajati više nego do sada jer je brašno počelo da poskupljuje još pre mesec dana. Ako se uz to još zna da je ove godine zasejano manje pšenice nego obično, cena ovog osnovnog prehrambenog artikla ove godine će verovatno biti među nestabilnijima.

- Mlinari su nam isporučili brašno s napomenom da cena od 14 dinara za kilogram tipa 500 važi samo do 14. februara. U međuvremenu je poskupelo i gorivo, pa je izvesno da će i hleb poskupeti za deset do 15 odsto. Nećemo ići grlom u jagode, pre korekcije razgovaraćemo sa svim većim pekarama kako bi utvrdili za koliko će se korigovati cena - rekao je Lazar Marković, zamenik direktor Beogradske pekarske industrije.

Ni cena mesa neće odoleti rastu troškova poslovanja, pa iako je ponuda svinjskog mesa zbog dobrog roda kukuruza u prošloj godini dobra i cene žive vage padaju, računa se da je to samo sezonskog karaktera i da će meso u ovoj godini poskupeti od devet do 15 odsto, koliko se prognozira rast inflacije. Junetine, međutim, nema u izobilju pa će cena ove vrste mesa ostati visoka, kažu u "Neoplanti".

- Prerađivači svinjskog mesa već su počeli da trgovinama isporučuju sveže meso po nižim cenama, ali oni nisu spustili cene dok ne rasprodaju zalihe. Proizvodnja svinjskog mesa nije povećana već je niska kupovna moć i slaba tražnja u ovom periodu oborila cenu, bez obzira što proizvođači rade sa gubitkom - kažu u "Imesu".

Jedna od delatnosti koje su najosetljivije na promene cena goriva je javni prevoz. U glavnom gradu karte i markice su prošle godine nekoliko puta poskupljivale, a direktor GSP Beograd Slaven Tica kaže da se trenutno radi analiza.

- Evrodizel je poskupeo za šest odsto, a D2 za 6,2 procenta, tako da sada moramo da napravimo obračun. Ne mogu da predvidim da li ćemo povećavati cene prevoza, dok analize ne budu gotove - rekao je Tica.

U "Polimarku" kažu da sada neće podizati cene svojih proizvoda zbog poskupljenja benzina ali upozoravaju da im troškovi koji su direktno vezani za evro stalno pomalo rastu. "Najnovije poskupljenje goriva ne utiče značajno na naše troškove, ali cena skoro svih naših ulaznih stavki pomalo raste i, kada to dostigne određen nivo, nećemo moći da odložimo poskupljenje, objašnjava Goran Kapisoda finansijski direktor "Polimarka".

Najnovije poskupljenje derivata nafte za oko 6,5 procenata podići će stopu inflacije u februaru najverovatnije za 0,5 procenata, izjavio je juče ekonomista Milan Kovačević i dodao da se u razvijenim evropskim zemljama poskupljenje derivata ublažava sniženjima cena drugih proizvoda, što u Srbiji nije slučaj, tako da će sekundarni efekat poskupljenja goriva posebno biti snažan. Stručnjak Instituta za istraživanje tržišta Vladana Hamović izjavila je da su električna energija i naftni derivati osnovni "ulazni troškovi" u proizvodnji svih proizvoda i usluga, tako da se svako poskupljenje struje i benzina odrazi na cene proizvoda i usluga.

Gorivo skuplje 5,5 dinara

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije od juče važe nove cene naftnih derivata u proseku veće za 5,50 dinara. Litar motornog benzina MB 95, kao i bezolovnog motornog benzina košta 85,21 dinar, za dizel D-2 treba izdvojiti 72,58 dinara, dok motorni benzin od 98 oktana košta 96,03 dinara. Gorivo je poskupelo zbog povećanja cena sirove nafte za 4,29 odsto, kako je i predviđeno Uredbom o cenama derivata nafte i zbog odluke Vlade Srbije da uveća akcize za oko 12 odsto.

regedit
14/02/2006, 08:43
Uvećane akcize na cigarete i alkohol

Akcize na na cigarete, rakije, žestoka pića, pivo i uvozna bezalkoholna pića i sokove povećane su od petka za jedan do 13 dinara. Većina proizvođača ove robe juče nije ni znala da su akcize povećane tako da još nisu odlučili da li će to uračunati u maloprodajnu cenu. Zahvatanja države povećana su zbog usklađivanja akciza sa rastom cena na malo u drugom polugodištu prošle godine. Akcize su najviše povećane na rakije od voća i grožđa pet dinara i na rakije od žitarica 13 dinara dok su na žestoka pića uvećane za osam dinara. Na cigarete iz uvoza akcize su povećane za dinar i 13 para, a na domaće 11 para. Na pivo i niskoalkoholna pića zahvatanja države povećana su sa 9,71 dinar na 10,57 dinara.

regedit
14/02/2006, 08:44
Pomoć za mala i srednja preduzeća na jugu Srbije
BEOGRAD - Predstavnici Vlade Srbije, Evropske unije, Razvojnog programa UN (UNDP) i vlada Austrije, Švedske i Norveške juče su zvanično otvorili drugu fazu programa MIR2, za razvoj i oporavak 13 opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga, u kojoj je predviđeno da međunarodni partneri u naredne dve godine ulože više od deset miliona evra. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije Zoran Lončar ocenio je da se radi o važnoj podršci.

Predsednik Koordinacionog centra za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Rasim Ljajić kazao je da je Vlada Srbije za protekle četiri godine finansirala te tri opštine sa dve milijarde dinara, a međunarodne organizacije sa 1,5 milijardu. Ljajić je ponovio da su četiri glavna cilja u odnosu na jug Srbije u ovoj godini izgradnja infrastrukture, za šta će biti uložen najveći deo sredstava, potom pomoć razvoju malih i srednjih preduzeća, dovršetak procesa privatizacije i povećanje obima poljoprivredne proizvodnje.

On je najavio i da će američka vlada izdvojiti u ovoj godini deset miliona dolara za jug Srbije, a oni će biti uloženi kao 50 odsto sredstava u projekte za koje će isto toliko obezbediti i vlada, prenosi Fonet

regedit
16/02/2006, 16:41
BE*O*GRAD - Do*bra vest pro*šle ne*de*lje sti*gla je iz Va*šing*to*na, gde je Bord di*rek*to*ra Me*đu*na*rod*nog mo*ne*tar*nog fon*da, ko*nač*no sta*vio tač*ku na tro*go*di*šnji spo*ra*zum Sr*bi*je i Cr*ne Go*re sa ovom in*sti*tu*ci*jom. Me*đu*tim, sud*bi*na no*vog aran*žma*na, a sa čim se kal*ku*li*še već ne*ko*li*ko me*se*ci, če*ka sud*bi*nu cr*no*gor*skog re*fe*ren*du*ma.
Vla*da Sr*bi*je, ka*ko je "No*vo*sti*ma" po*tvr*đe*no, upu*ti*la je Me*đu*na*rod*nom mo*ne*tar*nom fon*du zah*tev za po*če*tak pre*go*vo*ra o no*vom spo*ra*zu*mu. Po*znat je i mo*del že*lje*ne sa*rad*nje. Zna se da srp*ske eko*nom*ske vla*sti že*le spo*ra*zum ko*ji ne*će bi*ti ta*ko čvrst ka*kav je bio pret*hod*ni stend baj aran*žman, ali ni ta*ko fi*nan*sij*ski te*žak. Na*i*me, pro*ce*ne su da srp*skim mo*ne*tar*nim i fi*skal*nim vla*sti*ma ne tre*ba*ju re*dov*ne kre*dit*ne tran*še kao u pret*hod*ne tri i po go*di*ne, ka*da smo kao po*dr*šku bu*dže*tu i de*vi*znim re*zer*va*ma iz Va*šing*to*na uze*li zaj*mo*ve vred*ne oko 970 mi*li*o*na do*la*ra.
- Ipak, po*ku*ša*će*mo da sa eks*pe*ri*men*ti*ma Fon*da do*go*vo*ri*mo mo*del po ko*me će*mo po*vla*či*ti sred*stva, ako nam ona bu*du neo*p*hod*na - po*tvr*đu*ju iz srp*skog pre*go*va*rač*kog ti*ma.
Me*đu*tim, go*to*vo je iz*ve*sno da Sr*bi*ja, i po*red iz*ra*že*ne na*me*re, ne*će po*no*vo do*bi*ti "stend baj" aran*žman, s ob*zi*rom da su pro*ce*ne eks*pe*ra*ta Fon*da da je mno*go efi*ka*sni*je uko*li*ko se bu*de is*pre*go*va*rao ta*ko*zva*ni "post mo*ni*to*ring". Ovaj dru*gi je, za raz*li*ku od do*sa*da*šnjeg, ma*nje oba*ve*zu*ju*ći.
Cr*na Go*ra, ko*ja je za*hva*lju*ju*ći či*nje*ni*ci da smo član Me*đu*na*rod*nog mo*ne*tar*nog fon*da kao je*din*stve*na dr*ža*va na ne*ki na*čin de*li*la (po*vre*me*no i dra*ma*tič*nu) sud*bi*nu srp*skih pre*go*vo*ra sa eks*per*ti*ma iz Va*šing*to*na, još pre ne*ko*li*ko me*se*ci na*ja*vi*la je da ne*će ula*zi*ti u no*vi aran*žman sa ovom in*sti*tu*ci*jom.
- Cr*na Go*ra, kao otvo*re*na dr*ža*va, ostva*ri*la je do*bru ko*mu*ni*ka*ci*ju sa me*đu*na*rod*nom za*jed*ni*com, ta*ko da nje*ni bu*du*ći od*no*si sa MMF ne*će bi*ti pri*ki*nu*ti, ali ob*lik i sa*dr*žaj aran*žma*na za*vi*si*će od ci*lje*va ko*je že*li da po*stig*ne - ka*že Igor Luk*šić, cr*no*gor*ski mi*ni*star fi*nan*si*ja.
Iz Va*šing*to*na po*ru*ču*ju da pre*go*vo*ri ima*ju smi*sla tek ako se, ka*ko se oče*ku*je, sre*di*nom go*di*ne do*zna u ka*kvom su za*pra*vo od*no*su Sr*bi*ja i Cr*na Go*ra. Svi raz*go*vo*ri o bu*du*ćoj sa*rad*nji, mi*mo to*ga, ne*ma*ju ni*ka*kvog osno*va.

RE*ZO*VI I PO*DR*ŠKA
IAKO su, ka*ko ka*žu eko*nom*ski ana*li*ti*ča*ri, eko*nom*ske vla*sti do sa*da "pro*la*zi*le kroz igle*ne uši" u od*no*si*ma u Fon*du, upra*vo za pred*stav*ni*ke dr*ža*ve bi bi*lo mno*go lak*še spro*ve*sti pred*vi*đe*ne, te*ške re*zo*ve u slu*ča*ju da iza njih sto*ji ja*sna oba*ve*za pre*ma Me*đu*na*rod*nom mo*ne*tar*nom fon*du.
- Če*ka*ju nas bol*ne re*for*me u re*struk*tu*ri*ra*nju jav*nih pred*u*ze*ća, a za to je vla*sti*ma po*treb*na po*dr*ška Fon*da - pro*ce*nju*ju oni.

OT*PI*SAN DUG
PA*RI*SKI klub po*ve*ri*la*ca oba*ve*stio je da*nas Vla*du Sr*bi*je i Na*rod*nu ban*ku da je SCG i zva*nič*no ot*pi*sa*no 700 mi*li*o*na do*la*ra spolj*nog du*ga na*kon uspe*šno okon*ča*nog tro*go*di*šnjeg aran*žma*na sa MMF-om, re*kao je mi*ni*star fi*nan*si*ja Sr*bi*je Mla*đan Din*kić. On je na*gla*sio da će zbog tog ot*pi*sa SCG ove go*di*ne "ušte*de*ti" oko 65 mi*li*o*na do*la*ra na ime ka*ma*ta.

abramovic
02/06/2007, 12:09
:up: :up:

seka.viki
03/06/2007, 23:52
Najjeftiniji lokalni impulsi u Evropi
Izvor: Blic 02/06/07

Proslava deset godina kompanije "Telekom Srbija"

Tehnički kapacitet „Telekoma Srbija“ uvećao se u proteklih šest i po godina za milion korisnika, a kapacitet mreže se povećao za 35 odsto - izjavio je Draško Petrović, direktor „Telekoma Srbija“, povodom deset godina rada te kompanije. Premijer Vojislav Koštunica na svečanosti u centru „Sava“ izrazio očekivanje da će Telekom Srbija biti nosilac razvoja republike u budućem periodu.

Petrović je naglasio da je mobilna telefonija stekla preko 4,7 miliona korisnika, dok je broj telefonskih priključaka na sto stanovnika porastao za 38 odsto.
Takođe, u proteklih šest godina ova kompanije je investirala oko 1,7 milijardi evra u razvoj infrastrukture.

Petrović je najavio da će stepen digitalizacije ove godine preći 92 odsto i naglasio da 89 odsto stanovnika u Srbiji ima pristup fiksnom telefonu. On je rekao da se očekuje da će do kraja godine biti omogućeni tehnički uslovi da blizu 300.000 korisnika dobiju pristup ADSL internetu. Petrović je rekao i da Srbija trenutno ima najjeftinije impulse lokalnih poziva i pretplatu u Evropi. On je najavio i da će do 1. jula biti pušten komercijalni signal u Crnoj Gori, dok će „Telekom Srbija“ do kraja juna uplatiti 646 miliona evra koje duguje za kupovinu „Telekoma Srpske“.

PsiHoPaT
04/06/2007, 00:57
Gasprom: Miler dolazi u Srbiju?

Izvor: Tanjug

Predsednik ruskog Gasproma bi mogao da poseti Srbiju 7. juna, saznaje nezvanično agencija Tanjug.


U senci srpsko-ruskih odnosa o pitanju statusa Kosova i Metohije uveliko se obavlja energetsko povezivanje dve države, koje bi moglo da kulminira već 7. juna u Beogradu, kada se, kako Tanjug nezvanično saznaje, očekuje dolazak predsednika ruskog energetskog giganta "Gasproma" Alekseja Milera.

Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i potpredsednik vlade Božidar Đelić su, u odvojenim razgovorima sa visokim ruskim zvaničnicima, jedinstveno ukazali da Srbija, pored pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije, veliki značaj pridaje i jačanju bilateralne saradnje.

Tadić je, u tom kontekstu, naglasio da je Srbija u potpunosti otvorena za sve oblike ekonomske saradnje sa Ruskom Federacijom, uključujući i zajedničke investicije. :mazel: :bien:

Koštunica je, na sastanku s ruskom državno-privrednom delegacijom, pored izraženog zadovoljstva "izuzetno dobrim političkim odnosima Srbije i Ruske Federacije", iskazao spremnost za nastavak unapredjivanja privredne saradnje.

Kao posebno značajan detalj sa razgovora srpskog premijera i ruskih zvaničnika izdvaja se ocena da su dosadašnje aktivnosti dve države, kao što je potpisivanje Memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju i sporazuma o regulisanju klirinškog duga, "dobar primer partnerskih odnosa".

Potpredsednik srpske vlade Božidar ĐeliĆ je rekao da je s predstavnicima ruske delegacije dogovoreno formiranje operativne radne grupe od nekoliko ministara, koja će raditi na pospešivanju privredne saradnje i investicija, pa se nameće zaključak da će najavljeni dolazak prvog čoveka "Gasproma" biti novi veliki iskorak u energetskoj saradnji Srbije i Rusije.

Đelić je najavio da se, tim povodom, sledeće sedmice, očekuje dolazak delegacije "Gasproma" u Beograd, s kojom će se, kako je rekao, rešavati pitanje skladišta gasa u Banatskom Dvoru i mogućnostima otvaranja toplane na gas u Srbiji.

Od svih najava ekonomske, odnosno energetske saradnje dveju država, za Srbiju je svakako najvažnije pokrenuti realizaciju potpisanog Memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju.

Taj međunarodni projekat, nazvan "Plavi potok", koji vodi od Turske, preko Bugarske i Srbije do Austrije, Srbiji bi, osim značajno povećane energetske sigurnosti, mogao da obezbedi i ogroman priliv novih investicija.

Činjenica da je vrednost dela gasovoda koji bi prošao kroz Srbiju veća od 1,2 milijarde dolara, jasno ukazuje da značaj izgradnje takvog objekta prevazilazi čisto energetske aspekte tog posla.

Osim upošljavanja domaće gradjevinske operative, stvorili bi se uslovi za gasifikaciju celog područja Srbije, južno od Dunava i Save, koje godinama čeka na mogućnost korišćenja "energenta budućnosti".

Prethodni ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov je, krajem prošle godine u Moskvi, potpisao Memorandum o izgradnji "Plavog potoka" kroz Srbiju.

U vreme njegovog energetskog mandata sačinjen je i Nacionalni akcioni plan gasifikacije Srbije, kojim se sagledava mogućnost da se za više od 400.000 domaćinstava i industrijskih korisnika obezbedi snabdevanje prirodnim gasom. Otišlo se i korak dalje, tako da je s predstavnicima skoro 100 opština potpisan Sporazum o gasifikaciji gradova u tom području Srbije.

Posao gasifikacije jednog tako značajnog dela naše države vredi nekoliko milijardi dolara i bio bi "pravi Eldorado" za investitore. Ali tu ne bi bio kraj mogućnostima za privlačenje investicija i zaradu države Srbije. Srbija bi postala energetsko čvorište Balkana i jugoistočne Evrope, a godišnji prihod od transporta prirodnog gasa susednim državama iznosio bi od 100 do 200 miliona dolara.
:mazel: :bien:

Kada se tome doda i mogućnost supstitucije električne energije i relaksacije Elektroprivrede Srbije koja, uz vidne napore i uz pomoć skupog uvoza, ispunjava obavezu urednog i sigurnog snabdevanja, koristi Srbije bi mogle biti ogromne.

Zbog toga, i mnogo čega još, dolazak predstavnika "Gasproma" u Srbiju je, prema oceni ekonomskih analitičara, od izuzetne ekonomske važnosti.

BOLJE OVO NEGO VANREDNO STANE, JEL? :aie: :mazel:

gino
18/06/2007, 21:47
Radna grupa za projekte sa Rusijom
18:39 | Izvor: Beta
Beograd -- Vlada Srbije je formirala Radnu grupu za zajedničke privredne i energetske projekte Srbije i Rusije.


Kako se navodi u novom broju Službenog glasnika, radna grupa će pospešivati privrednu saradnju dve države radi efikasnijeg pokretanja i sprovođenja zajedničkih projekta u oblasti privrede i energetike.

Ta šestočlana grupa, čiji je predsednik srpski vicepremijer Božidar Đelić, će donositi zaključke u vezi sa zajedničkim projektima između Srbije i Rusije i predlagati Vladi izradu i realizaciju projekata.

Članovi radne grupe su ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, ministar finasija Mirko Cvetković, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, ministar vera Radomir Naumov, sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić i savetnik predsednika Srbije Biserka Jevtimijević-Drinjaković.

U novom Službenom glasniku je objavljena i Odluka o obrazuvanju Komisije za restruktoriranje i privatizaciju javnih preduzeća na čijem čelu će biti Božidar Đelić. Njegovi zamenici su ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović.

:bien:

gino
18/06/2007, 21:50
Đelić: Srbija ima veliku šansu

Izvor: Tanjug

Beograd -- Ukoliko budu zadovoljene sve pretpostavke, decenija koja predstoji bi mogla doneti najbrži privredni razvoj u istoriji Srbije.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da "Srbija u regionu jugoistočne Evrope, koji već nekoliko godina ima najbrži privredni rast u Evropi, može biti među prvima, a samim tim to znači da može imati jednu od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi".

Prema njegovim rečima, Srbija može biti "Dubai Balkana", jer, poput tog logističkog centra Persijskog zaliva, ona može biti ekonomski centar regiona ukoliko bude izgradila potrebnu infrastrukturu.

Đelić izjavio je da Srbija mora da uvaži realnost globalizovane ekonomije, i da interese multinacionalnih kompanija uskladi sa sopstvenim interesima, pre nego što krene u najveći privredni rast u svojoj istoriji.

"Na nama je da u datim okolnostima tražimo modus vivendi i uvažimo interese multinacionalnih kompanija, u skladu sa našim državnim interesima. Odgovor nije nacionalistički i tupav: ne trebaju nam oni - jer ako ne dođu kod nas otići će nedaleko od nas, i umesto da prizvode i izvoze sa naše teritorije, proizvodiće u Moldaviji i Bugarskoj i izvoziće na našu teritoriju", rekao je Đelić.

Đelić smatra da su, pored efikasne ekonomije, Srbiji potrebni pravično društvo, koje neće dozvoliti prevelika socijalna raslojavanja, ravnomeran regionalni razvoj, razumni stepen solidarnosti među regionima, privlačenje što više sredstava iz fondova EU, sprečavanje monopolizma, efikasan obrazovni sistem koji će talente zadržati u zemlji i infrastruktura za normalno poslovanje.

"U ekonomiji, naročito ekonomiji 21. veka, za zemlju srednjeg gabarita, kakva je naša, koja se nalazi gde se nalazi, šanse su ogromne. Samo moramo da shvatimo da moramo da prihvatimo svet kakav on stvarno jeste, da ne idemo politički i ekonomski glavom kroz zid, jer nećemo ništa rešiti, a dobićemo samo problem", rekao je Đelić.


Prema njegovoj oceni, Srbija ni iz daleka ne koristi svoje potencijale, i u ovom trenutku je samo simbolično prisutna na nekim od najvećih svetskih tržišta, kao što su tržište Japana, Kine, Indije i Rusije.

"Nije tajna da sam ja malo više etatistički orijentisan od nekih drugih, ne iz razloga što mislim da država zna sve, već zato što je naš pad bio tako dubok da samo tržište ne može da nas izvuče iz takvog siromaštva i takvih problema", rekao je Đelić, i podsetio da u Srbiji u poslednjih 30 godina nije bilo značajnijih investicija.

"Kada ste u takvoj situaciji, da biste ponovo pokrenuli motor ekonomskog razvoja, iskustvo drugih zemalja pokazuje da je potrebna izvesna doza državnog intervencionizma koja će odrediti koje to grane treba razvijati u 21. veku u ovoj ogromnoj konkurenciji mondijalizma", rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima Srbija, slično Slovačkoj, treba da odabere nekoliko privrednih grana koje će se najintenzivnije razvijati, i da potom kroz budžet i privlačenjem stranih investitora obezbedi inicijalnu kapislu za njihov razvoj. Država, kako je dodao, treba da podstiče velike domaće privrednike, ali i da istovremeno sprečava monopolizam i podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća.

"Nacionalni šampioni u privrednom sektoru se rađaju. Mada su neki od njih možda kontroverzni, sve dok nisu kršili zakone, treba ih podržati na stranim tržištima", kazao je Đelić.


Državni fondovi su, kaže on, dobar vid direktog državnog podsticaja razvoju privrede, i oni moraju biti propraćeni stvaranjem start-ap fondova za finansiranje uspešnih domaćih privrednika.

"Mi moramo da obezbedimo da na taj način ne budu finansirani politički prijatelji već dobri projekti, i tu je uvek u Srbiji problem da se dnevna politika ne umeša u sve to", kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, i Nacionalni investicioni fond je bio dobra zamisao, ali se, pošto je bio koncipiran kao predizborna ideja, rasplinuo na mnogo projekata koje nisu od nacionalnog interesa. Kako je dodao, Srbiji je potreban i programski budžet, odnosno višegodišnji planovi, kako bi veliki, višegodišnji infrastrukturni projekti koje finansira država bili završeni bez problema.

Srbiji je potreban i bolji garantni fond koji će moći da garantuje za velike izvozne poslove, naročito za poslove građevinskih firmi u inostranstvu, a bilo bi uputno da se sačuva i jedno osiguravajuće društvo u državnom vlasništvu, kako bi se preduzećima olakšalo poslovanje, naveo je Đelić.

Nova Vlada Srbije će, kako je istakao, morati da stvoriti i efikasnije mehanizme i programe za privlačenje velikih grin-fild investicija, kako bi uspostavila bolju i sigurniju klimu za strana ulaganja.

gino
18/06/2007, 21:52
Dinkić: Rast BDP-a između 7 i 8%

Izvor: Beta

Beograd -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je najavio da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti između 7 i 8%.


Budžet za razvoj turizma iznosiće četiri milijarde dinara, rekao je Dinkić
"Taj rast bi bio veći od planiranog", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare o podršci italijanske vlade malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji.

On je izrazio zadovoljstvo predloženim iznosom budžeta namenjenog ministarstvu na čijem je čelu od 28 milijardi dinara i dodao da će to biti dovoljno za sprovođenje podsticajnih mera zapošljavanja, povećanje rasta izvoza, razvoj turizma i regionalnog razvoja.

Dinkić je precizirao da će se novac koristiti za start-ap kredite za početnike, kredite za MSP i zanatlije, kao i kredite za manje razvijena područja.

Prema njegovim rečima, samo za nerazvijena podružčja ove godine iz budžeta je planirano izdvajanje od 100 miliona evra.

"To je sasvim dovoljno za projekte lokalne komunalne infrastrukture, za biznis inkubatore i klastere za MSP i industrijske zone u tim regionima", naveo je Dinkić.

Govoreći o privatizaciji NIS-a, Dinkić je ponovio da vlada još nije zauzela konačan stav strategije privatizacije tog javnog preduzeća, te da se očekuje da ona bude doneta do kraja juna.

On je u svoje lično i ime ministarstva ekonomije rekao da nijedan tender koji bude sprovodila agencija za privatizaciju, a koji bude pod njegovim nadzorom, neće imati favorita, odnosno da će pobediti oni koji budu dali bolje ponude.

gino
18/06/2007, 21:56
Đelić obilazi institucije EU
18. jun 2007. Izvor: B92, Tanjug

Brisel -- Vicepremijer Srbije i šef tima Srbije za pregovore sa EU Božidar Đelić putuje u posetu institucijama EU, saopšteno iz vlade


Đelić je najavio da će, za razliku od nedavnog boravka u sedištu EU, ova poseta biti isključivo političke prirode. "Idemo da vidimo neke komesare koji vode Evropsku komisiju, ne samo one koji se bave nama, nego i komesara koji je zadužen za nauku, za unutrašnje poslove, jer je u njegovim rukama, rukama Franka Fratinija, pristup naše zemlje beloj šengenskoj listi", kaže Đelić.

"Takođe, idemo da predočimo Fratiniju plan da u roku od dve godine dobijemo belu šengensku listu. Imaćemo sastanke s parlamentarcima jer se tu kuje zakonodavstvo EU", kaže Đelić.

Prvog dana posete, u okviru zasedanja Saveta ministara EU u Luksemburgu, Đelić će se sastati s ministrima inostranih poslova Francuske, Italije, Slovenije i Portugala. Đelić je najavio da će im predstaviti evropski plan Srbije, ali i tražiti njihovu podršku u tri oblasti.

"Želimo da dobijemo status zemlje-kandidata za EU do kraja 2008, što je veoma ambiciozno, želimo da najavimo projekte koji bi našoj zemlji omogućili da dobije znatno veća finansijska sredstva i da, na kraju, predstavimo planove za dobijanje bele šengenske liste, što je možda najambiciozniji od svih planova. Za tri dana je predviđeno više od 40 sastanaka, biće to izuzetno bogat program", kaže Đelić za Tanjug.

SESELJ
02/07/2007, 23:36
:twisted: http://www.all4yu.com/forum//viewtopic.php?t=22501

SESELJ
03/07/2007, 11:36
Većina Srba za pridruživanje EU

Beta

Jedna od najvećih konsultantskih i istraživačkih kuća u svetu "Galup Jurop" predstavila je u Beogradu portal Balkan monitor koji će nuditi informacije iz svih zemalja Jugoistočne Evrope (JIE)

Balkan monitor će istraživati seriju ključnih problema sa kojima se susreće stanovništvo balkanskih zemalja uključujući prihode i subjektivnu ocenu životnog standarda. Zatim, migraciju mladih, perspektive, poslovnu klimu, procene o perspektivama u budućnosti i drugo.

Robert Manćin predstavnik "Galup Juropa" je kazao da je posle istraživanja koje je ta kuća sprovela u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji, na Kosovu i u Turskoj evidentno da su Srbi među najvećim zagovornicima priključenja Evropskoj uniji (EU)- preko 70 odsto.

Srbi, kako je kazao, prema sprovedenoj anketi, u većini slučajeva smatraju da biti dobar Srbin znači "podržavati priključenje Evropskoj uniji, " dok je u Hrvatskoj oduševljenje Evropskom unijom u velikoj meri splasnulo posle hapšenja generala Ante Gotovine, istakao je Manćin.

Pozitivno je i to što većina ispitanika u Srbiji želi što čvršću ekonomsku saradnju u regionu i regionalnu saradnju uopšte. Takođe, 43 odsto ispitanika u Srbiji veruje da se ekonomija zemlje oporavlja, ali je životom zadovoljno svega osam procenata stanovništva. U Albaniji je životnim standardom zadovoljno šest, a u Bugarskoj tek tri odsto žitelja. U Albaniji i u Republici Srpskoj su veći optimisti od ostalih zemalja u regionu i veruju u bolje sutra u većem procentu.

Oko 18 odsto ispitanika u Srbiji veruje da će na Balkanu doći do ratnih sukoba u narednom periodu ali van teritorije Srbije, dok 10 odsto veruje da će baš u Srbiji biti novih ratnih sukoba. U Makedoniji, kako ističe, Manćin, čak 40 odsto stanovništva veruje da će doći do oružanog sukoba na Balkanu u narednih pet godina. Kada je reč o rešavanju statusa Kosova, 20 odsto ispitanika u Srbiji veruje da je moguće da Kosovo ostane u okviru Srbije sa nekim oblikom autonomije, ali "još manje njih veruje da je to dobro rešenje", kazao je Manćin.

U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Turskoj postoji veći strah stanovništva od iskazivanja svojih političkih stavova dok je u Srbiji po tom pitanju situacija mnogo bolja. Portal Balkan monitor je namenjen predstavnicima institucija, poslovnim ljudima, medijima i stanovništvu
:bien: :bien: :bien:

SESELJ
03/07/2007, 11:37
Bubalo:Veliki deficit problem u razmeni Srbije sa Ukrajinom

Beta

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo ocenio je danas da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Ukrajine beleži stalan rast, ali da je problem veliki deficit na strani Srbije od 165,7 miliona dolara.

"Prema podačima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u 2001. godini iznosila je 89 miliona dolara, a na kraju 2006. godine 412 miliona dolara, što je povćanje od skoro pet puta", kazao je Bubalo na sednici sekcije za Ukrajinu u Privrednoj komori Srbije.

On je naveo da Vlada Srbije i Ministarstvo trgovine i usluga pridaju veliki značaj ekonomskoj saradnji sa Ukrajinom i predložio sprovođenje mera za inteziviranje te saradnje.

"Neophodno je inicirati rad i sastanak međudržavnog mešovitog komiteta za trgovinu ekonomsku i naučno tehničku saradnju Srbije i Ukrajine, jer se ovo telo dugo nije sastalo", kazao je Bubalo.

On je pozvao firme iz Ukrajine da učestvuju u privatizaciji firmi u Srbiji i naveo da postoji potreba za međuregionalnom saradnjom, kao i saradnjom glavnih gradova dve zemlje.

"Srbija je zainteresovana za početak pregovora o zaključivanju međudržavnog sporazuma o slobodnoj trgovini, što bi privrednicima olakšalo trgovinu i povećalo robnu razmenu i ekonomsku saradnju", dodao je Bubalo.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Arsenij Jacenjuk kazao je da su odnosi Srbije i Ukrajine dugo bili zamrznuti i naglasio da je sada doneta odluka da se odnosi u bilateralnom smislu inteziviraju.

On je kazao da je na razmatranju 21 nacrt sporazuma koje dve zemlje treba da potpišu i da je neophodno da se formira paket od 10 najvažnijih nacrta sporazuma, kao i da oni budu potpisani krajem godine nakon susreta predsednika dve države.

"Ukrajina smatra da bi bilo svrsishodno obnoviti pregovore o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine", dodao je on.

"Mi usmeravamo ukrajinski biznis u Srbiju", kazao je on i dodao da Ukrajina gleda na Srbiju kao na tržište Evropske unije, što prema njegovim rečima znači da će da će za pet godina kapitalizacija Srbije porasti dva puta.

On je čestitao Srbiji na obnavljanju pregovora sa EU, jer je tako i biznis u Srbiji postao vredniji.

Jacenjuk je pozvao investitore iz Srbije da ulažu u Ukrajinu i naveo da strani investitori u Ukrajini ulažu uglavnom u bankarski sektor.

:fou: :fou: :fou:

ex_yuyuyu
03/07/2007, 20:14
B92 Info Vesti Ekonomija

"Tender za Zastavu u decembru"
3. jul 2007. | 11:53 -> 17:46 | Izvor: Beta
Beograd -- Do kraja godine tenderi za Geneksove hotele i Zastavu, a iz stečaja za Robne kuće Beograd, Jugoeksport i šećeranu D. Tucović.


Đelić, Dinkić i Jelašić na skupu Ekonomista (Fonet)
"Do kraja godine biće objavljena i aukcija za prodaju Geneksovih hotela, a iz stečajeve će biti prodate Robne kuće 'Beograd', 'Jugoeksport' i šećerana 'Dimitrije Tucović'", kazao je ministar za ekonomiju i regionalni razvoja Srbije na okruglom stolu u organizaciji Ekonomist medija grupe.

"Očekujem da će priatizacija društvenih preduzeća u Srbiji biti završne do kraja 2008. godine, što će biti oročeno i izmenama Zakona o privatizaciji", kazao je Dinkić i najavio da će biti organizovano po 55 aukcija mesečno.

Kako je naveo, preostalo je da se proda još 1.200 preduzeća, istakao je, a od toga je veliki broj malih firmi, dok 30 odsto njih nema ni jednog zaposlenog.

Guverner kritikovao Vladu


Radovan Jelašić (FoNet, arhiva)
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kritikovao je danas Vladu Srbije zbog odugovlačenja privatizacije velikih javnih sistema kao što su Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije i Telekom.

"Vlada u tim kompanijama ima vlasničku, upravljačku, nadzornu i zakonodavnu funkciju, kojih se teško odriče", rekao je Jelašić na okruglom stolu u organizaciji grupe Ekonomist medija.

Stojan Stamenković se slaže s guvernerom


Stojan Stamenković (B92)
I ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da nije dobra strategija države da odugovlači sa privatizacijom javnih preduzeća, sa namerom da spreči da državni monopol bude zamenjen privatnim.

On je novinarima u Beogradu kazao da ne zna zbog čega se neki monopoli zadržavaju i zašto vlast insistira da je to najefikasniji način za opstanak na tržištu.

Stamenković je kao primer naveo fiksnu telefoniju, u kojoj je monopol trebalo da bude ukinut još 2005. godine, ističući da je u Evropskoj uniji zabranjeno postojanje monopola u toj oblasti.

"Na potrebu privatizacije javnih preduzeća ukazuju problemi obima javne potrošnje, preraspodela preko subvencija, relativno visokih troškova rada i monopolizacije tržišta", kazao je on.

Ta strategija liči na onu iz 2001. godine, kada je odlučeno da se dobra društvena preduzeća prodaju odmah, a da se loša najpre restrukturiraju i da im se podigne cena i istakao da mu se čini da sva ta preduzeća sada manje vrede, kazao je Stamenković.

On je rekao da je Srbija među zemljama u tranziciji lider u povećanju zarada, a da je do sada bila na začelju po povećanju produktivnosti i ocenio da bi to moglo da utiče na smanjenje investicija.

djavo
04/07/2007, 17:07
SAD: Šest miliona dolara Srbiji
4. jul 2007. | 13:44 | Izvor: Beta
Vašington -- Nastavkom saradnje sa Hagom, Srbija ispunila uslove za 6 miliona dolara pomoći suspendovane 31. maja, saopštio Stejt department.

Kako je kasno sinoć saopšteno, državna sekretarka Kondoliza Rajs je potvrdila da je Srbija ispunila uslove za dobijanje pomoći. Srbija je nedavno preduzela korake u skladu sa uslovom za nastavak pomoći omogućavanjem hapšenja dve osobe optužene pred haškim Sudom, piše u dokumentu.

Stejt department dodaje da je nova vlada u Beogradu takođe omogućila haškom Sudu pristup ranije traženim dokumetima, javno se obavezala na punu saradnju sa tim sudom i reorganizovala potragu za preostalom četvoricom begunaca.

"Pozdravljamo te aktivnosti Republike Srbije za poboljšanje saradnje sa Tribunalom", piše u saopštenju, gde se dodaje da "odluka državne sekretarke Kondolize Rajs ne znači da je Srbija u potpunosti ispunila svoje obaveze da uhapsi i prebaci sve optužene u Tribunal.

SESELJ
04/07/2007, 17:38
Ekonference: Okrugli sto sa predstavnicima Vlade Srbije

EM

Iako visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 8,7 odsto u prvom kvartalu ove godine, inflacija u granicama ciljane i visok rast izvoza od 34,6 odsto u prvih pet ovogodišnjih meseci u odnosu na isti prošlogodišnji period upućuju na naizgled perfektno stanje, ekonomija Srbije i dalje je suočena sa problemom rasta spoljnotrgovinskog deficita i javne potrošnje, ocenio je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije na prvom okruglom stolu privrednika i predstavnika Vlade Srbije koji je danas u organizaciji Ekonomist medija grupe održan u beogradskom hotelu Hajat.

Problemi koje danas ima privreda Srbije karakteristični su za drugu generaciju reformi zemalja u tranziciji i odnose se velikim delom na „tananije procese“ od dosadašnjih, a pre svega na utemeljenje institucija koje mogu u određenim oblastima da rukovode umesto vlade, rekao je Đelić navodeći kao primer jačanja institucija dogovor vladajuće koalicije da Radovan Jelašić ostane guverner Narodne banke Srbije do kraja mandata.

Kao izazove koji i dalje stoje pred nedavno formiranom Vladom vicepremijer Srbije je istakao održavanje sadašnje stope privrednog rasta i ciljane inflacije, kao i rešavanje problema spoljnotrgovinskog i deficita platnog bilansa koji će ove godine dostići čak 13,9 odsto BDP-a. Cilj Vlade Srbije je, prema njegovim rečima, da do kraja 2008. godine zemlja dobije status kandidata za ulazak u EU, dok bi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU mogao da bude parafiran u septembru ili oktobru, a potpisan do kraja ove godine.

Do kraja 2008. godine trebalo bi da bude okončana i privatizacija društvenih preduzeća u Srbiji, najavio je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Za ovaj proces preostalo je još oko 1.200 preduzeća u kojima radi oko devet odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Reč je uglavnom o manjim preduzećima, ocenio je Dinkić najavljujući da će u narednom periodu biti održavano po 55 aukcija mesečno.

Uskoro bi trebalo da budu raspisani tenderi za prodaju nekoliko preduzeća iz metalskog kompleksa, kao što su IMT i IMR, dok će tender za kragujevačku Zastavu biti objavljen u decembru. Do kraja godine biće objavljena i aukcija za prodaju Geneksovih hotela, a iz stečaja će biti prodate Robne kuće Beograd, Jugoeksport i šećerana Dimitrije Tucović, najavio je Dinkić dodajući da se do kraja jula očekuje i prodaja fabrike Matroz koja je u stečaju. U ovom ministarstvu, naime, očekuju, da će uspeti da prodaju mnoge firme koje su trenutno u stečaju, kao što je svojevremeno učinjeno sa smederevskim Sartidom, koji je danas u vlasništvu američke kompanije US Stil i prvi izvoznik Srbije.

Zaposlenost je, prema njegovim rečima, moguće povećati stimulisanjem grinfild investicija, ali i rada malih i srednjih preduzeća. Velika šansa za razvoj Srbije je i turizam, jer postoji mogućnost da se u kratkom roku prihodi od ove grane udvostruče sa sadašnjih pola milijarde na milijardu dolara. Ocenjujući da Vlada u javnim preduzećima trenutno ima vlasničku, upravljačku, nadzornu i zakonodavnu funkciju kojih se teško odriče, Radovan Jelašić, guverner NBS, upozorio je da bi država trebalo da odmah potencijalnim strateškim partnerima ovih preduzeća preda upravljačku funkciju, umesto što odugovlači privatizaciju tih velikih javnih sistema - pre svega Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije i Telekoma. Ipak, ove kompanije će najkasnije za pet godina biti privatizovane, jer će državi nedostajati novac zbog stvorenih velikih obaveza prema budžetskim korisnicima, očekuje guverner.

U ukupnom privrednom rastu početkom ove godine učešće trgovine iznosilo je oko 24 odsto, ocenio je Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, najavljujući da će Vlada Srbije u narednim mesecima insistirati na jačanju sektora usluga koji je do sada bio zanemaren. Pored toga, jedan od osnovnih zadataka ovog ministarstva biće zaštita konkurencije i potrošača, ali i smanjenje javne potrošnje i državne uprave. "Predložiću da se broj zaposlenih u državnoj upravi smanji za 10 odsto, a da se nakon toga osveži zapošljavanjem pet odsto“, rekao je Bubalo dodajući da je potrebno postići nacionalni koncenzus o tome da rast BDP u narednim godinama bude sedam odsto.

U budućem memorandumu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za naredni period, međutim, najverovatnije će kao cilj biti definisan godišnji rast BDP-a od šest odsto, najavio je Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istina, uz ogradu da se radi o konzervativnim projekcijama kako bi se izbegli dodatni podsticaji rastu potrošnje.

Deficit platnog bilansa, prema ovom dokumentu koji bi trebalo uskoro da bude obelodanjen u celosti, trebalo bi da u narednih nekoliko godina bude smanjen sa 14 na 10 odsto BDP-a, dok bi inflacija trebalo da se kreće u okvirima do četiri odsto godišnje.

Pored visokih državnih zvaničnika na okruglom stolu EMG su, inače, učestvovali čelnici najvećih domaćih i stranih kompanija, kao što su Naftna industrija Srbije, US Stil Srbija, EKO YU, članica Helenik Petroleuma, OMV, Sunoko...

SESELJ
05/07/2007, 01:07
http://www.fosserbia.org/programs/

ex_yuyuyu
05/07/2007, 18:03
Đelić: Strategija do septembra
5. jul 2007. | 14:28 -> 14:45 | Izvor: B92, FoNet
Beograd -- Strategija održivog razvoja biće pripremljena do sredine septembra, izjavio je Božidar Đelić posle sastanka sa Kori Udovički.

Strategija održivog razvoja je jedan od uslova da počnu pregovori za članstvo Srbije u EU. Projekat pomaže Program UN za razvoj iz koga će za Srbiju biti potrošeno 18,5 miliona dolara. On je izjavio da je održivi razvoj po mnogo čemu novi pojam u Srbiji i da želi da okupi tim koji će moći da promoviše nove ideje u toj oblasti i uključi što više građana.

Božidar Đelić je izjavio da će pitanje održivog razvoja biti jedno od ključnih u pridruženju Srbije Evropskoj uniji. "Procenjuje se da je oko 30 odsto akata koje treba uskladiti s pravilima EU vezano za održivi razvoj", rekao je Đelić posle sastanka s direktorkom Regionalne kancelarije UNDP-a za Evropu Kori Udovički.

"Ne možemo da idemo kao pile bez glave, od jednog do drugog budžeta, od jedne do treće afere, već, kao društvo, moramo da se okrenemo srednjeročnom planiranju budućnosti", poručio je Đelić.

"Obišla sam već 12 zemalja u regionu, a u UNDP-u smo procenili da je sada odlično vreme da posetimo Srbiju jer je nova Vlada imala mesec dana da se konsoliduje, promisli o glavnim zadacima i odredi gde može da očekuje našu pomoć", rekla je Kori Udovički.

U tom poslu potpredsedniku Vlade pomagaće novi savetnici za održivi razvoj, Srđa Popović, savetnik za ekologiju pokojnog premijera Zorana Đinđića i glumac Zoran Cvijanović

Cvijanović je rekao da Božidar Đelić ima snažnu nameru da prekine apatičan odnos između građana i vlasti i da taj odnos učini spontanijim. "U tom smislu, stručnost Popovića i moja popularnost bi mogle da se kapitalizuju u društveno-koristan rad", rekao je Cvijanović.

Zoran Cvijanović je rođen 25. januara 1958. u Beogradu. 1982. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti. Ima status samostalnog istaknutog umetnika. Ostvario je 73 uloge u filmovima, serijama i dramama i bio producent pet filmova. Oženjen je i otac dvoje dece.

Srđa Popović je rođen u Beogradu 1. februara 1973. Diplomirao je na Biološkom fakultetu u Beogradu. Bio je odbornik Demokratske stranke u opštini Vračar i Skupštini Beograda, član Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine i savetnik premijera Srbije Zorana Đinđića za zaštitu životne sredine.

SESELJ
24/07/2007, 13:18
Srpski ministri u poseti regionu
24. jul 2007. | 11:00 | Izvor: B92, Tanjug
Skoplje, Ljubljana -- Potpredsednik Vlade Božidar Đelić u radnoj poseti Makedoniji, a ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević u Sloveniji.


(FoNet)
Centralna tema današnjih razgovora Đelića sa zvaničnicima vlasti u Skoplju biće razvijanje ekonomske bilateralne saradnje, posebno u oblasti energetike, trgovine i saobraćaja, kao i saradnja na polju evropskih integracija.

Potpredsednik Vlade Srbije će od makedonskih sagovornika zatražiti i podršku politici traženja kompromisnog rešenja za budući status Kosova.

U intervjuu koji je danas objavio skopski list "Dnevnik", Đelić je rekao da Srbija od svog tradicionalnog prijatelja i suseda očekuje podršku po pitanju Kosova, ili da barem ne odmaže u tom procesu.

Makedonija je ranije, u nekoliko navrata, iskazala podršku planu Martija Ahtisarija za rešenje budućeg statusa Kosova.

Đelić će se tokom dana sastati sa predsednikom makedonske vlade Nikolom Gruevskim, koji je devet meseci bio savetnik Đelića u vreme dok je ministar finansija u vladi Zorana Đinđića.

Potpredsednik srpske vlade razgovaraće i sa ministrom ekonomije Verom Rafailovskom, guvernerom Narodne banke Makedonije Petrom Goševim i predsednikom Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivanom Stojiljkovićem.

Đelić će posetu završiti večeras u Ohridu, gde će razgovarati sa predsednikom Brankom Crvenkovskim.

Milosavljević u Ljubljani o poljoprovredi

U dvodnevnoj, radnoj poseti Sloveniji boravi ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević, a delegaciju iz Srbije će primiti slovenački ministar za poljoprivredu, šumarstvo i prehranu Iztok Jarc.

Razgovori će se voditi o daljoj saradnji između srpskog i slovenačkog ministarstva poljoprivrede, posebno u svetlu odluke EU da sa Srbijom obnovi razgovore o Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, kao i o prioritetima, koje će tokom svog predsedovanja EU, u prvoj polovini iduće godine, imati Slovenija.

Delegacija iz Srbije će razgovarati i sa predstavnicima Poljoprivredne komore Slovenije, posle čega će obići brojna slovenačka preduzeća, među kojima je Kras iz Sežane, Vinakoper, Agroind Vipava 1894. kao i poljoprivredna zadruga Agraria Koper.

SESELJ
26/07/2007, 20:09
Đelić: Novi krediti Svetske banke

16:01 | Izvor: FoNet, Tanjug

Beograd -- Vlada Srbije usvojiće danas platformu za korišćenje pet kredita Svetske banke, u ukupnom iznosu od 192,5 miliona dolara.

Od 2002. do sada Srbija od Svetske banke uzela kredita u vrednosti od 725 miliona dolara
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da će krediti biti dodeljeni za regionalni razvoj - 43 miliona dolara, reformu poljoprivrede - 21,5 miliona, za navodnjavanje i drenažu - 50 miliona, za modernizaciju putne mreže - 50 miliona i energetsku efikasnost - 28 miliona dolara.

Dva kredita biće dodeljena pod napovoljnijim IDA uslovima, koji se daju najsiromašnijim zemljama, a tri pod komercijalnim, jer je Svetska banka ocenila da je Srbija napravila značajan korak u svom ekonomskom razvoju i da sada može da pređe na komercijalne kredite.

U narednih 12 mesci Svetska banka će raditi na razvoju patnerskog odnosa sa Srbijom, kakav se uspostavlja sa zemljama koje su daleko odmakle na putu razvoja, ukazao je Đelić, podsetivši da je od 2002. godine do sada Srbija od Svetske banke uzela kredita u vrednosti od 725 miliona dolara, od kojih je iskorišćeno 567 miliona.

Oni su dati po najpovoljnijim uslovina, na 20 godina, bez kamate, sa počekom od deset godina.

Regionalni koordinator Svetske banke za Evropu, jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju Orsalija Kalancopulos izrazila je zadovoljstvo što je Srbija, u periodu od šest godina, od države koja nije kreditno sposobna, sa visokom stopom inflacije, postala kreditno sposobna, sa inflacijom koja je pod kontrolom i među državama je sa najvećim privrednim rastom u Evropi. "Ima još toga da se uradi, ali dobro je što postoji volja vlade da se ide napred po agendi reformi", dodala je ona.

Prepoloviti siromaštvo do 2010.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i Orsalija Kalancopulos potpisali su ugovor o donaciji Svetske banke, u iznosu od 500 hiljada dolara, za Strategiju za smanjenje siromaštva.

Đelić je izjavio da je cilj Vlade Srbije da se do 2010. godine prepolovi stopa siromaštva u Srbiji, koja trenutno iznosi 8,8 odsto. Prema njegovim rečima, duboko siromaštvo je kada tročlana porodica troši manje od 13.200 dinara mesečno i Vlada će uz pomoć partnera pokušati da popravi situaciju.

"Nedopustivo je da oko devet odsto naših građana živi u dubokoj bedi i mi želimo da u roku od tri godine prepolovimo broj ljudi koji tako živi. Naravno da želimo da bi hteli u potpunosti da ga iskorenimo, ali koliko smo ambiciozni toliko smo i realni", kaže Đelić.

Strategija za smanjivanje siromaštva doneta je 2003. godine i do sada je postignut značajan napredak, jer je Vlada imala veliki broj projekata i dodelila veliki broj kredita u pojedinim regionima.

SESELJ
26/07/2007, 20:13
Đelić: Novi krediti Svetske banke

16:01 | Izvor: FoNet, Tanjug

Beograd -- Vlada Srbije usvojiće danas platformu za korišćenje pet kredita Svetske banke, u ukupnom iznosu od 192,5 miliona dolara.

Od 2002. do sada Srbija od Svetske banke uzela kredita u vrednosti od 725 miliona dolara
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da će krediti biti dodeljeni za regionalni razvoj - 43 miliona dolara, reformu poljoprivrede - 21,5 miliona, za navodnjavanje i drenažu - 50 miliona, za modernizaciju putne mreže - 50 miliona i energetsku efikasnost - 28 miliona dolara.

Dva kredita biće dodeljena pod napovoljnijim IDA uslovima, koji se daju najsiromašnijim zemljama, a tri pod komercijalnim, jer je Svetska banka ocenila da je Srbija napravila značajan korak u svom ekonomskom razvoju i da sada može da pređe na komercijalne kredite.

U narednih 12 mesci Svetska banka će raditi na razvoju patnerskog odnosa sa Srbijom, kakav se uspostavlja sa zemljama koje su daleko odmakle na putu razvoja, ukazao je Đelić, podsetivši da je od 2002. godine do sada Srbija od Svetske banke uzela kredita u vrednosti od 725 miliona dolara, od kojih je iskorišćeno 567 miliona.

Oni su dati po najpovoljnijim uslovina, na 20 godina, bez kamate, sa počekom od deset godina.

Regionalni koordinator Svetske banke za Evropu, jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju Orsalija Kalancopulos izrazila je zadovoljstvo što je Srbija, u periodu od šest godina, od države koja nije kreditno sposobna, sa visokom stopom inflacije, postala kreditno sposobna, sa inflacijom koja je pod kontrolom i među državama je sa najvećim privrednim rastom u Evropi. "Ima još toga da se uradi, ali dobro je što postoji volja vlade da se ide napred po agendi reformi", dodala je ona.

Prepoloviti siromaštvo do 2010.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i Orsalija Kalancopulos potpisali su ugovor o donaciji Svetske banke, u iznosu od 500 hiljada dolara, za Strategiju za smanjenje siromaštva.

Đelić je izjavio da je cilj Vlade Srbije da se do 2010. godine prepolovi stopa siromaštva u Srbiji, koja trenutno iznosi 8,8 odsto. Prema njegovim rečima, duboko siromaštvo je kada tročlana porodica troši manje od 13.200 dinara mesečno i Vlada će uz pomoć partnera pokušati da popravi situaciju.

"Nedopustivo je da oko devet odsto naših građana živi u dubokoj bedi i mi želimo da u roku od tri godine prepolovimo broj ljudi koji tako živi. Naravno da želimo da bi hteli u potpunosti da ga iskorenimo, ali koliko smo ambiciozni toliko smo i realni", kaže Đelić.

Strategija za smanjivanje siromaštva doneta je 2003. godine i do sada je postignut značajan napredak, jer je Vlada imala veliki broj projekata i dodelila veliki broj kredita u pojedinim regionima.

SESELJ
21/08/2007, 14:22
Jurčić protiv ulaska srpskog kapitala




20. kolovoza - SDP-ov kandidat za premijera Ljubo Jurčić za Večernji list je izjavio kako ne treba hrvatskim građanima stvarati nelagodu puštajući srpski kapital u Hrvatsku.

"Zna se tko je činio zločine. Rane su još svježe. Ne treba stvarati neugodu hrvatskim građanima", rekao je Jurčić komentirajući da li bi, na primjer, kombinat Vupik prodao srpskom tajkunu Miroslavu Miškoviću. Drugdje bih mu možda i prodao tvrtku, ali u Slavoniji sigurno ne bih. Kolektivni osjećaji građana postoje, sve što se događalo za vrijeme rata još je svježe, objašnjava među ostalim Jurčić za Večernji list.

Jurčić je rekao da će njegova vlada provesti oštru selekciju tko se može javiti na natječaj i kao glavni kriterij postaviti financijsku, organizacijsku i kadrovsku snagu investitora. Nacionalnog opredjeljenja, kaže, ne bi bilo u tim kriterijima ili bi oni bili na desetom mjestu.



Premijer Ivo Sanader komentirajući ovu Jurčićevu izjavu kazao je kako je ona "za anale političke gluposti (ca c pour un certain gino bani du forum :twisted: :twisted: ) ". Premijer je u Splitu izjavio da je politika SDP-a politika lovljenja u mutnom te da zaboravljaju da su bili četiri godine na vlasti, a Ljubo Jurčić ministar gospodarstva. "Ako se itko sjeća što je tada napravio, vodim ga na piće", rekao je Sanader.

Dodao je kako je tada Jurčić "imao dovoljno vremena da pokaže svoju politiku i prema Srbiji i prema Thompsonu i prema ustaštvu i svemu o čemu ovih dana govori i zabavlja hrvatsku javnost". "Siguran sam da neće imati ponovno prigodu", poručio je.

SESELJ
21/08/2007, 14:24
21. kolovoza - Presjednik SDP-a Zoran Milanović komentirao je na konferenciji za novinare u Dubrovniku navodnu izjavu Ljube Jurčića o tome kako je rano za "srpski kapital" u Hrvatskoj.

SDP-ov predsjednik, nakon detaljnog upoznavanja sa situacijom, tvrdi kako je Jurčićeva izjava istrgnuta iz konteksta i ne odražava ni njegovo ni stajalište stranke. SDP je, kaže Milanović, uvijek bio i jest otvoren za dijalog, toleranciju i poslovnu suradnju i sa Srbijom.


''Nema nacionalnosti u kapitalu. Ako naše tvrtke i poduzetnici ulažu i razvijaju se u Srbiji, onda to i mi moramo jamčiti i ne samo, pod navodnicima, srpskom nego i svakom drugom kapitalu, svakoj poduzetničkoj inicijativi'', izjavio je Milanović.

SESELJ
17/09/2007, 12:48
Đelić: Važan ugovor sa EU
10:03 | Izvor: Beta
Pirot -- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom će otvoriti srpsko tržište prema Evropi, kaže Đelić.


Đelić: Veoma je važno što je Srbija usaglasila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU
"To je prvi i poslednji sporazum koji sa Unijom sklapamo pred naš ulazak u Evropsku uniju", rekao je potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić napominjući da su za mnoge privredne grane dobijene određene kvote.

On je naglasio da sporazum predviđa prelazni period od šest godina koji će srpskoj privredi omogućiti da izdrži evropsku konkurenciju.

"Očekujemo da ćemo po isteku tog perioda postati punopravna članica Evropske unije", rekao je Đelić i naveo da je sporazumom predviđeno postepeno otvaranje tržišta Srbije prema tržištu Evropske unije.

"Ideja je da se naša privreda za šest godina osposobi za evropsku utakmicu i konkurenciju i za to moramo da budemo spremni", rekao je Đelić.

On je dodao da se parafiranje sporazuma očekuje u oktobru, a njegovo potpisivanje do kraja godine. "Onda sledi bitka da dobijemo status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, koji znači da će nam biti bliži i budžet Evropske unije, kaže Đelić i dodaje da se veliki deo tog budžeta odnosi na razvoj poljoprivrede i regionalni razvoj.

Đelić je naglasio da rešavanje kosovskog problema i pristup Srbije Evropskoj uniji nisu povezani procesi.

Prema njegovim rečima, iz republičkog budžeta se finansiraju veoma značajni projekti na nacionalnom nivou.

"Ove godine iz Nacionalnog investicionog plana planiramo 44 milijade dinara i konkurs je u toku, podsticaćemo i razvoj pojedinih grana, a Stara planina je uvrštena kao jedan od prioriteta razvoja turizma u zemlji", rekao je Đelić, dodajući da se očekuje izrada master plana za Staru planinu.

Đelić je dodao da će privreda i dalje biti pomagana kroz Fond za razvoj.

"Imamo milijardu dinara iz republičkog budžeta za kredite bez hipoteke za one koji kreću sa određenim poslom'', rekao je Đelić, dodajući da se uveliko priprema zakon o regionalnom razvoju i da je već obezbeđeno oko 100 miliona evra iz budžeta za te namene.

Đelić je istakao da je veoma važna i izgradnja gasovoda i autoputa Niš-Sofija o kojima se godinama priča.

SESELJ
28/09/2007, 21:47
ĐELIĆ POSETIO INDUSTRIJU LOR U STRAZBURU
EKONOMIJA - PRIVREDA - Četvrtak, Septembar 27, 2007 14:48

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić posetio je industriju LOR, u okolini Strazbura u Francuskoj, koja u Bačkoj Topoli ima fabriku za proizvodnju prikolica za prevoz putničkih automobila, rekao je Tanjugu savetnik bačkotopolskog LOR-a Bora Vesnić.

U telefonskoj izjavi, Vesnić je naveo da je Đelić obišao kompaniju i razgovarao sa vlasnikom i predsednikom Grupe LOR Robertom Vorom i generalnim direktorom industrije LOR Kristijanom Citijem.

Prema njegovim rečima, razgovarano je o budućoj saradnji i eventualnim novim investicijama u razvoj srpske privrede.

Grupa LOR je svetski lider u proizvodnji tramvaja, specijalizovanih železničkih vozila sa rampama za utovar za prevoz šlepera i vojnom industrijom.

U poseti LOR-u sa Đelićem je bio i ambasador Srbije u Francuskoj Aleksandar Simić.

SESELJ
16/10/2007, 10:03
Božidar Đelić kaže da bi Telekom mogao da bude prvo javno ili državno preduzeće čije će se akcije pojaviti na Beogradskoj berzi. Potpredsednik Vlade Srbije rekao da je za izlazak javnih preduzeća na berzu potrebno usvojiti zakone o vlasničkoj transformaciji tih preduzeća, o besplatnoj podeli akcija građanima, kao i izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Posle usvajanja tih zakona steći će se uslovi za izlazak akcija javnih preuzeća na berzu, rekao je Đelić, ali nije mogao da precizira kada će se to desiti. Stručnjaci Beogradske berze ocenjuju da, ukoliko se javna preduzeća na pojave na toj berzi, domaći investitori neće imati dovoljno kvalitetnih hartija u koje mogu da ulažu, pa će tražiti mogućnosti za ulaganja u drugim državama. Javna preduzeća, kao što su Naftna industrija Srbije, Telekom, Elektroprivreda Srbije, Aerodrom „Nikola Tesla” predstavljaju osnovu na kojoj treba graditi tržište kapitala, jer su to kompanije za koje su institucionalni investitori najviše zainteresovani, rečeno je na Beogradskoj berzi.
Prema rečima stručnjaka, glavni cilj je završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom u najkraćem mogućem roku, a strategijom privrednog razvoja planirano je da se u što kraćem roku, pored zakonskih, obezbede i tržišni uslovi za privatizaciju preduzeća sa državnim kapitalom.

Beogradska berza ne može uticati na donošenje odluka o načinu privatizacije, pa tako ni davati procene odnosno prognoze da li će i kada koja kompanija biti na Berzi.

Uključenje pomenutih kompanija na berzu imalo bi veliki uticaj i na razvoj novih finansijskih institucija u Srbiji, kao i na nastanak novih profesija, smatraju stručnjaci Berze. (Beta)

ex_yuyuyu
17/10/2007, 23:55
Dinkić: Srbija u STO do kraja 2008.
15:11 | Izvor: Beta
Mlađan Dinkić očekuje da će Srbija postati članica Svetske trgovinske organizacije (STO) do kraja 2008. godine.


Pozitivna očekivanja, Mlađan Dinkić
Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da očekuje da će Srbija postati članica Svetske trgovinske organizacije (STO) do kraja 2008. godine.

Dinkić je na konferenciji za novinare u Beogradu najavio da će u novembru u Ženevi biti održana sledeća runda pregovora na nivou eksperata, koja je sledeći korak Srbije ka STO.

On je podsetio da je Vlada Srbije usvojila akcioni plan o propisima koje bi trebalo promeniti da bi bili usklađeni s pravilima te organizacije.

"Usvojena je i revidirana ponuda za carinska opterećenja za robu i usluge, kako bismo spremno dočekali pregovore", kazao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, tokom sledeće godine Srbiju očekuje niz bilateralnih susreta sa najvažnijim članicama STO.

ex_yuyuyu
17/10/2007, 23:56
Ekonomski tim vlade Srbije u SAD
Autor: Tanjug | 17.10.2007 - 07:37
Ekonomski tim srpske vlade, predvođen potpredsednikom Božidarom Đelićem, susretima sa čelnim ljudima njujorške berze, danas počinje posedu SAD, u sklopu koje će, od petka do nedelje, prisustvovati godišnjem sastanku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Delegacija će se danas sastati sa prvim čovekom Njujorške berze, direktorom Džonom Tejnom i predstavnicima vodećih investicionih banaka i investicionih fondova.
Pored potpredsednika vlade Đelića, srpsku delegaciju čine i ministarka za dijasporu Milica Čubrilo, ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije Mlađan Dinkić i guverner NBS Radovan Jelašić.
U Njujorku, Đelić će razgovarati i sa predstavnicima Fondacije braće Rokfeler.
U četvrtak, Đelić i Čubrilo putuju za Boston, gde će se sastati sa predstavnicima akademske zajednice, predstavnicima Harvarda i predsednicom Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, Suzan Hokfild.
Tokom boravka u Vašingtonu, članovi naše delegacije imaće i više bilateralnih susreta sa predstavnicima američke administracije i ministrima finansija G8.

iloveyu
18/10/2007, 11:15
Ekonomski tim vlade Srbije u SAD
Autor: Tanjug | 17.10.2007 - 07:37
Ekonomski tim srpske vlade, predvođen potpredsednikom Božidarom Đelićem, susretima sa čelnim ljudima njujorške berze, danas počinje posedu SAD, u sklopu koje će, od petka do nedelje, prisustvovati godišnjem sastanku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Delegacija će se danas sastati sa prvim čovekom Njujorške berze, direktorom Džonom Tejnom i predstavnicima vodećih investicionih banaka i investicionih fondova.
Pored potpredsednika vlade Đelića, srpsku delegaciju čine i ministarka za dijasporu Milica Čubrilo, ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije Mlađan Dinkić i guverner NBS Radovan Jelašić.
U Njujorku, Đelić će razgovarati i sa predstavnicima Fondacije braće Rokfeler.
U četvrtak, Đelić i Čubrilo putuju za Boston, gde će se sastati sa predstavnicima akademske zajednice, predstavnicima Harvarda i predsednicom Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, Suzan Hokfild.
Tokom boravka u Vašingtonu, članovi naše delegacije imaće i više bilateralnih susreta sa predstavnicima američke administracije i ministrima finansija G8.

Hehehe...
Otišao Đelić po instrukcije... šta treba sad opljačkati i kako...

ex_yuyuyu
18/10/2007, 11:19
PA PAMETAN COVEK, ne gubi vreme, da krade svoj narod kao neki drugi..

lord
22/10/2007, 12:26
Dinkić, ministar finansija godine


stana - 22. oktobar 2007.


Ministar ekonomije Mlađan Dinkić će večeras u Vašingtonu biti proglašen za „ministra finansija godine u svetu” za 2006. godinu. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je saopštilo da je Dinkić prvi srpski ministar dobitnik ove ugledne nagrade, koju tradicionalno u vreme godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke dodeljuje časopis „Juromani” - vodeći u svetu u oblasti finansija i bankarstva. Kako se navodi u obrazloženju dodele tog priznanja, Dinkić je uspeo da stabilizuje dinar, obnovi bankarski sistem i zatečeni manjak u državnoj kasi pretvori u budžetski suficit u 2005. i 2006. godini, smanji državni dug i učini da Srbija postane jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi.
Navodi se i da je Dinkić uveo red u poreski sistem, uveo porez na dodatu vrednost i smanjio porez na dobit preduzeća na najniži nivo u Evropi, što je uvećalo javne prihode i značajno smanjilo obim sive ekonomije, kao i da je zaslužan što je Srbija pre vremena otplatila dug MMF-u i deo duga Svetskoj banci i time učinio da Srbija više ne zavisi od njihove finansijske pomoći.
U obrazloženju dodele je navedeno da je to zajedno sa uspešnom privatizacijom kompanije „Mobi 63” i prodajom licence za trećeg mobilnog operatera doprinelo da Srbija u 2006. godini privuče 4,4 milijarde dolara direktnih stranih investicija - najviše u regionu.



Izvor : Serbiancafe

iloveyu
22/10/2007, 14:19
Dinkić, ministar finansija godine


stana - 22. oktobar 2007.


Ministar ekonomije Mlađan Dinkić će večeras u Vašingtonu biti proglašen za „ministra finansija godine u svetu” za 2006. godinu. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je saopštilo da je Dinkić prvi srpski ministar dobitnik ove ugledne nagrade, koju tradicionalno u vreme godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke dodeljuje časopis „Juromani” - vodeći u svetu u oblasti finansija i bankarstva. Kako se navodi u obrazloženju dodele tog priznanja, Dinkić je uspeo da stabilizuje dinar, obnovi bankarski sistem i zatečeni manjak u državnoj kasi pretvori u budžetski suficit u 2005. i 2006. godini, smanji državni dug i učini da Srbija postane jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi.
Navodi se i da je Dinkić uveo red u poreski sistem, uveo porez na dodatu vrednost i smanjio porez na dobit preduzeća na najniži nivo u Evropi, što je uvećalo javne prihode i značajno smanjilo obim sive ekonomije, kao i da je zaslužan što je Srbija pre vremena otplatila dug MMF-u i deo duga Svetskoj banci i time učinio da Srbija više ne zavisi od njihove finansijske pomoći.
U obrazloženju dodele je navedeno da je to zajedno sa uspešnom privatizacijom kompanije „Mobi 63” i prodajom licence za trećeg mobilnog operatera doprinelo da Srbija u 2006. godini privuče 4,4 milijarde dolara direktnih stranih investicija - najviše u regionu.



Izvor : Serbiancafe

Je li i to uspjeh "demokratske" Srbije ? :roll:

olja
28/10/2007, 12:11
Ugovor o preuzimanju vlasništva potpisan u februaru
„Voda voda“ već osam meseci u rukama Divca

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/oktobar/27/ekonomija/divac-v.jpg

Vlade Divac je preuzeo vlasništvo nad „Voda vodom“ na osnovu ugovora koji su on i Vojin Đorđević potpisali i overili u Petom opštinskom sudu u Beogradu 28. februara 2007. godine. To što je Vlade Divac podneo zahtev za uknjižbu vlasništva Agenciji za privredne registre tek 11. oktobra, uopšte ne menja na stvari.

Osnov je, izričiti su u Agenciji za privredne registre, da su svi dokumenti koje su dostavili Divčevi zastupnici ispunjavali tražene zakonske kriterijume i da je shodno tome upis obavljen 16. oktobra.
Vojin Đorđević, zanimljivo je, ne spori taj ugovor kojim je preneo 100 odsto vlasništva nad „Voda vodom“ na Vladu Divca, ali spori zakonitost uknjižbe, pozivajući se upravo na odredbu tog ugovora koja kaže da sastavni deo dokumentacije za registraciju treba da bude i dopuna osnivačkog akta. U Agenciji za privredne registre kažu da je taj dopunjeni osnivački akt, naravno, njima Divac dostavio i potpisao ga upravo kako taj ugovor predviđa.
- Tu dopunu osnivačkog akta i nije trebalo da potpisuje Đorđević, već Divac, jer se na njega prenose osnivačka prava, navode u Agenciji.
Vojin Đorđević je juče dostavio prigovor na upis Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a koje je drugostepena instanca Agenciji za privredne registre. Ukoliko Ministarstvo zaključi da je njegova žalba neosnovana, odnosno zaključi da je Agencija za privredne registre obavila uknjižbu Divca u skladu sa zakonskom procedurom, Đorđeviću je sledeća instanca Vrhovni sud. Ukoliko mu da za pravo, postupak se vraća na početak.
Agencija za privredne registre je juče „Blicu“ dostavila tri dokumenta na osnovu kojih su oni obavili upis. Prvi dokument je ugovor kojim je „Voda voda“ sa Đorđevićeve kompanije „Si end Si“ preneta na njega lično. Drugi ugovor je u kome se Đorđević i Divac saglašavaju da dokapitalizuju preduzeće „Voda voda“ u srazmeri Đorđević 70 odsto, a Vlade Divac 30 odsto. Treći ugovor je u kojem Đorđević prenosi svih 100 procenata vlasništva nad „Voda vodom“ sa sebe na Vladu Divca. Sva ta tri dokumenta nose datum 28. februar i sa tim datumom su overena pečatom Petog opštinskog suda Beograd. To što je sudski službenik overu obavio u prostorijama Divčevog zastupnika, „Ces mekona“, odnosno Zvonka Nikezića, potpuno je jednako kao da je i u prostorijama suda.
U Agenciji za privredne registre demantuju da je iko na njih vršio pritiske oko uknjižbe, odnosno da nije tačan Đorđevićev navod da su tu uknjižbu uradili tek u trećem navratu - „na mišiće“ - posle dva odbijanja. Tačno je, kažu, da su u dva navrata prethodno odbili upis, jer zahtevi za uknjižbu nisu podrazumevali istovremeni prenos - od „Si end Si“ na Đorđevića, pa na Vladu Divca - već po etapama, a onda je u tom etapnom preknjižavanju bio neophodan izmenjeni osnivački akt sa potpisom Đorđevića, a oni ga nisu imali i zato su odbijeni. Kada su, međutim, 11. oktobra doneli registracione papire sa istovremenim prenosom, taj dokument nije bio potreban i registracija je urađena.
Vlade Divac, kao ni njegov pravni zastupnik Zvonko Nikezić, ne žele da govore o Đorđevićevim optužbama, ali ni o ovoj transakciji. Đorđević pak najavljuje nove optužbe, te upire na neimenovanog visokog srpskog političara da mu je sve to smestio. Da li mu je i koliko novca izbrojao Vlade Divac i gde je stvar pukla, ne kaže, ali otkriva da mu se Divac kao partner sam nametnuo i on ga je misleći da ima dobre namere oberučke prihvatio, a sebe lišio partnerstva sa nekoliko izuzetno moćnih kompanija iz te branše koje su mu se nudile.
U nemogućnosti da čujemo priču Divca informacije smo potražili u poslovično upućenim beogradskim krugovima velikog biznisa. I te informacije, koje se poklapaju iako je reč o potpuno različitim izvorima, kažu da početak priče nije u ovoj nego u prošloj godini. A taj početak izgleda ovako: Đorđevićeva „Si end Si“ kompanija je prošlog leta stigla u takvu fazu dugovanja da je pretio ne samo stečaj i plenidba od strane poreskih ogana, već su se prilično bili narogušili i Đorđevićevi poverioci, tako da je ovaj jurio Divca kao spasenje. Divac mu je, prema tim izvorima, izbrojao dvadeset i nešto miliona evra, i po osnovu tih para je trebalo da se upiše kao vlasnik 30 odsto „Voda vode“ i 30 odsto „Gorkog lista“. Kad je pred Novu godinu Divac počeo da traži od Đorđevića da formalizuju vlasničke papire, ovaj je počeo da vrda, onda je pritisnut potpisao 28. februara ugovore.

Ko je Vojin Djordjević
Istorijat biznisa Vojina Djordjevića počinje sa godinama sankcija. S početka 90-tih Vojin i njegov brat Živojin su u biznis ušli baveći se trgovinom cigaretama i alkoholnom pićima. Nekoliko godina kasnije, odnosno od 1998, a kada su od tog primarnog biznisa valjda napravili dovoljan startni kapital, ušli su proizvodnju. Kupili su fabriku „Subotičanku“, uzeli od nemaca licencu „Sinalko“ i krenuli. Hroničari kažu da im je taj početni uzlet bio takav da su 200. dočekali sa orgomnim dugovima i za poreze i za obeveze prema dobavljačima da bi otišli sasvim izvesno u stečaj da se nisu jako dobro ukrxcali u tranzicioni voz koji je sa tom godinom usledio. Sa uključivanjem naime, Srbije u svet već 2001. su dobili kredit Svetske banke, pa onda Evropske banke za obnovu i razvoj, pa onda Raifajzena i HVB, a onda je, kada su kreditori krednuli da češčljaju papire izlaz nadjen u prodaji kompanije „Freš end co“ kompaniji Koka kola. Tu komaniju je, inače, vodio Živojin Djordjević, a Vojinova je bila „Si end Si“.

www.blic.co.yu
Autor: Svetlana Vuković | 27.10.2007 - 08:00

ex_yuyuyu
29/10/2007, 00:37
27.10.2007.
Izvor: PRESS
SRBIJI PRETI DUBOKA KOMA!
Eminentni astrolozi upozoravaju na tri teške godine pred nama: dosta otkaza, sve više porodičnih ubistava i narkomana. Ali, dolazi vreme sposobnih, poštenih i odgovornih




Pred našom zemljom u narednom periodu su velika iskušenja. Čini se da, kao nikada do sada u postmiloševićevskom periodu, budućnost neće zavisiti od nekog trećeg, već od nas samih. Astrolozi upozoravaju da je početkom septembra najzloćudnija planeta Saturn, „učitelj s bičem" i vladalac Srbije, ušao u sazvežđe Device. Drugim rečima, biće to vreme silnih previranja i muka koje će, budemo li vredni i pošteni, otvoriti Srbiji vrata svetlije budućnosti. Ali samo kroz krvav rad i čestitost. Druge nema.

Eminentni domaći astrolozi Branka Bjelajac, učitelj indijske astrologije, i Nikola Stojanović, specijalista za političku i biznis astrologiju, sliku Srbije u naredne tri godine vide kroz porast nezaposlenosti, narkomanije, još morbidnijih porodičnih ubistava, povećan broj saobraćajnih nezgoda, finansijsku krizu, glad i siromaštvo. Ali planete su se postarale da ne bude sve tako crno: do izražaja će doći analitika, logika, umešnost i odgovornost. Biće strogo poštovan princip „kako radiš, tako dobiješ„ ili „svakom prema zasluzi". Ne budemo li se prizvali pameti Srbija će pasti u duboku komu.

- Nalazimo se na ivici katastrofe. Sve smo uspeli da promenimo, vlast, zakone, granice, pa i istinu i ni za korak se nismo pomerili, nesrećniji smo i bolesniji nego ikada - kaže Branka Bjelajac, učitelj mahariši đotiša, koji podrazumeva znanje, zvanje i stanje svesti određene osobe.


Ceniće se znanje

Period kvarenja saznanja u kome inferiorni ljudi uspevaju, dok su oni koji imaju znanje, kvalitet, potencijal i širinu na marginama društva bliži se kraju.

- Tako više neće moći! Školstvo će da se menja - kaže Branka Bjelajac.


Posao i ekonomija

Dok je Saturn u Devici biće jako teško naći posao i „leteće" otkazi na sve strane, surovo i bez milosti. Neradnici i foliranti lagano idu u istoriju. Dolazi vreme sposobnih, poštenih i odgovornih ljudi koji se ne boje rada. Ali, od vrednih će se tražiti da rade još više, pa će na poslu morati da ostaju i posle radnog vremena. Neće biti adekvatno plaćeni, mada poslodavci neće zaboraviti uložen trud. U naredne tri godine nebo pravi selekciju, kažu astrolozi, pa za firme, koje posluju ozbiljno i odgovorno, sledi odličan period, dok će šarlatani listom da se gase. Veliki uspeh očekuje firme koje se bave novim tehnologijama.

Zbog gubitka posla ljudi će biti nezadovoljni, masovno i brzopleto će praviti rizične korake i podizati kredite kod banaka. Ubrzo će doći do problema zbog vraćanja tih dugova.

Sa druge strane, doći će do uspona porodičnog biznisa, naročito starih zanata. I Devica i Saturn vladaju poljoprivredom, što znači da će ove tri godine biti odlične za proizvodnju hrane, koja će, nažalost, biti sve skuplja. Kako Saturn simboliše i povratak, dosta ljudi će se vratiti očevini i dedovini.

- To je dobar izbor. Znaci prirode i poljoprivrede su Bik, Devica i Jarac. Dakle, četvrtina ljudi sklona je životu na selu. Saturn vlada kozom, pa bi dobro bilo ulagati u stada i proizvodnju kozjeg sira i mleka - savetuje Nikola Stojanović.

Zdravlje i porodica

Saturn donosi probleme, a Devica vlada zdravljem. Branka Bjelajac objašnjava da bolest dugo postoji na mentalnom nivou dok ne ovlada telom.

- Nekada smo imali jednostavne bolesti jer je čovekov intelekt bio jednostavan. Sada smo toliko perfidni i manipulativni da su i bolesti nedefinisane - objašnjava Branka Bjelajac i prognozira da Srbiji sleduje pravo ludilo!

Ljudi će imati srčanih i problema sa štitnom žlezdom, a prava opasnost vreba od raznih virusa, nepoznatih medicini. Biće aktuelne nove droge i broj narkomana će biti u porastu, naročito među srednjoškolcima.

- Za godinu i po dana ljudi će se masovno ubijati. Biće bez posla i bez perspektive. Postoje astrološki aspekti koji kažu da će povećan broj psihičkih bolesnika dovesti do rasta porodičnih ubistava, naročito zbog nasledstva i podele imovine. Otac će reći sinu 20 puta da mu neće u nasledstvo ostaviti ni ar zemlje, a 21. put sin će mu odgovoriti sekirom po glavi - ilustruje buduću sliku porodičnih prilika Nikola Stojanović.

Takođe, predstoji i povećanje broja fatalnih automobilskih nezgoda na magistralnim putevima, naročito na Ibarskoj magistrali.

U agoniji koja nam sleduje ni zaljubljenima neće cvetati ruže. Mladi će imati problema s novcem i zaposlenjem pa će i brakova biti sve manje. Povećaće se broj abortusa, iako će mnoge žene želeti da rode vanbračnu decu.


fakti

n Saturn je planeta odrastanja i sazrevanja: označava zdravlje, posao i iznad svega zahteva odgovornost, strpljenje i poštenje

n Glavne karakteristike sazvežđa Device su: razumevanje, studioznost, temeljnost, služenje i detaljisanje

n Saturn u sazvežđu Device: nema pošteđenih, prema zasluzi svakom stižu nagrade ili kazne


Politika i bezbednost

Nikola Stojanović kaže da već krajem decembra kreću međunacionalna koškanja na granici sa Kosovom. Terorizam će se polako, potpomognut Amerikom, seliti i širiti ka unutrašnjosti Srbije. Krajem januara mogući su prvi pogranični sukobi, a mart, kada može doći do ozbiljnijih napada, kritičan je za odbranu granice.

Bitnijih promena na političkoj sceni neće biti. Astrolozi su složni u oceni da ključne odluke u ovom trenutku donose ljudi koji to ne bi smeli da rade, dok cela nacija živi na bensedinima.

Branka Bjelajac Srbiju naziva izduvnim crevom sveta.

- Zato nikome ne odgovara da se stanje promeni pre 2011. Šta mislite zašto su SAD ovde i zašto se sve oko Kosova razvlači? Zato što teški kapitalisti nisu još oprali svoj prljav novac u Srbiji, zemlji sa vrlo labavim poreskim sistemom - kaže ona.

Niko od srpskih političara nema veličinu državnika, saglasni su astrolozi, jer u njima vide ljude koji samo čekaju da sve rasprodaju, pokupe novac, dignu sidro i odu. Većina njih ispunjava želje moćnika iz belog sveta zarad lične koristi. O tome govori položaj Sunca koje predstavlja vlast, a sada se nalazi u devetom polju koje označava inostranstvo! Nema šansi da dođe do otkrivanja krupnih afera.

- Istina će se otkrivati samo radi uklanjanja konkurencije. Ako neka manja riba stane na žulj većoj, velika će potegnuti svoju mašineriju i manjoj smestiti aferu - kaže Stojanović.

Bez obzira na silne promene koje predstoje, građani ne bi trebalo da se plaše. Samo na teži način treba da se očistimo od prljavštine. Ovo je vreme kada sve menjamo da bismo 2012. mogli nečemu da se nadamo. Prave, suštinske promene uslediće za 10 godina, kada stasaju generacije rođene početkom 90-ih.

BILJANA BOJIĆ
Pošalji komentar

SESELJ
05/11/2007, 00:38
Srbija najviše izvozi gvožđe, uvozi naftu
stana - 4. novembar 2007.


Srbija je u prvih devet meseci ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše izvozila gvožđe i čelik, a vrednost izvoza iznosila je 879 miliona dolara. Na drugom mestu po vrednosti izvoza su obojeni metali sa 519 miliona dolara, zatim selede voće i povrće sa 338 miliona dolara, odeća 317 miliona dolara i proizvodi od metala 301 miliona dolara. Ovih pet programa čini 37,2 odsto ukupnog izvoza. Istovremeno, Srbija je najviše sredstava potrošila na uvoz nafte i naftnih derivata - 1,327 milijardu dolara. Zatim slede uvoz drumskih vozila, za koja je dato 1,047 milijardi, gvožđe i čelik 704 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu 638 miliona i gas 540 miliona dolara. Uvoz ovih pet sektora čini 33,4 odsto ukupnog uvoza. (Tanjug)

SESELJ
05/11/2007, 00:48
Đelić: Nemačka „oprašta” dug
stana - 25. oktobar 2007.


Nemačka vlada odlučila je da sumu od 17 miliona evra, koju Srbija duguje ovoj zemlji i koju bi po ugovoru trebalo da vrati Berlinu, Beograd upotrebi za razvojne projekte, izjavio je juče u Berlinu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. „Veoma lepa vest danas jeste to što je Nemačka odlučila da 17 miliona evra našeg duga, koje bi po ugovoru trebalo da vratimo u nemački budžet, ustvari upotrebimo za projekte vezane za održivi razvoj i ekologiju u našoj zemlji”, izjavio je Đelić agenciji Tanjug posle sastanka sa državnim sekretarom u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj Karim Kortman. Đelić je naglasio da je to ministarstvo u poslednjih sedam godina najveći pojedinačni donator našoj zemlji kroz bespovratnu pomoć i nekomercijalne zajmove i da je Srbija od tog ministarstva do sada dobila ukupno 450 miliona evra.
Đelić se sa Kortmanovom sastao u okviru drugog dana svoje posete Nemačkoj tokom koje će pored Berlina obići i Forcahajm, Štutgart i Hamburg.

Đelić se tokom dana sastao i sa vicekancelarom i ministrom za rad Francom Minterferingom i zamenikom savetnika za spoljnu politiku kacelarke Angele Merkel, a prisustvovao je sednici Odbora za evropska pitanja Bundestaga, nakon čega se obratio novinarima zajedno sa predsednikom Odbora Gunterom Krihbaumom.

Potpredsednik Vlade Srbije istakao je tom prilikom da je Srbija konstruktivna u pregovorima o budućem statusu Kosova, ali ima „crvenu liniju” koju neće preći, a to je nezavisnost Kosova i Metohije.

„Srbija nije strana koja sve odbija u pregovorima u Kosovu. Naprotiv, mi smo već mesecima strana koja predlaže i daje ideje. Beograd nudi formu organizacije koja je originalna i koja može dovesti do kompromisa,” rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima Srbija nudi da Kosovo ima sopstvenu poresku i monetarnu politiku, pristup međunarodnim finansijskim organizacijama, da ima predstavništva u domenu ekonomije i kulture i da ima sopstveni put u pregovorima sa Evropskom unijom. Beograd, međutim, ne može da dozvoli da se zadire u njen teritorijalni integritet i da se pojavi nova država u teritoriji demokratske i mirne Srbije, naglasio je on, dodajući da je kompromis moguć i da je potrebno naći jedno originalno rešenje.

Posetu Nemačkoj Đelić nastavlja predavanjem na temu evropskih integracije Srbije u organizaciji Fondacije Fridrih Hebert. (Tanjug)

olja
06/11/2007, 17:04
Divac odgovorio Vojinu Đorđeviću na seriju optužbi oko „Voda vode“
Divac: Vređaš me, a duguješ i državi Srbiji i radnicima


http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/oktobar/30/ekonomija/divac-v.jpg

Vlasnik „Voda vode“ od 16. oktobra je Vlade Divac. U Agenciji za privredne registre uknjižen je po osnovu ugovora o prenosu koji je sa prethodnim vlasnikom Vojinom Đorđevićem potpisao 28. februara. Đorđević sa optužbom da mu je Divac oteo „Voda vodu“ izlazi u javnost 25. oktobra. U danima koji slede Đorđević, ne pobijajući verodostojnost ugovora, svoju optužbu potkrepljuje tvrdnjama da za to preknjiženje nije bio dovoljan sam taj ugovor, već i drugi dokumenti koje on nije potpisao, te je time, tvrdi, napravljena teška manipulacija u kojoj su učestvovali nadležni iz ove državne institucije, Divčev savetnik i neimenovani visoki srpski političar. Vlade Divac obratio se otvorenim pismom javnosti i Vojinu Đorđeviću koje prenosimo u celini.

Danas je već šesti dan zaredom kako se pred licem javnosti sprovodi orkestrirana kampanja u režiji Vojina Đorđevića protiv mene i mojih saradnika. Pripisano mi je niz etiketa i, bez ikakve odgovornosti, na moj račun izneto mnogo neistina i teških uvreda.

Moj stav povodom izjava Vojina Đorđevića je sledeći:

1 Tačno je da se gospodin Đorđević i ja poznajemo više godina. To poznanstvo je bilo površno. Da sam ga na vreme bolje upoznao, do našeg partnerstva nikad ne bi ni došlo;
2 Tačno je da je inicijativa za partnerstvo u „Voda vodi“ potekla od Vojina Đorđevića, uz posredstvo jednog zajedničkog prijatelja;
3 Tačno je da smo u decembru 2006. godine potpisali ugovor o kupoprodaji 30% „Voda vode“ i „Gorkog lista“;
4 Tačno je da sam ja registrovao svoj udeo od 30% u „Gorkom listu“ u aprilu 2007. godine;
5 Tačno je da sam ja u oktobru 2007. godine registrovao svoj udeo od 100% u „Voda vodi“, kao što je to bilo i predviđeno ugovorom kao jedna od faza;
6 Tačno je da je gospodin Đorđević veliki poklonik košarke, ali sigurno ne toliki da bi svoje udele u pomenutim firmama prodao za značajno manju sumu samo zato što je potencijalni kupac bivši košarkaš. Ubeđen sam da se gospodin Đorđević za moju ponudu odlučio isključivo zbog toga što je ona bila najpovoljnija koju je svojevremeno dobio;
7 Tačno je da je ugovorom predviđeno da Vojinu Đorđeviću obezbedim pozajmicu pod unapred definisanim uslovima;
8 Tačno je da je, na moj predlog, ugovorom definisano da u naredne tri godine, u periodu konsolidacije navedenih firmi, funkciju generalnog direktora preduzeća „Voda voda“ i „Gorki list“ obavlja gospodin Zvonimir Nikezić.

Ali, s druge strane, želim da iznesem sa čime je Vojin Đorđević propustio da upozna javnost.

1 Ugovorena transakcija podrazumeva više međusobnih obaveza kako bi došlo do odnosa 70:30 u korist Vojina Đorđevića, od kojih gospodin Đorđević nije ispunio sledeće:
- Nije uneo ugovorenu imovinu za proces dokapitalizacije;
- Nije izvršio smanjenje kreditnih obaveza „Voda vode“ na ugovoreni iznos, odnosno ostao je dužan „Voda vodi“ oko tri miliona evra;
- Nije regulisao obaveze prema zaposlenima, dobavljačima i poreznicima za 2005. i 2006. godinu, odnosno ostao je dužan preduzećima „Voda voda“ i „Gorki list“ preko dva miliona evra;
- Nije sproveo preuzetu obavezu registracije mog udela u Agenciji za privredne registre više meseci, uz obrazloženje da mu je advokat na odmoru, da se svakog dana očekuje rešenje itd. (period mart-april 2007. godine).
2 Kada mi je ponestalo strpljenja da se ugovorni udeo registruje, transakcija okonča i javno obelodani, Vojin Đorđević mi je krajem aprila tekuće godine ponudio:
- da uopšte ne registrujemo moj udeo
- da partnerski odnos preraste u pozajmicu
- da mi on vrati novac, koji je u međuvremenu potrošio, dakle ne odmah, već u narednom periodu kada firme proda nekom drugom (po principu „dođem ti“).
3 Iz cele situacije se, nažalost, može zaključiti da gospodin Đorđević javno negoduje zbog toga što ne može ili što uopšte nije ni imao nameru da u celosti ispuni svoje materijalne obaveze iz potpisanih ugovora.
4 Dodatno, Vojin Đorđević je 11. septembra na nezakonit način i suprotno potpisanom ugovoru sa mnom i preduzećem „Gorki list“ oduzeo licencu „Gorki list“ i time mene ugrozio kao suvlasnika, kao i našeg najvećeg poverioca kome je takođe ugovorom garantovao da će licenca ostati u preduzeću do ispunjenja svih obaveza u naredne tri godine.

A moj stav povodom saopštenja Agencije za privredne registre je sledeći:

1 Tačno je da je moja registracija vlasništva 100% udela u „Voda vodi“ uvedena u skladu sa zakonom, na osnovu kompletne i validne dokumentacije;
2 Tačno je da je registracija „Voda vode“ dva puta odbijena od strane Agencije za privredne registre pošto zahtev nije bio dobro formulisan, a što je ispravljeno prilikom registracije u oktobru 2007. godine;
3Tačno je da sam, uz prijavu vlasništva nad 100% udela, priložio i odluku o povećanju kapitala (u skladu sa ugovorom), na osnovu koje Vojin Đorđević, nakon unosa dodatne imovine, postaje vlasnik 70% udela u preduzeću. U skladu sa tom dokumentacijom i svojim zakonskim ovlašćenjima, Agencija je registrovala zabelešku o otvorenom postupku povećanja kapitala.

Iz svega navedenog može se lako zaključiti da suštinski ne postoje značajne razlike između Vojina Đorđevića i mene po pitanju moje registracije u „Voda vodi“ i „Gorkom listu“ i ispunjenja međusobnih ugovornih obaveza, već da je problem u percepciji i pristupu osnovnim građanskim vrednosnim kategorijama - poštovanja ugovora i zakona. Zahvaljujući takvom sticaju okolnosti, izložen sam uvredama čoveka čije sam pravo lice, kako poslovno, tako i moralno, nažalost, upoznao tek nakon sklapanja ugovora o partnerstvu. Pri svemu tome, taj „ugledni“ srpski biznismen:
- Duguje državi Srbiji više od milijarde dinara u neplaćenim porezima i akcizama, koje je vešto godinama izbegavao da plati;
- Ne plaća državi naknadu za korišćenje vode;
- Sklapa fiktivne sponzorske ugovore;
- Poseduje preko 20 preduzeća, čiji su računi blokirani godinama, i to u višemilionskim iznosima;
- Pokreće stečajeve u svojim firmama kako bi izbegao plaćanje dugova;
- Duguje bankama i pojedincima preko 20 miliona evra;
- I što je najgore, neredovno isplaćuje plate radnicima i ne plaća penziono i zdravstveno osiguranje.

Sve ovo do sada izrečeno upućeno je javnosti Srbije, a što se tiče gospodina Đorđevića, koristim priliku da mu se i lično javno obratim:

Vojine, na tvoju decidiranu „ekskluzivnu“ izjavu koju si dao našoj uglednoj novinskoj kući (25. 10. 2007. godine), a koja je istu opremila u podnaslovu, i gde si moju registracionu prijavu u „Voda vodi“ nazvao falsifikatom i otimanjem, a mene falsifikatorom, ne mogu a da ti javno ne odgovorim:
Zbog navedene izjave, koju nisi demantovao do današnjeg dana, niti si mi se javno izvinio, tražim od tebe da u roku od 48 sati u listu „Politika“ na prvoj i na 13. strani:
-objaviš kopiju dokumenta za koji tvrdiš da je falsifikat, ili ukoliko ga ne poseduješ:
-objaviš svoje javno izvinjenje bez ikakvog obrazloženja, izgovora ili ograda.
Tvoje izvinjenje mora biti nedvosmisleno i ne samo upućeno meni, već i mojim savetnicima i javnosti Srbije.

Da zaključim:

Ja nikada nisam hteo, niti sam tako nešto želeo, da u Srbiji budem tretiran drugačije od bilo kog drugog građanina. Nikad nisam pokušao da nešto kupim jeftinije, da potplaćujem i korumpiram, ili radim van zakona, na štetu moje države Srbije, a time i njenih građana. Da sam pristao, sada uz moje ime ne bi stavljali etikete afera i neuspeha, nesposobnih savetnika, nego uspešnog srpskog biznismena.
Ne žalim se, sam sam izabrao ovakav put. On nije lak, ali mi je zato draže što sam uspeo da dokažem kako se može i drugačije, fer i pošteno, pa to smatram svojim doprinosom ovdašnjim demokratskim procesima.
Na kraju, apelujem na sve poštene građane Srbije da se već jednom opametimo, da ne slušamo šta ko priča, nego da gledamo šta ko radi, i da NIKAKO NE VERUJETE NI MENI, već da, ukoliko sam nešto oteo i falsifikovao, pravo sa mnom u zatvor!

U Madridu,
30. 10. 2007.
Vlade Divac

www.blic.co.yu
Autor: TanjugE.B. | 31.10.2007 - 09:20

olja
29/11/2007, 12:42
Ministarstvo ekonomije potvrdilo valjan upis vlasništva nad firmom „Voda voda“
Spokojan sam, sve je urađeno po zakonu
Autor: S.Vuković, R.Marković | 29.11.2007 - 08:15

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/novembar/29/drustvo/divac-v.jpg

To što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja potvrdilo da je moj upis u vlasnički list preduzeća „Voda voda“ urađen u potpunosti po slovu zakona, čini me kao građanina Srbije spokojnim. Spokojnim jer pokazuje da institucije države poštuju materijalne činjenice, a ne interpretacije tih činjenica ma od koga dolazile - izjavio je „Blicu“ Vlade Divac.

Odbijajući da se osvrće na optužbe prethodnog vlasnika Vojina Đorđevića, a kojima ovaj zasipa medije već punih mesec i po dana, Vlade Divac je u telefonskom razgovoru vođenom iz Pekinga kazao:
- Jedan od glavnih razloga moga ćutanja i neoglašavanja povodom svega, osim ličnog pisma sa kojim je javnost upoznata, jeste i činjenica što gospodin Vojin Đorđević manipuliše činjenicama. Kada je tako, onda je svaka javna polemika praktično suvišna, jer bi stalno trebalo da ja, kao, nešto dokazujem.
Upitan da li zna da Đorđević najavljuje podnošenje novih krivičnih prijava, Vlade Divac kaže:
- Nažalost, gospodin Đorđević nekakvim najavama novih krivičnih prijava i sudskih procesa pokušava nešto što valjda jedino on razume. Ja to ne mogu da sprečim, čak i kad bih mogao, ne bih, jer sam spokojan i miran, sasvim uveren u punu ispravnost svega onoga što je urađeno, a što su organi države nadležni za to proverili i ocenili.
Divac je „Blicu“ potvrdio da u Beograd dolazi već za koji dan i da jeste u planu, možda već za sledeću nedelju, velika konferencija za štampu na kojoj bi predstavili razvojne planove sa „Voda vodom“ i „Gorkim listom“.
Direktor preduzeća „Voda voda“ i „Gorki list“ Zvonimir Nikezić, komentarišući odluku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nije ni sumnjao u takvu odluku.
- Imali smo poverenja u institucije sistema. One su potvrdile da je to što smo uradili Divac i ja bilo u skladu sa zakonom.
Na našu molbu da prokomentariše Đorđevićevu najavu o preduzimanju daljih pravnih radnji, Nikezić kaže da je to njegovo pravo, te da su Ministarstvo ekonomije i Agencija za privredne registre dva najrelevantnija organa za ovaj slučaj i da nema razloga da neka druga institucija donese drugačiju odluku.
„Blic“ je pozvao i Vojina Đorđevića i, za razliku od svih prethodnih dana velike govorljivosti, dobili smo odgovor sadržan u samo tri rečenice:
- Nemam šta da kažem na tu Divčevu izjavu osim da poslovnim partnerima ne priliči da razgovaraju preko novina. Postoje drugi načini za to. O svojim sledećim koracima govoriću narednih dana.
To da je upravo on - Vojin Đorđević - razgovor sa partnerom počeo preko novina i taj monolog držao u kontinuitetu proteklih mesec i po, ostalo je da visi u vazduhu.
Storija o „Voda vodi“ krenula je, da podsetimo, 18. oktobra, dva dana pošto je njen vlasnik postao Vlade Divac, a optužbama prethodnog vlasnika subotičkog biznismena Vojina Đorđevića da je prevaren. U lamentiranju nad svojom naivnošću, Đorđević je prvo govorio da mu je Divac oteo „Voda vodu“ falsifikujući dokumenta, onda pritisnut činjenicama da jeste potpisao ugovore sa Divcem, ali da je bilo dogovoreno da neće biti primenjeni na način kako su primenjeni, pa u trećoj verziji da je mislio da su ti ugovori samo pisma o namerama, u četvrtoj da je uslov za prenos na Divca bilo da mu ovaj isplati preostali iznos novca, u četvrtoj da mu Divac uopšte nije dao novac, u petoj da jeste nešto, ali ne zna koliko...
Materijalne činjenice, a na osnovu kojih je Agencija za privredne registre upisala Vladu Divca za vlasnika „Voda vode“, pa to pre dva dana u drugostepenom postupku potvrdilo i Ministarstvo za regionalni razvoj, govore da je Vojin Đorđević sa Divcem 28. oktobra potpisao tri ugovora, overena pečatom Petog opštinskog suda u Beogradu. U prvom ugovoru vlasništvo nad „Voda vodom“ se sa kompanije „Si end Si“, čiji je vlasnik bio i ostao Vojin Đorđević, seli direktno na njegovo ime. U drugom ugovoru Vojin Đorđević to vlasništvo sa sebe u takođe stoprocentnom iznosu prenosi na Vladu Divca. U trećem ugovoru propisuje se da Vojin Đorđević uloži u „Voda vodu“ u mašine i zemljište i svoje znanje, sve procenjeno na oko 11 miliona evra, i to po tom osnovu postane suvlasnik sa 70 odsto tog preduzeća, a Vlade Divac uplati pola miliona evra i spusti svoj vlasnički udeo na 30 odsto. Taj treći ugovor, dokapitalizaciju, Vlade Divac je obavio, evidentiran je i u registracionom listu preduzeća „Voda voda“, dok Đorđević nije ništa.
Vlade Divac, se, naravno, nije upisao kao vlasnik „Voda vode“ po osnovu tih pola miliona evra. Reč je o dvadesetak miliona vera, koje je Đorđeviću dao kroz pokrivanje dugova u proteklih više od godinu dana. Kolika je tačna suma Divac ne želi da saopšti, odnosno nije do sada saopštio, a po Đorđeviću cifre idu od nula pa do šest miliona. U upućenim beogradskim krugovima kažu da je Vlade Divac uplatio oko 25 miliona evra i da je u taj posao ušao tako što ga je Đorđević jurio, budući da su mu poverioci bili za petama. Te da je on - Đorđević - kada je zahvaljujući Divčevim parama uspeo da ispliva iz finansijske bule, okrenuo ploču. Izbegavao je prvo pravdajući se zauzetošću da potpiše dokumente, a onda pritisnut potpisao misleći da će sve da ostane na potpisu u fioci.

Nema finansijskih problema
Kompanija „Si end Si“ nije, izričit je njen vlasnik Vojin Đorđević, u finansijskom kolapsu. Negira da radnici „Si end Si“ dve godine ne primaju plate, negira da na ime neplaćenih doprinosa, poreza i akciza državi duguje 12,5 miliona evra. Nikome, kaže, ništa ne duguje, a od cele grupacije „Si end Si“, 85 odsto sistema posluje sa plusom.
Međutim, na sajtu Agencije za privredne registre nalaze se iskačeni svi završni računi preduzeća iz sistema „Si end Si“ i svi su sa minusima, i to priličnim.
Narodni poslanik Dragan Vukadinović (DS) postavio je 23. novembra poslaničko pitanje, tažeći odgovor od Ministarstva finansija: da li je tačno da kompanija „Si end Si“ ne plaća poreze i, ako jeste, kako se to toj kompaniji toleriše?

www.blic.co.yu

olja
29/11/2007, 12:44
„Jugoeksport“ za 1.368 miliona dinara
Autor: R.M. | 29.11.2007 - 08:34

Agencija za privatizaciju prodala je na aukciji četiri objekta preduzeća „Jugoeksport“ u stečaju za 1,368 milijardi dinara, a početna cena je bila 329,1 milion dinara.

Najskuplje, za 1,27 milijardi dinara, prodat je objekat u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, čija je početna cena bila 271,4 miliona dinara.Kupac je firma „Radiks“, čiji je vlasnik Radivoje Dražević, koji je najavio da će se u tom objektu, koji će biti luksuzno opremljen, prodavati roba namenja ženama.U vlasništvu „Radiksa“ su i parfimerije „Jasmin“.
Za kupovinu tog „Jugoeksportovog“ objekta nadmetalo se 13 zainteresovanih kupaca, a „Radiksu“ je najveći konkurent bio „Veterinarski zavod“ iz Zemuna, čiji je vlasnik i gazda „Zekstre“, Dragan Đurić,inače potpredsednik privredne komore Srbije.
Aleksandar Stevanović, vlasnik firme „Zlatiborac“ koja se bavi preradom mesa, kupio je dva objekta „Jugoeksporta“, u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu i kuću na Zlatiboru. Lokal u Beogradu, prodat je za 21,5 miliona dinara, a početna cena je bila 21,4 milion, dok je kuća na Zlatiboru prodata za 50 miliona, što je diplo više od početne cene. Na aukciji za kupovinu lokala „Jugoeksporta“ na Trgu Republike u Beogradu, u tržnom centru „Staklenac“, čija je početna cena bila 4,3 miliona dinara, nije bilo prijavljenih učesnika.

www.blic.co.yu

SESELJ
14/12/2007, 11:31
12. decembar 2007.

U susret dugo očekivanim izborima
Božidar Đelić: Ja mislim da svi treba da se odrede prema interesima zemlje i onome što je interes naših građana. I onda verujem da uopšte nije teško videti da podrška Borisu Tadiću je ispravna odluka. Sa jedne strane imate Tomislava Nikolića, pogledajte samo onih pet dana kada je bio na čelu mnogo, kako da kažem, važne institucije, ali ipak manje važne od mesta predsednika Republike, metež koji je unesen, neizvesnost, velika strepnja svih naših građana u ogromnoj većini i posle sagledavanja ukupnih okolnosti vraćanje u nešto što je jedina moguća kombinacija koja obezbeđuje napredak. Tako da, mislim da s jedne strane, ne želim da tu previše šematizujem, ali mislim da svi veoma jasno vide da s jedne strane imate bezbednost, predvidivost, napredak, a sa druge strane neizvesnost i haos.


Gost: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije
Voditelj: Jugoslav Ćosić



Vest dana je da je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić pre pola sata raspisao presedničke izbore za 20. januar sledeće godine. Drugi krug je predviđen za 3. februar. Ova odluka nije doneta uz saglasnost svih članica vladajuće koalicije, naime, iz Demokratske stranke Srbije, koja je tražila da se o terminu izbora razgovara nakon 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti stigla je najava da će ova partija, kako nam je rečeno, adekvatno odgovoriti na ovaj potez. Skupština Srbije usvojila je inače sve zakone neophodne za raspisivanje izbora. Gost Poligrafa večeras je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Gospodine Đeliću, dobro veče. Dakle, raspisivanje izbora nije rezultat koalicionog dogovora, zbog čega je Demokratska stranka izgubila strpljenje?

Đelić: Nije izgubila strpljenje, niti stranka.. već je samo institucija, a predsednik Skupštine je jedna od institucija u našem sistemu, poštujući Ustav i Ustavni zakon koji su sve članice ove koalicije, a i šire, druge političke partije usaglasile i izglasale pre nekog vremena poštujući dogovor koji je postojao, kao što znate, početkom novembra i on je bio veoma široko poznat i rasprostranjen u našoj javnosti, svi uslovi, a to su pod 1. prisustvo, kao što ste vi rekli, svih zakona koji su bili nužni, i pod 2. činjenica da nije nikakva odluka doneta koja bi mogla da ugrozi teritorijalni integritet naše zemlje. Svi uslovi su prisutni da se poštuje Ustavni zakon i moramo da se naviknemo da poštovanje Ustavnog zakona i zakona nije pitanje političkog dogovora nego poštovanje zakona.

B92: U redu, ali ja Vas pitam u kontekstu činjenice da se DSS protivio raspisivanju izbora pre 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o čemu su danas izdali saopštenje da je ovim gestom praktično prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donose konsenzusom unutar vladajuće koalicije. Kad kažem izgubili strpljenje u tom kontekstu Vas pitam.

Đelić: Ne, želim da vas podsetim.. apsolutno ne, niko ovde nije izgubio strpljenje, nego taj dogovor je bio da posle 10. decembra, u tom zajedničkom dogovoru koji je postignut sećamo se posle mukotrpnih pregovora pre nekih mesec i po dana, pomenut je samo jedan datum, a to je 10. decembar, nikakav 19. decembar. I drugi datum koji postoji, koji je obaveza predsednika Parlamenta to je da raspiše izbore do 31. decembra. I on je odlučio danas da raspiše izbore koji će se održati 20. januara što se tiče prvog kruga i ukoliko bude potreban drugi krug to će biti 3. februara.

B92: U redu, ali to je moglo biti i 20. decembra, da li je možda iza ove odluke stajala pretpostavka da bi se DSS protivio izborima i posle 19. decembra?

Đelić: Samo se poštovao dogovor, znači, nema nikakvog mesta za bilo kakve špekulacije. Želim da kažem da naravno naša koalicija treba da nastavi veoma važan posao, taj posao je odbrana našeg teritorijalnog integriteta, isto tako evropske integracije, serija prioriteta koje smo naznačili u našem zajedničkom programu. I to je ono što ja očekujem da ćemo nastaviti da radimo.

B92: Kako očekujete da će reagovati Demokratska stranka Srbije? Prema onome što naši reporteri koji su u kontaktu sa ljudima iz te stranke saopštavaju ta reakcija sigurno neće biti blaga.

Đelić: Znate kako...

B92: I poslednji put kad su raspisivani izbori bilo je...

Đelić: Mogu da vam kažem da je bio jedan dogovor koji je bio postignut u momentu pripreme Ustava, to je da se parlamentarni i predsednički izbori održe zajedno. To nije ispoštovano i želim samo da podsetim da sa strane predsednika Tadića postoji apsolutni kontinuitet u poziciji, on je naravno rekao da i u pripremi Ustava, a posle toga, to se vidi i u Ustavu i u Ustavnom zakonu koji nas sve obavezuje, da treba obnoviti mandat tako da bi novi mandat u skladu sa novim Ustavom, a sada i sa novim zakonima. Znate da je pre koji dan usvojen novi Zakon o predsedniku Republike i o predsedničkim izborima i logika demokratije je da onaj koji drži jednu takvu funkciju ponovo stavi svoj mandat u igru i sada mislim više nego ikada, jer vidimo da sa jedne strane imamo odluku stabilnosti, izvesnosti, istovremeno borbe za naš teritorijalni integritet i evropsku budućnost, a to je Boris Tadić i ostatak ili bilo kakav drugi izbor koji bi bio neizvesnost. Setite se samo šta je bilo tokom neke alternativne koalicije koja srećom nije trajala više od pet dana, kakve su bile posledice po naše građane, onih pet dana kada je gospodin Nikolić bio predsednik Parlamenta. Jeste, pa mislim, od pada berze do velike zabrinutosti naših građana, najave da treba da postanemo provincija neke inostrane zemlje, nekih nagađanja oko toga da nam je nužno i moguće eventualno neko vanredno stanje. Vidi se i svim našim građanima je jasno šta je stabilnost i izvesnost, a koja je alternativa i jasno je da na ovim predsedničkim izborima imaćemo veoma jasan izbor i da kažem, istorijski izbor. Tačno je da je istorijski, ne kažem to često, između jednog puta koji je trasiran poslednjih sedam godina uz velike teškoće, ali ipak sa određenim napretkom i naročito u poslednjih šest meseci, napredak koji smo napravili na svim planovima, od Kosova, Evrope...

B92: Ja Vas, gospodine Đeliću, u tom kontekstu i pitam pošto imate tu vrstu političkog iskustva sa DSS šta mislite da bi DSS mogao preduzeti? Da li mislite da je moguće da se raspadne koalicija?

Đelić: U Srbiji je sve moguće i na nama je kao odgovornim ljudima, i budite uvereni da Demokratska stranka i to je i pokazala i često smo bili kritikovani, a i sam predsednik Tadić zbog toga, je uvek pokazala veliku dozu odgovornosti, uvek stavlja interese građana i države ispred svega. I setimo se, i bilo je dogovora da predsednički izbori budu istovremeno kada i parlamentarni izbori. Onda naravno, bilo je itekako razgovora da oni budu održani u decembru mesecu, došlo je do diskusije i setite se, krize u koaliciji, to nije tajna, i koja je dovela do dogovora. I sada su svi uslovi koji su bili predviđeni tim dogovorom i koji su potpisali, iza koga su stajali i gospodin Koštunica i gospodin Tadić, uz podršku gospodina Dinkića, a to je - da se izglasaju zakoni do 10. decembra, to je urađeno, a da posle 10. decembra ukoliko nije neposredno ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, što nije slučaj, da se raspišu izbori za predsednika Republike. Tako da Demokratska stranka je i pre šest nedelja kao što će uraditi i u sledećoj nedelji i posle 19. decembra i u godinama koje dolaze uvek biti taj element stabilnosti.

B92: Izneli ste argumente za poziciju Demokratske stranke, gospodine Đeliću, ja razumem o čemu govorite i siguran sam i naši gledaoci, ali Vas pitam kakva reakcija može uslediti od DSS-a? Da li mislite o raspadu koalicije?

Đelić: To je pitanje naravno za njih, ja mislim da je za sve naše građane veoma jasno da ova koalicija je u ovom momentu, možda ova koalicija nije perfektna, najbolja...

B92: Jeste razgovarali sa nekim iz Demokratske stranke Srbije?

Đelić:... najbolja moguća kombinacija koja može istovremeno da obezbedi najveće šanse da odbranimo naš teritorijalni integritet, da idemo ka Evropi, da se borimo protiv korupcije, da obezbedimo bolji život za naše građane, da privlačimo investicije. Rečju, da idemo napred i to je taj napredak koji znači 7% privrednog rasta ove godine i u ovim okolnostima značajno interesovanje investitora za našu zemlju. Sutra, ukoliko se završi rasprava o budžetu, ja ću braniti u ime Vlade i Zakon o besplatnoj podeli akcija, seriju stvari u interesu naših građana koju pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima 20. januara će obezbediti.

B92: U redu, izbori još nisu počeli, gospodine Đeliću, dozvolite mi da...

Đelić: Mi imamo diskusiju što je sigurno kao odgovorni ljudi, nećemo ni na koji način odgovarati emocijama nego u interesu naših građana i siguran sam da će DSS se odrediti prema onome što je interes Srbije i naših građana.

B92: U redu, da li mislite, kakve su šanse predsednika Tadića, predsednika Demokratske stranke na ovim izborima ako DSS i Nova Srbija bojkotuju izbore recimo?

Đelić: Ja mislim da svi treba da se odrede prema interesima zemlje i onome što je interes naših građana. I onda verujem da uopšte nije teško videti da podrška Borisu Tadiću je ispravna odluka. Sa jedne strane imate Tomislava Nikolića, pogledajte samo onih pet dana kada je bio na čelu mnogo, kako da kažem, važne institucije, ali ipak manje važne od mesta predsednika Republike, metež koji je unesen, neizvesnost, velika strepnja svih naših građana u ogromnoj većini i posle sagledavanja ukupnih okolnosti vraćanje u nešto što je jedina moguća kombinacija koja obezbeđuje napredak. Tako da, mislim da s jedne strane, ne želim da tu previše šematizujem, ali mislim da svi veoma jasno vide da s jedne strane imate bezbednost, predvidivost, napredak, a sa druge strane neizvesnost i haos.

B92: Kako će DS odgovoriti ukoliko se desi da se koalicija raspadne i ukoliko se na pomolu pojavi nova koalicija?

Đelić: Mi mislimo da treba...

B92: Recimo, teoretski moguća koalicija DSS-a sa nekim strankama iz opozicije.

Đelić: Znate kako, mi imamo seriju veoma teških procesa koji se odvijaju u ovom momentu. Sa jedne strane i najvažnije pitanje, pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije, sa druge strane imamo napredak koji je bio izuzetno brz i veoma zapažen u domenu evropskih integracija, gde imamo nadomak ruke i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Videli ste seriju zemalja Evropske unije koje najavljuju da je Srbija dokazala njenu spremnost da ide mnogo brže i mnogo dalje. Ni na koji način ne vezujući to pitanje sa pitanjem rešavanja statusa Kosova i Metohije. Samim tim, što se tiče Demokratske stranke, mi ćemo braniti evropsku budućnost naše zemlje i branićemo, kao što smo branili ovu državnu politiku očuvanja teritorijalnog integriteta naše zemlje. Demokratska stranka je stranka koja je obezbedila stabilnost u zemlji, ona će nastaviti da daje stabilnost i kao odgovorni ljudi tako ćemo prići i ovim primedbama naših koalicionih partnera i ja se nadam da će svi imati tu dozu odgovornosti i prepoznati rizik u koji možemo da dovedemo zemlju... Vidite, neki će reći - zašto sada predsednički izbori. Pa, zato što jednostavno Ustav i Ustavni zakon nas obavezuju na to. Sa jedne strane, imali smo politički dogovor kompletan koji je u skladu sa Ustavnim zakonom i mi ga poštujemo, mi poštujemo dogovor koji je postignut. Sa druge strane, postoje nagađanja i mi ne možemo ići u kršenje Ustavnog zakona i Ustava samo zato što postoje neki rizici i neka nagađanja. Neki su rekli 11. decembra će se nešto desiti, vidite da se ništa nije desilo, sada kažu 20. decembra će se nešto desiti, videćete da se neće ništa desiti 20. decembra, a sa druge strane, mi moramo poštovati Ustavni zakon.

B92: Pitanje je naravno šta će se desiti polovinom februara, to je recimo pitanje, ali ja u ovom trenutku imam drugo pitanje za Vas. Naime, politička je činjenica prisustva rastućeg glasa protiv Evropske unije, zapravo približavanja Srbije Evropskoj uniji u slučaju da Unija prizna nezavisnost Kosova. Je li put Srbije ka Uniji u ovom trenutku ugrožen? Da li će Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji biti potpisan 28.?

Đelić: Kao što je sam Oli Ren rekao i znam da se pokušalo kombinovati iz ovih izjava koje su došle sa tek završenog samita Evropske unije i na neki način nastaviće se na taj način, nažalost, čini mi se. Jasno je, Evropska unija ne traži bilo kakav ustupak Srbije oko Kosova i Metohije da bi ubrzala ili da bi dala te evropske integracije. To su dva odvojena koloseka i Evropska unija niti je članica Saveta bezbednosti, niti je članica Ujedinjenih nacija, odluke o statusu se donose tamo gde im je mesto, u Ujedinjenim nacijama i u Savetu bezbednosti. I te dve stvari, niti je u interesu naše zemlje da to bude povezano, niti je iko tražio od nas da se to poveže, niti ćemo to ikada prihvatiti.

B92: Da, ali povezuje se kod kuće, imate izjave da Srbija ne treba da ide u Evropsku uniju i to je klima, zato što Evropska unija može priznati nezavinost Kosova. Imate danas izjavu bivšeg koordinatora...

Đelić: Samo da vam kažem, Evropska unija ni u kom slučaju neće priznati, ona nije država i neki pokušavaju da ospore ili da uspore naš napredak prema Evropskoj uniji time što pokušavaju da vežu ta dva procesa.

B92: Ja Vas pitam za stvari kod kuće, gospodine Đeliću.

Đelić: Sama Evropska unija kaže - ta dva procesa su odvijena.

B92: Ali ja Vas pitam za stvari kod kuće, recimo danas je gospodin Leon Kojen, bivši koordinator državnog pregovaračkog tima predložio rezoluciju Parlamenta kojim bi se Unija obavestila da Srbija ne može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok Unija ne odustane od nezavisnosti Kosova. Da li je realnost da ovaj predlog može ući u Parlament, da se Parlament na taj način izjašnjava?

Đelić: Ono što mogu da kažem to je da kao što mi kažemo - ne prihvatamo izbor Kosovo ili Evropa, mi hoćemo i Kosovo i Evropu. Teško je zamisliti da će Srbija da natera Evropu da bira između Kosova i Srbije, niti treba to vezati, to su dva procesa koje i sa jedne i sa druge strane treba tretirati na odvojeni način i nije u našem interesu da vezujemo ta dva procesa, ni u nacionalnom interesu...

B92: U redu, ali ima li Demokratska stranka mogući odgovor, ideju šta će raditi ukoliko recimo u Parlamentu Srbije većina poslanika, a moguća je takva većina između DSS-a, Srpske radikalne stranke i recimo Socijalističke partije Srbije. Dakle, ako ta većina odluči da donese takvu jednu rezoluciju kojom praktično odustaje od puta ka Evropskoj uniji u slučaju da većina zemalja Evropske unije prizna nezavisnost Kosova i da Evropska unija preseli svoju misiju, odnosno zameni misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu?

Đelić: Ono što mogu da kažem to je da bilo kakva rezolucija Ujedinjenih nacija mora da bude promenjena ukoliko žele da se ona menja novom rezolucijom Ujedinjenih nacija, to je veoma jasno. Sa druge strane, kao što sam već rekao nekoliko puta i ovde, ta dva puta, sa jedne strane odbrana našeg teritorijalnog integriteta i sa druge strane naše evropske integracije su dva odvojena puta i moramo braniti Kosovo, moramo ići bliže ka Evropi, jer ta dva procesa su ono što je naš nacionalni interes i kao takva su priznata u onome što su bili prioriteti Vlade kada je ona formirana u maju ove godine. I tako treba nastaviti, jer zapravo takav način nastupa je ono što obezbeđuje najveći nacionalni interes, obezbeđuje jednu Srbiju koja je jaka, koja može da se bori za sopstvene interese, sigurno jedna Srbija koja je izolovana, sigurno jedna Srbija koja ima Vladu koja nema saveznike u Evropskoj uniji neće biti Srbija koja će se najbolje braniti, koja će najbolje braniti sopstvene nacionalne interese, uključujući i pitanje Kosova i Metohije.

B92: Gospodine Đeliću, imao bih za Vas još pregršt pitanja koja su vezana za izbore, ali biće i drugih prilika i drugih dana da o tome govorimo, do izbora ima još puno vremena. Ono što sam želeo jeste da jedan deo emisije posvetimo i stvarima koje su veoma važne za standard i život građana. Naime, Liberalno demokratska partija predala je danas, ako se ne varam, peticiju Skupštini sa 40.000 potpisa uporno zahtevajući formiranje anketnog odbora o poslovanju kompanije Delta. Inače, Vaše prisustvo na otvaranju i Vaš govor je izazvao dosta kontraverzi, Vi ste naravno objasnili to Vaše pojavljivanje tamo. E, sada, Komisija za zaštitu konkurencije odbila je da da saglasnost na pripajanje Primera C i C Marketa, jer je Delta kao što je Komisija smatrala postala monopolista. Taj slučaj je u Vrhovnom sudu koliko znam u ovom trenutku. Ono što želim da Vas pitam jeste šta je Vlada po tom pitanju uradila? Vi ste najavili formiranje neke radne grupe koja će se baviti visinama marži, a mi smo pre nekoliko dana upravo u ovoj emisiji na primeru vrlo značajnih životnih namirnica, poput proizvoda od hleba, dakle, samog hleba, peciva, zaleđenog testa, pokazali da ta kompanija radi sa maržama koje su i 40%, sa rabatima od 30 do 37, sa maržama od 40 pa i više.

Đelić: U pravu ste, ja sam više puta to razjasnio. Ono što želim da kažem to je da ste više puta vrteli to otvaranje, ali niste baš došli da prisustvujete sedam dana ravno posle toga otvaranju Interexa, ljutom konkurentu Delte, ovde na Tošinom bunaru na Novom Beogradu, gde sam rekao - napred konkurencija. I rekao sam da ću otvarati sve trgovinske lance da li su domaći ili inostrani, jer jednostavno u Beogradu nama fali otprilike tri puta ovoliko prostora koliko ga danas imamo.

B92: Zašto ga nemamo, gospodine Đeliću, zašto Delta nema konkurenciju, to je pitanje za Vladu Srbije?

Đelić: To je pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije, a na nama je, na Vladi...

B92: ... da stvori uslove za konkurenciju.

Đelić: Na vaše pitanje šta smo uradili i šta ćemo uraditi, ja sam počeo s time, tako da naravno svaki investitor koji ima validni projekat i želi da otvori super ili hipermarket, diskont, cash and cary, bilo šta, svuda u Srbiji, a ponajviše u okolini Beograda će imati podršku Vlade i pomno ćemo pratiti da ne bude nikakvih prepreka za realizaciju takvih stvari i takvih projekata. Drugo, kao što ste videli, sam Savet za zaštitu konkurencije je zatražio sastanak i pre leta i mi smo počeli da radimo izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije. One su spremne i sada kreću na javnu raspravu, tako da svi mogu da daju njihove ideje. Mi smo dali podršku samom Savetu i Komisiji za zaštitu konkurencije i sada, to je dosta komplikovana pravna situacija, jer jedno rešenje je oboreno, oni su doneli novo rešenje i sada je za određivanje kazne kod sudije za prekršaje, što je dosta rogobatna situacija. I u izmenama Zakona mi smo predložili da sama Komisija bude ta koja će izricati kazne, kao što se radi svuda u svetu.

B92: U redu, gospodine Đeliću, ali Vlada je pre svega odgovorna za to što nema dovoljno konkurencije, zar ne? Nije Delta odgovorna za to, nije niko drugi, Vlada Srbije.

Đelić: Vlada je, kako to ljudi gledaju, uvek se žale zašto Vlada ima neke ingerencije, a sa druge strane odgovorna je za sve, i to je normalno.

B92: Vi ste obavezni da obezbedite konkurenciju.

Đelić: Naravno, mi smo obavezni da obezbedimo sistem koji će obezbediti dovoljno konkurencije, tu ste u pravu i ja ne bežim od odgovornosti, i odnos Vlade, ponajviše političara sa bogatim ljudima je, da kažem, pitanje koje sa pravom interesuje naše građane. Naši građani moraju da znaju da li političari...

B92: Vratićemo se na tu temu, jeste formirali radnu grupu?

Đelić: Formirali smo radnu grupu, ona će 20. decembra doneti prve analize, uveliko idu te analize, ali mi smo već delovali. Prva stvar, to je da smo odobrili prošle nedelje na Vladi jedan uvoz od 15.000 litara jestivog ulja jer smo uočili da su tu cene više nego u regionu. Danas je Odbor za privredu i finansije očekujem da će sutra to Vlada potvrditi, odlučio da u sledećih četiri meseca što se tiče mleka u prahu se ukine prelevman koji iznosi 56 dinara za zemlje van Evropske unije i 50 dinara za Evropsku uniju, tako da idemo na smanjenje cena jestivog ulja i na smanjenje cena naročito onog mleka koje ulazi u konditorsku industriju, jer tu smo uočili da je cena podosta porasla. Mi ćemo time da se aktivno bavimo i to je kompleks mera, s jedne strane obezbediti da bilo ko ko želi da otvori trgovinu to može da uradi i da ga niko ne koči. Pod 2. - da pratimo da ono što su marže, ali kad gledate marže ne treba samo gledati ono što je politika, nego videti gde su tu i rabati, jer često se veće marže kriju iza nekih rabata koji se ne vide na prvi pogled. I treća stvar, naravno, to su jačanja ingerencije Komisije za zaštitu konkurencije na taj način da ona bude pod 1. u stanju da u slučaju da dođe do koncentracije naredi razdvajanje ta dva preduzeća koja su se spojila, što danas nije slučaj sa postojećim zakonom, to je pitanje za prethodnu Vladu. I drugo, da može da izriče ona i sama veoma jake kazne i to je pravi put za našu zemlju.

B92: Gospodine Đeliću, da li u najkraće, sa da ili sa ne, kompanija Delta i Miroslav Mišković imaju uticaj na državu u smislu da mogu da obezbede, po Vašoj proceni, da državni organi donose nelegalne i nelegitimne odluke u korist te kompanije?

Đelić: Ja vam garantujem za mene, garantujem za Vladu Republike Srbije, garantujem za Demokratsku stranku.

B92: OK, hajde da pogledamo jedan prilog koji mi dosad nismo emitovali, pripremila ga je moja koleginica Brankica Stanković, koji se upravo bavi ovom temom, da li takva jedna kompanija može uticati na odluke državnih organa. Hajde da pogledamo zajedno pa ćemo ga prokomentarisati.

"Kada je tokom 2004. godine uvedena fiskalizacija kasa predstavnici nadležnih institucija pozivali su građane da prijave svakoga ko im za kupljenu robu ne izda fiskalni račun, ali raspisivali i nagradne igre za potkazivanje."

Prema dokumentaciji do koje je došao B92 ispostavilo se međutim da je baš u to vreme kada je gotovo svakodnevno zatvarano po nekoliko prodavnica zbog neizdavanja fiskalnih računa bilo i onih koji su zaštićeni. Naime, poreski inspektori su tokom redovne kontrole u tri prodavnice Delta Maxija u Nišu utvrdili da 1.11.2004. godine ceo dnevni promet nije evidentiran preko fiskalnih kasa. Obrazloženje poslovođa Maxija u sve tri prodavnice bilo je da nisu bili u mogućnosti da tog dana izdaju fiskalne račune jer su kase odnete na servisiranje pošto je promenjen naziv firme iz Delta M u Delta Maxi i da su o tome usmeno obavestili centralu Poreske uprave u Beogradu. Inspektori su međutim utvrdili da uprkos ovom opravdanju Delta nije postupila po zakonskim propisima koji predviđaju kako se knjiži promet u slučaju da su kase na popravci ili servisiranju. Zbog povrede zakona inspektori na licu mesta donose rešenje da se tri prodavnice Maxi supermarketa u Nišu kazne novčano i zatvaranjem na 15 dana. Kada su međutim dva dana kasnije došli da i zvanično zapečate prodavnice ispostavilo se da objekat Maxi 302 uprkos izrečenoj meri zabrane ipak radi. Menadžer Delta Maxija Zoran Vujić na licu mesta inspektorima objašnjava da Delta ima odobrenje iz centrale Poreske uprave u Beogradu da svi objekti mogu da rade. Inspektori tim povodom sačinjavaju službenu belešku u kojoj se između ostalog navodi:

"Na zahtev inspektora da putem faksa dostave ovlašćenje da otpočnu sa obavljanjem delatnosti gospodin Zoran Vujić obratio se prisutnim inspektorima pitanjem da li su sigurni da nisu podmetnuti od strane svojih rukovodilaca, odnosno da li razmišljaju o svom radnom statusu, jer su svi dogovori okončani, a samo smo mi neobavešteni i da li to radimo na svoju ruku."

Tadašnji direktor Poreske uprave bio je Vladimir Ilić ispred G17. On tvrdi da nije bila u pitanju nikakva zaštita Delte, već da je došlo do nesporazuma, jer poreski inspektori nisu znali da je Delta obavestila centralu Poreske uprave da će izvršiti refiskalizaciju kasa.

"Ja sam samo obavešten da ima problema u tim objektima u toku kontrola. Radi se o zaista velikim objektima, radi se o eventualno velikoj potencijalnoj šteti kod zatvaranja takvih objekata, znači, gde se nalazi stotine hiljada ili možda više desetina miliona vrednosti robe koja je kvarljiva i zatvaranje takvih objekata je vrlo osetljiva stvar."

B92: Jeste, ali ako se krši zakon?

"Naravno, u ovom slučaju zakon nije prekršen, Poreska uprava je obaveštena o tome da se radi refiskalizacija, dakle, da su kase izvan objekata."

Međutim, u rešenju o privremenoj zabrani rada inspektori su naveli da je takva mera izrečena jer je ugrožen postupak kontrole i naplate poreza. Zbog takvog rešenja poreskih inspektora u regionalnom centru Poreske uprave u Nišu održan je sastanak na kojem je inspektorima sugerisano da prodavnice Maxija ne treba zatvarati i da je dovoljno Deltu kazniti samo novčano. Inspektori su u službenoj belešci napisali između ostalog, da im je direktor regionalnog centra Niš Radan Ilić objasnio da ima nedodirljivih i da to nije dobro, ali da treba da postupe prema uputstvima iz centrale u Beogradu i da ne treba da pečate prodavnice kako se ne bi podizala prašina i kako se mediji ne bi dokopali materijala."

"Pred vama su dva puta, prvi da postupite po zakonu i snosite posledice svojih postupaka i idete do kraja. I drugi, da postupite prema uputstvima centrale, podnesete prijave i da objekti nastave sa radom, a rad poreskog obveznika biće i dalje podložan kontroli."

"I pored rešenja poreskih inspektora o zabrani rada na 15 dana prodavnice Maxi supermarketa u Nišu nikada nisu zatvorene. Rešenjem Ministarstva finansija Poreske uprave filijale Niš Delta Maxi i generalni direktor Dragan Filipović kažnjeni su samo novčano u ukupnom iznosu od 210.000 dinara, zato što u tri prodavnice 1.11.2004. nisu izdavali fiskalne račune. U tom istom periodu dnevno je u proseku za takve prekršaje zatvarano po više desetina prodavnica, kafića, restorana."

B92: Videli smo ovu priču, videli ste i Vi, gospodine Đeliću, da li je to uticaj na državne organe?

Đelić: Mislim, to je pitanje za one koji su pričali za prethodnu Vladu. Što se mene tiče, ja ne znam sve detalje, znači, šta se desilo, ja sam bio ministar finansija, tako da trebalo bi ozbiljno pogledati sve ove papire, pa neću da kažem napamet nešto, ali sigurno je da ukoliko poreski inspektori na terenu konstatuju povredu zakona ma kakva bila veličina tog objekta i kakva šteta ono se mora zatvoriti, jer zakon mora biti isti za sve. Drugim rečima, ukoliko je tačno, a što ne znam, pošto vidim po prvi put ovaj prilog, ja bih zatvorio te objekte, jer u protivnom može doći do pitanja da li je zakon isti za sve. Zakon mora biti isti za sve, u protivnom, ono što je kazna još mnogo više boli one koji su mali i koji možda nemaju neki uticaj. Tako da, ne mogu da komentarišem više od toga, ali ukoliko je tačno ovo, evo kako bih ja postupio.

B92: U redu. Gospodine Đeliću, imam još jedno pitanje za Vas lično, jer ste potpredsednik Vlade, a imamo još tridesetak sekundi, možda nije fer što Vas u ovakvom cajtnotu to pitam, ali prosto sam želeo.

Đelić: Pustili ste prilog od pet minuta, tako da....

B92: Mislim da je važno za sve građane Srbije, Vi ste suvlasnik Ekonomista.

Đelić: Ne.

B92: Ili niste više?

Đelić: Prodao sam onog dana kad sam postao član Vlade, tog dana sam prodao akcije.

B92: Hteo sam da Vas pitam da li je to konflikt interesa kada jedan potpredsednik...

Đelić: Sve pitajte, ja sam rekao više puta da nemam i želim da kažem večeras, nemam nikakav privredni interes u Srbiji, niti ću ga imati dok sam u Vladi, plus šest meseci minimum od momenta kada izađem iz ove Vlade neću ništa raditi. Ja veoma ozbiljno shvatam iznad onoga što je propis šta je konflikt interesa, ja gradim moju karijeru na veoma duge trase. Ja imam samo jedno ime, jedno prezime, to je moj jedini kapital u javnom životu, to je moje ime i nikome, nijednoj političkoj partiji neću dozvoliti da kalja moje ime.

B92: Gospodine Đeliću, još samo jedno pitanje, kakva će biti sudbina Saveta za borbu protiv korupcije, da li će Vaša Vlada da ukine Savet?

Đelić: Ja sam vratio, kako da vam kažem Savet u igru tako što sam prisustvovao, na taj način, videli smo da neke stvari tu nisu bile logične, na primer, sistematično prisustvo OEBS-a na svim sednicama. Ja sam video u ponedeljak čoveka koji vodi OEBS ovde u Beogradu i on je sam rekao - pa, da, nije normalno i ustvari nama iz OEBS-a smeta da neko naš prisustvuje, moramo da promenimo elemente odluke, to ću morati sa Savetom i Savet i ja očekujem da ćemo imati sastanak. Trebali smo ove nedelje, ali zato što ću braniti verovatno zakone ove nedelje to smo odložili za sledeću, da imamo jedan sastanak sa njima da nam kažu šta je to što oni predlažu u smislu institucija za budućnost. Svako pojedinačno nije bitan, bitne su institucije, kao kreator Saveta mislim da imam autoritet da kažem, kada dođemo do svih argumenata koji, bar prema meni, je način na koji bi trebalo institucionalno da se organizujemo. I Savet Evrope i Evropska komisija nam preporučuju da formiramo agenciju za borbu protiv korupcije i pitanje je da li Savet onda treba da bude Savet te agencije ili treba da imamo dve ili jednu instituciju. I hajde da vidimo sve argumente bez pojedinačnih situacija, da vidimo šta je najbolje za naše građane i za Srbiju.

B92: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, hvala na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92.

SESELJ
14/12/2007, 11:32
12. decembar 2007.

U susret dugo očekivanim izborima
Božidar Đelić: Ja mislim da svi treba da se odrede prema interesima zemlje i onome što je interes naših građana. I onda verujem da uopšte nije teško videti da podrška Borisu Tadiću je ispravna odluka. Sa jedne strane imate Tomislava Nikolića, pogledajte samo onih pet dana kada je bio na čelu mnogo, kako da kažem, važne institucije, ali ipak manje važne od mesta predsednika Republike, metež koji je unesen, neizvesnost, velika strepnja svih naših građana u ogromnoj većini i posle sagledavanja ukupnih okolnosti vraćanje u nešto što je jedina moguća kombinacija koja obezbeđuje napredak. Tako da, mislim da s jedne strane, ne želim da tu previše šematizujem, ali mislim da svi veoma jasno vide da s jedne strane imate bezbednost, predvidivost, napredak, a sa druge strane neizvesnost i haos.


Gost: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije
Voditelj: Jugoslav Ćosić



Vest dana je da je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić pre pola sata raspisao presedničke izbore za 20. januar sledeće godine. Drugi krug je predviđen za 3. februar. Ova odluka nije doneta uz saglasnost svih članica vladajuće koalicije, naime, iz Demokratske stranke Srbije, koja je tražila da se o terminu izbora razgovara nakon 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti stigla je najava da će ova partija, kako nam je rečeno, adekvatno odgovoriti na ovaj potez. Skupština Srbije usvojila je inače sve zakone neophodne za raspisivanje izbora. Gost Poligrafa večeras je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Gospodine Đeliću, dobro veče. Dakle, raspisivanje izbora nije rezultat koalicionog dogovora, zbog čega je Demokratska stranka izgubila strpljenje?

Đelić: Nije izgubila strpljenje, niti stranka.. već je samo institucija, a predsednik Skupštine je jedna od institucija u našem sistemu, poštujući Ustav i Ustavni zakon koji su sve članice ove koalicije, a i šire, druge političke partije usaglasile i izglasale pre nekog vremena poštujući dogovor koji je postojao, kao što znate, početkom novembra i on je bio veoma široko poznat i rasprostranjen u našoj javnosti, svi uslovi, a to su pod 1. prisustvo, kao što ste vi rekli, svih zakona koji su bili nužni, i pod 2. činjenica da nije nikakva odluka doneta koja bi mogla da ugrozi teritorijalni integritet naše zemlje. Svi uslovi su prisutni da se poštuje Ustavni zakon i moramo da se naviknemo da poštovanje Ustavnog zakona i zakona nije pitanje političkog dogovora nego poštovanje zakona.

B92: U redu, ali ja Vas pitam u kontekstu činjenice da se DSS protivio raspisivanju izbora pre 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o čemu su danas izdali saopštenje da je ovim gestom praktično prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donose konsenzusom unutar vladajuće koalicije. Kad kažem izgubili strpljenje u tom kontekstu Vas pitam.

Đelić: Ne, želim da vas podsetim.. apsolutno ne, niko ovde nije izgubio strpljenje, nego taj dogovor je bio da posle 10. decembra, u tom zajedničkom dogovoru koji je postignut sećamo se posle mukotrpnih pregovora pre nekih mesec i po dana, pomenut je samo jedan datum, a to je 10. decembar, nikakav 19. decembar. I drugi datum koji postoji, koji je obaveza predsednika Parlamenta to je da raspiše izbore do 31. decembra. I on je odlučio danas da raspiše izbore koji će se održati 20. januara što se tiče prvog kruga i ukoliko bude potreban drugi krug to će biti 3. februara.

B92: U redu, ali to je moglo biti i 20. decembra, da li je možda iza ove odluke stajala pretpostavka da bi se DSS protivio izborima i posle 19. decembra?

Đelić: Samo se poštovao dogovor, znači, nema nikakvog mesta za bilo kakve špekulacije. Želim da kažem da naravno naša koalicija treba da nastavi veoma važan posao, taj posao je odbrana našeg teritorijalnog integriteta, isto tako evropske integracije, serija prioriteta koje smo naznačili u našem zajedničkom programu. I to je ono što ja očekujem da ćemo nastaviti da radimo.

B92: Kako očekujete da će reagovati Demokratska stranka Srbije? Prema onome što naši reporteri koji su u kontaktu sa ljudima iz te stranke saopštavaju ta reakcija sigurno neće biti blaga.

Đelić: Znate kako...

B92: I poslednji put kad su raspisivani izbori bilo je...

Đelić: Mogu da vam kažem da je bio jedan dogovor koji je bio postignut u momentu pripreme Ustava, to je da se parlamentarni i predsednički izbori održe zajedno. To nije ispoštovano i želim samo da podsetim da sa strane predsednika Tadića postoji apsolutni kontinuitet u poziciji, on je naravno rekao da i u pripremi Ustava, a posle toga, to se vidi i u Ustavu i u Ustavnom zakonu koji nas sve obavezuje, da treba obnoviti mandat tako da bi novi mandat u skladu sa novim Ustavom, a sada i sa novim zakonima. Znate da je pre koji dan usvojen novi Zakon o predsedniku Republike i o predsedničkim izborima i logika demokratije je da onaj koji drži jednu takvu funkciju ponovo stavi svoj mandat u igru i sada mislim više nego ikada, jer vidimo da sa jedne strane imamo odluku stabilnosti, izvesnosti, istovremeno borbe za naš teritorijalni integritet i evropsku budućnost, a to je Boris Tadić i ostatak ili bilo kakav drugi izbor koji bi bio neizvesnost. Setite se samo šta je bilo tokom neke alternativne koalicije koja srećom nije trajala više od pet dana, kakve su bile posledice po naše građane, onih pet dana kada je gospodin Nikolić bio predsednik Parlamenta. Jeste, pa mislim, od pada berze do velike zabrinutosti naših građana, najave da treba da postanemo provincija neke inostrane zemlje, nekih nagađanja oko toga da nam je nužno i moguće eventualno neko vanredno stanje. Vidi se i svim našim građanima je jasno šta je stabilnost i izvesnost, a koja je alternativa i jasno je da na ovim predsedničkim izborima imaćemo veoma jasan izbor i da kažem, istorijski izbor. Tačno je da je istorijski, ne kažem to često, između jednog puta koji je trasiran poslednjih sedam godina uz velike teškoće, ali ipak sa određenim napretkom i naročito u poslednjih šest meseci, napredak koji smo napravili na svim planovima, od Kosova, Evrope...

B92: Ja Vas, gospodine Đeliću, u tom kontekstu i pitam pošto imate tu vrstu političkog iskustva sa DSS šta mislite da bi DSS mogao preduzeti? Da li mislite da je moguće da se raspadne koalicija?

Đelić: U Srbiji je sve moguće i na nama je kao odgovornim ljudima, i budite uvereni da Demokratska stranka i to je i pokazala i često smo bili kritikovani, a i sam predsednik Tadić zbog toga, je uvek pokazala veliku dozu odgovornosti, uvek stavlja interese građana i države ispred svega. I setimo se, i bilo je dogovora da predsednički izbori budu istovremeno kada i parlamentarni izbori. Onda naravno, bilo je itekako razgovora da oni budu održani u decembru mesecu, došlo je do diskusije i setite se, krize u koaliciji, to nije tajna, i koja je dovela do dogovora. I sada su svi uslovi koji su bili predviđeni tim dogovorom i koji su potpisali, iza koga su stajali i gospodin Koštunica i gospodin Tadić, uz podršku gospodina Dinkića, a to je - da se izglasaju zakoni do 10. decembra, to je urađeno, a da posle 10. decembra ukoliko nije neposredno ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, što nije slučaj, da se raspišu izbori za predsednika Republike. Tako da Demokratska stranka je i pre šest nedelja kao što će uraditi i u sledećoj nedelji i posle 19. decembra i u godinama koje dolaze uvek biti taj element stabilnosti.

B92: Izneli ste argumente za poziciju Demokratske stranke, gospodine Đeliću, ja razumem o čemu govorite i siguran sam i naši gledaoci, ali Vas pitam kakva reakcija može uslediti od DSS-a? Da li mislite o raspadu koalicije?

Đelić: To je pitanje naravno za njih, ja mislim da je za sve naše građane veoma jasno da ova koalicija je u ovom momentu, možda ova koalicija nije perfektna, najbolja...

B92: Jeste razgovarali sa nekim iz Demokratske stranke Srbije?

Đelić:... najbolja moguća kombinacija koja može istovremeno da obezbedi najveće šanse da odbranimo naš teritorijalni integritet, da idemo ka Evropi, da se borimo protiv korupcije, da obezbedimo bolji život za naše građane, da privlačimo investicije. Rečju, da idemo napred i to je taj napredak koji znači 7% privrednog rasta ove godine i u ovim okolnostima značajno interesovanje investitora za našu zemlju. Sutra, ukoliko se završi rasprava o budžetu, ja ću braniti u ime Vlade i Zakon o besplatnoj podeli akcija, seriju stvari u interesu naših građana koju pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima 20. januara će obezbediti.

B92: U redu, izbori još nisu počeli, gospodine Đeliću, dozvolite mi da...

Đelić: Mi imamo diskusiju što je sigurno kao odgovorni ljudi, nećemo ni na koji način odgovarati emocijama nego u interesu naših građana i siguran sam da će DSS se odrediti prema onome što je interes Srbije i naših građana.

B92: U redu, da li mislite, kakve su šanse predsednika Tadića, predsednika Demokratske stranke na ovim izborima ako DSS i Nova Srbija bojkotuju izbore recimo?

Đelić: Ja mislim da svi treba da se odrede prema interesima zemlje i onome što je interes naših građana. I onda verujem da uopšte nije teško videti da podrška Borisu Tadiću je ispravna odluka. Sa jedne strane imate Tomislava Nikolića, pogledajte samo onih pet dana kada je bio na čelu mnogo, kako da kažem, važne institucije, ali ipak manje važne od mesta predsednika Republike, metež koji je unesen, neizvesnost, velika strepnja svih naših građana u ogromnoj većini i posle sagledavanja ukupnih okolnosti vraćanje u nešto što je jedina moguća kombinacija koja obezbeđuje napredak. Tako da, mislim da s jedne strane, ne želim da tu previše šematizujem, ali mislim da svi veoma jasno vide da s jedne strane imate bezbednost, predvidivost, napredak, a sa druge strane neizvesnost i haos.

B92: Kako će DS odgovoriti ukoliko se desi da se koalicija raspadne i ukoliko se na pomolu pojavi nova koalicija?

Đelić: Mi mislimo da treba...

B92: Recimo, teoretski moguća koalicija DSS-a sa nekim strankama iz opozicije.

Đelić: Znate kako, mi imamo seriju veoma teških procesa koji se odvijaju u ovom momentu. Sa jedne strane i najvažnije pitanje, pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije, sa druge strane imamo napredak koji je bio izuzetno brz i veoma zapažen u domenu evropskih integracija, gde imamo nadomak ruke i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Videli ste seriju zemalja Evropske unije koje najavljuju da je Srbija dokazala njenu spremnost da ide mnogo brže i mnogo dalje. Ni na koji način ne vezujući to pitanje sa pitanjem rešavanja statusa Kosova i Metohije. Samim tim, što se tiče Demokratske stranke, mi ćemo braniti evropsku budućnost naše zemlje i branićemo, kao što smo branili ovu državnu politiku očuvanja teritorijalnog integriteta naše zemlje. Demokratska stranka je stranka koja je obezbedila stabilnost u zemlji, ona će nastaviti da daje stabilnost i kao odgovorni ljudi tako ćemo prići i ovim primedbama naših koalicionih partnera i ja se nadam da će svi imati tu dozu odgovornosti i prepoznati rizik u koji možemo da dovedemo zemlju... Vidite, neki će reći - zašto sada predsednički izbori. Pa, zato što jednostavno Ustav i Ustavni zakon nas obavezuju na to. Sa jedne strane, imali smo politički dogovor kompletan koji je u skladu sa Ustavnim zakonom i mi ga poštujemo, mi poštujemo dogovor koji je postignut. Sa druge strane, postoje nagađanja i mi ne možemo ići u kršenje Ustavnog zakona i Ustava samo zato što postoje neki rizici i neka nagađanja. Neki su rekli 11. decembra će se nešto desiti, vidite da se ništa nije desilo, sada kažu 20. decembra će se nešto desiti, videćete da se neće ništa desiti 20. decembra, a sa druge strane, mi moramo poštovati Ustavni zakon.

B92: Pitanje je naravno šta će se desiti polovinom februara, to je recimo pitanje, ali ja u ovom trenutku imam drugo pitanje za Vas. Naime, politička je činjenica prisustva rastućeg glasa protiv Evropske unije, zapravo približavanja Srbije Evropskoj uniji u slučaju da Unija prizna nezavisnost Kosova. Je li put Srbije ka Uniji u ovom trenutku ugrožen? Da li će Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji biti potpisan 28.?

Đelić: Kao što je sam Oli Ren rekao i znam da se pokušalo kombinovati iz ovih izjava koje su došle sa tek završenog samita Evropske unije i na neki način nastaviće se na taj način, nažalost, čini mi se. Jasno je, Evropska unija ne traži bilo kakav ustupak Srbije oko Kosova i Metohije da bi ubrzala ili da bi dala te evropske integracije. To su dva odvojena koloseka i Evropska unija niti je članica Saveta bezbednosti, niti je članica Ujedinjenih nacija, odluke o statusu se donose tamo gde im je mesto, u Ujedinjenim nacijama i u Savetu bezbednosti. I te dve stvari, niti je u interesu naše zemlje da to bude povezano, niti je iko tražio od nas da se to poveže, niti ćemo to ikada prihvatiti.

B92: Da, ali povezuje se kod kuće, imate izjave da Srbija ne treba da ide u Evropsku uniju i to je klima, zato što Evropska unija može priznati nezavinost Kosova. Imate danas izjavu bivšeg koordinatora...

Đelić: Samo da vam kažem, Evropska unija ni u kom slučaju neće priznati, ona nije država i neki pokušavaju da ospore ili da uspore naš napredak prema Evropskoj uniji time što pokušavaju da vežu ta dva procesa.

B92: Ja Vas pitam za stvari kod kuće, gospodine Đeliću.

Đelić: Sama Evropska unija kaže - ta dva procesa su odvijena.

B92: Ali ja Vas pitam za stvari kod kuće, recimo danas je gospodin Leon Kojen, bivši koordinator državnog pregovaračkog tima predložio rezoluciju Parlamenta kojim bi se Unija obavestila da Srbija ne može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok Unija ne odustane od nezavisnosti Kosova. Da li je realnost da ovaj predlog može ući u Parlament, da se Parlament na taj način izjašnjava?

Đelić: Ono što mogu da kažem to je da kao što mi kažemo - ne prihvatamo izbor Kosovo ili Evropa, mi hoćemo i Kosovo i Evropu. Teško je zamisliti da će Srbija da natera Evropu da bira između Kosova i Srbije, niti treba to vezati, to su dva procesa koje i sa jedne i sa druge strane treba tretirati na odvojeni način i nije u našem interesu da vezujemo ta dva procesa, ni u nacionalnom interesu...

B92: U redu, ali ima li Demokratska stranka mogući odgovor, ideju šta će raditi ukoliko recimo u Parlamentu Srbije većina poslanika, a moguća je takva većina između DSS-a, Srpske radikalne stranke i recimo Socijalističke partije Srbije. Dakle, ako ta većina odluči da donese takvu jednu rezoluciju kojom praktično odustaje od puta ka Evropskoj uniji u slučaju da većina zemalja Evropske unije prizna nezavisnost Kosova i da Evropska unija preseli svoju misiju, odnosno zameni misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu?

Đelić: Ono što mogu da kažem to je da bilo kakva rezolucija Ujedinjenih nacija mora da bude promenjena ukoliko žele da se ona menja novom rezolucijom Ujedinjenih nacija, to je veoma jasno. Sa druge strane, kao što sam već rekao nekoliko puta i ovde, ta dva puta, sa jedne strane odbrana našeg teritorijalnog integriteta i sa druge strane naše evropske integracije su dva odvojena puta i moramo braniti Kosovo, moramo ići bliže ka Evropi, jer ta dva procesa su ono što je naš nacionalni interes i kao takva su priznata u onome što su bili prioriteti Vlade kada je ona formirana u maju ove godine. I tako treba nastaviti, jer zapravo takav način nastupa je ono što obezbeđuje najveći nacionalni interes, obezbeđuje jednu Srbiju koja je jaka, koja može da se bori za sopstvene interese, sigurno jedna Srbija koja je izolovana, sigurno jedna Srbija koja ima Vladu koja nema saveznike u Evropskoj uniji neće biti Srbija koja će se najbolje braniti, koja će najbolje braniti sopstvene nacionalne interese, uključujući i pitanje Kosova i Metohije.

B92: Gospodine Đeliću, imao bih za Vas još pregršt pitanja koja su vezana za izbore, ali biće i drugih prilika i drugih dana da o tome govorimo, do izbora ima još puno vremena. Ono što sam želeo jeste da jedan deo emisije posvetimo i stvarima koje su veoma važne za standard i život građana. Naime, Liberalno demokratska partija predala je danas, ako se ne varam, peticiju Skupštini sa 40.000 potpisa uporno zahtevajući formiranje anketnog odbora o poslovanju kompanije Delta. Inače, Vaše prisustvo na otvaranju i Vaš govor je izazvao dosta kontraverzi, Vi ste naravno objasnili to Vaše pojavljivanje tamo. E, sada, Komisija za zaštitu konkurencije odbila je da da saglasnost na pripajanje Primera C i C Marketa, jer je Delta kao što je Komisija smatrala postala monopolista. Taj slučaj je u Vrhovnom sudu koliko znam u ovom trenutku. Ono što želim da Vas pitam jeste šta je Vlada po tom pitanju uradila? Vi ste najavili formiranje neke radne grupe koja će se baviti visinama marži, a mi smo pre nekoliko dana upravo u ovoj emisiji na primeru vrlo značajnih životnih namirnica, poput proizvoda od hleba, dakle, samog hleba, peciva, zaleđenog testa, pokazali da ta kompanija radi sa maržama koje su i 40%, sa rabatima od 30 do 37, sa maržama od 40 pa i više.

Đelić: U pravu ste, ja sam više puta to razjasnio. Ono što želim da kažem to je da ste više puta vrteli to otvaranje, ali niste baš došli da prisustvujete sedam dana ravno posle toga otvaranju Interexa, ljutom konkurentu Delte, ovde na Tošinom bunaru na Novom Beogradu, gde sam rekao - napred konkurencija. I rekao sam da ću otvarati sve trgovinske lance da li su domaći ili inostrani, jer jednostavno u Beogradu nama fali otprilike tri puta ovoliko prostora koliko ga danas imamo.

B92: Zašto ga nemamo, gospodine Đeliću, zašto Delta nema konkurenciju, to je pitanje za Vladu Srbije?

Đelić: To je pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije, a na nama je, na Vladi...

B92: ... da stvori uslove za konkurenciju.

Đelić: Na vaše pitanje šta smo uradili i šta ćemo uraditi, ja sam počeo s time, tako da naravno svaki investitor koji ima validni projekat i želi da otvori super ili hipermarket, diskont, cash and cary, bilo šta, svuda u Srbiji, a ponajviše u okolini Beograda će imati podršku Vlade i pomno ćemo pratiti da ne bude nikakvih prepreka za realizaciju takvih stvari i takvih projekata. Drugo, kao što ste videli, sam Savet za zaštitu konkurencije je zatražio sastanak i pre leta i mi smo počeli da radimo izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije. One su spremne i sada kreću na javnu raspravu, tako da svi mogu da daju njihove ideje. Mi smo dali podršku samom Savetu i Komisiji za zaštitu konkurencije i sada, to je dosta komplikovana pravna situacija, jer jedno rešenje je oboreno, oni su doneli novo rešenje i sada je za određivanje kazne kod sudije za prekršaje, što je dosta rogobatna situacija. I u izmenama Zakona mi smo predložili da sama Komisija bude ta koja će izricati kazne, kao što se radi svuda u svetu.

B92: U redu, gospodine Đeliću, ali Vlada je pre svega odgovorna za to što nema dovoljno konkurencije, zar ne? Nije Delta odgovorna za to, nije niko drugi, Vlada Srbije.

Đelić: Vlada je, kako to ljudi gledaju, uvek se žale zašto Vlada ima neke ingerencije, a sa druge strane odgovorna je za sve, i to je normalno.

B92: Vi ste obavezni da obezbedite konkurenciju.

Đelić: Naravno, mi smo obavezni da obezbedimo sistem koji će obezbediti dovoljno konkurencije, tu ste u pravu i ja ne bežim od odgovornosti, i odnos Vlade, ponajviše političara sa bogatim ljudima je, da kažem, pitanje koje sa pravom interesuje naše građane. Naši građani moraju da znaju da li političari...

B92: Vratićemo se na tu temu, jeste formirali radnu grupu?

Đelić: Formirali smo radnu grupu, ona će 20. decembra doneti prve analize, uveliko idu te analize, ali mi smo već delovali. Prva stvar, to je da smo odobrili prošle nedelje na Vladi jedan uvoz od 15.000 litara jestivog ulja jer smo uočili da su tu cene više nego u regionu. Danas je Odbor za privredu i finansije očekujem da će sutra to Vlada potvrditi, odlučio da u sledećih četiri meseca što se tiče mleka u prahu se ukine prelevman koji iznosi 56 dinara za zemlje van Evropske unije i 50 dinara za Evropsku uniju, tako da idemo na smanjenje cena jestivog ulja i na smanjenje cena naročito onog mleka koje ulazi u konditorsku industriju, jer tu smo uočili da je cena podosta porasla. Mi ćemo time da se aktivno bavimo i to je kompleks mera, s jedne strane obezbediti da bilo ko ko želi da otvori trgovinu to može da uradi i da ga niko ne koči. Pod 2. - da pratimo da ono što su marže, ali kad gledate marže ne treba samo gledati ono što je politika, nego videti gde su tu i rabati, jer često se veće marže kriju iza nekih rabata koji se ne vide na prvi pogled. I treća stvar, naravno, to su jačanja ingerencije Komisije za zaštitu konkurencije na taj način da ona bude pod 1. u stanju da u slučaju da dođe do koncentracije naredi razdvajanje ta dva preduzeća koja su se spojila, što danas nije slučaj sa postojećim zakonom, to je pitanje za prethodnu Vladu. I drugo, da može da izriče ona i sama veoma jake kazne i to je pravi put za našu zemlju.

B92: Gospodine Đeliću, da li u najkraće, sa da ili sa ne, kompanija Delta i Miroslav Mišković imaju uticaj na državu u smislu da mogu da obezbede, po Vašoj proceni, da državni organi donose nelegalne i nelegitimne odluke u korist te kompanije?

Đelić: Ja vam garantujem za mene, garantujem za Vladu Republike Srbije, garantujem za Demokratsku stranku.

B92: OK, hajde da pogledamo jedan prilog koji mi dosad nismo emitovali, pripremila ga je moja koleginica Brankica Stanković, koji se upravo bavi ovom temom, da li takva jedna kompanija može uticati na odluke državnih organa. Hajde da pogledamo zajedno pa ćemo ga prokomentarisati.

"Kada je tokom 2004. godine uvedena fiskalizacija kasa predstavnici nadležnih institucija pozivali su građane da prijave svakoga ko im za kupljenu robu ne izda fiskalni račun, ali raspisivali i nagradne igre za potkazivanje."

Prema dokumentaciji do koje je došao B92 ispostavilo se međutim da je baš u to vreme kada je gotovo svakodnevno zatvarano po nekoliko prodavnica zbog neizdavanja fiskalnih računa bilo i onih koji su zaštićeni. Naime, poreski inspektori su tokom redovne kontrole u tri prodavnice Delta Maxija u Nišu utvrdili da 1.11.2004. godine ceo dnevni promet nije evidentiran preko fiskalnih kasa. Obrazloženje poslovođa Maxija u sve tri prodavnice bilo je da nisu bili u mogućnosti da tog dana izdaju fiskalne račune jer su kase odnete na servisiranje pošto je promenjen naziv firme iz Delta M u Delta Maxi i da su o tome usmeno obavestili centralu Poreske uprave u Beogradu. Inspektori su međutim utvrdili da uprkos ovom opravdanju Delta nije postupila po zakonskim propisima koji predviđaju kako se knjiži promet u slučaju da su kase na popravci ili servisiranju. Zbog povrede zakona inspektori na licu mesta donose rešenje da se tri prodavnice Maxi supermarketa u Nišu kazne novčano i zatvaranjem na 15 dana. Kada su međutim dva dana kasnije došli da i zvanično zapečate prodavnice ispostavilo se da objekat Maxi 302 uprkos izrečenoj meri zabrane ipak radi. Menadžer Delta Maxija Zoran Vujić na licu mesta inspektorima objašnjava da Delta ima odobrenje iz centrale Poreske uprave u Beogradu da svi objekti mogu da rade. Inspektori tim povodom sačinjavaju službenu belešku u kojoj se između ostalog navodi:

"Na zahtev inspektora da putem faksa dostave ovlašćenje da otpočnu sa obavljanjem delatnosti gospodin Zoran Vujić obratio se prisutnim inspektorima pitanjem da li su sigurni da nisu podmetnuti od strane svojih rukovodilaca, odnosno da li razmišljaju o svom radnom statusu, jer su svi dogovori okončani, a samo smo mi neobavešteni i da li to radimo na svoju ruku."

Tadašnji direktor Poreske uprave bio je Vladimir Ilić ispred G17. On tvrdi da nije bila u pitanju nikakva zaštita Delte, već da je došlo do nesporazuma, jer poreski inspektori nisu znali da je Delta obavestila centralu Poreske uprave da će izvršiti refiskalizaciju kasa.

"Ja sam samo obavešten da ima problema u tim objektima u toku kontrola. Radi se o zaista velikim objektima, radi se o eventualno velikoj potencijalnoj šteti kod zatvaranja takvih objekata, znači, gde se nalazi stotine hiljada ili možda više desetina miliona vrednosti robe koja je kvarljiva i zatvaranje takvih objekata je vrlo osetljiva stvar."

B92: Jeste, ali ako se krši zakon?

"Naravno, u ovom slučaju zakon nije prekršen, Poreska uprava je obaveštena o tome da se radi refiskalizacija, dakle, da su kase izvan objekata."

Međutim, u rešenju o privremenoj zabrani rada inspektori su naveli da je takva mera izrečena jer je ugrožen postupak kontrole i naplate poreza. Zbog takvog rešenja poreskih inspektora u regionalnom centru Poreske uprave u Nišu održan je sastanak na kojem je inspektorima sugerisano da prodavnice Maxija ne treba zatvarati i da je dovoljno Deltu kazniti samo novčano. Inspektori su u službenoj belešci napisali između ostalog, da im je direktor regionalnog centra Niš Radan Ilić objasnio da ima nedodirljivih i da to nije dobro, ali da treba da postupe prema uputstvima iz centrale u Beogradu i da ne treba da pečate prodavnice kako se ne bi podizala prašina i kako se mediji ne bi dokopali materijala."

"Pred vama su dva puta, prvi da postupite po zakonu i snosite posledice svojih postupaka i idete do kraja. I drugi, da postupite prema uputstvima centrale, podnesete prijave i da objekti nastave sa radom, a rad poreskog obveznika biće i dalje podložan kontroli."

"I pored rešenja poreskih inspektora o zabrani rada na 15 dana prodavnice Maxi supermarketa u Nišu nikada nisu zatvorene. Rešenjem Ministarstva finansija Poreske uprave filijale Niš Delta Maxi i generalni direktor Dragan Filipović kažnjeni su samo novčano u ukupnom iznosu od 210.000 dinara, zato što u tri prodavnice 1.11.2004. nisu izdavali fiskalne račune. U tom istom periodu dnevno je u proseku za takve prekršaje zatvarano po više desetina prodavnica, kafića, restorana."

B92: Videli smo ovu priču, videli ste i Vi, gospodine Đeliću, da li je to uticaj na državne organe?

Đelić: Mislim, to je pitanje za one koji su pričali za prethodnu Vladu. Što se mene tiče, ja ne znam sve detalje, znači, šta se desilo, ja sam bio ministar finansija, tako da trebalo bi ozbiljno pogledati sve ove papire, pa neću da kažem napamet nešto, ali sigurno je da ukoliko poreski inspektori na terenu konstatuju povredu zakona ma kakva bila veličina tog objekta i kakva šteta ono se mora zatvoriti, jer zakon mora biti isti za sve. Drugim rečima, ukoliko je tačno, a što ne znam, pošto vidim po prvi put ovaj prilog, ja bih zatvorio te objekte, jer u protivnom može doći do pitanja da li je zakon isti za sve. Zakon mora biti isti za sve, u protivnom, ono što je kazna još mnogo više boli one koji su mali i koji možda nemaju neki uticaj. Tako da, ne mogu da komentarišem više od toga, ali ukoliko je tačno ovo, evo kako bih ja postupio.

B92: U redu. Gospodine Đeliću, imam još jedno pitanje za Vas lično, jer ste potpredsednik Vlade, a imamo još tridesetak sekundi, možda nije fer što Vas u ovakvom cajtnotu to pitam, ali prosto sam želeo.

Đelić: Pustili ste prilog od pet minuta, tako da....

B92: Mislim da je važno za sve građane Srbije, Vi ste suvlasnik Ekonomista.

Đelić: Ne.

B92: Ili niste više?

Đelić: Prodao sam onog dana kad sam postao član Vlade, tog dana sam prodao akcije.

B92: Hteo sam da Vas pitam da li je to konflikt interesa kada jedan potpredsednik...

Đelić: Sve pitajte, ja sam rekao više puta da nemam i želim da kažem večeras, nemam nikakav privredni interes u Srbiji, niti ću ga imati dok sam u Vladi, plus šest meseci minimum od momenta kada izađem iz ove Vlade neću ništa raditi. Ja veoma ozbiljno shvatam iznad onoga što je propis šta je konflikt interesa, ja gradim moju karijeru na veoma duge trase. Ja imam samo jedno ime, jedno prezime, to je moj jedini kapital u javnom životu, to je moje ime i nikome, nijednoj političkoj partiji neću dozvoliti da kalja moje ime.

B92: Gospodine Đeliću, još samo jedno pitanje, kakva će biti sudbina Saveta za borbu protiv korupcije, da li će Vaša Vlada da ukine Savet?

Đelić: Ja sam vratio, kako da vam kažem Savet u igru tako što sam prisustvovao, na taj način, videli smo da neke stvari tu nisu bile logične, na primer, sistematično prisustvo OEBS-a na svim sednicama. Ja sam video u ponedeljak čoveka koji vodi OEBS ovde u Beogradu i on je sam rekao - pa, da, nije normalno i ustvari nama iz OEBS-a smeta da neko naš prisustvuje, moramo da promenimo elemente odluke, to ću morati sa Savetom i Savet i ja očekujem da ćemo imati sastanak. Trebali smo ove nedelje, ali zato što ću braniti verovatno zakone ove nedelje to smo odložili za sledeću, da imamo jedan sastanak sa njima da nam kažu šta je to što oni predlažu u smislu institucija za budućnost. Svako pojedinačno nije bitan, bitne su institucije, kao kreator Saveta mislim da imam autoritet da kažem, kada dođemo do svih argumenata koji, bar prema meni, je način na koji bi trebalo institucionalno da se organizujemo. I Savet Evrope i Evropska komisija nam preporučuju da formiramo agenciju za borbu protiv korupcije i pitanje je da li Savet onda treba da bude Savet te agencije ili treba da imamo dve ili jednu instituciju. I hajde da vidimo sve argumente bez pojedinačnih situacija, da vidimo šta je najbolje za naše građane i za Srbiju.

B92: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, hvala na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92.

SESELJ
03/01/2008, 13:57
Đelić: Srbija kreće u Evropu
3. januar 2008. | 11:39 | Izvor: FoNet
Beograd -- Božidar Đelić veruje da će Srbija 28. januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Potpredsednik Vlade Srbije takođe veruje da će Srbija krajem godine dobiti status kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji. "Time će proces evropskih integracija postati nepovratan i niko više neće dovoditi u pitanje opredeljenje 70 odsto građana Srbije - članstvo u EU", rekao je Đelić za Večernje novosti.

"Srbija ima perspektivu, i to će građani pokazati 20. januara. Izabraće stabilnost, a ne sukobe. Saradnju, a ne svađu. Izabraće pamet, dostojanstvo i bolju budućnost. Građani Srbije su perspektiva Srbije. To je naše najveće blago," rekao je Đelić.

Đelić je rekao da očekuje investicije vredne 3 do 4 milijarde evra u 2008. godini.

"Uslov za to je da potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da damo jasan signal da je Srbija zemlja u koju treba investirati i koja pruža stabilan pravni i sistemski okvir za poslovanje".

Đelić je istakao da će 2008. građani živeti malo bolje nego 2007. godine. Prosečna plata u Srbiji je oko 350 evra, dok je u Bugarskoj, koja je u EU - 220 evra. Naši građani mogu da planiraju svoje kupovine na duži rok, ocenio je on.

Đelić je rekao da će 2008. godina biti istorijska, jer će se odvijati borba za teritorijalni integritet Srbije. Srbija će uložiti maksimalan napor da krupnim koracima ide ka članstvu u evropskoj porodici, istakao je on.

Kacin: Kad Srbiji krene, svima lakše

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odnosi na teritoriju Srbije bez Kosova, i da je takav dogovoren i parafiran.

"Ja ne vidim nikakve veze između potpisivanja ili nepotpisivanja, otklanjanja potpisivanja", kaže on.

"Sada, u januaru, Srbija je u predizbornoj kampanji i, ako bi slušali pojedine političare, čovek bi stekao utisak da su sve partije radikalne", rekao je Kacin za Radio Slobodna Evropa.

Kacin je ocenio da će se posle predsedničkih izbora videti koje stranke su proevropske i koliko im je stalo da Srbija nadoknadi sve ono što je izgubila do sada samoudaljavanjem od Evropske unije.

On je rekao da je prioritet slovenačkog predsedavanja EU da se što brže moguće ratifikuje međuvladin dogovor o nužnim reformama institucija Unije, jer bez toga nema novih proširenja.

Kacin je istakao da postoje "neke istorijske mogućnosti" da se u tih šest meseci slovenačkog predsedavanja zapadni Balkan probudi.

"Mislim da to u mnogo čemu zavisi od toga kada i u kolikoj meri će se probuditi Srbija, jer kad Srbija krene, svima ostalima će biti daleko lakše", precizirao je on.

Pajser
11/01/2008, 00:47
UPR:NBS-DEVIZE-REZERVE
DEVIZNE REZREVE SRBIJE REKORDNIH 16 MILIJARDI DOLARA
10.1.2008 14:41 BEOGRAD (Tanjug) - Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) povećane su u 2007.godini za 614,4 miliona evra i na kraju prošle godine dostigle su oko 9,63 milijardi evra ili oko 14,2 milijardi dolara, saopštila je danas centralna banka.

Zajedno sa deviznim rezervama banaka, koje su krajem prošle godine iznosile oko 1,25 milijardi evra, ukupne devizne rezerve Srbije bile su oko 10,9 milijardi evra ili oko 16 milijardi dolara.

SESELJ
23/03/2008, 12:48
Đelić: Moramo paziti našu vodu

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=23&nav_id=290428


23. mart 2008. | 09:56 -> 10:18 | Izvor: B92
Beograd -- Božidar Đelić kaže da se u Srbiji reciklira 12 odsto vode, a da je cilj da u narednih pet godina 60 odsto voda bude reciklirano.


Božidar Đelić u akciji "Voda za budućnost" (FoNet)
Potpredsednik Vlade je, povodom Svetskog dana voda, kazao da Srbija ima jak potencijal, ali da se ne radi dovoljno. On je rekao da se 90 odsto voda u Srbiji ne prečišćava i da je cilj da se u narednim godinama, umesto sadašnjih 10 odsto, prečišćava 40 odsto otpadnih voda.

"Voda je zlato XXI veka, imajući u vidu šta se dešava oko klimatskih promena. Veoma brzo, veliki broj zemalja neće imati dovoljno pijaće vode. Srbija ima šansu, jer ima veoma jak potencijal, ali moramo ga paziti", upozorio je Đelić.

On tvrdi da se u Srbiji danas ne radi dovoljno na tom planu.

"Čitavih 90 odsto vode uopšte se ne prečišćava. Svaki put kada se voda upotrebi, više od devedeset odsto se baca nazad u prirodu. Mi moramo, u godinama koje dolaze da napravimo značajan pomak", kazao je Đelić.

On je naveo da je u Srbiji, u protekle tri godine, reciklaža vode povećana sa tri odsto na 12 odsto.

"Imamo cilj da, u sledećih pet godina, dođemo na nekih evropskih 60 odsto. U domenu prečišćavanja vode, pošto je skuplje, ne možemo tako brzo, u sledeće tri do četiri godine moramo sa deset preći na 30 do 40 odsto", kazao je Đelić.

Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić ocenio je da Beograd ima čistu vodu, ali je kao problem naveo to što trećina grada nema kanalizaciju.

Alimpić je rekao da se otpadne vode ne prečišćavaju i da se to mora urediti.

On je kazao da izgradnja kanalizacije košta oko 600 miliona evra i da Beograd to ne može sam da plati, već mu je potrebna pomoć iz evropskih fondova, kao i učešće privatnog sektora.

Borska reka bez života

Borska reka jedna je od najzagađenijih u Srbiji.

U njoj već nekoliko decenija ne postoji ni jedan oblik života.

Da li postoji rešenje ovog velikog problema brine ne samo meštane koji žive u njenom slivu, već i brojne ekologe.

SESELJ
03/04/2008, 14:15
http://www.economist.com/research/articlesBySubject/display.cfm?id=348882

special Balkan!

Choup's
09/04/2008, 13:39
„Zastava“ se priprema za montažu „opel astre klasik“
Prenosi se „Opelova“ tehnologija u Kragujevac i osposobljavaju automatske mašine za bojenje školjki. U prvom kvartalu planirano montiranje 1.500 „opel astri klasik“, a u idućoj godini 5.000 tih automobila
KRAGUJEVAC - Stručnjaci nemačke kompanije „Opel“ juče su doputovali u Kragujevac kako bi sa kolegama iz firme „Zastava AGEM“ konkretizovali zadatke u pripremama za montažu automobila „opel astra klasik“ u pogonima kragujevačke Fabrike automobila, koja treba da počne krajem godine, izjavio je direktor „Zastava AGEM“ Zoran Stošić. „Poseta tehničkog tima je rezultat aneksa ugovora Grupe ‘Zastava vozila’ i ‘Dženeral motorsa’ od jula prošle godine, a kojim je precizirana pomoć ‘Zastavi’ u cilju prenosa ‘Opelove’ tehnologije u Kragujevac za montažu ‘astre’“, naveo je Stošić.

On je ocenio da će to omogućiti odgovarajuću realizaciju zajedničkog projekta i početak nabavke opreme. Prema njegovim rečima, aneksom ugovora o tehničkoj pomoći definisani su tehnička dokumentacija kao osnov za pripremu proizvodnje, obuka radnika i inženjerska podrška „Zastavi“.

Preduzeće „Zastava AGEM“ formirano je da bi se realizovao ugovor Grupe „Zastava vozila“ i „Dženeral motorsa“, potpisan 19. jula prošle godine, kojim je precizirano sklapanje modela „opel astra klasik“ u pogonima kragujevačke fabrike u trećem kvartalu 2008. U prvom kvartalu planirano je montiranje 1.500 „opel astri klasik“, a u idućoj godini 5.000 tih automobila.

Stošić je ponovio da su „Zastavini“ stručnjaci osposobili prve dve, od šest automatskih mašina za završno bočno bojenje školjki automobila, koje su teško oštećene pre devet godina u NATO bombardovanju i da su juče počeli sa radom na osposobljavanju automatskih mašina za bojenje krova školjki.

Prema rečima Stošića, cilj je da se uz revitalizaciju opreme izbegnu investicije od nekoliko desetina miliona evra za kupovinu nove opreme, ali i da bi „Zastava“ počela da sklapa „opel astru klasik“, mora da ima te mašine.

U fabrici „Lakirnica“ posle NATO bombardovanja Jugoslavije školjke automobila se boje ručno i sadašnji kapaciteti su do 50.000 vozila, a sa osposobljenim mašinama dobiće se na samo na kapacitetu već i na kvalitetu bojenja, objasnio je Stošić. „Zastava“ ima i komercijalni ugovor sa „Opelom“, tako da je u prošloj godini bez carine uvezla 3.300 „opel astri“, čija je cena oko 10.800 evra. U ovoj godini ova fabrika je u obavezi da uveze 5.000 automobila.

- Mnoge firme su došle, obilazile fabriku i prošle, ali konkretno, mi ne znamo ko je zainteresovan za privatizaciju „Zastava automobila“, odnosno za ulaganje kapitala u fabriku. Najozbiljnija firma je bila kineska kompanija „Fau“, pričalo se o „Dženeral motorsu“ i kompaniji „Magna Štajer“, ali niko tačno ne zna čija je delegacija poslednja posetila ovu fabriku - kaže Zoran Mihajlović, predsednik fabričkog sindikata, povodom najava da bi kragujevačka fabrika uskoro mogla da dobije strateškog partnera.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da je jedan od ponuđača spreman da uloži u „Zastava automobile“ 300 miliona evra za izradu potpuno novog modela i obezbedi godišnju proizvodnju od 150.000 automobila. Spekuliše se da je reč o nemačkom „Folksvagenu“, sa kojim je „Zastava“ krajem osamdesetih godina prošlog veka vodila pregovore o saradnji, ali je raspadom bivše SFRJ sve stalo.

- Najavljivanje raspisivanja tendera, koji će umesto uobičajenih dva meseca, trajati sve do sredine septembra, ne liči na tender. Ako neko hoće da uloži, može to da uradi i u aprilu ili maju. Lično sam čuo i da dolazi „Pežo“, pa čak i SEAT - kaže Mihajlović.

- Pred izbore čujemo razne priče od toga da država hoće da stane iza fabrike do toga da Kragujevac treba da postane centar automobilske industrije. To su lepe ideje, ali ne vidimo konkretne rezultate. Dosad smo imali i Briklina i Tupanjca i Pokrajca, a dolazili su nam neki i u pocepanim kaputima. Sada su stigli nešto ozbiljniji potencijalni investitori. Nadamo se da će ipak od toga biti neke koristi - kaže Mihajlović.




ZABRANJENI KOMENTARI

Lider sindikalaca odgovorno tvrdi da mu niko nije zabranio da komentariše posete delegacija koje su bile u fabrici. „Poslednju delegaciju nisam video. Video sam samo automobile sa beogradskim tablicama. Poslovodstvu je zabranjeno da komentariše tu posetu, kako sam čuo, na zahtev te firme koja je i došla“, kaže Mihajlović.

Choup's
10/04/2008, 11:47
Bankari na ulicama

Kada je reč o likvidaciji četiri vodeće srpske banke koja, ipak, još nije sasvim okončana, vredelo bi se vratiti na sam početak. Na poslednje dane 2001. godine, kada se više od 8.500 vrsnih službenika tih banaka našlo na ulicama Beograda ili zabarikadirani u zgradama u kojima su proveli radni vek.

Na udaru su bile Beobanka, najveća poslovna banka i prva po štednji u nekadašnjoj SFRJ; Jugobanka, sistem banaka pod ovim imenom koji je stekao izvrsnu reputaciju u poslovnom svetu i sa svojim agencijama u najvećim svetskim bankarskim centrima; Investbanka, osnovana još sredinom devetnaestog veka, banka koja je na svojim plećima iznela sve graditeljske poduhvate socijalističke Jugoslavije i konačno - Beogradska banka, sistem koji je okupljao 19 banaka u Srbiji i banka koja se jedno vreme nalazila i na 97. mestu u svetu. Dakle, jedina koja bila u onom elitnom društvu svetskih „Top 100“!

Anegdote o Borki Vučić

Iz tih banaka je izišla i čitava plejada u svetu poznatih imena. Dušan Trbojević, dugogodišnji viceguverner Narodne banke Jugoslavije, u dva maha direktor Agencije Jugobanke u NJujorku, jedno vreme i član Izvršnog odbora Svetske banke, čovek koga su u NJujorku kolege primale i bez posebne najave.

Vladimir Ličevski, kadar Investbanke, sa pedigreom stručnog sagovornika u njujorškim bankarskim krugovima, poslednji legalno izabrani direktor Investbanke, koga je „revolucionarni štab“ pokušao da istera iz banke bez odluke akcionara, što je jasno nagoveštavalo da deo nove vlasti ne poštuje ni sveto pravilo privatne svojine.

I najzad, Borka Vučić, legenda među jugoslovenskim bankarima, žena koja je očuvala svoj bankarski i ljudski integritet, iako ju je Mlađan Dinkić pokušao da svede na „Miloševićevog potrčka“.

Za nju je vezana i jedna antologijska anegdota, koja svedoči kako se posle oktobarskih promena postupalo sa bankama i ljudima koji danas „tuguju“ za nezavršenom „revolucijom 6. oktobra“, ali je zapravo tužna priča o njihovom neznanju i nesposobnosti.

Potrebno je znati da se u tom periodu ulazilo u mnoge institucije i preduzeća sa „ceduljicama revolucionarnog štaba“. Jednostavno - neko od osamnaest lidera DOS-a bi na parčetu hartije napisao da se taj i taj od tog trenutka postavlja za „glavnog čoveka“ u toj firmi i on bi bio postavljen.

Jedan takav „revolucionarni štab“ je preko noći upao u palatu „Albanija“ na Terazijama, u kojoj se nalazila Beogradska banka. Borku Vučić, legalnu predsednicu banke je u ponoć obezbeđenje obavestilo da „neko vršlja po banci“, pa je hrabra žena uzela tašnu i došla u svoju firmu. Obezbeđenje ju je obavestilo da je „banka već preuzeta“, ali se Vučićeva nije predavala. Izišla je u Knez Mihailovu ulicu i obratila se prvom milicioneru - pozorniku. Zamolila ga je da joj pomogne da legitimiše neke ljude, u banci. Mladi policajac je, videvši isprave Borke Vučić, jednostavno obavio svoju dužnost - zatražio validan dokument od „revolucionara“ da mogu da preuzmu banku i - pokazao im gde su izlazna vrata.

Još jednom je Vučićeva odigrala uspešnu igru sa legalizmom. Opametivši se da ceduljicama ne mogu da uzimaju banke, kao što su činili sa novinama, na primer, „okobarski revolucionari“ su se dosetili da u tim vremenima nije teško angažovati ni legalne organe upravljanja. Vratili su se na sistem održavanja upravnih odbora i skupština akcionara, jer je faktički došlo do promena u firmama koje su držale akcije, pa su se samim tim menjali i delegati u organima upravljanja.

Za vreme sednice Upravnog odbora Beogradske banke, upravo u trenutku najžešćeg nadglasavanja oko smenjivanja Borke Vučić, sekretarica je ušla i saopštila joj da je traži dr Vojislav Koštunica! Bio je njegov sasvim običan poziv, kao odgovor na jedno ranije javljanje Borke Vučić, ali je ona, kada se vratila na sednicu, zatekla mirnu atmosferu. Niko više nije spominjao smenjivanje. Niko nije znao zašto se Koštunica javljao.

Procena profesora Rankovića

Bankarska agonija je, međutim, uveliko trajala.

Dr Jovan Ranković, ministar finansija u Saveznoj vladi, tada već u ostavci (zbog nemogućnosti saradnje sa tandemom iz G17 plus) koji je bio i profesor Ekonomskog fakulteta, kod koga je Dinkić polagao ispite, je u danima pokretanja stečaja nad četiri nacionalne banke, izjavio da „jugoslovenska privreda duguje oko 430 milijardi dinara bankama u stečaju“ i skrenuo pažnju da nove reformske vlasti potpuno ignorišu probleme u privredi. On je precizirao da je pokretanjem stečaja u Beobanci, Beogradskoj banci, Investbanci i Jugobanci 3. januara 2002. ostalo nerešeno pitanje vraćanja dugoročnih i kratkoročnih kredita, koji su dostigli iznos od 413 milijardi dinara.

„Na tu sumu treba dodati i dospele kamate od oko 20 milijardi dinara, što čini sumu veću od 430 milijardi dinara ili oko 14 milijardi maraka“, rekao je Ranković i dodao da je 97 odsto tih dugova (oko 368 milijardi dinara) grupisano u 1.130 domaćih preduzeća.

„Pošto se radi o stečaju te četiri banke, to znači da banke moraju da pokriju naplatu 430 milijardi dinara kredita“, primetio je Ranković i zaključio da taj novac banke u stečaju ne mogu da obezbede, tako da bi tih 1.130 preduzeća, koja zapošljavaju 57,9 odsto radno aktivnog stanovništva Jugoslavije - moralo da bude likvidirano“.

Situacija je bila katastrofalna, no rušenjem banaka - preduzeća nisu ozdravljena. Ona su samo dobila privid da im je „skinuta temperatura“, ali je rak i dalje razjedao telo iznutra. U svetu se redosled poteza za takve stvari dobro zna, a najpre to da dužnik mora da plati svoje dugove svime čime raspolaže, dok, recimo, Japanci svoje dugove znaju da plate i moralno - samoubistvom. Naš mladi guverner bez dana iskustva u bankarstvu i privredi smatrao je sve suprotno od toga. Potpisao je rešenja o oduzimanju licence i trikom - prevarom osnovao Nacionalnu štedionicu!

http://www.glas-javnosti.co.yu:8080//files/image_for_teaser/Thumb_[MS-1771964].jpg

Choup's
12/04/2008, 15:06
Međunarodni sajam građevinarstva od 15. do 19. aprila
Izvor: Beta |12. april 2008. 13:10:03
BEOGRAD, 12. aprila 2008. (Beta) - Međunarodni Sajam građevinarstva koji će se na Beogradrskom sajmu održati od 15. do 19. aprila danas je najavljen performansom "Ples bagera" ispred Skupštine grada. Na platou ispred gradske Skupštine članovi britanskog "GSB densihg digers" sastava izveli su performans u kojem je taktove klasične muzike "plešući" pratilo tri bagera. Na 34. Međunarodnom sajmu građevinarstva najavljeno je učešće 1000 izlagača iz 31 zemlje Evrope, SAD i Azije u sedam hala Beogradskog sajma. "Ovogodišnji sajam građevinarstva biće pojedinačno najveća manifestacija ikada izvedena na beogradskom sajmu. Biće iskorišteno 40.000 kvadratnih metara unutrašnje površine sajma kao i prostor na otvorenom", kazao je direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković. Ove godine organizatori manifestacije najavili su brojne novitete, između ostalog biće predstavljen najnoviji softver za proizvodnju stolarije, kompjuterska tehnologija u obradi stakla, mašina za zavarivanje plastike najnovije generacije, kao i skele koje se sklapaju bez šrafljenja. 34. Međunarodni sajam građevinarstva svečano će biti otvoren 15. april u 11 sati. Radno vreme sajma je 10 do 19 sati. Cena pojedinačne ulaznioce je 450 dinara, za grupne posete treba platiti 350 dinara, dok je ulaznica za svakodnevnu posetu u vreme trajanja sajma, do 19. aprila 800 dinara.

Vitez J&J.
16/04/2008, 15:31
Francuzi uzalud čekaju privatizaciju Plantaža


http://www.republika.cg.yu/slike/105242v.jpg



Forum o investicionim mogućnostima i crnogorskom poslovnom ambijentu biće održan 14. i 15. maja u Parizu, kada će biti potpisan i crnogorsko-francuski sporazum o zaštiti ulaganja – potvrđeno je Republici iz crnogorske Vlade.
To su nedavno dogovorili ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović i francuski ambasador u Podgorici Bernard Gerancher.
Ako se izuzme kupovina većinskog paketa Podgoričke banke, francuske kompanije u Crnoj Gori nijesi imale ni jednu veću investiciju.
Francuski investitori su od ranije bili veoma zainteresovani za privatizaciju podgoričkih Plantaža, a komunikacija se obavljala preko banke Sosiete Ženeral, koja je kupila većinski paket akcija Podgoričke banke i koja posjeduje oko dva odsto akcija te poljoprivredne kompanije.
Plantaže ni ove godine nijesu uvrštene u plan privatizacije, zbog toga što se prodaji većinskog paketa ovog poljoprivrednog kombinata protivi Socijaldemokratska partija.
U Vladi takođe postoji procjena da bi francuske kompanije mogle biti zainteresovane za uskoro najavljenu privatizaciju zdravstvenog Instituta “Simo Milošević”.

Choup's
16/04/2008, 20:29
Odbijena tužba Jugobanke u Bjelovaru
Izvor: Srna |16. april 2008. 18:04:08
ZAGREB, 16. APRILA /SRNA/ - Trgovački sud u Bjelovaru odbacio je tužbu beogradske Jugobanke u stečaju koja je tražila izdavanje privremene mere u sporu sa Slatinskom bankom.Iz Slatinske banke su obavestili da je rešenje kojim je tužba odbijena primljeno juče, ali nisu naveli više detalja. Početkom aprila Slatinska banka je obavestila varaždinsku Berzu da je 31. marta primila tužbu od beogradske Jugobanke u stečaju u kojoj potražuje iznos od 17 miliona evra. U obaveštenju je navedeno da Slatinska banka smatra "da je navedeno potraživanje u celini neosnovano i pravno neutemeljeno, te da će se preduzeti sve potrebne aktivnosti koje su neophodne za zaštitu interesa banke".

Choup's
06/05/2008, 16:46
NBS:Od 1. juna moguće izneti 10.000 evra preko granice
Izvor: Beta |6. maj 2008. 14:57:13
BEOGRAD, 6. maja 2008. (Beta) - Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da će od 1. juna ove godine građani Srbije moći da iznesu u inostranstvo dvostruko više deviza nego sada, odnosno 10.000 evra. U saopstenju se navodi da će i nerezidenti isti iznos moći da unesu u Srbiju bez obaveze prijavljivanja carini. Kako je istaknuto, povećanjem iznosa NBS će uskladiti svoj propis sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kojem je predviđen isti iznos koji pojedinci mogu slobodno prenositi u inostranstvo, odnosno iz inostranstva. Uz to, povećanjem navedenog iznosa izvršiće se i usaglašavanje sa Direktivom 1889/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske unije (EU), koja reguliše unošenje i iznošenje gotovine iz EU, što će, smatraju u NBS, značajno liberalizovati unošenje i iznošenje gotovine iz zemlje do potpunog ukidanja ovog ograničenja, a pojednostaviće se i procedura na granici.

SESELJ
03/07/2008, 16:54
03. jul 2008. | 07:21 16:23

Beta

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić kaže da veruje da će buduća vlada, uz veoma mukotrpni rad na tranziciji i ulasku u EU, uspeti da uspostavi model razvoja koji će omnogućiti da se za deceniju-dve "živi na isti način, sa istim životnim standardom kao u Belgiji ili Italiji".


Đelić je to rekao u Briselu, posle izlaganja i rasprave na konferenciji o izveštaju Svetske banke o ekonomsko-političkoj tranziciji i procesu koji zemlje jugoistočne Evrope i Saveza nezavisnih država treba da dovede do ravni 15 najrazvijenijih država EU.

Naveo je da najnovije analize i iskustva, koja su se videla i čula u izveštaju Svetske banke i raspravi uglednih evropskih i svetskih ekonomista, govore "o tome kako da Srbija i jugoistočna Evrope dođu do nivoa plata, penzija i života kao u Belgiji, Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj".

"Lakše je završiti tranziciju, nego doći do standarda koji postoji u Zapadnoj Evropi", primetio je Đelić, ukazavši na to da izveštaj Svetske banke pokazuje da nove članice EU sada imaju u proseku bruto domaći proizvod upola manji od petnaest "starih" članica Unije.

"Tranzicija i ulazak u Evropu je nužni, nezamenjivi proces, ali nije dovoljan da bismo postali zemlja koja će imati isti životni standard kao na Zapadu", rekao je.

Đelić je ukazao da Srbija mora imati sopstveno znanje i sopstvenu tehnologiju da bi bila mnogo privlačnija za najnaprednije svetske firme, kao i znanje koje će moći da proda svetu.

Drugi element je, po rečima potpredsednika srpske vlade, da "Srbija vrlo brzo mora uspostaviti institucije, naročito regulatorne institucije na poljima telekomunikacija, energetike, medija, koje će obezbediti da se tržisna utakmica sprovodi bez ikakvih smetnji, kad je reč o slobodnoj konkurenciji i ulasku i izlasku s tržišta".

Đelić je posebno ukazao i na treći element, a to je, dodao je, "potreba da se u sadašnjem globalizovanom svetu Srbija okrene Evropi, ali i da nađe partnere i investitore iz Rusije, Indije, Kine i veoma bogatih fondova iz zemalja Zaliva, pa i fondova iz Azije odakle stižu investicije".

Đelić: Srbija kandidat za EU u decembru
Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić je izjavio u Briselu da bi Srbija mogla dobiti status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, jer se očekuje da sledeći izveštaj tužioca Serža Bramerca o saradnji vlasti u Beogradu s Haškim sudom bude povoljan.

U pauzi rasprave o izveštaju Svetske banke o tranziciji i približavanju jugoistočne Evrope najrazvijenijim državama EU, Đelić je time odgovorio na pitanje novinara u kojoj meri činjenica da privremeni trgovinski sporazum Srbija - EU nije stupio na snagu 1. jula, ugrožava srpski nacionalni plan o dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU do kraja godine.

"Ja sam imao određene kontakte s francuskim predstavnicima, a i na sastancima prilikom prelaska predsedavanja EU sa Slovenije na Francusku, jasno je predočeno da cilj Srbije ostaje nepromenjen", naglasio je Đelić.

Taj cilj je, precizirao je, da Srbija "dobije status kandidata na poslednjem Savetu ministara EU, 11. i 12. decembra ove godine".

Dodao je, međutim, da "očekuje da će sledeći izveštaj (haškog tužioca) Bramerca, u septembru, biti pozitivan, što bi deblokiralo primenu sporazuma na zasedanju Saveta ministara EU tog meseca".

Đelić je izrazio uverenje da će Srbija "tada imati i svoje ekonomske reforme, isto kao i političku dobru volju cele EU da postane kandidat za člana do kraja ove godine"

SESELJ
19/09/2008, 15:05
Kapital pet društvenih preduzeća za 100.060.000 dinara
Tanjug - Pre 18 minuta
BEOGRAD - U Agenciji za privatizaciju danas je prodat kapital pet društvenih preduzeća ukupne vrednosti od 100.060.000 dinara.

Na toj aukciji nije prodato sedam društvenih preduzeća.

Među prodatim preduzećima su tri veterinarske stanice, "Ccačak film" i "Zlatibor turist".

Kemal Hajrović iz Tutina kupio je 70 odsto državnog kapitala "Vetrinarske stanice Tutin" za 3.900.000 dinara, a "Vetrinarske stanice Lajkovac," prodate su Mališi Maksimoviću iz Lajkovca za 6.700.000 dinara.

Maksimović je izjavio da će "Vetrinarske stanice Lajkovac" nastaviti sa postojećom delatnošću i naglasio da ovakav način prodaje veterinarskih stanica nije dobar zato što ih na taj način može da kupi svako, čak i oni koji nece da nastave prethodnu delatnost.

"Vetrinarske stanice Aleksinac", prodate su konzorcijumu na čijem čelu je Mirko Petrović iz Niša na prvom nadmetanju po početnoj ceni od 1.851.000 dinara.

Preduzeće "Čačak film" iz Čačka prodato je konzorcijumu koga je predstavljao Milun Todorović, na drugom nadmetanju po početnoj ceni od 14.609.000 dinara

Zoran Joksimović iz Beograda kupio je 43,75 odsto državnog kapitala preduzeća "Zlatibor turist" sa Zlatibora za 73 miliona dinara.

Neuspešne su bile aukcije za preduzeća "Vetrinarske stanice Gornji Milanovac", "Vetrinarske stanice Chuprija", "Vetrinarske stanice Mladenovac","Galanteks trejd" iz Pirota", "Goša dibut" iz Smederevske Palanke", "Krušik-tekstilne mašine" iz Valjeva i "Slobodna zona" iz Prahova.

Za 10. oktobar su odložene javne aukcije za preduzecaha "Dunav Film" iz Beograda, "Dom društvenih organizacija" iz Kraljeva i za "EI Računari, "EI Čegar" i EI "Istraživačko razvojni institut" iz Niša.

PsiHoPaT
21/09/2008, 18:51
DEFICIT SRBIJE SA FRANCUSKOM VEĆI ZA 85 ODSTO

BEOGRAD – Srbija je od početka ove godine u trgovini sa Francuskom imala deficit od 269,3 miliona dolara, što je 85 odsto više nego u istom lanjskom periodu, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).

U tom periodu uvezeno je robe u vrednosti od 496,26 miliona dolara, što je 59 odsto više nego u istom lanjskom periodu, a izvoz je povećan za 36,7 odsto na 226,96 miliona dolara.

Najveći izvoznici iz Srbije u Francusku bili su proizvođač čelika „Ju-Es stil” Srbija, proizvođač guma „Tigar” iz Pirota i firma za preradu metala „Le belije” iz Kikinde.

Prema podacima PKS, najveći uvoznici u Srbiju bile su firme koje se bave prodajom automobila Reno i Nisan, Vitro grupa i Verano motors.

Srbija je u Francusku najviše izvozila gvožđe, čelik, gume, povrće i voće i proizvode od metala, a iz Francuske je najviše uvozila drumska vozila koja čine 32 odsto uvoza iz ove zemlje, zatim medicinske, farmaceutske i hemijske proizvode.

Francuska je od 2000. do 2007. godine u Srbiju uložila 493,7 miliona dolara i time se svrstala na sedmo mesto najvećih investitora u Srbiju.


Beta

SESELJ
01/10/2008, 23:45
Svetska banka ulaže u Hrvatsku 1,8 mlrd dolara
01. oktobar 2008. | 15:24

Izvor: Banka.hr

Grad: Zagreb

Odbor izvršnih direktora Svetske banke juče je raspravljao i prihvatio novu Strategiju partnerstva Svetske banke za Hrvatsku.


Nova Strategija obuhvata razdoblje od 2009- 2012. godine i predviđa ukupno finansiranje od strane Svetske banke u iznosu do 1,8 milijardi dolara tokom četvorogodišnjeg razdoblja.

Cilj Strategije je podupreti Hrvatsku u procesu pristupanja EU na način koji je fiskalno, socijalno i ekološki održiv te poboljšanje kvaliteta života građana.

Hrvatski prioriteti biće glavni pokretači programa potpore grupe Svetske banke. Partnerstvo će se nadograditi na zadatke povezane s pristupanjem Hrvatske EU te će biti organizovano oko četiri područja: održavanje makroekonomske stabilnosti, jačanje rasta predvođenog privatnim sektorom i ubrzanje konvergencije s EU, poboljšanje kvalitete i delotvornosti socijalnih sektora i povećanu održivost dugotrajnog razvoja.

iluminazibo
24/12/2008, 19:39
malo ekonomskog humora za promenu :lol:

Sta je zena u ekonomskom smislu? Ona je nisko lezeci objekat u koji muskarac polaze svoj visoko stojeci kapital uz tekuce kamate, nakon 9 mjeseci dobije profit.

iluminazibo
25/12/2008, 13:49
:bien: :bien:

SESELJ
30/12/2008, 14:29
Đelić: Ravnomerno rasporediti teret krize

Međunarodni Radio Srbija -

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, izjavio je da će Srbija, kao i ceo svet, morati da se u 2009. godini suoči sa veoma ozbiljnom ekonomskom i finansijskom krizom i da to mora da uradi tako da teret krize bude ravnomerno rasporedjen. Đelić je u intervjuu novosadskom "Dnevniku" istakao da u sledećoj godini predstoji borba za radna mesta, ali i investicije koje su započete, ili koje se najavljuju. Ističući da bi radna mesta trebalo da budu ključni ciljevi i prioritet za narednu godinu, on je naveo da oni koji pokušavaju da nametnu prošireni kolektivni ugovor ne shvataju ili ne žele da shvate kakva je realna situacija u zemlji.

http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=900&nav_id=335163

Coogard
03/01/2009, 07:07
Ekonomski događaji u Srbiji 2008

Godinu 2008. u ekonomijii obeležilo je, između ostalog, i sklapanje energetskog sporazuma s Rusima i prodaja NIS-a, dolazak Fiata u Kragujevac i raskid koncesije za autoput Horgoš-Požega... (http://www.orlovi.com/spip.php?article1104&var_mode=calcul)

PsiHoPaT
30/01/2009, 19:49
BEOGRAD - Akcize na pivo u Srbiji od sutra će biti povećane za šest dinara po litru pošto će na snagu stupiti izmene Zakona o akcizama.
Izmenama tog zakona predviđeno je se akcize na pivo povećaju sa dosadašnjih devet dinara po litru na 15 dinara po litru. Generalni direktor kompanije Carlsberg u Srbiji Aleksandar Radosavljević kazao je agenciji Beta da su trgovcima uputili nove cenovnike po kojima će velikoprodajna cena 'lav' piva od pola litra od sutra biti 37 dinara.

U Srbiji posluju neke od najvećih multinacionalnih kompanije koje se bave proizvodnjom piva kao što su Carlsberg, InBev, Heineken, a prošle godine u Srbiji je prodato oko šest miliona hektolitara piva.-

iluminazibo
30/01/2009, 19:55
pijem pivo i zz zz zezam sve zivo

djavo
31/01/2009, 23:47
Od Svetske banke Srbiji 300 miliona dolara
Subota, 31. januar 2009. 20:11


Tokom četvorodnevnog učešća srpske političko-privredne delegacije na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom gradu Davosu produbljena je saradnja sa brojnim komanijama koje su do sada investirale u privredu Srbije i stvoren prostor za privlačenje novih investitora.

Šef delegacije, potpredsednik Vlade Srbije Božiodar Đelić izjavio je da su, u oko 50 bilateralnih susreta, predstavnici nekih od najvećih svetskih kompanija pokazali veliko interesovanje za privrednu klimu i mogućnosti ulaganje u našu zemlju.

"Jutros smo održali investicioni forum za one koji su zainteresovani za investiranje u Srbiju. Interesovanje je bilo veoma raznovrsno i mogu reći da je veoma važno to što su postojeći investitori u Srbiji, bilo da se radi Mišlenu, Pepsiku, Nestleu, koji već imaju pogone u našoj zemlji, pokazali interesovanje da nastave ulaganje u našu zemlju.

Istovremeno identifikovali smo kod energetskih kompanija veliko interesovanje za tendere koji su raspisani za termoelektrane, kao i za obnovljive izvore energije", rekao je Đelić.

Na forumu u Davosu je, prema njegovim rečima, sa velikim tehnološkim kompanijama, poput "Majkrosofta" i "Hjulit pakarda", dogovoreno potpisivanje partnerskih ugovora, kojima bi se ove godine obezbedilo njihovo veće prisustvo u Srbiji i otvaranje novih radnih mesta.

Đelić je, kao posebno značajan, izdvojio sastanak sa predstavnikom svetske banke, na kome je bilo reči o povećanju podrške te finansijske institucije našoj zemlji za iznos od 300 miliona dolara, od kojih bi dve trećine bile usmerene u infrastrukturne projekte, poput Koridora 10, a trećina u prosvetu i nauku.

"Na nama je sada da odradimo posao razrade već postojećih projekata, da na taj način budemo spremni i za ta nova sredstva koja tražimo. Dogovorili smo se da to uradimo do sastanka u Vašingtonu, u aprilu mesecu ove godine", rekao je Đelić.

Vicepremijer Đelić je razgovarao i sa generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem koji je potvrdio podršku nastojanjima Srbije da do kraja godine postane njena punopravna članica.

U delegaciji Srbije u Davosu su još i generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko, predsednik Komtrejd grupe Veselin Jevrosimović i potpredsednica holdinga Delta Milka Forcan.

(Tanjug/MONDO)

iluminazibo
02/02/2009, 15:57
Crnogorska banka prodaje Canetov deo ostrva Sveti Nikola

Autor: Srna | Foto:Panoramio.com | 02.02.2009. - 09:53

Prva banka Crne Gore oglasila je vansudsku prodaju dela ostrva Sveti Nikola kod Budve, čiji je vlasnik srpski biznismen Stanko Subotić Cane, po početnoj ceni od 28 miliona eura.

Na prodaju je zemljište sa pripadajućim objektima, ukupne površine 37.073 metra kvadratnih. U slučaju ostrva Sveti Nikola, popularnog kao "Havaji", evidentno je da vlasnik kasni sa vraćanjem kredita.
Kako su podgoričkim "Vijestima" rekli poznavaoci prilika na tržištu, banke su u obavezi, kada klijenti duže kasne sa isplatom kredita, da objavljuju oglase o prodaji zaloga.
Kako navode "Vijesti", Subotićevi saradnici su obavestili Prvu banku da je njihov klijent saglasan da se ostrvo proda, jer sada nije u mogućnosti da izmiri obaveze.

Rammstein
22/02/2009, 12:45
Evro će u ponedeljak vredeti 49 para više nego u petak kada je kurs iznosio 94,7521 dinara za evro.
Narodna banka Srbije nije u petak intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, rečeno je agenciji Beta u srpskoj centralnoj banci.
NBS je od početka februara na međubankarskom tržištu, na kojem se formira kurs dinara, intervenisala sa 136,2 miliona evra, a od početka godine sa ukupno 512,5 miliona evra.
Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro.
Najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.
- Jaki pritisci za slabljenje dinara sa kraja prošle godine, nastavili su se i u 2009. Od početka godine, dinar je oslabio 5,7 odsto prema evru i za 15,2 odsto prema dolaru. Nakon januarske deprecijacije dinara u odnosu na evro od 6,2 odsto, u februaru se kurs evra “stabilizovao” – rekao je Branko Hinić, generalni direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS.
Ukoliko bi se nastavio ovaj trend da evro u narednih petnaestak dana jača za po dvadeset para, međutim došlo bi se do srednjeg kursa od 100 dinara.
- Čini se da ljudi prihvataju da je slabljenje dinara neizbežno. Situacija je takva, da se sve okrenulo protiv domaće valute. Dalje slabljenje međutim treba očekivati. Jedino u slučaju da NBS jače interveniše ili ako bi iskoristili novac od stend baj aranžmana sa MMF-om, došlo bi do smirivanja kursa – ukazuje Vladimir Vučković, profesor na “Megatrendu”.

Rammstein
22/02/2009, 12:49
Građani i privreda od sutra mogu da konkurišu za kredite pod povoljnijim uslovima kod 15 poslovnih banaka, u skladu sa merama Vlade Srbije. Te mere su namenjene za prevazilaženje posledica ekonomske krize, u rasponu od 5.000 do četiri miliona evra.

Ugovore za realizaciju kredita sa Vladom Srbije do sada su potpisale Komercijalna banka, Banka Inteza, Sosijete Ženeral banka, Unikredit baka, Erste, Hipo Alpe Adrija, Rajfajzen, EFG banka, KBC banka, OTP banka, Privredna banka, Srpska banka, Čačanska banka, Agro i Univerzal banka.
U banci "Sosijete ženeral" klijenti će potrošačke kredite za nabavku robe domaće proizvodnje otplaćivati do pet godina, uz fiksnu kamatnu stopu od šest odsto. Klijenti imaju obavezu da u roku od 30 dana od realizacije kredita dostave fiskalni račun i garanciju (osim za podne obloge).
U banci "Hipo Alpe Adria" kažu da će potrošačke kredite odobravati za kupovinu robe proizvedene u Srbiji sa kamatnom stopom od šest odsto godišnje i rokom otplate do pet godina.
Primera radi, za kredit do 5.000 evra, mesečna rata će iznositi 96 evra.
Krediti će se odobravati bez obaveznog učešća i depozita, a mesečno zaduženje građana ne može biti veće od 30 odsto njihovih redovnih primanja, uključujući i obaveze po ranije odobrenim kreditima.
Obe banke, kao i "Erste banka" primaju zahteve za odobravanje preduzetničkih kredita i to preduzećima za obezbeđenje likvidnosti i investicione kredite.

Od ponedeljka, 23. februara počinje prodaja vozila "zastava 10" po ceni od 6.999 evra sa PDV-om, saopštila je danas Informativna služba kompanije Zastava iz Kragujevca.

Kako se navodi u saopštenju, Grupa Zastava vozila sa svojom prodajnom mrežom spremna je da od 23. februara, kako je i najavilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, počne prodaju "zastave 10" po modelu potrošačkih kredita, uz subvenciju države.
Kupcima će najpre biti punuđen kontigent od oko 500 automobila modela "zastava 10" koji je identičan Fijatovom "puntu", a zatim i vozilo "punto 188" čija će proizvodnja početi u Kragujevcu u drugoj polovini marta.

Rammstein
01/03/2009, 11:02
Dinar će sutra ponovo ojačati prema evru, peti dan zaredom, i to za minimalnih 0,5 para i bez intervencije Narodne banke Srbije, tako da će zvanični srednji kurs biti 93,8017 dinara za evro, objavila je centralna banka.

SESELJ
06/03/2009, 18:50
Barrett i Đelić: Intel će pomoći da sve škole dobiju kompjutere
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Beograd je posetio predsednik upravnog odbora korporacije Intel Craig Barrett koji je sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem razgovarao o saradnji.
Barrett je rekao da je sa Đelićem razgovarao o tome kako da se postigne napredak u informacionim i komunikacionim tehnologijama u Srbiji. Đelić je najavio plan da, uz saradnju sa Intelom, sve osnovne škole dobiju kompjutere.

"Planirali smo aktivnosti u domenu obrazovanja, istraživanja i preduzetništva i kako da povećamo rasprostranjenost Interneta", kazao je Barrett.

Rekao je da Intel u Srbiji planira da uspostavi saradnju sa univerzitetima u istraživanju, kao i saradnju sa obrazovnim institucijama, i dodao je da su takve aktivnosti planirane i u drugim zemljama Evrope. Srbija planira da, u saradnji sa američkim proizvođačem čipova Intelom, obezbedi računare za sve osnovce u Srbiji i počne da ih primenjuje u nastavi, kaže Božidar Đelić.

Potpredsednik Vlade i ministar za nauku kazao je da bi taj progam mogao da počne da se primenjuje u septembru 2010. godine ili najkasnije 2011. godine, u zavisnosti od spremnosti prosvetnog sistema

bravo Djeliccc
:mazel: :mazel: