Page 6 of 8 FirstFirst ... 45678 LastLast
Results 51 to 60 of 76

Thread: Combien de Serbes dans le monde ?

  1. #51

    Default

    Klubovi i organizacije
    Glavni politicki organ, koji je u SFRJ vodio racuna o organizovanju jugoslovenskih gradjana na radu u zemljama Zapadne Evrope, bila je Savezna konferencija Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije (SK SSRNJ). Mada se zaklinjala u princip samoorganizovanja, odnosno u pravilo da nasi ljudi u tudjini treba sami sebi da prave drustvene i kulturne organizacije, SSRNJ, a i Savez komunista Jugoslavije su direktno, preko konzularnih predstavnistava uticali na rad jugoslovenskih klubova i udruzenja. Kako je taj uticaj rastao, tako je rastao i broj tih klubova, iako je talas migracije radne snage iz SFRJ postepeno opadao.

    Ta pravilnost se najbolje vidi u cinjenici da je, na primer, 1977. godine u dvanaest najrazvijenijih evropskih imigracionih zemalja bilo svega 248 jugoslovenskih klubova. Najvise ih je radilo u Nemackoj - 95, Svedskoj - 65 i Austriji - 26, a najmanje u Zapadnom Berlinu - 1. Jedanaest godina kasnije, 1988. godine, medjutim, broj jugoslovenskih klubova se ucetvorostrucio na 848. Tada ih je najvise bilo, opet, u Nemackoj - 394, Svedskoj - 122, Francuskoj - 99, Austriji - 94, a najmanje u Norveskoj i Luksemburg u - po tri. Najvechi porast novih klubova zabelezen je u Holandiji, jer je uvechan za deset puta, od 2 na 21.

    Analizom naziva ovih klubova, koji su imali i nacionalna obelezja, moze se zakljuciti da Srbi i Crnogorci nisu imali pravo ili nisu zeleli, da isticu svoju naciju. Tako se dogadjalo da su, na primer, Hrvati, Slovenci i Makedonci imali svoje klubove, cak i ribolovacka i planinarska drustva, a da su Srbi, koji su vechina u Svedskoj, imali samo tri srpska drustva "Svetozar Markovich", "Srbija" i "Sindjelich". Zauzvrat, "Vuk Karadzich", "Nikola Tesla" i "Mladen Stojanovich" proglaseni su jugoslovenskim.

    Srpska imena korischena su u dijaspori u nazivima klubova samo tamo gde je njihov osnivac bila Crkva ili srpska emigracija. Drzava SFRJ i SKJ su se, medjutim, i prema njima odnosili kao prema drzavnim neprijateljima. Rukovodstvo Srbije je to chutke prihvatalo, a time cak i zvanicno odobravalo ovo politicko pokrstavanje srpstva u jugoslovenstvo.

    Prema podacima DKP nase zemlje, iz 1993. godine, srpska dijaspora ima 690 organizacija.

    Argentina ima 14 klubova i svi su jugoslovenskog karaktera, dok ih u Australiji ima 106. Najvise ih je u drzavi Novi Juzni Vels - 47 i u drzavi Viktorija - 26. Na petom kontinentu postoji desetak srpskih pravoslavnih crkava i dva manastira, Kalenich kod Kambere i Sveti Sava u Ilejnu kod Melburna. Gotovo sve srpske institucije u Australiji zadrzale su nacionalni karakter, mada ih ima desetak koje se dice svojim jugoslovenstvom.

    U Austriji radi 65 "gastarbajterskih" organizacija. Najvise ih je u zoni Beca - 30, Salcburga - 18 i Volfsberga - 17. Polovina njih je srpske, a pola jugoslovenske orijentacije. Belgija ima cetiri, a Luksemburg samo jedno udruzenje nasih radnika. U Danskoj ih je 7, a u Italiji samo 5. Od toga su dva crkvena, jedno u Rimu i drugo u Trstu, dok su institucije u Milanu pred pocetak gradjanskog rata ugasene. Norveska ima 3 udruzenja jugosloven-sko-norveskog prijateljstva, a Holandija dvadesetak i sva su jugoslov enske orijentacije.

    U Francuskoj radi 68 organizacija nasih radnika, od cega ih je najvise u zoni Pariza - 26 i Strazbura - 24. Njihova nacionalna orijentacija je polovicna, kao i u Svajcarskoj, gde postiji 18 klubova. Najvise ih je oko Ciriha - 10 i Berna - 5. Nemacka kao zemlja sa najvechim brojem "gastarbajtera" i clanova njihovih porodica iz SR Jugoslavije ima 154 organizacije. U Stutgartu i okolini ih je najvise, cak 68, u Frankfurtu 29, Minhenu 28, Diseldorfu 24, Hamburgu 14, Bonu 7 i Berlinu 4. Jugoslovenska orijenta cija je prisutna jos u 60% ovih udruzenja i klubova. Jugoslovenstvo je dominantno (70%) i u Svedskoj, gde radi 95 nasih organizacija najvise u Stokholmu 18, Geteborgu 16 i Malmeu 8.

    Sjedinjene Drzave Amerike imaju pedesetak nacionalnih iseljenickih organizacija cisto srpskog karaktera. Najvise ih je u Klivlendu 15, Cikagu 12 i Micigenu 10. To je zemlja u kojoj ima najvise, devedesetak srpskih pravoslavnih hramova, od kojih su najpoznatiji manastiri Sveti Sava u Libertivilu i Gracanica u blizini Cikaga, a najstarija pravoslavna crkva podignuta je u Dzeksonu tacno pre sto godina. U Kanadi postoji, takodje, devedesetak srpskih organizacija i crkava. U nekim drzavama, kao sto su Novi Zelan d, Juzna Afrika i Juzna Amerika, ima ih manje i uglavnom su jugoslovenskog karaktera.

    U Hrvatskoj postoje tri srpske organizacije, u Sloveniji pet, u Madjarskoj jedna i Rumuniji i Makedoniji po dve. Jedino Srbi u Albaniji nemaju nikakvu organizaciju. Interesantno je da od srpskih imena, medju nasim organizacijama najcesche se koriste imena Vuka Karadzicha i Dositeja Obradovicha, pa Nikole Tesla i Petra Petrovicha Njegosa. Prisutno je i ime "Sloga", kao i Karadjordje, a u crkvenim hramovima i klubovima Sveti Sava. Kod organizacija jugoslovenske orijentacije i dalje se koristi kovanica "Bratst vo-jedinstvo", zatim "Jugoslavija", "Domovina", "29. novembar", ali i imena E. Kardelja, R. Koncara, V. Vlahovicha, V. Rolovicha.

    Generalni sekretar Svetske srpske zajednice dr Mihailo Misa Milosevich je u vise navrata potvrdio cinjenicu da je oko svih organizacija u dijaspori okupljeno jedva 300.000 Srba, Crnogoraca i Jugoslovena. Takvu procenu, svojevremeno, dao je i Dragoslav Djordjevich, osnivac Sabora srpskog ujedinjenja iz SAD, koji smatra da u tzv. srpskim poslovima u Americi i citavoj dijaspori, ucestvuje jedva do deset odsto nasih ljudi. Ovaj podatak pokazuje da je vechina nasih iseljenika, "gastarbajtera" i "manjinaca" naci onalno pasivna. To ujedno znaci da je i danas glavni zadatak svih srpskih organizacija i asocijacija da aktiviraju preostalih devedeset odsto Srba i Crnogoraca u dijaspori i ukljuce ih u proces ocuvanja i razvijanja srpskog nacionalnog identiteta i u Otadzbini i u tudjini. S obzirom na cinjenicu da su zahvaljujuchi, ponajvise, ratnom stanju na Balkanu i masovnom, ali pojedinacnom odzivu iseljenika da pruze humanitarnu pomoch svom zavucaju, odnosi izmedju matice i dijaspore vrlo bliski, stvoreni su uslovi da se konacno i izgradi most izmedju otadzbinskih i raseljenih Srba.

    Od 12. do 14. maja 1994. godine, na inicijativu Srba iz Nemacke, Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, Savezni koordinacioni odbor za humanitarnu pomoch i Crveni krst Jugoslavije organizovali su prvi Sabor davalaca humanitarne pomochi iz srpskih zemalja i dijaspore. Saboru je prisustvovalo oko 120 delegata humanitarnih organizacija iz dijaspore i predstavnici Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i SR Jugoslavije. Posle dvodnevne diskusije, Sabor je usvojio prepuruke za rad human iratnih organizacija u Otadzbini i dijaspori i uputio protest Generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju zbog zabrane uvoza humanitarne pomochi u SR Jugoslaviju sa zahtevom da se sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori ukinu.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  2. #52

    Default

    Srpska stampa
    Prva stamparija, a i prva knjiga na srpskom jeziku, pojavili su se jos 1493. odnosno 1494. godine na Obodu kod Cetinja kada je izdat Oktoih. Medjutim, kada je krajem XVIII veka u juznoj Ugarskoj formirana jaka srpska nacionalna celina, glavni kulturni centri naseg naroda preselili su se u Bec, Pestu i Veneciju. U ovim gradovima skolovao se veliki broj Srba i Crnogoraca, koji su zeleli da imaju svoje novine i knjige, ali za to nisu imali dozvolu mletackih, beckih i ruskih vlasti. Stamparija za srpska glasila i literaturu nalazila se 1755. prvo u rukama Dimitrija Teodosija iz Janjine, a potom 1769. Josifa Kucbeka iz Beca da bi je tek 1792. godine odlukom cara Leopolda II otkupio i jedan Srbin Stefan Novakovich iz Peste.

    Istorija srpske stampe pocinje izdavanjem casopisa "Slaveno-serbskij magazin" koji je osnovao Zaharije Orfelin. Magazin je stampao Grk Dimitrije Teodosije u Veneciji 1768. godine. Casopis je bio "sobranije raznih socinenij i perevodov", na 96 strana, sa devet poglavlja pouka za decu, omladinu, vernike, odrasle i sest prikaza raznih knjiga. Prvi list na srpskom jeziku objavljen je u Becu 1791. godine kao "Serbskija novini povsednevija ", a kasnije samo "Serbskija novini". Izdavac i stampar je opet bio Grk, srpski prijatelj Markides Puljo. I pre nego sto su se posle godinu i po dana ove novine ugasile, Stefan Novakovich je avgusta 1792. izdao drugi srpski list "Slaveno-serbskije vjadomosti" sa razumljivom gradjanskom azbukom. List je objavljivao sve do decembra 1794. godine vesti iz zivota srpskih vojnika i skolaraca u Becu, ali i srpskog zivlja u Vojvodini, Beogradu i Zemunu. Zbog nedovoljnog broja pretplatnika, samo stotinu, Novakovich je, medjutim, morao ovaj list da ugasi ( Bjelica, 1968).

    Kada su u prvoj polovini XIX veka socijalne promene zahvatile i Srbe u Vojvodini, ali i u Crnoj Gori, gde je njihov narodni pokret najvise dosao do izrazaja bas na polju kulture, ugarski Srbi su otvorili svoje skole, citaonice, pozorista i stamparije, a Crnogorci su uz osmoljetku dobili i prvi stampani crkveni kalendar "Grlica". Srbijanci su se jos sa Turcima nadmudrivali oko unutrasnje samouprave. Dva studenta, Dimitrije Davidovich i Dimitrije Frusich su u Becu 1. avgusta 1813. stampali "Novine serbske iz carstvujuschega grada Viene". Pored ovog lista, koji je u pocetku izlazio dva puta nedeljno, sam Davidovich je izdavao od 1815. i knjizevni almanah "Zabavnik". I ovo glasilo je, kad je afirmisano kao dnevni list "Novine serbske" okupljalo becke intelektualce srpskog porekla i afirmisalo srpsku kulturu, ali i vitestvo. Dvadesetak godina kasnije i Teodor Pavlovich je, doduse u Pesti, uredjivao prvo 1832. "Letopis Matice Srpske", a potom 1835. "Serbskij narodni list", 1838. "Serbske narodne novine" i 1845. ca sopis "Dragoljub". Cim je dobio dozvolu, Pavlovich je 1835. u Pesti pokrenuo i prvi ilustrovani "Serbskij narodni list". Tako je Teodor Pavlovich postao rodonacelnik politicke i revijalne stampe, ali u srpskoj dijaspori, Vojvodini koja je imala kulturnu autonomiju, pod vlaschu madjarske vlade. U burnoj 1848. godini Kosta Bogdanovich, ugledni publicista je u Pesti izdao "Vestnik" kao glasilo srpskih radikalista, a dr Danilo Medakovich je u Sremskim Karlovcima poceo da uredjuje "Napredak" kao organ srpskih na cionalista iz drustva "Srpski napredak". Bio je to prvi srpski list stampan van Srbije po pravopisu Vuka Karadzicha. U Srpskoj Vojvodini, pod Habsburzima, dr Danilo Medakovich je dva puta nedeljno od 1852. godine u Novom Sadu izdavao i "Srpski dnevnik" kao srpski odgovor beckom apsolutizmu (Skerlich, 1911).

    Kada je, medjutim, 1860. godine Srpska Vojvodina ukinuta, cetiri godine kasnije, zabranjen je i "Srpski dnevnik". Njegov nekadasnji saradnik, Svetozar Miletich je usred Peste pokrenuo 1866. novi srpski politicki list "Zastava", cija je redakcija kasnije premestena u Novi Sad. I ovo glasilo "cistog, nepomirljivog nacionalizma srpskog" bilo je stalno pod udarom beckih vlasti, kao i njegov urednik, koji je vise puta hapsen. Sledechi ideje Svetozara Mileticha, srpski podmladak je 1867. pokrenuo "Pancevac", a u Novom Sadu 1870. list "Mlada Srbadija". Kada je pancevacki dnevnik zabranjen, njegov osnivac Jovan Pavlovich je u Zemunu 1874. poceo da stampa novu novinu "Granicar".

    Pod pritiskom Zapada i Rusije i turska vlada je tih godina donela dekret o osnivanju srpskih stamparija i glasila u BiH, ali u formi zvanicnih i sluzbenih listova Carigrada. U leto 1866. godine u Sarajevu je pokrenut chirilicni nedeljnik "Bosanski vjesnik". Urednik je bio njegov zemunski stampar Ignjat Sopron, a glavni saradnik Milos Mandich-Novinar, koji su na turskom i srpskom jeziku izdavali i list "Bosna", a kasnije isto dvojezicni "Sarajevski cvjetnik". U Mostaru je 1876. stampan i drugi sluzbeni list "Neretva" za Hercegovinu, takodje, na turskom i srpskom jeziku. Nakon sto je Austro-Ugarska 1878. okupirala BiH, u njoj je pokrenuto dvadesetak listova, ali su na razvoj srpske nacionalne svesti najvise uticali literarni listovi "Bosanska vila" i "Zora". Njihovi pokretaci u Sarajevu su bili srpski ucitelji Mikasinovich, Sumonja i Kasikovich, a u Mostaru pisci Vladimir Chorovich i Aleksa Santich. Tirazi svih tih novina nisu bili mnogo veliki, jer su se kretali od pet stotina do dve hiljade, ali su bili znaca jni za sirenje srpskog jezika, kulture i svesti van matice Srbije. Pred Prvi svetski rat u Sarajevu je izlazilo cak pet dnevnika, a najuticajniji srpski listovi su bili "Srpska rijec" i nedeljnik "Narod", a u Banja Luci politicki magazin "Otadzbina", koji je od 1907. vodio Petar Kocich. Zbog toga sto su dizali bunu protiv narodnog ugnjetavanja svi ovi srpski glasnici su bili guseni i zabranjivani, a posebno Kocichev.

    U to vreme i u Makedoniji je 1908. poceo da izlazi list "Vardar" kao glasilo srpske kolonije, ali pod uticajem naseg konzula i diplomate Zivojina Balugdzicha. Novina je negovala nacionalnu tradiciju, ali i sirila srpstvo. Takvu koncepciju je imao i "Srpski jug", koji je pokrenut u Skoplju 1914. Jedno vreme njegov glavni urednik je bio i Branislav Nusich. I kada su tokom ratova, srpski vojnici i dobrovoljci izbegli na Krf, uz pomoch vlade Kraljevine Srbije, oni su pokrenuli svoj list "Srpske novine" 1916. go dine. Slicna izbeglicka glasila su pokrenuta i u Parizu, Bizerti, Zenevi, Njujorku i Solunu. Najvazniji od njih je bila solunska "Pravda", u kojoj je pored naredbi, ukaza, ratnih i politickih vesti, bilo cak mesta i za literarne dodatke (Bjelica, 1968).

    Pocetak srpske stampe u Americi obelezio je izlazak "Grcko-rusko-slovenskih novina" 1871. godine u San Fransisku, gde je dve godine pre toga otvorena i prva srpska, tj. Slovenska citaonica. Potom su u ovom kalifornijskom gradu stampani 1892. godine listovi "Draskova Sloga", "Slavjanska sloga" i "Srbin Amerikanac". Prvi Srbin, profesionalni novinar bio je Velimir Celovich iz Risna, Boka Kotorska, koji je jos 1859. u San Fransisku organizovao stampanje prvih iseljenickih novina, ali na italijanskom jeziku - L 'eco Della Patria (Eterovich, 1985). I list "Sloboda" je stvoren u San Fransisku avgusta 1893. godine. Prvi njegovi urednici su bili Veljko Radojevich i Lazar Radulovich, obojica Bokelji. Novina je ugasena 1906. zajedno sa stamparijom koja je nestala u pozaru. Srbi i Crnogorci iz Kalifornije su pokrenuli marta 1909. "Srpski glasnik", ciji su urednici bili Boza Rankovich, Milan Nikolich i Spiro Radojcich. U medjuvremenu, 1903. godine Veljko Radojevich je u Oklandu stampao list "Srpska nezavisnost" sa urednik om Prokom Jovkichem. Ovaj drugi talas srpske stampe u rasejanju, nastavljen je pokretanjem novih glasila na prostorima Severne Amerike. U Pueblu, drzava Kolorado, jos 1901. Mitar Saban iz Niksicha pokrenuo je list "Srbin", a u Sent Luisu, drzava Misuri, Milivoje Buzadzich je 1908. stampao "Srpski svijet" i Mile Jeftich "Borbu Balkana".

    Crnogorac Mitar Saban je bio i glavni rednik "Amerikanskog Srbobrana", zvanicnog organa Srpskog pravoslavnog saveza "Srbobran", koji je formiran na skupstini u Mek-Kisportu i sa sedistem u Pitsburgu 1901. godine. Zvanicni organ ove srpske asocijacije 1901. bio je "Srbin", koji je 1905. promenio ime u "Amerikanski Srbobran". Sve do 1916. godine ova novina je izlazila kao nedeljnik, a od tada kao dnevni list. Posle Mitra Sabana, ovaj srpski dnevnik vodili su i Cedo Pavich, Milivoje Buzadzich, Pero Budisavljev ich, Milos Mrvos, Budimir Grahovac, a najduze Branko Dajicich. Poslednjih decenija glavni urednik je Robert (Rade) Stojanovich, poznatiji kao Bob Ston, inace predsednik Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga. Kada je u Cikagu 1903. godine osnovan i Prvi srpski bratski dobrotvorni savez pokrenut je njegov list "Ujedinjeno srpstvo", ali tri godine kasnije. U glavnom gradu drzave Ilinois 1903. je formiran i Prvi crnogorski savez, a potom i Srpsko-crnogorski savez, ciji je organ poluzvanicno bio nedeljnik "Balkan " koji je izlazio od 1908. godine.

    Ujedinjenjem prva tri saveza u Klivlendu 1909. godine nastao je Savez sjedinjenih Srba "Sloga", u kome se neko vreme angazovao i Mihailo Pupin. Delegati iz Pitsburga nezadovoljni radom ove asocijacije, opet su, 1910. obnovili rad Srpskog pravoslavnog saveza "Srbobran", dok je Mihailo Pupin sa svojim pristalicama formirao Savez "Svesna Srbadija". Razbijanjem ove asocijacije 1920. godine nastaje i Srpski savez "Sloboda", ali ostaje i Savez sjedinjenih Srba "Sloga". Ujedinjavanjem 1929. godine saveza "Srbobran " i saveza "Sloboda" nastao je novi Srpski narodni savez ciji je zvanicni organ bio upravo list "Amerikanski Srbobran". Ova novina koja se uredjuje i stampa u Pitsburgu, uporedo na srpskom i engleskom jeziku, i danas se predstavlja u zaglavlju kao "najstariji i najuticajniji srpski list, nedeljnik u Americi i kao oficijalni organ Srpskog narodnog saveza". List vise od devedeset godina neguje srpsku kulturu i tradiciju, kako svojim napisima iz pera najangazovanijih intelektualaca medju americkim Srbima, ali i iz otadzbine, tako i pokretanjem mnogih kulturnih, humanitarnih, pa i politickih akcija posebno medju srpskim iseljenicima u SAD i Kanadi. Na americkom kontinentu tiraz ovog lista dostizao je i dvadeset hiljada. Iz lista "Amerikanski Srbobran", medjutim, posle rascepa unutar Sjedinjenog saveza Srba "Sloga" u Njujorku 1909. godine stvorena je zasebna novina "Srbobran". Nju su vodili Cedo Pavich, Bozo Rankovich, Dusan Trbuhovich, Petar Lubarich, Bozo Martinovich, Milan Jeftich i Milan Trivunac (Sotra-Gachin ovich, 1990).

    U Njujorku su jos 1901. godine Djordje Miletich i Dusan Popovich izdavali list "Srpska straza", koji je jedno vreme nosio i ime "Leskovac". Cedo Pavich je u ovom gradu 1906. uredjivao "Srpski americki glasnik", a Radoje Jovanovich i Sava Zec "Radnik", dok je jedan srpski nacionalista od 1910. stampao anarhisticki list "Volja". Njujorcanin Djordje Leskova je pokrenuo ilustrovani magazin "Ratnik". Cikaska bracha Ivan i Djuro Palandacich izdavali su tih godina dva lista "Ujedinjeno srpstvo" i "Jugoslavija". Sv estenik Petar O. Stijacich je izdavao "Balkan", a uredjivao mesecnik "Otadzbina" u Cikagu, gde je stampao i jos nekoliko sokolskih i crkvenih publikacija u kojima je podrzavao srpstvo. Ovaj Trebinjac je sa Dusanom Trbuhovichem i Petrom Sekulovichem, ocem glumca Karla Maldena, pokrenuo i nekoliko letopisa o srpskoj istoriji. U Geri, drzava Indijana, pod urednistvom Urosa Ducicha od 1909. izlazio je i list "Srpska narodna odbrana". Stevo Bogdanovich iz Spokena, drzava Vasington stampao je visokotirazni list " Slobodna Tribina" 1908, a u Detroitu su izlazile "Srpske novine".

    Crnogorski doseljenik u Americi, Jovan Tomovich-Joso je 1901. stampao list "Rodoljub", a njegovi zemljaci Pavicevich i Sekulich su u Njujorku 1911. izdali "Amerikanski Glas Crnogoraca". Novinu "Narodna misao" pravio je u Bjuti, drzava Montana, Jovan Djonovich, a "Oslobodjenje" u Cikagu, stampao je Todor Bozovich. I jedni i drugi su u svojim izdanjima negovali srpsku veru i tradiciju, ali i pokazivali svoju odanost Otadzbini. Kada su se na Balkanu zahuktali srpski oslobodilacki ratovi, na americkom tlu je do slo do daljeg bujanja iseljenicke stampe. Zvanicni organ Crvenog krsta postao je list "Srpski dnevnik", ciji su osnivaci bili S. Rankovich i Mihailo Pupin. Njihovi neistomisljenici, Djordje Stojich i Dusan Silaski, stampali su, mada kratko, "Dnevni glasnik" i satiricni list "Bic". U prvim decenijama XX veka izlazili su jos i listovi "Jugoslovensko-amerikanski glasnik" i "Serbian Herald" u San Fransisku i "Narodna sloboda" u Vest Seneki, "Nova Srbija" u Los Andjelesu, "Slobodna tribuna" u Sijetlu, "Srpski a mericki glasnik" i "Sokol" u Njujorku i "Jugoslovenska zastava" u Cikagu.

    U Kanadi je 15. jula 1916, kada je osnovana Srpska narodna odbrana kao brana frankovackom hrvatstvu, Gaja Vasiljevich inicirao osnivanje prvog srpskog lista "Kanadski glasnik". Njega je uredjivao narodni poslanik, Crnogorac, Michun Pavicevich, a izdavac je bio Spiro Hutalarevich. Jedan drugi Crnogorac, Joso Duletich pokrenuo je tada i srpski dnevnik "Otadzbina". Prvi srpski svestenik, arhimandrit Sevastijan Dabovich je 1905. godine u Cikagu uredjivao "Glasnik srpske crkve u Americi". U Njujorku je 1906. izl azio magazin "Vera i razum", a 1915. "Vesnik", ciji je urednik bio prota Sava Vojvodich, U Geri, Indijana, "Srpsku crkvu" je 1923. izdavao svestenik Petar O. Stijacich.

    Izmedju dva rata, kad je u Ameriku dosao novi talas pravoslavnih doseljenika sa Balkana, odnosno Kraljevine Jugoslavije, u stampi su se pojavili mnogi srpski listovi: "Yugoslav Review" u Cikagu, "Yugoslav Jadran", "Slav American", "National Herald", "Iseljenik", "Slavonic Alliance Monthly", "Montenegrin Mirror" u San Fransisku, "Oslobodjenje" u Los Andjelosu, "Sloboda" i "Patnje Srbije" u Njujorku, "Serbian News", "Srbadija" i "Slobodna rec" u Pitsburgu. U Sijetlu je stampana "Slobodna tribuna", a u Detroit u "Slobodna misao" i "Crnogorac". Vechina ovih listova bili su glasnici odredjenih iseljenickih udruzenja, drustava i saveza, ali i politickih stranaka i pokreta. Malo ih je bilo privatnih, a jos manje komercijalnih. Tako je, na primer, Srpski savez "Sloboda" 10. oktobra 1927. godine u svom istoimenom listu zagovarao srpstvo nasuprot sve vise narastajuchem jugoslovenstvu. Pred sam Drugi svetski rat 1940. godine u Geri, dr Paja Radosavljevich je, kako svedoci Milena Sotra-Gachinovich, pokrenuo list "Reflekto r". Jos krajem decembra 1934. godine u Torontu, Bozidar Markovich izdavao je list "Glas Kanade" u tirazu od 15.000 primeraka. Prve kalendare "Amerika" i "Petar Veliki" 1906. i 1908. pak izdavao je "Palandech Public" u Cikagu, dok je srpske almanahe "Srbija" radio 1919. i Vid Vujich u Njujorku. Vechina ovih srpskih novina izlazila je kratko, ali i dovoljno dugo da ostave trag u iseljenickoj svesti i kulturi, jer je njihov prevashodni zadatak bio ocuvanje srpstva. To je, uostalom, najbolje u svojoj izjavi na prvoj strani "Glasa Kanade" napisao urednik Bozidar M. Markovich: "... Nas list sluziche nasem narodu i iseljenistvu, stitiche njegove interese i braniche cast imena naseg. Sirichemo ljubav i slogu, strogo, bez milosti osudjivati sejace mrznje i nesloge. Nas list che biti budni cuvar svih nasih svetinja i narodnih dobara... Cesto, vrlo cesto, glas naseg naroda, glas pravde, nije se mogao cuti. Osetili smo da treba da podignemo svoj glas..." (Markovich, 1965).

    Revolucionarne promene, narastanje socijalistickih ideja, a posebno jacanje jugoslovenstva, imalo je za posledicu, u ovom medjuratnom periodu i budjenje radnickog pokreta i napredne stampe. Prvi glasnik socijalista u SAD bio je list "Radnicka straza", koji je izasao jos 1907. godine u Pitsburgu. Bio je to list Saveza radnickih klubova. Vodio ga je Licanin, Milan Glumac, doseljenik iz Kalesije kod Zvornika. A medju pokretacima je, pored mnogo Hrvata, bilo i jos nekoliko zagrebackih Srba: Nikola Banjanin i Bl agoje Zigich. U medjuvremenu, srpski socijalisti su 1911. stampali "Narodni glas", koji je uredjivao Blagoje Savich. Americke vlasti su 1918. zabranile "Radnicku strazu" zbog radikalizma, ali je Toma Kutuzovich umesto nje pokrenuo socijalisticko glasilo "Znanje". Kada se 1934. godine ojacao i aktivirao Jugoslovenski socijalisticki savez, odnosno Jugoslovenski politicki klub, u Cikagu su socijal-demokrate stampali i list "Narodni glasnik". Godinu dana kasnije, Srbi su pokrenuli jos jedan list "Slobodna rec", ciji je zvanicni urednik bio Jozo Rajnovich, a nezvanicni Nikola Kovacevich iz Pitsburga i saradnici Stevan Dedijer, Mirko Markovich i Srdja Prica. Kada je pocetkom 1936. doslo do okupljanja svih antifasistickih organizacija na Vidovdan u Cikagu, stvoren je pod okriljem Kominterne i Vidovdanski pokret Srba u SAD. Njegov zvanicni organ je bio bas list "Slobodna rec", dok je Jugoslovensku socijalisticku radnicku federaciju u Americi zastupala novina "Radnicka borba". Prva novina kanadskih socijalista bio je zapravo informativni bilten "Nezaposleni radnik", koji je sapirografisan 1929. godine u Vankuveru. Iz njega che hrvatsko krilo da stvori "Borbu", a srpsko, okupljeno oko Srpskog prosvetnog saveza 1936. godine pokreche list "Pravda". Kada je i ova novina zabranjena, urednici Jovan Djajich, Maksim Bijelich i Bogoljub Stevanov pokrenuli su 1941. godine "Srpski glasnik" u Kanadi, koji je imao tiraz oko tri hiljade. Do pocetka pedesetih u SAD je izlazilo sezdesetak srpskih novina. Najvise ih je bilo u Kalifornij i - 17 i Njujorku - 14, manje u Vasingtonu - 11 i Ilinoisu - 10, a najmanje u Pensilvaniji - 5, Micigenu i Misuriju - po 2 i Montani i Koloradu - po jedan (Etereovich, 1985).

    Balkanski iseljenici u udaljenoj Juznoj Americi su se najcesche opredeljivali prvo kao Juzni Sloveni, a potom kao Jugosloveni. To se osechalo i u njihovim glasilima. Prvi njihov list bio je "Iskra slavjanske slobode", koji je stampan jos 1883. godine, sa ciljem da okupi Juzne Slovene u borbi protiv austro-ugarskog jarma na Balkanu. Pocetkom XX veka u Antofagasti je izasla "Sloboda", a cim je izbio Prvi svetski rat i list "Pokret", koji je, takodje, negovao slobodarske tradicije. U Boliviji je 1916. izlazila "Jugoslavija", a tokom Drugog svetskog rata u Argentini je stampan "Jugoslovenski iseljenicki vjesnik" i u Paragvaju list "Jugoslavija". Medju urednicima bili su i znameniti srpski novinari Jakov Bosnich-Bogatela, Petar Rosich i Petar Andrijich. Na petom kontinentu, krajem dvadesetih godina australijski socijalisti poceli su da izdaju "Borbu". To je bio zvanicni organ Borbenog radnickog pokreta, koji je cesto zabranjivan, pa je i njegov list menjao ime u "Pravdu", "Oganj", "Iskra". U redakciji u Broken Hil u radili su Toma Katich i Ivan Viskich. Kada je iz ovog pokreta tridesetih izrastao Savez jugoslovenskih iseljenika u Australiji 1934, uz saglasnost vlasti Ivan Kosovich je poceo da uredjuje list "Napredak". U njemu su pored Veljka Vlahovicha i Petra Todoricha bili mnogi drugi australijski Srbi i srpski socijalisti. Na Novom Zelandu, pak, socijalisticki opredeljeni jugoslovenski iseljenici su stampali dva lista 1910. godine "Nadu" i 1913. "Slavenski glasnik" (Markovich, 1975). Na evropskom tlu, socijalisti, a kasnije i komunisti iz Jugoslavije imali su mnogo vise uticaja na pokretanje proleterske stampe. Stamenko Radojkovich je, na primer, pod uticajem KP Francuske u Parizu 1924. stampao "Glas" u sest hiljada primeraka, a potom i "Cheliju". Tri godine kasnije u Becu je uredjivao "Balkansku federaciju" koja je, kao i mnoga druga glasila socijalista i komunista, vrlo malo uticala na razvoj srpskog nacionalnog identiteta, a najvise na sirenje internacionalizma i jugoslovenstva.

    Do ponovnog ozivljavanja nacionalne stampe medju iseljenim Srbima doslo je tokom Drugog svetskog rata, uporedo sa narastanjem otpora prema fasizmu, ali i prema komunizmu i jugoslovenstvu. Pojava tzv. ratne srpske emigracije imala je za posledicu i fizicku, ali i duhovnu revitalizaciju Srba u dijaspori. U takvim uslovima dolazi do trecheg budjenja srpske javne reci. Prve stampane emigrantske novine, prema svedocenju majora Miodraga Djordjevicha, izasle su 1945. godine u ratnim logorima severne Nemacke i zval e su se "Rodoljub". U italijanskom lageru Forli, medjutim, iste 1945. godine Borivoje Karapandzich je poceo da uredjuje "Sumadijski vesnik", a kada je prebacen 1946. u logor Eboli izdavao je i casopis "Pod maslinama". Bili su to zapravo, literarni listovi. Prve "Srpske novine", Karapandzich je zajedno sa cetnickim vojvodama Djujichem i Jevdjevichem stampao upravo u logoru. U Napuljskom bazenu, srpski emigranti su imali jos dve knjizevne novine "Luca" i "Sesti septembar", a u Eboliju i listove "Sejaci", "Ra vnogorska Jugoslavija", "Trojka", "Sloboda", "Jugoslovenske novine". Ratni emigranti, skloni pisanju i slikanju, imali su tu i Klub knjizevnika i umetnika. Njegovi clanovi su bili pisci Veroljub N. Dinich, dr Milutin Devr-nja, Mihajlo-Micho Vlahovich, Milutin Manojlovich, dr Mateja Matejich, Ratko Parezanin i sam Borivoje Karapandzich. Kada je ovaj geometar i novinar iz Valjeva i clan ljotichevog Srpskog dobrovoljackog korpusa prebacen sa srpskim izbeglicama iz Italije u cuveni nemacki Munster Lager uredjiv ao je list "Vihor". U ovom logoru srpski emigranti su objavljivali i literarni list "Pod borovima" kao i srpske casopise "Sloga" i "Zivot i rad". Borivoje Karapandzich je, kada se 1948. godine, nasao na slobodi, u Lingenu na Emsu, izdavao emigrantski Bilten za politicka i kulturna pitanja. Iz njega je kasnije nastao polumesecni list "Iskra" koji danas izlazi u Birmingemu (Lopusina, 1991). Emigranti koji su se uselili u Englesku, izdavali su 1947. godine u Londonu list "Ravna Gora" i casopis "Glas Ravne Gore ". U Parizu je dr Milutin Devrnja pocetkom 1948. godine, nakon dolaska iz nemackog logora, ucestvovao u organizovanju i stampanju "Cetnickog glasnika". Stevan D. Trivunac je u Francuskoj u to vreme poceo sa izdavanjem srpskog lista "Radikal", koji je bio zvanicni organ Narodne radikalne stranke u emigraciji, a potom i "Oslobodjenje" list srpskih boraca za slobodu i demokratiju, kako je pisalo u njegovom zaglavlju.

    Srpski ratni emigranti, koji su od vlasti u FNRJ okarakterisani i kao politicki i neprijateljski emigranti, izvrsili su u dijaspori ogroman uticaj na rad vech postojechih nacionalnih organizacija, a i na njihova glasila. Taj uticaj se ponajvise ogledao u jacanju antikomunizma, antijugoslovenstva, ali i velikosrpstva i cetnistva u radu, pre svega, Srpske narodne odbrane i Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava, tako da su i njihova glasila u FNRJ proglasavana cetnickim i neprijateljskim, ali i subverzivno-propa gandnim. Tako u knjizi Osnovi drzavne bezbednosti, izdate u Beogradu 1987. godine, pise: "Rukovodstvo SNO je organizator stampanja i rasturanja brosura i pamfleta. Glasila ove emigrantske organizacije su listovi "Sloboda" - stampa se u Cikagu kao nedeljnik u 2.000 primeraka, "Kanadski Srbobran" - list izlazi u Hamiltonu, Kanada, "Glas kanadskih Srba" - stampa se tri puta nedeljno u Vindzoru, Kanada, u oko dve hiljade primeraka i "Beli orao", koji se stampa u Minhenu i izlazi desetodnevno u oko 500 primeraka . Organizacija SKK Sveti Sava izdaje glasilo "Srpska borba", koji se stampao u Cikagu, a od 1971. godine u Velikoj Britaniji. "

    Mnogi od ovih listova graficki su bili dosta slicni "Americkom Srbobranu", velikog formata, sa velikim zaglavljem i stampani pola na srpskom, pola na engleskom jeziku. Tako su, na primer, "Glas kanadskih Srba" uredjivali supruznici Dragasevich, s tim da je Bora pripremao srpsku, a Draga Dragasevich englesku sekciju. Izuzetak je bio list srpskih muslimana iz Kanade "Bratstvo", koji je pokrenuo i uredjivao od 1954. godine Alija Konjhodzich. Ovaj jedini ilustrovani "mesecni casopis za jacanje nacionalno-politi ckog jedinstva Srba pravoslavnih i muslimana u emigraciji" izlazi i danas u Torontu na chirilici i pod urednistvom Milenka Djurovicha-Viliama. A kada je Udruzenje boraca kraljevske jugoslovenske vojske "Draza Mihailovich" registrovano 1950. u SAD kao udruzenje izbeglica, njegov zvanicni glasnik bio je list "Ravnogorski borac", koji je stampan u Cikagu jednom mesecno u 3.000 primeraka. Ogranci ovog udruzenja u Svajcarskoj izdavali su "Bilten srpskog nacionalnog kluba", a u Briselu list "Napred za slobodu". U Argentini je izlazila novina "Srpska zastava", kao i casopis "Demokratski forum", koji je bio organ Srpskog nacionalnog odbora. Organizacija srpskih cetnika "Ravna Gora", sa sedistem u Geri, osnovana je 1952. godine, kada je i stampano glasilo njene Centralne uprave list "Srbija" u oko 2.000 primeraka. Frakcija jevdjevichevaca izdavala je u Cikagu mesecnik "Srpske novine" u 15.000, a frakcija djujichevaca izdavala je u Milvokiju "Cetnicke novine" u oko hiljadu primeraka (Djordjevich, 1987).

    Poseban znacaj emigrantske srpske stampe bio je u tome sto je uspela da spoji nacionalna i verska osechanja iseljenih Srba i Crnogoraca sa ideoloskim i politickim interesima ljudi u dijaspori. U njoj je srpstvo bilo oliceno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim poglavarima Svetom Savi, Gavrilu Dozichu, Nikolaju Velimirovichu, vladikama Dionisiju, Kristoforu i Irineju, ali i u gerilskoj borbi i stradanju generala Draze Mihailovicha, kao i u izbeglickoj sudbini clanova dinastije Karadjordjevich. To su ujedno bila i tri temelja srpske sloge i jedinstva u dijaspori, na kojima je srpska emigrantska stampa insistirala. Njen uticaj na kulturni zivot srpskih iseljenika bio je jak, narocito u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji. Na petom kontinentu, po uzoru na "Amerikanski Srbobran", ali i na listove "Sloboda" i "Srbija", na primer, iza Drugog svetskog rata pokrenuto je i stampano nekoliko srpskih novina: "Sloga", "Glas Srba", "Australijski Srbobran" i "Srpski glasnik". Istovremeno, sva ta emigrantska, pa i i seljenicka stampa je shodno posebnom Zakonu o izdavackoj delatnosti i Zakonu o sprecavanju zloupotrebe slobode stampe, bila zabranjena za unosenje, prestampavanje i citanje u SFRJ, a time i u Srbiji i Crnoj Gori. Taj snazan uticaj emigracije u iseljenickoj stampi osechao se sve do pocetka sedamdesetih godina kada je, sa nadolazechim talasom ekonomskih migranata iz Jugoslavije, doslo do cetvrtog budjenja stampe u srpskoj dijaspori. Ovog puta, medjutim, taj proces je bio indirektno iniciran, pa i kontrolisan iz Beograda. A to je bila neposredna posledica uspostavljanja dobrih politickih i diplomatskih odnosa izmedju SFRJ i zemalja imigracije, sklapanja ugovora o medjudrzavnoj saradnji kojima je dozvoljeno formiranje klubova Jugoslovena, a time i stampanje njihovih glasila. Dve zemlje su u tome bile dosta tipicne: Francuska i Svedska.

    U Parizu je 1915. osnovan Univerzitetski odbor srpske mladezi, kome je presedavao Luj Lijar i koji je izdavao list na chirilici "Omladinski bilten". Godinu dana kasnije, sa radom je pocelo i obnovljeno studentsko drustvo "Zora", a i njegov ekonomsko-politicki nedeljnik "Nova Srbija".

    Mada je Francuska posle Prvog svetskog rata zbog obnove imala velike potrebe za stranom radnom snagom, ona je svoje granice za doseljenike sirom otvorila tek 1922. godine. Tada je u ovoj zemlji vech zivelo i radilo 60.000 Jugoslovena, koji su okupljeni oko cetrdesetak klubova i udruzenja, izdavali cak tridesetak novina i casopisa, uglavnom i sa izrazitom jugoslovenskom idejom pa se tako dogodilo da je cisto srpsko drustvo "Zora" preraslo u Jugoslovensko studentsko udruzenje sa 200 clanova, koje je stampalo i svoj "Glasnik". Radjanje novih listova posebno je potakla aktivnost KPJ u Francuskoj, gde su izlazili i listovi "Glas" i "Proleter". U njima su kao urednici i novinari radili mnogi Srbi: Stamenko Radojkich, Voja Dimitrijevich, Branko Sotra, Koca Popovich, Rodoljub Colakovich, Pavle Savich, Marko Ristich. Glasilo nasih iseljenika su bile "Pariske novosti", a neko vreme na celu jugoslovenske kolonije u Francuskoj bio je Srbin Mihajlo Gluscevich. Pored ovih listova stampani su i "Jugopres", "Glas jugoslovens kih iseljenika" i "Klasna borba".

    Rad na okupljanju Jugoslovena u Francuskoj komunisti su nastavili intenzivno i posle Drugog svetskog rata, kada je na celo jugoslovenske zajednice dosao Rudi Supek. I pre nego sto je 1946. u Parizu odrzan prvi kongres Udruzenja Jugoslovena, komunisti su poceli da stampaju iseljenicko glasilo "Nova Jugoslavija". Te godine, medjutim, pri prvoj Srpskoj pravoslavnoj opstini u Parizu, koju je vodio dr Mihajlo Gluscevich sa Ivanom Ivanovichem, pokrenut je i list "Srpski glas". Njegovi urednici su bili Milorad Dra skovich i Voja Lazich. Svoje novine "Seljacka demokratija" imao je i srpski advokat Dimitrije Lazarevich, kasnije osnivac casopisa "Istina o Jugoslaviji", koji je izlazio na francuskom jeziku, dok je Vladan Vladisavljevich vodio list "Slobodna tribina". U Parizu je u to vreme stampan i "Glas srpske zemljoradnicke zadruge" i "Glas naroda". Burne 1948, i u Francuskoj je doslo do cepanja jugoslovenskih udruzenja i saveza, a samim tim i njihovih glasila, tako da je stvorena nova organizacija "Bratstvo-jedinstvo ", koja je bila lojalna Titovoj vlasti. Clanovi ove asocijacije su izdavali obnovljeni list "Nova Jugoslavija", kao i novinu "Bratstvo-jedinstvo", koje su vodili Dragoslav Mihailovich i Milja Asanovich. Lider ove grupacije Jugoslovena bio je Srbin Marko Ristich. Oni komunisti, uglavnom Srbi i Crnogorci, koji su se opredelili za Moskvu i Staljina imali su svoja glasila "Jugoslovenski vesnik" i "Glas jedinstva": staljinisti su bili samo jedna grupa u srpskoj politickoj emigraciji u Parizu. Drugu struju predst avljali su nezavisni demokrati Desimir Tosich, Vlasta Stojanovich i Zivko Topalovich, koji su posle prve Konferencije saveza "Oslobodjenje" izdali i svoj list "Sindikalac". Ova novina je zvanicno bila glasilo slobodnog jugoslovenskog radnickog saveza u inostranstvu.

    Malo je tacnih podataka o novinama koje su Jugosloveni izdavali u Francuskoj i to iz dva razloga. Prvi je sto su listove pravili i pojedinci i udruzenja, i u Parizu, ali i u malim gradovima, cak i nasim skolama. A drugi je sto istrazivaci nisu ovom pitanju poklanjali previse prostore, jer su se najvise bavili prebrojavanjem Jugoslovena. Dosta cesto je pominjan podatak da je u Francuskoj stampano u poslednja tri veka oko 140 listova, na francuskom ili nekom od jugoslovenskih jezika. Najvise ih je bilo na srp skom (170) jer se i nasa inteligencija, uglavnom, i skolovala u Parizu i Marselju.

    Vechina tih glasila izlazila je posle Prvog svetskog rata, kada je Francuska mnogim Srbima postala druga domovina: "Nove srpske novine", "La Patrie Serbe", "Le Serbie", "Bulletin de presse serbe", "Srpski orlich", "Skerlich", "Ucitelj", "Domovina", "Eho Beograda", "Iskra", "Sloga", "Dimitrovac", "Sluzbeni list III srpskog odelenja". U tim novinama radili su Velibor Gligorich, Milan Bogdanovich, Branislav Nusich, Jaksa Prodanovich, Milan Grol, Aleksandar Arnautovich.

    Sredinom sedamdesetih, pod uticajem SK SSRN Jugoslavije u Svedskoj je formiran Savez jugoslovenskih klubova i druzenja, ciji je zvanicni organ bio "Jugoslovenski list". Izlazio je u pocetku neredovno, a potom mesecno, u tirazu od tri hiljade primeraka, na srpsko-hrvatskom jeziku i latinici. Redakcija i stamparija su se nalazile u Stokholmu, a medju urednicima su bili i Dusan Femich i Andrija Jovicich. Stampa jugoslovenskih, a time i srpskih i crnogorskih radnika na privremenom radu u inostranstvu, ne moze s e okarakterisati kao masovna, jer u nju nisu ulagana velika, ni drzavna, ni klupska, a ni pojedinacna sredstva. Problem informisanja nove generacije srpskih migranata drzava SFRJ je resavala sedamdesetih i osamdesetih godina izvozom i besplatnim deljenjem jugoslovenske stampe po klubovima i savezima, a ne njihovim pokretanjem i stampanjem u inostranstvu. Za ekonomske migrante, posebno u Evropi i Velikoj Britaniji, odgojenim na jugoslovenstvu, postojecha emigrantska i iseljenicka stampa nije bila suvise inte resantna, pa novo useljavanje Srba i Crnogoraca iz SFRJ nije uticala na porast tiraza tih novina. A to je ujedno i znacilo pomanjkanje nacionalne srpske svesti medju novim iseljenicima i na Starom kontinentu, ali i u prekookeanskim drzavama. U Australiji je, na primer, jedan spretni Grk jos sedamdesetih godina poceo da stampa latinicom, na srpsko-hrvatskom jeziku list "Novosti", koji je i fakticki bio kopija beogradskih novinskih izdanja. I to su bile novine namenjene Jugoslovenima, u kojima se nije osechao srpski duh, pravoslavna vera i tradicija.

    Tek krajem osamdesetih, kada je doslo do burnih dogadjaja na Kosmetu i kada je stvoren pokret za povratak srpske duhovnosti i drzavnosti, a posebno kada je izbio gradjanski rat u SFRJ 1991, u dijaspori je doslo do petog budjenja srpske stampe. Uporedo sa tim doslo je i do osnivanja novih srpskih klubova, udruzenja, drustava, saveza i posebno humanitarnih fondova. Taj proces je bio najizrazeniji tamo gde je srpska stampa bila najmanje razvijena, u Australiji. Pored "Sloge" iz Perta, koja je postojala sedamde set godina i nekoliko verskih novina, kao sto su bili "Eparhijski Vesnik" i "Mladi srpski sokoli", na "petom kontinentu" nije bilo uglednijeg srpskog lista sa visokim tirazom i uticajem. Verovatno je zato 1990. godine gradjevinar, biznismen i izdavac, doseljenik iz Srbije, Djordje Marinkovich u Melburnu pokrenuo srpski informativno-politicki, ali i komercijalni "Srpski glas" - jedan i jedini srpski list na australijskom tlu - kako pise u njegovom zaglavlju. List je poceo sa tirazom od tri hiljade primeraka i jednim novinarom, Radom Berakom. U nedostatku kadrova, uglavnom se bavio prestampavanjem beogradskih listova i magazina, da bi nakon uvodjenja sankcija prema SRJ 1992. godine, urednistvo pocelo samostalno da funkcionise. Izlazio je dva puta nedeljno, utorkom i petkom, na chirilici i sa ponekim tekstom na engleskom jeziku. Na pocetku 1994. godine "Srpski glas" je vech dostigao tiraz od 10.000 primeraka. Danas ima dvadesetak novinara i saradnika iz Australije, SRJ i srpskih krajina i predstavlja, pored "Ame rikanskog Srbobrana", najprofesionalniji politicki list Srba i Crnogoraca u dijaspori. List neguje srpsku veru, kulturu i tradiciju. Informise srpsko iseljenistvo o zbivanjima u Australiji, SRJ i srpskim krajinama, a posebno o svetskim dogadjajima koji imaju odraza na dogadjaje na Balkanu. Zalaze se za nacionalno pomirenje i slogu u srpskom narodu, uz izrazenu podrsku politickoj opoziciji i u SRJ, ali i u krajinama. Zbog naraslih potreba za informacijama urednistvo je na pragu 1994. godine pocelo da izdaje i prvi chirilicni dvonedeljnik u Australiji - "Srpski svet".

    U to vreme, u Australiji je Organizacija srpskih cetnika "Ravna Gora" iz Kabramate u Sidneju, stampala mesecnik "Suvobor". Ovaj srpski cetnicki casopis uredjivao je Zivojin Marinkovich. Radisa M. Nikasinovich je uredjivao i izdavao list "Srpski glasnik". Bile su to sapirografisane novine grupe srpskih cetnika Draze Mihailovicha, bez vecheg ugleda i tiraza medju australijskim Srbima i Crnogorcima. U Sidneju je clan Srpskog nacionalnog saveza, Djordje Covich tokom 1993. izdao tri broja prvog ilustrovanog list a za Srbe u svetu "Svetska Duga", koji se zbog malog prodajnog tiraza ugasio. Sredinom 1993. grupa beogradskih doseljenika mladje generacije, pokrenula je i list "Srpska sloga", ali ni on nije dugo zivo. Bracha Rade i Stevan Radovanov, celnici Srpskog kluba u Kanberi, su 1991. godine poceli da izdaju mesecnik "Srpska drzava", u skromnoj tehnici i takvog citalackog dometa.

    Na americkom tlu, novi list pokrenuo je prvi 1991. godine svestenik Mihailo V. Mikich iz Indijanopolisa. Njegove nezavisne srpske novine zvale su se "Srbobran". Sabor srpskog ujedinjenja, nova i velika iseljenicka asocijacija, poceo je te godine da izdaje svoj mesecnik "Unity Herald", dvojezicno na srpskom i engleskom. Urednik je bila LJiljana Obradovich-Knezevich iz Njujorka, dok je direktorka Danijela Sremac iz Srpske kancelarije u Vasingtonu, takodje jednom mesecno, izdavala na engleskom "Zurnal javnih p oslova" ove asocijacije. Kako je taj list zvanicno dostavljen svim americkim institucijama u Vasingtonu, to je ujedno bio i jedini srpski list koji se citao u Beloj kuchi, Senatu i Kongresu. Mlade izbeglice i doseljenici iz Srbije u Njujorku su stampali kulturni casopis "Hello Belgrade": Izdavac i glavni urednik je bio Uros Pejanovich. Od kulturnih casopisa u SAD najpoznatiji je bio "Serb World", dvomesecnik koji je vech devet godina izlazio u Arizoni. Urednik i izdavac je bila Meri Niklanovich Hart, potoma k prve generacije srpskih iseljenika iz Tusona. Casopis je stampan na engleskom jeziku u hiljadu primeraka i predstavlja svojevrsnu enciklopediju srpske bastine u Americi. A u Kaliforniji, tacnije u Los Andjelesu, gospodin Micha Radenkovich, poznat takodje kao cuvar srpskog duhovnog blaga u SAD, poceo je krajem 1993. godine da izdaje chirilicni nedeljnik "Srpska stvarnost" o svom trosku.

    List rumunskih Srba "Nasa Rec" osnovan je 1989. godine. Njegov izdavac je bio Demokratski savez Srba i Karasevaka u Rumuniji. Redakcija se nalazila u Temisvaru, gde je novina i stampana kod Trgovinskog drustva "Helikon" - Banat. Glavni urednik lista 1993. godine bio je Srboljub Miskovich, a predsednik Izdavackog saveta DSSKR bio je Slavomir Gvozdenovich. DSSKR je izdavao i kulturni casopis "Knjizevni zivot", ciji je glavni i odgovorni urednik bio ugledni pesnik i narodni poslanik Slavomir Gvozdenovich. Srbi u Rumuniji su imali i svoj jednocasovni program na Radio-Temisvaru, koji je uredjivao Milomir Todorov.

    Sva ova tri glasila su se na svoj nacin bavila aktuelnim informacijama iz zivota Srba i Karasevaka u Rumuniji, od politike preko kulture do sporta, ali i vestima iz Otadzbine, ponajvise o zbivanjima na srpskim ratistima.

    I srpski patrioti iz Francuske su pocetkom devedesetih u okviru svog saveza u Parizu pokrenuli list "Glas Srba", ciji je urednik bio Milos Blazevich. U Svajcarskoj je vech izlazio "Beogradski list", u Holandiji "Nezavisni srpski glasnik" i "Bilten" Srpskog kulturnog kluba u Cirihu. U Svedskoj je posle transformacije Jugoslovenskog saveza u Svesrpsko-jugoslovenski savez i njihov "Jugoslovenski list", koji je vech postojao osamnaest godina, samo promenio ime u "Nas list". Srpskim iseljenicima su bile namenjen e tokom 1993. godine i neke novine koje su uredjivane u samom Beogradu, a i Kragujevcu. Nedeljnik "Pogledi" je u Kanadi stampao svoje inostrano izdanje, a "Politika", "Politika Ekspres", "Vecernje novosti" i "Borba" izdavali su u Frankfurtu, Becu i Torontu svoja evropska i americka izdanja dnevnih listova. Uz pomoch Narodne biblioteke Srbije u Beogradu je pripreman i stampan "Glas", list Svetske srpske zajednice iz Zeneve, a u glavnom gradu Srbije se nalazila i redakcija lista "Spone" koji je u Frankfurtu s tampao srpski Humanitarni fond gospodina Milorada Vidicha. Neko vreme, urednici Ivan Miladinovich i Zoran Bogavac su u zgradi "Beogradjanke" drzali redakciju prvog svetskog srpskog tabloida "Srpski reporter". Zbog nedostatka sredstava, ovaj list se posle tri broja ugasio. Tokom 1994. i redakcija magazina "Intervju" je, takodje, izvrsila pripreme za stampanje ovog dvonedeljnika na americkom tlu. Nazalost, zbog sankcija, a i nemoguchnosti organizovane distribucije, ovi listovi su imali nepoznate tiraze i utic aje na iseljene Srbe i Crnogorce u Evropi i Kanadi, gde su najvise i distribuirani.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  3. #53

    Default

    Izdavacke kuche Srba u dijaspori
    Kako se vlast u Jugoslaviji iza Drugog svetskog rata bojala srpske politicke emigracije, tako je bila nepoverljiva i prema svemu sto je u obliku knjige stampano u srpskoj dijaspori. Srpski pisci u emigraciji bili su pod stalnom diplomatsko-obavestajnom prismotrom, kao i njihova dela.

    U galeriji "ljudi sa greskom", koji su ziveli i stvarali u emigraciji, a koji su bili sastavni deo kulture, valja pomenuti Dragisu Vasicha, Slobodana Jovanovicha, Jovana Ducicha, vladiku Nikolaja Velimirovicha, Milosa Crnjanskog, Borivoja Karapandzicha i dr Lazu Kosticha, dr Zivka Topalovicha, dr Djoku Stepancevicha, dr Urosa Stankovicha, Jakova LJoticha, Ratka Parezanina, dr Mateju Matejicha i mnoge druge. Ovi srpski intelektualci su, ujedno, bili i pokretaci srpskih izdavackih kucha u dijaspori. Tako je S rpsku religijsku biblioteku "Svechenik" u Minhenu jos 1952. godine osnovao episkop zicki dr Nikolaj Velimirovich. Vladika je za urednika uzeo protojereja Aleksu Todorovicha, koji je za 25 godina rada stampao knjige sa religioznim, nacionalnim i literarnim sadrzajem, ali i kapitalna dela Nikolaja Velimirovicha. Biblioteka je zvanicno imala 45 izdanja srpskih knjiga.

    Knjizevno-naucno drustvo "Srpska misao" je 1954. u Australiji osnovao dr Uros Stankovich, predratni advokat iz Zemuna, koji je oko sebe okupio znatan broj srpskih pisaca. Za 23 godine rada, dr Stankovich je objavio 60 dela srpske proze, poezije, istorije, nacionalne i kulturne problematike. Dr Uros Stankovich je, cim je emigrirao, jos 1947. godine u Austriji otvorio srpsku izdavacku kuchu "Danas". U njoj je za kratko vreme, ali na nemackom jeziku, objavio zbirku srpskih pripovedaka pod naslovom Zemlja Srbin ova prica. Dr Uros Stankovich je kasnije na "petom kontinentu" izdavao i naucni casopis "Tamo daleko" i godisnjak "Letopis". Zelechi da popuni nedostatak enciklopedijskih edicija medju Srbima u "slobodnom svetu", dr Stankovich je objavio dve knjige, kao i "Srpski istorijski leksikon". Prva knjiga stampana u izdavackoj kuchi "Srpska misao" 1956. godine bila je zbirka Pesme izgnanika Milana M. Petrovicha, a druga 1957. godine istorijska studija dr Miodraga Al. Purkovicha Kcheri kneza Lazara. Poslednja izdanja u ovoj kuchi Beli labud dr Milosa Sekulicha i Duhovno stvaralastvo srpske emigracije Borivoja M. Karapandzicha stampana su 1978. godine. Citava Biblioteka "Srpska misao" i danas se nalazi u Melburnu, u posedu gospodje Jelene Miletich, u srpskom manastiru Sveti Sava u Ilejnu kod Melburna. I mada je gospodja Miletich u vise navrata predlagala da se ova Biblioteka preda SANU i prenese u Beograd, u glavnom gradu Srbije za to, uopste, nije bilo interesovanja.

    Izdavacko preduzeche "Iskra" iz Minhena osnovao je 1950. godine Jakov V. LJotich, predratni diplomata Kraljevine Jugoslavije i duhovni predvodnik Srpskih dobrovoljaca u "slobodnom svetu". Za 28 godina postojanja ova kucha je izdala 35 naslova vidjenijih Srba u svetu. Pored dvonedeljnog lista "Iskra", Jakov V. LJotich je stampao i svoju najpoznatiju knjigu posvechenu majci Memoari LJubice Vl. LJotich. U ovoj srpskoj izdavackoj kuchi svoja dela su objavljivali dr Miroslav Spalajkovich, dr Bozidar Purich, dr D joko Slijepcevich, Ratko Parezanin, Bosko M. Kostich. Jedno od popularnijih bio je i Ipsonski dnevnik Stojana Vuksicha, koji je objavljen 1987. godine i predstavlja klasiku srpske iseljenicke literature u dijaspori.

    Kanadsko stamparsko-izdavacko preduzeche "Avala" u Vind-zoru, Ontario, osnovao je iza Drugog svetskog rata Pero Bulat sa dvojicom srpskih privrednika. Pored lista "Glas kanadskih Srba", ova kucha je stampala dvadesetak raznih dela iz istorije, nauke i beletristike. Medju njima posebno mesto zauzima delo novinarke Olge B. Markovich Doseljavanje Srba u Kanadu i njihova aktivnost, koja je 1963. godine dobila godisnju nagradu Srpske narodne odbrane. U to vreme, predsednik SNO u Kanadi je bio Velimir Toskovich. Medju saradnicima "Avale" bili su poznati pisci Mihailo Petrovich, Slobodan Jovanovich, Adam Pribichevich, Radoje Knezevich, Ana Milanovich-Zivadinovich, ali i dr Fran Erjavec, autor knjige Srbi i Slovenci.

    Izdavanjem srpskih knjiga u emigraciji bavio se i Srpski narodni savez, tj. "Amerikanski Srbobran" iz Pitsburga. U vreme kada je urednik bio profesor Jovan Bratich, sedamdesetih godina, ova redakcija je stampala dela Mihajla i Jovana Ducicha, Mila Radakovicha, Branka Pekicha, Luke Hristiforovicha. Pored knjiga iz nacionalne istorije, "Amerikanski Srbobran" je stampao istorijske citanke i bukvare, ali je najzapazeniji po izdanju poslednje zbirke Pesama Jovana Ducicha iz 1943. godine (Karapandzich, 1978).

    I u redakcijama projugoslovenske orijentacije, gde je uticaj Srba bio vrlo jak, stampana su dela srpskih emigranata. Takav je slucaj bio sa urednistvom redakcije "Nasa rec" u Londonu. Ova izdavacka kucha je formirana, kako tvrdi njen osnivac Desimir Tosich, sa ciljem da se povezu srpske, ali i jugoslovenske socijalno-kulturne zadruge u Cirihu, Briselu, Parizu, Zenevi, Salcburgu i Londonu. Za dvadesetak godina postojanja ova kucha je stampala 30 knjiga raznih autora. Medju poznatijim piscima za "Nasu rec" su pisali Zivko Topalovich, profesor Ivan Avakumovich, zatim dr Bogoljub Kocovich, kao i Milovan Djilas i Gojko Djogo, a i dr Vojislav Seselj. Milovan Djilas je u Londonu stampao svoje tri knjige. Nesavrseno drustvo je stampao na srpskom jeziku 1970. godine, a Novu klasu i Vlast dve godine kasnije. Urednistvo "Nase reci" je stampalo Djogova Vunena vremena, Seseljevu studiju Sta da se radi, zbog kojih su obojica bili proganjani osamdesetih godina u Jugoslaviji. Najvise pozornosti medjunarodne, ali i srpske jav nosti, medjutim, izazvalo je izdanje dr Bogoljuba Kocovicha Zrtve drugog svetskog rata iz 1985. godine.

    Krajem pedesetih godina u Cikagu, a potom i u Klivlendu, grupa srpskih intelektualaca, koje je predvodio novinar i biznismen Djordje Djelich, osnovala je Americki institut za balkanska pitanja. U okviru njegove izdavacke delatnosti stampano je i tridesetak naslova srpske publicistike i istoriografije. Medju piscima najprisutniji je bio dr Lazo M. Kostich kome su stampana dela Chirilica i srpstvo 1963. godine, Sporni predeli Srba i Hrvata 1957. godine, Istina o hrvatskoj tisuchletnoj drzavnosti 1967. i O srp skom ustavu 1990. godine. Te godine je objavljena i politicka studija Jovana Ducicha Verujem u Boga i srpstvo. Znacajan doprinos sirenju srpske kulture putem knjige dale su i velike iseljenicke organizacije Srpska narodna odbrana i Srpski kulturni klub "Sveti Sava". Ove srpske asocijacije u dijaspori izdavale su knjige znamenitih Srba na americkom, australijskom i evropskom kontinentu. Tako su, na primer, knjige dr Laze M. Kosticha Njegos i Crnogorci iz 1963. godine, O srpskom imenu iz 1965. i Primeri hilja dugodisnje kulture Hrvata iz 1953. godine, izdate od strane SNO u Kanadi, Australiji i SAD. Dok je knjigu Kojim putem dr Slobodana Draskovicha izdao SKK "Sveti Sava" u Cikagu 1967. godine. Pored toga, svoja posebna izdanja u vidu knjiga imale su i mnoge redakcije srpskih novina i biltena. Izuzev "Amerikanskog Srbobrana", "Iskre" i "Nase reci", specijalna izdanja imali su i "Kanadski Srbobran", "Bratstvo", Bilten Srpskog nacionalno-kulturnog kluba u Svajcarskoj i Srpski narodni univerzitet u Milvokiju. Mnoge knjige bile su izdate i od strane Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenih eparhija u dijaspori. Mihailo Vlahovich je 1974. godine u stampariji SPC za Veliku Britaniju i Zapadnu Evropu, u Diseldorfu, stampao svoj putopis Na putu za Svetu Goru sa deset svojih najlepsih pesama. Medju crkvenim delima, pored izdanja posvechenih religijskim pitanjima, u dijaspori je objavljeno i tridesetak spomenica o srpskim pravoslavnim crkvama, od kojih je, svakako, vrlo znacajna ona iz 1984. godine posvechena manastiru Grac anica u Libertivilu, kod Cikaga. U srpskoj dijaspori bilo je i nekoliko komercijalnih izdavackih kucha. Medju njima, jedna od najstarijih je bila ona koju su vodila bracha Palandacich iz Cikaga i bracha Jovanovich iz Njujorka. Izdavastvom se u novije vreme bavi Radomir Putnikovich iz Londona.

    Vrlo znacajno mesto u srpskoj kulturi imaju i privatna izdanja samih pisaca ili njihovih donatora, sponzora i dobrocinitelja. U Klivlendu, na primer, izlazi "Knjizevni vesnik" - povremenik za knjizevnost, umetnost i kulturu. Njegov glavni urednik, gospodin Borivoje M. Karapandzich je po mnogima jedan od najvechih zivih pisaca danas u dijaspori. Svoja najpoznatija dela Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945, Dnevnik jednog emigranta, Spomenica srpskih dobrovoljaca, Kocevje-Titov najkrvaviji zlocin i Jugoslovensko krvavo proleche 1945. stampao je iz sopstvenih sredstava. Najplodniji pisac Lazo M. Kostich je, medjutim, pored licnih izdanja Kradja srpskog jezika 1964. godine, O zastavama kod Srba 1960. godine i Cija je Bosna 1955. godine, imao i sponzore. Milos Kovac iz SAD, Milos Samardzich iz Kanade, Mihailo D. Milanovich i Gasa Baden iz Svajcarske su, na primer, finansirali stampanje Kostichevih knjiga Krivosijski ustanak 1869. godine, odnosno Etnicki odnosi BiH i Istorijska i slicna prava na BiH. Dr Pavle Topalovi ch iz Nju Dzersija je sa prijateljima, na primer, 1980. godine izdao knjigu Sinovi izdane Srbije, prvo memoarsko delo srpskog komandosa Nikole Kavaje.

    Najvechi broj srpskih pisaca u dijaspori pripadalo je generaciji tzv. ratnih emigranata. Jos 1946. godine u logoru Eboli, u Italiji, pripovedac Veroljub N. Dinich iz okoline Leskovca, vodio je srpski Klub umetnika i knjizevnika. Slicnu asocijaciju, Udruzenje srpskih pisaca, krajem cetrdesetih godina u Londonu, formirao je knjizevnik Miodrag Al. Purkovich, ciji je predsednik bio sve do 1976. godine. Sa njima drzava Jugoslavija, odnosno republike Srbija i Crna Gora nisu sve do pocetka devedesetih godina imale nikakvih zvanicnih i sluzbenih kontakata. Mnoge knjige koje je, na primer, Borivoje M. Karapandzich slao SANU vrachale su mu se sa napomenom "urucilac nepoznat". Poslednje tri godine, medjutim, na inicijativu akademika Predraga Palavestre, u SANU su odrzana dva savetovanja o srpskoj knjizevnosti u emigraciji. Time je zvanicno, prvi put u poslednjih pedesetak godina, uspostavljena direktna veza izmedju duhovnog stvaralastva Srba u rasejanju i Srba u Otadzbini.

    Srbi su u dijaspori, posebno u SAD, stampali srpske studije. Naime, pre petnaest godina Srbi su u Kolumbusu osnovali sekciju Severnoamerickog drustva za srpske studije, kao deo Americkog drustva za razvoj slovenskih studija (American Association for Advencement for Slavic Studies). Ovo Drustvo je pocetkom osamdesetih godina izdavalo publikaciju "Serbian Studies". Publikaciju je uredjivao prof. Nikola Moravcevich iz Cikaga, a clanovi Uredjivackog odbora su bili prof. Dimitrije Djordjevich, Mateja Matejich, V asa Mihailovich, Olga Nedeljkovich i LJubica Popovich.

    *

    * *

    Srbi u dijaspori, kao komponenta ekonomske saradnje sa Otadzbinom, doskora nisu bili predmet ozbiljnijih rasprava, a ni posebnih istrazivanja. Razlozi su verovatno objektivne, ali i subjektivne prirode. Dosad se vise paznje posvechivalo takodje vaznim pitanjima negovanja kulturnog nasledja iseljenika, manjinaca i gradjana na privremenom boravku, kao i ocuvanju etnickog identiteta Srba u dijaspori. Medjutim, vreme u kome zivimo nameche potrebu da se ti ljudi tretiraju, kad je god moguche, kao spona za razvoj saradnje u oblasti nauke i tehnologije, trgovinske razmene visih oblika privredne saradnje i intenzivnije komunikacije u smislu transfera znanja, kapitala i roba. Ta saradnja na duzi rok treba da ima komponentu povratne sprege kretanja ljudi u oba pravca. Na to opominju primeri iz istorije.

    Jedan od prvih malobrojnih Srba koji su se odlucili za preookeansku avanturu bio je Nikola Jovanovich, kasnije prvi srpski diplomatski predstavnik u SAD. Nikola Jovanovich je rodjen 1853. godine u Pozarevcu. Sa 16 godina, 1869. godine, odlazi u Ameriku, gde kasnije studira u Njujorku i Nju Dzersiju. Pored studija, on dosta putuje po Americi, pa je kasnije, 1884. i 1885. godine, objavio svoje utiske s putovanja, u dve knjige: O nasima preko mora i Feniks grad. Ambicija mladog Jovanovicha da postane rudars ki inzenjer bila je prekinuta ubrzo nakon sto je 1876. godine Srbija usla u rat s Turskom, i Nikola se vratio u domovinu. Za vreme rata, pored ostalog, sluzio je i kao prevodilac inostranim ratnim dopisnicima. Srpska vlada ga, kasnije, salje u London da posreduje u diplomatskom konfliktu izmedju Srbije i Engleske, koji je nastao kao reakcija Velike Britanije na prevrat iz 1903. godine u Beogradu. Jovanovich je doprineo da se ponovo uspostave diplomatski odnosi izmedju Srbije i Velike Britanije, 1906. godin e. Konacno, Nikola Jovanovich je 1908. godine poslat u SAD za prvog srpskog diplomatskog predstavnika, gde je ostao do 1911. godine. Njegova glavna aktivnost u Americi bila je usmerena prema vech probudjenom interesu kod poslovnog sveta za Srbiju. Za vreme carinskog rata izmedju Srbije i Austrije 1906-1911. godine, americke firme se sve vise interesuju za ulaganje kapitala u Srbiju ("Serb Vorld", 1982).

    Mihailo Pupin je ostao u istoriji poznat ne samo kao profesor i naucnik, vech i kao patriota obe domovine, a iznad svega ponos naroda iz kojeg je potekao. Nase narode je neizmerno zaduzio svojim humanizmom i rodoljubljem, osobito zaslugama koje je stekao kao pocasni generalni konzul Srbije u Njujorku, od 1911. do 1920, predsednik Srpskog narodnog saveza u SAD, organizator u prikupljanju materijalnih sredstava, opreme i medicinske pomochi, dobrovoljaca iz SAD za ratove od 1912. do 1918. godine, kao i ucesnik na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Za vreme pedesetodnevnog rada u Parizu, Pupin je mnogo doprineo tome da svi clanovi americke delegacije potpuno razumeju jugoslovenske teznje i zelje. Pupin je svojim licnim poznanstvom s predsednikom Vilsonom i ministrom spoljnih poslova Lansingom, mnogo doprineo da u sastav drzave SHS udju Dalmacija, zapadna Slovenija, deo Slavonije i Baranja i njegov rodni Banat. On je zasluzan za afirmisanje jugoslovenskog pitanja pred americkom javnoschu i politicarima, osobito mnog obrojnim kontaktima koje je imao s uglednim licnostima americkog zivota.

    Primera radi, Srpska narodna odbrana pod vodjstvom Mihaila Pupina, sakupila je novac za Crveni krst u Srbiji i Crnoj Gori i to: u toku balkanskih ratova, 313.947 dolara, a od 1914. do 1916. godine jos 913.044 dolara. U ratovima od 1912. do 1918. godine preko 20.000 Srba iz Amerike otislo je "tamo daleko" da se bori zajedno sa srpskom i crnogorskom vojskom protiv osvajaca. Oko 15% ukupnog broja iseljenika je napustilo rudnike i fabrike u Americi pevajuchi "Rado ide Srbin u vojnike", sa ciljem da ide preko okeana i pomaogne svojoj brachi u otadzbini.

    Dr S. Draskovich (1967), u knjizi Kojim putem?, pored ostalog, kaze:

    "Mi smo svoju nezapamchenu tragediju, nacionalnu, biolosku, politicku, kulturnu itd., doziveli zato sto smo dozvolili da nas u Jugoslaviji, pre rata, za vreme mira, drugi duhovno razbiju, zbune i oslabe."

    Americki Srbi, na primer, dali su svoj doprinos i razvoju Amerike uopste i razvoju Otadzbine. Tu se, pre svega, misli na one koji su svojim delom - u oblasti nauke, prosvete, kulture, umetnosti i drugim - dali doprinos razvoju i napretku Amerike. Kad se govori o doprinosu razvoju Amerike, ime Nikole Tesle se ne moze momoichi. Cime je, zapravo, Tesla Ameriku i covecanstvo zaduzio uopste? Engleski profesor Kap, povodom obelezavanja stogodisnjice Teslinog rodjenja, odgovorio je na ovo pitanje, na vrlo slikovi t nacin:

    "Daleko u istoriji anonimni genije pronasao je tocak. To je bilo jedno od najkorisnijih dela koje je jedan covek bilo kada dao svome rodu. Ovaj pronalazak bio je mozda sasvim ocigledan; ali pronalazak jednog nevidljivog tocka, koji je napravljen ni od cega drugog nego od magnetnog polja, bio je daleko od ociglednog i to je ono sto dugujemo Tesli. To je moglo da ponikne samo u jednom briljantnom intelektu" ("Galaksija", specijalno izdanje, septembar 1984). Godine 1892, Tesla je, posle posete Londonu i Parizu gde je drzao predavanja, dosao i u Beograd. U Beogradu ga je pozdravio pesnik Jovan Jovanovich Zmaj koji je za tu priliku napisao pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli" (Prof. Nikola Pribic, The Human Side of Scientist, Serb World, No. 2, 1983). Inace, Galupova anketa ukazuje da vise od dve trechine svih Amerikanaca osecha da su ovu zemlju unapredili talenti i kultura njenih useljenika (Lucia Mouat, The Christian Science Monitor, 1990)

    Pored velikana srpskog porekla koji su ziveli i radili na americkom tlu, kao sto su Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Paja Radosavljevich, vladika Nikolaj Velimirovich, Jovan Ducich, paznju zasluzuju i mnogi savremeni Srbi u SAD i drugim zemljama, koji daju ne mali doprinos i o kojima je bilo dosta reci.

    Kada se govori o odnosu prema srpskom pitanju, treba rechi i to da se u Americi, kao i u drugim delovima sveta, veliki broj Srba do sada izjasnjavao kao Jugosloven. Tome su doprinele i zemlje destinacije svojom politikom i statistickim obuhvatom "po zemlji porekla".

    Sada kada je "medjunarodna zajednica" ucinila veliku nepravdu jugoslovenskim narodima, a posebno srpskom, pomoch dijaspore Otadzbini je od izuzetnog znacaja, ne samo materijalno vech i politicki i na svaki drugi nacin (Nedeljkovich, 1994). Profesor Nedeljkovich je misljenja da i "otadzbinska vlada treba da u krugu strucnih savetnika i saradnika redovno ima na raspolaganju i tim iz dijaspore: i za politicka, i za privredna, i za kulturna pitanja."
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  4. #54

    Default

    VIII GLAVA: OTADZBINSKA POLITIKA PREMA SRBIMA U DIJASPORI
    Prema svom karakteru, seobe i spoljne migracije uopste mogu biti pozeljne, ali i nepozeljne kako za pojedince-ucesnike u njima tako i za otadzbinsku zemlju, odnosno zemlje destinacije, sve u zavisnosti od njihovih uzroka, oblika ispoljavanja, tokova, intenziteta i, razume se, njihovih efekata - ekonomskih, socijalnih, politickih i drugih. One otuda moraju biti predmet politike odredjene drzave, narocito spoljne politike. Od ukupnog broja anketiranih Srba u SAD, 1986. godine, na pitanje "da li su iseljenici znacajni za dobre odnose izmedju zemlje njihovog porekla i SAD?", 73,7% je odgovorilo da jesu.

    Cini se da bi trebalo vise koristiti iskustva drugih zemalja u saradnji sa njihovim ljudima u inostranstvu. Narocito su znacajna iskustva azijskih novoindustrijalizovanih zemalja, Indije, Kolumbije, NR Kine, a i nekih drugih kao sto su na primer Grcka, Madjarska, Poljska. Ove zemlje pokusavaju da okupe delove svoje nacije u inostranstvu, narocito visoke strucnjake koji rade u razvijenim zemljama na bazicnim istrazivanjima mikroelektronike, molekularne biologije i slicno. One su osnovale i posebna tela koja rade na takvom okupljanju.

    Ono sto Srbija treba da ucini jeste preduzimanje mera i aktivnosti na unutrasnjem planu i insistiranje na preispitivanju, dogradnji i mozda redefinisanju politike prema iseljenistvu, gradjanima gostujuchim radnicima i drugima, tj. da preispita migracionu politiku uopste.

    Kada je rec o iseljenickoj inteligenciji, neophodno je saciniti savremeni srpski Ko je ko ?, u cilju uspostavljanja i negovanja odnosa Otadzbine i dijaspore.

    Na individualnom nivou, dakle, sa stanovista pojedinaca, migranti uglavnom dobijaju u ekonomskom i socijalnom pogledu. Oni, u zemlji prijema, zaradjuju vise, pa im se pruza moguchnost da poboljsaju kvalitet zivota - svoj i clanova svojih porodica, mada ima slucajeva da migracije dovode i do nekih negativnih uticaja, osobito u porodicnom zivotu.

    Na nacionalnom nivou, sa stanovista zemlje porekla spoljne migracije, u normalnim okolnostima, donose prevashodno devizne doznake i smanjuju nezaposlenost. Da bi se ti osnovni efekti ucinili sto je moguche povoljnijim za zemlju porekla, aktivnosti vlade u premigracionoj, migracionoj i postmigracionom fazi su od izuzetnog znacaja. Aktiviranjem sluzbi u zemlji i ozivljavanjem aktivnosti u sopstvenim konzulatima u zemljama prijema, uticaj zemlje porekla che bez sumnje doprineti da koristi koje ona ostvaruje bu du sto povoljnije i pomoch migrantima vecha ili, pak, stete koji eventualno proisticu iz migracija budu sto je moguche manje. U slucajevima povratka koji je veoma znacajan segment migracione politike, vlada mora pruziti, preko svojih sluzbi, konsultantske usluge povratnicima o moguchnostima investiranja njihovih ustedjevina (razume se u normalnim okolnostima funkcionisanja drzave) i time podstachi osobito prioritetne sektore koji su od najveche koristi za razvoj zemlje u celini. Prema tome, fenomen migraci je, kako privremene radi zaposlenja tako i permanentne, predstavlja kompleks od izuzetnog uticaja na drustvenu i privrednu strukturu zemlje porekla.

    Najnoviju etapu spoljnih migracija SR Jugoslavije karakterisu:

    - usporavanje regularnog zaposljavanja gradjana SR Jugoslavije u inostranstvu;

    - povechanje neregularnih nedokumentovanih migracionih tokova, koji obuhvataju trazioce azila, izbeglice, rad "na crno" i drugo.

    Efekti najnovijih spoljnih migracija se odrazavaju u:

    - demografskoj sferi (depopulacija, osobito ruralnih podrucja); smanjenje stope rasta stanovnistva, buduchi da migranti napustaju zemlju porekla u doba fertiliteta;

    - ekonomskoj (doznake i njihov znacaj za platni bilans i razvoj zemlje, ali i povechanje obima "sive" ekonomije - neformalnog sektora nacionalne privrede, povechanje udela intelektualne migracije itd.);

    - drustvenoj sferi (u toku adaptacije, pa i kasnije, migranti teze da reprodukuju zivot svoje etnicke zajednice, idealizirajuchi mnoge njene aspekte; migranti cesto shvataju svoju situaciju znatno razlicitom od one koju vide domachi posmatraci, tj. domache stanovnistvo koje se cesto konfrontira strancima, dolazi do ksenofobije, sto sve otezava integraciju migranata u drustvo zemlje prijema; tako, u vechini slucajeva, integracija vodi gubitku identiteta (kulturnog, politickog, lingvistickog itd.) migranata;< P> - povratak migranata u zemlju porekla.

    Migraciona politika treba da obuhvati niz akcija, mera i deklaracija u vezi sa drustveno-ekonomskim razvojem, sa specificnim uticajem migranata, brojem ucesnika u migracijama, njihovom obrazovnom strukturom, geografskom distribucijom i, sto je najvaznije, posledicama migracionih kretanja.

    Potrebno je determinisati strategiju i ciljeve u vezi sa potrebama trzista rada, posebno kada je rec o sprezi izmedju migracije i politike zaposljavanja, izmedju migracije i transfera deviznih doznaka, izmedju migracije i politike privrednog razvoja. Isto tako, treba da se definisu subjekti koji che je realizovati. To, naravno, zahteva, odgovarajuche programe, precizno odredjene ciljeve i jasno naznacene institucionalne odgovornosti, sa adekvatnim zakonskim i administrativnim standardima.

    Prema tome, politika mora da obuhvati sve tipove migracija, ukljucujuchi i imigraciju iz drugih zemalja, s tim sto che se u okviru nje pojedini segmenti regulisati posebnim propisima. Ona mora da bude artikulisana na saveznom nivou, da migrante tretira po kriterijumu drzavljanstva i ljude koji su poreklom iz ove drzave, da obuhvati nacionalne i druge manjine, sve obrazovne i profesionalne strukture i sve zemlje destinacije sa kojima je nasa drzava imala zakljucene neke sporazume ili ne.

    Njeno sprovodjenje moraju pratiti strucne sluzbe, koje che na kraju godine podneti odgovarajuche izvestaje, a koji treba da se ucine dostupnim javnosti.

    "Sto se tice diplomatskih i konzularnih predstavnistava, ona se jos nisu snasla u novim prilikama. Ako su nekad bila zastupnistva rezima, koja dosledno sprovode i namechu odredjenu politiku, sad su gotovo bez ikakve politicke uloge, ponekad zbunjenija od naroda u rasejanju, bez samosvesti i bez kompasa, pa zato sa sve manje ugleda i autoriteta" (Nedeljkovich, 1994). A obican nas svet u rasejanju jos ocekuje "od predstavnika svoje Drzave da imaju stav i da znaju pravac, da mu objasnjavaju stanje i budu moral ni oslonac". Nasa predstavnistva su - istice prof. Nedeljkovich - previse obuzeta brigom o sopstvenoj sudbini... a ne vode narodnu brigu i da moralno zrace. Diplomatska predstavnistva bi morala da predstavljaju "svetionike" i da budu "ishodista organizacije". Uloga nasih ambasada i konzulata u drugim zemljama je danas mnogo vecha i znatno teza. Jer, ona treba da "okupljaju sve patriotske snage, sve duhovne i stvaralacke sile, sve nase ljude dobre volje, zabrinute za sudbinu otadzbine, da ih organizuju, usk ladjuju, usmeravaju" (Nedeljkovich, 1994). Profesor Nedeljkovich je misljenja da oni koji se ne uklapaju u ove "neodlozne poslove - treba da se povuku...a da se zadrze samo pozr-tvovani i kompetentni strucnjaci, koji shvataju duh vremena i spremni su da se zrtvuju". Za neke akcije koje iziskuju finansijska sredstva trebalo bi traziti sponzore. Tu, pre svega, treba uvrstiti dopunske skole, klubove i slicno koje takodje treba da se reformisu.

    "Raskol je kob srpske istorije ... nikakva stranacka borba ne bi smela da pomuti nasu savest, a ona je uveliko muti i pomracuje". I pored vrlo nesrechnog sticaja okolnosti u Evropi i u svetu, biche da je "glavni uzrok svih nasih danasnjih nevolja i nedacha u nama samima, a ne izvan nas...; mi smo najpre sami izdali sebe, ponizili se i ponistili, pa su nas drugi tek potom prikovali za sramni stub" (Nedeljkovich, 1994). Iz toga ovaj ugledni profesor s pravom izvlaci zakljucak da najpre treba procistiti i preo braziti nacionalnu svest "jer nam nista drugo ne moze pomochi nego potpuna izmena citavog naseg nacina misljenja i ponasanja u vezi s nacionalnim stvarima". To, pre svega, zbog toga sto su mnogi Srbi "dovedeni dotle da se stide svog imena, zaziru od svog porekla i osechaju krivicu sto su Srbi".

    Spasti moral u ovom nesrechnom vremenu je duznost svakoga od nas, osobito intelektualaca. Medjutim, pored moralnog preporoda, politika bi morala da se usmeri i na zaustavljanje bioloskog propadanja. Neophodna je elementarna bioloska obnova. To znaci da bi politika morala da bude usmerena ka podsticaju nataliteta.

    Pored moralnog i fizickog, duhovni preporod jeste isto toliko znacajan pa nema potrebe to posebno dokazivati. Dakle, sopstvena kultura predstavljala je i predstavlja znacajan cinilac nacionalnog identiteta, ali i znacajnog entiteta u evropskoj civilizaciji. "Razmisljajte o tome, jer treba da opstanete, da se ne utopite, a da se skladno uklopite, ne gubechi svoj duh, nego ga oplodjujuchi duhom koji vas sa svih strana zapljuskuje. Ako u sebi nosite sopstveno blago duhovno, ako ga predate svojoj deci, nechete potonuti" (Nedeljkovich, 1994). S tim u vezi, postavlja se pitanje za drugu i sledeche generacije: kako sacuvati srpski jezik? Narocito je to aktuelno gde nema uslova za dopunske skole i gde Srpska pravoslavna crkva ne moze to da nadomesti. Koliko tu mogu da dopiru sredstva javnog informisanja: televizija, radio, stampa, casopisi, knjige i slicno? Zasluzuju paznju, svakako, i drugi simboli. Krsna slava je odlika Srba koja zasluzuje znacajnu paznju. Skrnavljenje nacionalnih svetinja i omalovazavanje tradicij e neizbezno su doveli do slabljenja i bolesti svesti.

    "Nasi preci, u svim srpskim zemljama, oni koje Branko pominje u svome Kolu, premda su ziveli u razlicitim drzavama, imali su ono sto savremenici nasi cesto nemaju: kristalno jasnu svest o srpskom duhovnom i sudbinskom jedinstvu" (Nedeljkovich, 1994). Bili su oni samosvesni Srbi: Srbi iz Srbije ili Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine, iz Baranje, Backe i Banata, iz Srema i Slavonije, iz Like, Banije i Dalmacije. Za sve je postojala matica srpska. Ali se ne sme ni pomisliti da se vidici zatvaraju i da se ne pos tuju kulturne tekovine i drugih naroda. Dakle, ne sme se oponasati iskljucivost. Na to nas poziva istorija.

    Neophodna je, prema tome, mirnodopska strategija prema iseljenistvu. Ne smemo nase iseljenike i gradjane na privremenom boravku u inostranstvu zvati u pomoch samo kad su ratovi, katastrofe, zemljotresi i slicno. Pitanja iseljenistva i privremeni boravak u inostranstvu su isprepletena pa ih je tesko razdvojiti.

    Teznja nase zemlje za ukljucivanjem u evropsko trziste rada podrazumeva obavezu stvaranja uslova za slobodnu cirkulaciju strane radne snage u nasoj zemlji, sprecavanje ilegalnog zaposljavanja stranaca, novi odnos prema traziocima azila i izbeglicama itd. Novi izbeglicki talas iz Jugoslavije obavezuje da se utvrdi politicki i zakonodavni odnos prema njima. Osim toga, treba razmotriti i polozaj gradjana SR Jugoslavije u Sloveniji, Hrvatskoj i ostalim otcepljenim republikama koje che, takodje, imati obavezu da pitanja iz ove oblasti usklade s novom evropskom migracionom politikom.

    Cini se, stoga, da ovaj kompleks pitanja prevazilazi koncepciju i okvire koje ima Ministarstvo za Srbe izvan Srbije i da bi valjalo razmisliti o takvom Ministarstvu na saveznom nivou, poput onih koje imaju druge zemlje. Naime, gotovo celokupna aktivnost tog Ministarstva bila je, sa razlogom, usmerena na Srbe u bivsim jugoslovenskim republikama (jos pre nego sto su nastali etnicki konflikti i gradjanski rat), a i dalje su ostali zapostavljeni Srbi u drugim drzavama, narocito u prekookeanskim.

    U poslednjih 50 godina o Srbima u dijaspori je malo pisano, a i veze sa njima su bile slabe. Treba podsetiti da su, odmah po uspostavljanju diplomatskih odnosa Knezevine Srbije i Sjedinjenih Drzava Amerike, 4. oktobra 1882. godine za pocasne clanove, prve srpske organizacije u SAD, Srpsko-crnogorskog literarnog i dobrotvornog drustva izabrani Kralj Milan I, Kralj Aleksandar I, Knjaz Nikola I i Knez Danilo ("Zivot i rad Srpsko-crnogorskog literarnog i dobrotvornog drustva u San Francisku", Okland, 1905). Ovo sugerise zakljucak da su odnosi srpskih vladara prema iseljenickim organizacijama ranije bili daleko bolji. Ti odnosi che se, nema sumnje, ponovo unaprediti. Za koje che se vreme to desiti, ostaje da se vidi.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  5. #55

    Default

    ZAKLJUCNA RAZMATRANJA
    Cinjenice izlozene i analizirane u osam poglavlja namechu i nekoliko zakljucaka.

    1. Srpsko nacionalno biche, shvacheno u sirem smislu reci - kao srpski narod, uz obuhvatanje srpske i crnogorske nacije, uz njegove delove koji zive kao nacionalne manjine u susednim zemljama, etnicke grupe u mnogim drugim drzavama, iseljenike ili, pak, gostujuche radnike i clanove njihovih porodica, u savremenim svetskim razmerama predstavlja relativno malu grupu ljudi. Njegove cetiri petine zive na prostorima otadzbinskih zemalja, a jedna petina u dijaspori. Prvi talas iseljavanja bio je na zapad i sever; drugi na istok; trechi - prvi ekonomski - u Ameriku; cetvrti - ratna i poratna politicka migracija Srba prevashodno u prekookeanske zemlje; peti talas - odlazak "na privremeni rad i boravak", i sesti - bekstvo Srba iz neizvesne situacije nastale etnickim sukobima i gradjanskim ratom na prostorima bivse, druge Jugoslavije, kao i katastrofalnom ekonomskom krizom, pocetkom devedesetih godina, u kome visokoobrazovana radna snaga zauzima najvechi deo.

    2. Seobe srpskog naroda su sastavni deo njegove novije istorije. Iako su svojstvene vechini naroda sveta, seobe srpskog naroda su u velikoj meri bile rezultat sukoba interesa evropskih i svetskih sila na balkanskom geopolitickom i strateskom prostoru na kome je ziveo, narocito tokom poslednja tri veka. U poslednjem stolechu, koje karakterisu ekonomski motivisane seobe naroda uopste, iseljavanje Srba iz zemlje matice je proporcionalno bilo manje nego kod nekih drugih naroda. Do Prvog svetskog rata, medju sr pskim iseljenicima malo je bilo Srbijanaca. Vechinu su cinili Srbi iseljeni sa teritorija koje su bile pod Austro-Ugarskom monarhijom.

    3. Po zavrsetku Prvog svetskog rata i Mirovne konferencije u Parizu, Srbi koji su ziveli kao manjina, pre svega, u Austro-Ugarskoj, sticu novi status. Vechina njih ulazi u novu prvu Drzavu SHS, kao konstitutivni narod, ali jedan manji deo ostaje u susednim zemljama kao nacionalna manjina, s tim sto se ugovorima njegov status, bar formalno, regulise. Za vreme Drugog svetskog rata i u razdoblju posle njega, sve do 1989. godine kada pocinje raspad tzv. realsocijalizma, srpska manjina u susednim zemljama, u Ru muniji i Madjarskoj, o Albaniji i da ne govorimo, nije bila u zavidnoj situaciji. To je, dakle, vreme kada se i najvise asimilirala u vechinske narode pod parolom izgradnje "socijalistickog drustva". Pocetak devedesetih godina nosi sobom budjenje nacionalizma i samoorganizovanje manjina u tim zemljama.

    4. Srbi danas zive u oko 90 zemalja na svih pet kontinenata. Ne racunajuchi teritoriju SR Jugoslavije i srpskih krajina, izvan matice, u rasejanju, Srba ima najvise na americkom kontinetu, a potom u Zapadnoj Evropi. U drugoj Jugoslaviji, kada su poceli etnicki sukobi i gradjanski rat na njenim prostorima, zivelo je priblizno 9,5 miliona Srba. Raspadom SFRJ, ako se ne racunaju drzave matice, najvise Srba izvan Srbije i Crne Gore ostalo je u Bosni i Hercegovini. Na osnovu zvanicnih statistika, izjava srpskih nacionalnih lidera u dijaspori, procena diplomatsko-konzularnih predstavnistava i sinteze iznesenih procena u dostupnoj literaturi iz ove oblasti, autori procenjuju ukupan broj Srba, Crnogoraca i Jugoslovena srpskog porekla u svetu, u 1994. godini na priblizno 11,5 miliona, i to:


    A. Otadzbinske zemlje 9,200.000

    B. Prekomorske zemlje 860.000

    C. Evropske imigracione zemlje 740.000

    D. Stare i nove susedne zemlje 350.000


    Prema tome, na americkom kontinetu zivi najvise, blizu 650.000 Srba, Crnogoraca i Jugoslovena srpskog porekla. Oni su, na americkom kontinentu, u najvechem broju koncentrisani u centralnom i istocnom delu SAD - Ilinois, Indijana, Micigen, Minesota, Ohajo, Pensilvanija, kao i na kanadskoj strani u provinciji Ontario, zatim u drzavi Njujork i Nju Dzersi, na zapadu u drzavama Kalifornija i Vasington. Oni koji su dosli u SAD u novije vreme koncentrisani su oko velikih industrijskih i trgovackih centara - Njujo rka i Cikaga. Od juznoamerickih zemalja Srbe su najvise privlacile Argentina i Cile.

    U Australiji Srbi zive u okolini Melburna, Sidneja, Perta i Kanbere, dok su na Novom Zelandu nastanjeni u Oklandu i njegovoj okolini.

    U Evropi Srbi su nasli zaposlenje upravo u onim zemljama koje su posle Drugog svetskog rata i zaposljavale najvise stranaca - SR Nemacka, Austrija, Francuska, Svajcarska i Svedska.

    Od starih susednih zemalja, najvise Srba ima u Rumuniji, a u novim susednim zemlja situacija jos nije jasna, jer je, usled gradjanskog rata, na teritoriji bivse druge Jugoslavije bio veliki egzodus naroda koji je narocito pogodio Srbe. Najvise Srba je otislo iz Hrvatske.

    5. Status Srba u svetu je trojak. Srbi su gradjani zemalja glavnih imigracionih prekomorskih zemalja, shodno imigracionim politikama doticnih drzava (u manjem broju i u Evropi), zatim gradjani nase zemlje koji imaju privremeni boravak (kao rezultat politike evropskih zemalja koja je vodjena posle Drugog svetkog rata) i gradjani susednih zemalja koji vekovima zive u njima, ali koji su sacuvali svoj nacionalni identitet. Status iseljenih Srba zavisi od politike svake zemlje koja se vremenski i prostorno raz likuje.

    6. Dalji tokovi savremene seobe Srba zavisiche od niza cinilaca ekonomske, ali i druge prirode. Kako stvari stoje, uzroci savremene seobe Srba se neche tako brzo otkloniti. "Push" faktori che, ocigledno, jos duge imati uticaj na dalji tempo seoba Srba. Medjutim, i imigracione politike glavnih zemalja useljenja su od bitnog znacaja. Kada je rec o klasicnom vidu migracije, tj. iseljavanju, postoji tesna i uzajamna zavisnost dveju glavnih komponenti imigracione politike: regulisanje useljenja i integracija. Z emlje klasicne imigracije su jos dvadesetih godina ogranicile godisnji broj useljenja i, kasnije, uvele kontrolu strukture imigracionih tokova. Nijedna od njih, medjutim, nije obustavila imigraciju. Kanada, Australija i Novi Zeland su, cak, podsticale imigraciju u dugom vremenskom periodu.

    Zajednicka karakteristika svih klasicnih imigracionih politika je, dakle, kontrola useljenja, locirana uglavnom u ambasadama i konzulatima u zemljama porekla migranata. Kontrola se vrsi imigracionom vizom, koja kvalifikuje migrante za useljenje.

    7. Do pocetka sedamdesetih godina, u inostranstvo je pretezno odlazila manje kvalifikovana radna snaga. Razume se, i medju ranijim iseljenicima je bilo, istina u manjem broju, i onih sa visokim obrazovanjem koji su se u nauci i prosveti vinuli na najvisi nivo. Bilo ih je vise koji su stekli svetsku slavu, kao sto su bili Nikola Tesla, Mihailo Pupin, i mnogi savremeni stvaraoci, mislioci i pedagozi. Medjutim, tokom sedamdesetih, a narocito od sredine osamdesetih godina, udeo visokoobrazovanih i visokostrucni h u ukupnom broju onih koji odlaze se neprekidno povechava i krajem osamdesetih godina dostize cetvrtinu ukupnog broja onih koji odlaze u prekomorske zemlje.

    Sankcije Saveta bezbednosti UN protiv SR Jugoslavije su, u velikoj meri, izazvale galopirajuchi rast "odliva" naucnika i strucnjaka. Inace, autori procenjuju da je u poslednjih dvadesetak godina u inostranstvo otislo oko 25.000 srpskih visokoobrazovanih ljudi. U prekomorskim zemljama, od svih generacija srpskih iseljenika, vise od jedne desetine su visokoobrazovani.

    8. Srbi su u svet odlazili etnicki sasvim formirani, ili u procesu intenzivnog formiranja, sa svojim kulturnim nasledjem. Dolaskom u nove zivotne sredine oni su imali, u stvari, dva osnovna zivotna opredeljenja. Prvo, najvaznije je bilo usmereno na sto brze i sto povoljnije ukljucivanje u novu drustvenu sredinu, po cenu etnicke asimilacije. Drugo opredeljenje bilo je usmereno na Otadzbinu, odrzavanje svog etnickog kulturnog porekla i, radi toga, na odrzavanje veza sa starim krajem.

    Drustveno okupljanje Srba u svetu pocinje sa grupnim doseljavanjem na te prostore. Ono se vrsi, najpre, u "salunima" i u bratskim, duhovnim, drustvenim organizacijama i kulturnim udruzenjima. Unutar doseljenickih kolonija, Srbi organizuju horove, pozorisne druzine, biblioteke, sportske klubove, dobrotvorne organizacije, saveze mladih i organizacije zena, koji se ujedinjuju u regionalne i nacionalne organizacije.

    Srbi su u klasicnim iseljenickim zemljama, zadrzali niz simbola etnickog identiteta. Prezimena i imena su najneposredniji simbol etnickog identiteta, mada dosta njih menja imena ili prilagodjava prezimena. Jedan od simbola etnickog identiteta je i porodica i manifestacije vezane za nju. Sklapanje brakova u okviru etnicke grupacije je, isto tako, znacajan faktor ocuvanja i negovanja etnickog identiteta.

    Najvechi broj srpskih iseljenika se okuplja u okviru crkvenih eparhija. Veroispovest je jedno od znacajnih obelezja Srba u dijaspori. Medjutim, Srbima nije svojstven verski fanatizam, pa time ni verska iskljucivost. Nazalost, vernici su se u dijaspori 1963. godine podelili. Dvadesetdevetogodisnji raskol naneo je veliku stetu Crkvi. Na srechu srpskog naroda, on je bar formalno okoncan 1992. godine.

    U dijaspori deluje i oko 690 srpskih klubova i organizacija. Uz to, Srbi izdaju svoje novine, imaju svoje radio i TV casove i stampaju svoju nacionalnu literaturu. Najznacajnije izdavacke kuche u dijaspori bile su: Knjizevno-naucno drustvo "Srpska misao" u Australiji; Izdavacko preduzeche "Iskra" iz Minhena; kanadsko stamparsko-izdavacko preduzeche "Avala" u Vindzoru; Srpski narodni savez, tj. "Amerikanski Srbobran" iz Pitsburga, "Nasa rec" iz Londona; Americki institut za balkanska pitanja, kao i izdavacka aktivnost pojedinaca ili donatora, sponzora i dobrocinitelja.

    9. Uprkos brojnim oblicima okupljanja i negovanja nacionalnog identiteta, asimilacija srpske manjine, srpskog iseljenistva, pa i clanova porodice, narocito druge generacije, gostujuchih radnika je ocigledna. Brojnost Srba u pojedinim delovima sveta je za negovanje nacionalnog identiteta i saradnju s Otadzbinom vrlo znacajna, ali ne i presudna. Jer, njihova snaga nije samo u broju vech u njihovoj aktivnosti i angazovanosti.

    10. Otadzbinska politika prema Srbima u dijaspori nameche se kao imperativ razvoja buduche saradnje izmedju Srba u matici sa onima u dijaspori. Neophodna je, prema tome, mirnodopska strategija prema iseljenistvu, gradjanima - gostujuchim radnicima, pa i manjinama u susednim zemljama.

    Uprkos nastojanju Srba iz dijaspore, u razdoblju duzem od jednog veka, njima se dugo u matici nije posvechivala odgovarajucha paznja. U poslednjih 50 godina o Srbima u dijaspori je malo pisano, a i veze sa njima su bile slabe. Sada je krajnje vreme da se posle pola veka priblizi srpska matica i dijaspora. Duhovno objedinjenje medju Srbima je vech oglaseno, patriotske veze su uspostavljene, a ideoloska netrpeljivost je smanjena. Stoga, Srbi danas sebe dozivljavaju kao jedno nacionalno biche.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  6. #56

    Default

    ALBANIJA


    AMBASSADE DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    Rruga Kongresi i Permetit No. 214-216
    TIRANA
    Albania
    Tel. (355-42) 30-42



    --------------------------------------------------------------------------------

    ARGENTINA


    EMBAJADA DE LA RF DE YUGOSLAVIA
    Marcelo T. de Alvear 1705
    1060 BUENOS AIRES
    Argentina
    Tel. 41-2860; 41-2060

    NATIVITY OF THE VIRGIN MARY
    COBOTO 151, piso 10 dep, 6
    1157 BUENOS AIRES (1)
    Argentina
    Tel. 420-722

    ST. NICHOLAS
    MACHAGAY
    CHACO (1)
    Argentina
    Tel. 825-9973

    SAN MIGUEL
    Avellaneda No. 60, Codigo Postal 2600
    VENADO TUERTO
    Santa Fe
    Argentina
    Tel. (462) 27-291

    CENTRO ORTODOXO YUGOSLAVO
    Casilla de Correo 61
    2600 VENADO RUERTO
    Santa Fe
    Argentina

    COMUNIDAD CRISTIANA SERBIO ORTODOXA "SVETI SAVA"
    Calle Peru 1556
    1140 BUENOS AIRES
    Argentina

    IGLESIA ORTODOXA SERBIA EN LA ARGENTINA
    Cabto 151/10, Dep. 6, Codigo
    1157 BUENOS AIRES
    Argentina
    Tel. 361-3725




    --------------------------------------------------------------------------------

    AUSTRALIJA

    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    11 Muyts Street, P.O. Box 161
    CANBERRA 2603
    Manuka, A.C.T.
    Australia
    Tel. (61-2) 951-458; 957-162

    CONSULATE GENERAL OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    12, Trelawney Street
    SIDNEY 2025
    Woollahra, N.S.W.
    Australia
    Tel. (61-2) 362-4637
    Fax. (61-2) 362-4555

    HOLY TRINITY
    P.O. Box 314B
    MELBOURNE Vic. 3001
    Australia
    Tel. ((03) 387-6420

    ST. ARCHDEACON STEFAN
    Lot 45 Church Rd.
    KEYSBOROUGH Vic. 3171
    Australia
    Tel. ((03) 798-8763

    ST. PETKA
    Lot 3 Leakes Rd. Box 10
    ROCKBANK Vic. 3335
    Australia
    Tel. (03) 747-1290

    ST. SAVA MONASTERY
    ELAINE Vic. 3334
    Australia
    Tel. (053) 415-568

    STS. PETER AND PAUL
    P.O. Box 1010
    WODONGA Vic. 3690
    Australia

    ST. LAZAR
    Cnr Renwick & Dibbs Sts.
    ALEXANDRIA NSW 2015
    Australia
    Tel. (02) 519-8359

    ST. SAVA
    P.O. Box 480
    NARRANEEN NSW 2101
    Australia
    Tel. (02) 913-7365

    ST. ARCHDEACON STEVEN
    Lot 9 Woodstock Ave.
    ROOTY HILL NSW 2766
    Australia
    Tel. (02) 625-0986

    ST. JOHN THE BAPTIST
    P.O. Box 235
    DAPTO NSW 2530
    Australia
    Tel. (042) 615-467

    ST. SAVA
    Cnr. Lambrigg & Longerenong Sts. P.O. Box 38
    FARRER ACT 2607
    Australia
    Tel. (062) 866-399

    ST. NICHOLAS
    6 Ross St.
    WOOLLOONGABBA QLD 4102
    Australia
    Tel. (07) 394-2485

    DORMITION OF THE MOTHER OF GOD
    9 Palmwood Court
    BORLEIGH WATERS OLD 4225
    Australia

    ST. SAVA
    675 Port Rd.
    WOODVILLE, PARK S.A. 5011
    Australia
    Tel. (08) 456-716
    Fax. (08) 347-2114

    ST. SAVA
    31 Smith St.
    HIGHATE W.A. 6000
    Australia
    Tel. (09) 328-6753

    HOLY CROSS
    5a Butler Ave.
    MOONAH 7009
    Tasmania
    Australia
    Tel. (002) 287-523

    SERBIAN NATIONAL FEDERATION
    P.O. Box 742
    ADELAIDE S.A. 5067
    Norwood
    Australia

    SRPSKA KULTURNO PROSVETNA ZAJEDNICA ZA VIKTORIJU
    P.O. Box 5409 CC
    MELBOURNE Vic 3001
    Australia

    Drzavna radio stanica za Viktoriju
    SRPSKI RADIO CAS
    3EA 35 Bank Street
    SOUTH MELBOURNE Vic 3205
    Australia

    SRPSKO KULTURNO UMETNICKO DRUSTVO "ZAVICAJ"
    P.O. Box 455
    LIVERPOOL NSW 2170
    Australia

    Vojislav GAVRILOVICH
    SBS RADIO - Serbian Programme
    55 Grafton Street, Bondi Junction 2022
    SIDNEY NSW
    Australia

    Toma BANJANIN
    SERBIAN NATIONAL RADIO
    RMB 8496, Coimadai Rd.
    MELTON Vic 3337
    Australia

    SERBIAN NATIONAL FEDERATION IN AUSTRALIA
    P.O. Box 237
    FAIRFIELD NSW 2165
    Australia

    SERBIAN NATIONAL DEFENCE COUNCIL IN AUSTRALIA
    P.O. Box 164
    CABRANATTA NSW 2166
    Australia

    SERBIAN CULTURAL CENTRE
    P.O. Box 139
    MEWSON ACT 2607
    Australia
    Tel. 06-286-2696
    Fax. 06-286-6811

    SERBIAN CENTRE DRAZA MIHAILOVICH
    32 National Circuit
    FORREST ACT 2603
    Australia

    SERBIAN ORTHODOX CHURCH "ST. SAVA"
    Cnr. Lambrigg & Longerenong Str.
    FARRAR ACT 2607
    Australia
    Tel. 06-286-6399

    SERBIAN ORTHODOX CHURCH "ST. GEORGE"
    32 National Circuit
    FORREST ACT 2603
    Australia
    Tel. 06-296-1344

    SERBIAN ORTHODOX MONASTERY "ST. SAVA"
    Wallero Rd.
    HALL ACT 2618
    Australia
    Tel. 06-230-2471
    Fax. 06-230-2203

    St. Sava Monastery
    FEDERATION OF SERBIAN SISTERS CIRCLES
    Walleroo Rd.
    HALL ACT 2618
    Australia
    Tel. 06-230-2281

    Srpska CSO "Sveti Nikola"
    6 Ross Street
    WOLLOONGABBA QLD 4102
    Australia

    "Sveti Nikola"
    SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
    243-245 Vulture Street
    BRISBANE QLD 4000
    Australia
    Tel. 07-848-1214

    CRKVENO-SKOLSKA OPSTINA "SVETI SAVA"
    31 Amith Street
    HIGHGATE W.A.
    Australia
    Tel. 09-328-6753
    Fax. 09-328-6753

    Free Serbian Orthodox Church
    38 Marlborough Street
    EAST PERTH W.A.
    Australia
    Tel. 09-328-5871

    RELIGION & CULTURE
    SERBIAN - ASSOCIATION FOR PROMOTION OF HISTORY,
    P.O. Box 239
    WEMBLEY W.A. 6014
    Australia
    Tel. 09-349-5660

    POKRET CETNIKA "RAVNE GORE" W.A.
    14 Patcham Way
    BALGA W.A. 6061
    Australia
    Tel. 09-349-5660

    CSO SSPC
    "SVETI SAVA" HINDMARSH
    Mary Street
    HINDMARSH A.A. 5007
    Australia
    Tel. 08-353-6551

    "Sveti Sava"
    CSO SSPC
    575 Port Road
    WOODVILLE PARK S.A. 5011
    Australia

    Serbian National Federation
    85 Hindley Street, Plaza Hotel
    ADELAIDE S.A. 5000
    Australia
    Tel. 08-231-8086
    Fax. 08-231-8091

    SRPSKA ZAJEDNICA JUZNE AUSTRALIJE
    9 Branund Rosad
    FITZROY S.A. 5082
    Australia
    Tel. 08-344-7300
    Fax. 08-344-9025

    SRPSKO-AUSTRALIJSKI SOCIJALNI CENTAR
    50 Windsor Avenue
    PENNINGTON S.A. 5013
    Australia
    Tel. 08-344-7300
    Fax. 08-344-9025

    "Sveta Trojice" - Yallourn
    SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
    YALLOURN NORTH Vic 3840
    Australia
    Tel. o51-344-8390

    "Sveti Stevan Decanski"
    SSPC
    Dandenong Frankston Rd.
    CARRUM DOWNS Vic 3201
    Australia
    Tel. 03-782-1488

    "Sveti Nikola"
    SSPC
    122 Ballarat Rd.
    NORTH GEELONG
    Australia
    Tel. 052-788-760

    "Sveta Petka"
    SSPC
    Lot 3, Leakes Road
    ROCKBANK Vic 3335
    Australia
    Tel. 03-747-1290

    "Sveti Sava"
    SRPSKI PRAVOSLAVNI MANASTIR
    Mt. Mercer Rd.
    ELAINE Vic 3334
    Australia
    Tel. 053-415-568

    Svete Trojice - Brunswick
    SPC
    Cnr. Nicholson & Glenlyon Sts.
    BRUNSWICK, EAST Vic 3140
    Australia
    Tel. 03-387-6420
    SPC

    Sveti Djordje" - St. Albanas
    6 Kate Street
    ST. ALBANAS Vic 3021
    Australia
    Tel. 03-366-9860

    AUSTRALIAN-SERBIAN COMMUNITY SOCIAL CLUB
    2 McKenzie Street
    ST. ALBANAS Vic 3021
    Australia
    Tel. 03-366-1180
    Fax. 03-367-1515

    UDRUZENJE JUGOSLOVENSKE KRALJEVSKE VOJSKE
    "DRAZA MIHAILOVICH"
    3/94 Tennyson St.
    ELWOOD Vic 3184
    Australia
    Tel. 03-354-2498

    SRPSKI KOORDINACIONI ODBOR
    P.O. Box 534
    SUNSHINE Vic 3020
    Australia
    Tel. 363-1387
    Fax. 746-1365

    SKPZ "VUK KARAXICH"
    2 Myrtle Grove
    PRESTON Vic 3001
    Australia
    Tel. 03-478-0521

    KOLO SRPSKIH SESTARA
    "Majka Jugovicha"
    122 Ballarat Rd.
    NORTH GEELONG Vic 3215
    Australia
    Tel. 052-789-924

    SP CSO
    "Sveti Jovan Krstitelj"
    PO Box 235 ili Lot 4, Dale Street
    DAPTO NSW 2530
    Australia

    SP CSO
    "Sveti Sava" - Varivud
    36 Vineyard Street
    Mona Vale NSW, 2103
    Australia

    SP CSO
    "Sveti Arhidjakon Stefan"
    Lot 4, Woodstock Avenue
    ROOTY HILL NSW, 2766
    Australia

    SSPC
    "Sveti Naum Ohridski"
    38 Gosford Rd.
    NEW CASTLE NSW, 2292
    Australia

    SSPC
    "Sv. Velikomucenik Georgije"
    Corner of Bowden and Cabramatta Roads
    CABRAMATTA NSW, 2148
    Australia

    SSPC
    "Sv. Nikola"
    86-88 Second Avenue
    BLACKTOWN NSW, 2148
    Australia

    SSPC
    "Sveti Jovan Krstitelj"
    War Memorial, Kenny Street
    WOLLONGONG NSW, 2500
    Australia

    "SLOGA-PACIFIK" - Botany
    Srpsko-australijsko sportsko i kulturno udruzenje
    PO Box 220
    BOTANY NSW, 2019
    Australia
    Tel. 02/666-6369 i 344-8345

    Crnogorsko KUD "NJEGOS"
    PO Box 123
    CABRAMATTA NSW, 2166
    Australia
    Tel. 02/727 3275

    Srpsko Pravoslavno Drustvo "SVETI SAVA"
    PO Box 170
    PETERSHAM NSW, 2049
    Australia
    Tel. 02/569 4122
    Fax. 02/568 3420

    Srpski kulturni klub "SV. SAVA"
    236 Cowpasture Rd.
    HOXTON PARK NSW,2171
    Australia
    Tel. 02/607 3304
    Fax. 02/607 748

    SRPSKA ZAJEDNICA IZ NJUKASTLA
    51 Victoria Street
    ADAMSTOWN NSW, 2289
    Australia
    Tel. 049/634 786

    Srpsko KUD "ZORA"-Sidnej
    PO Box 103
    CABRAMATTA NSW, 2166
    Australia
    Tel. 02/724 6478

    SRPSKI NACIONALNI CENTAR
    PO Box 107
    CABRAMATTA NSW, 2166
    Australia
    Tel. 02/516 5095

    Organizacija Srpskih Cetnika "RAVNA GORA"
    PO Box 268
    CABRAMATTA NSW 2166
    Australia
    Tel. 02/724 9475

    Pokret Srpskih Cetnika "RAVNA GORA"
    43 Carawa Road
    CROMER NSW 2099
    Australia
    Tel. 02/982 7194 i 957 3472

    SRPSKA NARODNA ODBRANA
    PO Box 164
    CABRAMATTA NSW 2166
    Australia
    Tel. 02/728 6767
    Fax. 02/726 077

    Serbian Studies Macquarie University
    Balaclava Road
    NORTH RYDE NSW 2109
    Australia
    Tel. 02/630 4096

    PRVI SRPSKI MUZEJ I BIBLIOTEKA
    PO Box 272
    NEUTRAL BAY NSW 2089
    Australia
    Tel. 02/726 1366
    Fax. 02/728 4106

    "AUSTRALIAN SERBIAN ILLAWARRA WELFARE ASSOCIATION INC."
    82 Kenny Street
    WOLLONGONG NSW 2500
    Australia

    KOLO SRPSKIH SESTARA
    "Pokrov Presvete Bogorodice"
    pri CSO "Sv. Jovan Krstitelj"
    20 Dale Street
    DAPTO NSW 2530
    Australia

    KOLO SRPSKIH SESTARA
    "Kosovka Devojka" pri CSO "Sv. Jovan Krstitelj"
    82 Kenny Street
    WOLLONGONG NSW 2500
    Australia

    ASKUD "BRANKO RADICEVICH"
    285 Stanmore Rd.
    PETERSHAM, SYDNEY 2049 NS
    Australia

    J. KUD "VUK KARAXICH"
    39 Carvie Street
    ROCKINGHAM WA 6168
    Australia
    P.O. Box 595

    "SRPSKI GLAS"
    Glenroy
    MELBOURNE Vic 3046
    Australia




    --------------------------------------------------------------------------------

    AUSTRIJA



    BOTSCHAFT DER FR JUGOSLAWIEN
    Rennweg 3
    1030 WIEN
    Austria
    Tel. (43-1) 713-2595
    Fax. (43-1) 713-2597

    KONZULARNO ODELJENJE
    Salmgasse 4-a
    1030 WIEN
    Austria
    Tel. (43-22) 726-488

    GENERAL KONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Widmannstrasse 11
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 845-255

    FIRST AND SECOND VIENNA PARISH
    Veithgasse 3
    A-1030 WIEN
    Austria
    Tel. 713-4765

    THIRD VIENNA PARISH
    Steinergasse 3A
    1170 WIEN
    Austria
    Tel. 0222-438-293

    Serbian Orthodox Church
    Posthof Str. 41 A
    4020 LINZ Austria
    Tel. 07224-65-438

    Serbian Orthodox Church
    Hirschgraben 11 A
    6800 FELDKIRCH
    Austria
    Tel. 05522-32-488

    Serbian Orthodox Church
    Leimertzstr. 10/12
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662-206-652

    Klub "NIKOLA TESLA"
    Hutteldorferstr. 196
    1140 WIEN
    Austria

    Verein der Jugoslawen "KADINJACA"
    Siebenbrunnengasse 21
    1050 WIEN
    Austria
    Tel. 54 74 51

    Verein der Jugoslawen "HAJDUK VELJKO"
    Quellenstr. 37
    1100 WIEN
    Austria

    Verein der Jugoslawen "RESAVA"
    Benedikt Schellinger Gasse 28
    1150 WIEN
    Austria

    DRUSTVO PRIJATELJA MANASTIRA HILANDAR
    Klopstockgasse 39
    1170 WIEN
    Austria
    Tel. 409 23 61

    Klub "JEDINSTVO"
    Praterstr. 9
    1020 WIEN
    Austria
    Tel. 26 02 34

    Klub "KOZARA"
    Ramperstorfergasse 62
    1050 WIEN
    Austria

    Klub "KRISTAL"
    Schuhmeierplatz 9
    1160 WIEN
    Austria
    Tel. 493 70 59

    UDRUZENJE JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA ZA DONJU AUSTRIJU
    Leobersdorferstr. 16
    2560 BERNDORF
    Austria
    Tel. 02672/75 345

    Udruzenje Srba "NIKOLA TESLA"
    Badenerstr. 12
    2544 LEOBERSDORF
    Austria
    Tel. 02256/38 195

    Klub "MACVA"
    Hahngasse 14
    1090 WIEN
    Austria
    Tel. 31 56 64

    Klub "MORAVA"
    Embelgasse 52
    1050 WIEN
    Austria

    Klub "NAPREDAK"
    Neilreichgasse 30
    1100 WIEN
    Austria
    Tel. 629 95 94

    Klub "OBRENOVAC"
    Leitgebgasse 12
    1050 WIEN
    Austria

    Klub "POZAREVAC"
    Marzstr. 110
    1150 WIEN
    Austria

    Klub "TROMEDjA"
    Steinergasse 3
    1170 WIEN
    Austria

    Kulturno-humanitarni centar "NIKOLA TESLA"
    Klopstockgasse 39
    1170 WIEN
    Austria
    Tel. 409 23 61
    Fax. 409 23 62

    KLUB GRADjANA SRJ
    Jugendgastehaus, Idlhofgasse 74
    8020 GRAZ
    Austria

    ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA ZA POKRAJINU SALCBURG
    Bundesstr. 90
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662/825678

    Klub jugoslovenskih radnika "JEDINSTVO"
    Munchner Bunderstr. 90
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662/433-655 u klubu:432-737

    Klub jugoslovenskih radnika "SUMADIJA"
    Poschingerstr. 11
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662/879-612

    Klub jugoslovenskih radnika "MLADOST"
    Fubergstr. 21
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662/640-579

    Klub jugoslovenskih radnika "UDARNIK"
    Kuenburggasse 1
    5400 HALLELN
    Austria

    Klub jugoslovenskih radnika "RESAVA"
    5230 MATTINHOFEN
    Austria
    Tel. 07744/431

    Humanitarno drustvo "KOPRIVNA"
    Ignaz Harrerstr. 73
    5020 SALZBURG
    Austria
    Tel. 0662/431-503

    Jugoslovenski klub "VRBAS"
    Gmundnerstr. 8
    4651 STADEL-PAUER
    Austria

    Jugoslovenski klub "BOZUR"
    Leonstein 66
    4592 MOLLN
    Austria
    Tel. 07584/3224, postfach 22

    Jugoslovenski klub "VIDOVDAN"
    Kiefernweg 6
    4030 LINZ
    Austria
    Tel. 0732/82243

    ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA
    Kiefernweg 6
    4030 LINZ
    Austria

    Srpski klub "SVETI SAVA"
    Sudtirolerstr. 20
    4020 LINZ
    Austria

    Srpski kulturni klub "VUK KARAXICH"
    Siringerstr. 164
    4400 STEYR
    Austria
    Tel. 07252/68161

    Srpski klub "CAR LAZAR"
    Hanns Wolfsegruber 1
    4810 GMUNDEN
    Austria

    SRPSKA ZAJEDNICA KLUBOVA
    Siringerstr. 164
    4400 STEYR
    Austria

    Jugoslawischer Verein "SLOGA" - Hall
    Rudolfstr. 1
    6060 ABSAM
    Austria
    Tel. 05223/42 6 97, klub: 44 5 11

    ZAJEDNICA KLUBOVA JUGOSLOVENSKIH GRADjANA u Tirolu
    Hutterweg 1a
    6020 INNSBRUCK
    Austria
    Tel. 0512/292520

    ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA U VORARLBERGU
    Dr. A. Heinzlestr. 43
    A-6840 GOTZIS
    Austria

    Jugoslovenski klub "LOVCHEN"
    Montfortplac 20
    6923 LAUTERACH
    Austria
    Tel. 05574/338594

    Jugoslovenski klub "S.BOSNA"
    Obereeichwaldstr. 402
    6972 FUSSACH
    Austria
    Tel. 05574/29412

    Jugoslovenski klub "KOZARA"
    Fritzstr. 5
    6900 BREGENZ
    Austria
    Tel. 05574/62903

    Jugoslovenski klub "MACVA"
    Im Schattau 8
    6850 DORNBIRN
    Austria

    Jugoslovenski klub "ZVEZDA"
    Mariahilfstr. 40
    6900 BREGENZ
    Austria
    Tel. 05574/376222

    Jugoslovenski klub "DINARA"
    Stutz 6
    6833 KLAUS
    Austria

    Jugoslovenski klub "DjERDAP"
    Harderstr. 47
    6923 LAUTERACH
    Austria

    Jugoslovenski klub "VELEBIT"
    Unterfeldstr. 20
    6971 HARD
    Austria

    Jugoslovenski klub "SUTJESKA"
    Hoheneggerstr.5
    6923 LAUTERACH
    Austria
    Tel. 05574/388232

    Jugoslovenski klub "KRISTAL"
    Heidendankstr.40
    6900 BREGENZ
    Austria
    Tel. 05574/39773

    Jugoslovenski klub "HAJDUK VELJKO"
    Bergstr. 29
    6850 DORNBIRN
    Austria
    Tel. 05572/678972

    Jugoslovenski klub "TIMOK"
    Bolita 29
    6840 GOTZIS
    Austria

    Jugoslovenski klub "ZAVICAJ"
    Kurchplac 11
    6973 HOCHST
    Austria
    Tel. 05578/5246

    KUD "SRPSKO BRATSTVO"
    Richstr. 52
    6804 ALTENSTADT
    Austria
    Tel. 0522/31753

    "NASE NOVINE"
    Breitenfursterstr. 116/4
    1230 WIEN
    Austria




    --------------------------------------------------------------------------------

    BELGIJA



    AMBASSADE DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    11, Avenue Emile de Mot
    1050 BRUXELLEX
    Belgium
    Tel. (32-2) 647-5781

    MISSION DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    11 Avenue Emile de Mot
    1050 Bruxelles
    Belgium
    Tel. (32-2) 647-2652

    ST. SAVA
    92 Rue de Stassart
    1050 BRUXELLES
    Belgium
    Tel. 071-618-863

    Communaute Serbe de Belgique
    Rue de Frippiers 17/214
    1000 BRUXELLES
    Belgium
    Tel. 02/223-07-24




    --------------------------------------------------------------------------------

    BRAZIL



    EMBAXIADA DA RF DA IUGOSLAVIA
    Avenida das Nacoes, lote 15
    BRASILIA, D.F. 70000
    Brasil
    Tel. 223-7272




    --------------------------------------------------------------------------------

    KANADA


    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    17, Blackburn Avenue
    OTTAWA KIN 8A2
    Ontario, Canada
    Tel. 233-6289
    Fax. 233-7850

    Srpska pravoslavna crkva
    CANADIAN DIOCESE
    2520 Dixie Road
    MISSISAUGU L4Y 2A5
    Ontario, Canada

    Episkopat SPC
    THREE HOLY HIERARCHA CHAPEL - EPISCOPAL HEADQUARTERS
    5A Stockbridge Avenue
    TORONTO M8Y 4M6
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 231-4409

    ST. SIMEON MIROTOCIVI
    2001 31st Avenue S.W.
    CALGARY T2T 1T3
    Alberta, Canada
    Tel. (403) 244-3586

    ST. SAVA
    12904 112th Street
    EDMONTON T5E 2N4
    Alberta, Canada
    Tel. (403) 455-2147

    ST. SAVA
    505 E. 63rd Avenue
    VANCOUVER V5X 2K3
    British Columbia, Canada
    Tel. (604) 321-6572

    ST. NICHOLAS CATHEDRAL
    153 Nash Road South
    HAMILTON L8K 4J9
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 560-0563

    HOLY TRINITY
    700 Fischer Hallman Rd.
    KITCHENER N2E 1K3
    Ontario, Canada
    Tel. (519) 578-4918

    ST. SAVA
    Bostwick Rd. at 401, P.O. Box 62, Station "B"
    LONDON
    Ontario, Canada
    Tel. (519) 652-2771

    ST. GEORGE
    6085 Montrose Road South
    NIAGARA FALLS L2H 1L4
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 356-0090

    ST. STEPHEN
    361 Dominion Ave
    OTTAWA K2A 2H1
    Ontario, Canada
    Tel. (613) 729-6342

    MISSION PARISH
    5A Stockbridge Avenue
    TORONTO M8Y 4M6
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 624-5075

    ST. GEORGE MISSION
    1237 John Street
    THUNDER BAY P7B 2A4
    Ontario, Canada
    Tel. (807) 767-8359

    ST. SAVA
    203 River Street
    TORONTO M5A 3P9
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 967-9885

    ST. SAVA SERBIAN CENTER
    2520 Dixie Road ,
    MISSISSAUGA L4D 2A5
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 276-9691

    SPC, Western Parish
    3223 Cedartree Crescent
    MISSISSAUGA L4Y 3G3
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 624-5075

    SPC, EASTERN PARISH
    32 Benbow Road
    TORONTO M9P 3K4
    Ontario, Canada
    Tel. (416) 241-1123

    SPC, DORMITION OF THE THEOTOKOS - 'GRACANICA'
    1960 Meldrum Road
    WINDSOR N8W 4E2
    Ontario, Canada
    Tel. (519) 945-8555

    HOLY TRINITY
    351 Melville Ave.
    WESTMOUNT, MONTREAL H3Y 2J7
    Quebec, Canada
    Tel. (514) 932-8529
    HOLY TRINITY
    928 11th Avenue
    REGINA S4N 0K7
    Saskatchewan, Canada
    Tel. (306) 352-2917

    CANADIAN SERBIAN COUNCIL
    1900 Sheppard Ave. East, Svite 303
    WILLOWDALE M2J 4T4
    Ontario, Canada

    SERBIAN MEDIA CENTRE
    Suite 403, 379 Adelaide Street West
    TORONTO M5N 1H1
    Ontario, Canada

    VOICE OF CANADIAN SERBS
    SERBIAN NATIONAL SHIELD SOCIETY OF CANADA
    285 Parklawn Rd.
    304 TORONTO M8Y 3J7
    Ontario, Canada

    Serbian Cultural Society "KARADjORDjE"
    P.O.Box 332
    ETOBICOKE M9C 4V3
    Ontario, Canada

    SRPSKO-KANADSKO DRUSTVO U MONTREALU
    129 Abot Ave.
    WESTMONT
    Quebec, Canada

    Jugoslovensko-kanadski- prosvetni kulturni klub "ZAVICAJ"
    P.O.Box 138 station "A"
    WINDSOR N9A 6R3
    Ontario, Canada

    KUD "NJEGOS"
    66 Fordham Bay
    WINNIPEG R3T 3B7
    Man. Canada

    Klub "KORDUN"
    2940 Longlois
    WINDSOR N8X-4M7
    Ontario, Canada
    Tel. 519/969 2605

    SERBIAN NATIONAL DEFENSE OF CANADA
    1900 Sheppard Ave., East Apt. W303
    WILLOWDALE M2J 4T4
    Ontario, Canada




    --------------------------------------------------------------------------------

    CILE



    CONSULADO DE LA RF DE YUGOSLAVIA
    Calle Exequias Alliende 2370
    SANTIAGO DE CHILE
    Chile
    Tel. 223-0510




    --------------------------------------------------------------------------------

    DANSKA



    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    Svanevaenget 36
    2100 COPENHAGEN
    Denmark
    Tel. (45-31) 297 161

    SAVEZ JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA
    Horsevaernget 35, 2.tv.
    3400 HILLER0D
    Denmark
    Tel. 42 254 557

    Klub "BRANKO CHOPICH"
    Krudtvae rksalle 10
    3300 FREDERIKSVAE RK
    Denmark
    Tel. 42 123 742

    Klub "DjERDAP"
    Gronnegade Kaserne
    4700 NAESTVED
    Denmark
    Tel. 55 770 364

    Klub "KADINJACA"
    Overgade 41, Postbox 66
    5250 ODENSE
    Denmark

    Klub "TIMOK"
    Skansevej 20
    3400 HILLER0D
    Denmark
    Tel. 42 255 222




    --------------------------------------------------------------------------------

    FINSKA



    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    Kulosaarentie 36
    HELSINKI 57 00570
    Finland
    Tel. (35-80) 684-7466
    Fax. (35-80) 684-8783




    --------------------------------------------------------------------------------

    FRANCUSKA



    AMBASSADE DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    54, Rue de la Faisanderie
    75116 PARIS
    France
    Tel. (33-1) 4504-0505
    Fax. (33-1) 4504-4036

    CONSULAT DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    5, Cours Franklin Roosevelt
    69006 LYON
    France
    Tel. 7889-2202

    CONSULAT GENERAL DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    15, Boulevard Gambetta
    67000 STRASBOURG
    France
    Tel. (33-88) 353-980
    Fax. (33-88) 360-949

    ST. SAVA PARISH 1
    23, Rue du Simplon
    75018 PARIS
    France
    Tel. 01-4225-3105

    CONSEIL NATIONAL SERBE DE FRANCE
    4, rue le Marois
    75016 PARIS
    France

    Association Humanitaire "KRAJINA" (Paris)
    15 allee Berquerel
    99146 BONDY CEDEX
    France

    COMMUNAUTE PANSERBE DE FRANCE
    39 rue Celine Robert
    94300 VINCENNES
    France
    Tel. 99 331/43 980 401
    Fax. 99 331/43 989 958

    Ass. "KOZARA"
    88 bis, rue Simon Dereure
    93100 MONTREUIL
    France

    Udruzenje FRANCE-SERBIE
    62, rue Georges Ferrand
    94380 BONNNEUIL/MARNE
    France
    Tel. 433-96-848

    Udruzenje FRANCO-SERBE
    1, bis, rue des Trois Bornes
    PARIS
    France
    Tel. 463-70-716

    Udruzenje KOZARA
    88 bis, rue Simon Dereure
    93100 MONTREUIL
    France
    Tel. 452-80-963

    FORUM SRBA U EVROPI
    56, rue de la Fontaine ao Roi
    75011 PARIS
    France
    Tel. 422-55-191

    KOLO SRPSKIH SESTARA
    20, rue Roger Salengero
    93310 PRES STGERVAIS
    France
    Tel. 489-18-677

    "FRA-YOUG" BONDY
    70, rue de l' Aquedue
    75010 PARIS
    France
    Tel. 460-71-198

    Klub "ZLATIBOR"
    13 vill Massenet
    93000 BOBIGNY
    France
    Tel. 480-24-623

    "MLADOST" NANCY
    28, rue Henner
    54000 NANCY
    France

    Klub "SVETI SAVA"
    11, rue Clocher
    93130 NOISY LE SEC
    France
    Tel. 480-20-177

    Klub "DOMOVINA"
    R.S.B.P 321
    75962 PARIS CEDEX 20
    France
    Tel. 460-70-426

    Klub "BRANKO RADICEVICH"
    4, pass de la Folie Regnault
    75011 PARIS
    France
    Tel. 437-02-031

    PARISKA ZAJEDNICA
    20, rue Sorbiet
    75020 PARIS
    France
    Tel. 479-78-072

    AMIE DE PEUP SERBE
    1, rue Fg de Rome
    75540 PARIS
    France

    "DUSAN SILNI"
    14, rue des Lilas
    75019 PARIS
    France
    Tel. 424-96-996

    KULTURNO INFORMATIVNI CENTAR
    123, rue Saint Martin
    75004 PARIS
    France
    Tel. 427-25-050

    "ZAVICAJ" - Klub
    7, allee des Girofle
    78130 LES MUREAUX
    France
    Tel. 347-41-695

    "TIMOK" - Klub
    108, Bd Belleville
    75020 PARIS
    France

    "FRANCE-KRAJINA"
    114, rue Edouard Vaillant
    AUBERVILLIERS 93300
    France
    Tel. 483-91-128

    ZAJEDNICA SRBA U FRANCUSKOJ
    10, rue Chaudron
    PARIS 75010
    France
    Tel. 460-23-966

    "MEMORIJAL GENOCIDA"
    112, rue Rambiteau
    75001 PARIS
    France

    UDRUZENJE "FRANCO-SERBE"
    234, Cours Emile Zola
    69100 VILLERBANNE
    France
    Tel. 785-03-606

    T.P.I. "NASE NOVINE"
    59, rue d' Avron
    75020 PARIS
    France
    Fax. 402-41-732

    FORUM JUGOSLOVENA
    122, rue la Boetie
    75008 PARIS
    France

    "UDRUZENJE SRBA"
    102, Elysee II
    78170 CELLE ST. CLOUD
    France
    "DINARA" - UDRUZENJE SRBA POREKLOM IZ KRAJINE
    56, rue de Fontaine-au-Roi
    75011 PARIS
    France

    KULTURNO I HUMANITARNO UDRUZENJE SRBA
    "BOSNE I HERCEGOVINE" -A.C.H.S.B.H.
    16, rue Nocolas Leblanc
    93200 SAINT-DENIS
    France
    Fax. 482-04-349

    RADIO SOLEIL
    B.P. 321
    76962 PARIS
    Cedex 20
    France

    COMUNAUTE PANSERBES DE FRANCE
    17, rue de la Grange-aux-Belles
    75010 PARIS
    France
    Fax. 435-60-965

    ASSOCIATION HUMANITAIRE "KRAJINA"
    15, Allee Becquerel Z.A.C.
    93146 BONDY CEDEX
    France

    SPC
    "SVETI SAVA"
    23, rue du Simplon
    PARIS 75018
    France
    Fax. 425-54-244

    Klub "ZAVICAJ"
    10, Square Fennelon
    57100 THIONVILLE
    France
    Tel. 825-41-045

    Klub - "BOSANSKA KRAJINA" OBERNAI
    6, rue des Bennes Gens
    67210 OBERNAI
    France
    Tel. 889-52-891

    Klub - "SLOBODA" NEVERS
    4, Allee de Neubrandenbourg, App. 152
    58000 NEVERS
    France
    Tel. 863-60-693

    Klub -"VUK KARAXICH" CHAUMONT
    3/01 rue Raymond Poincare
    52000 CHAUMONT
    France
    Tel. 253-25-992

    UDRUZENJE FRANCUSKO-SRPSKOG PRIJATELJSTVA
    4, Place Arnold
    67000 STRASBOURG
    France

    UDRUZENJE ZA HUMANITARNU POMOCH
    30, rue Vautrin
    88000 EPINAL
    France

    BILTEN SAVEZA UDRUZENJA JUGOSLOVENA
    12, rue Moreau
    75012 PARIS
    France
    Tel. 43-459-288

    "RADIO DOMOVINA"
    PARIS
    France
    Tel. 42-005-603
    Fax. 42-005-757

    GLAS SRBA - LA VOIX DES SERBES DE FRANCE
    39, rue Celine Robert
    94300 VINCENNES
    France




    --------------------------------------------------------------------------------

    SAVEZNA REPUBLIKA NEMACKA



    BOTSCHAFT DER FR JUGOSLAWIEN
    Schlossallee 5
    5300 BONN 2
    Germany
    Tel. (49-228) 312-035

    GENERALKONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Thueringer Strasse 3
    6000 FRANKFURT AM MAIN
    Germany
    Tel. (49-69) 439-923

    GENERALKONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Harvestehuder Weg 101
    2000 HAMBURG 13
    Germany
    Tel. 444-504

    Serbischer Kulturverein "VUK KARAXICH"
    Martinsbuhlerstr. 30
    8520 ERLANGEN
    Germany
    Tel. 09131/20 65 98

    Serbisch-deutche Kulturvereinigung "VUK KARAXICH"
    Postfach 30 13 19,(Rheinaustr. 179)
    5300 BONN 1
    Germany
    Tel. 0228/46 55 98
    Fax. 0228/46 55 98

    Serbischer Kulturverein "VUK KARAXICH" e.v.
    Postfach,12 81
    5100 ACHEN
    Germany
    Tel. 02407/62 29
    Fax. 02407/29 93

    Vuk Karaxich- Gebruder Grimm e.v.
    Hagen Str. 49
    1000 BERLIN
    Germany
    Tel. 030/826 11 90
    Fax. 030/826 17 88
    Srpski kraljevski klub "DRAZA MIHAILOVICH"
    Buchbinderweg 27
    1000 BERLIN 47
    Germany
    Tel. 30/663 89 28 (privatno)
    Fax. 32/967 872 937

    Drustvo Udruzene Srpske Krajine
    Schonafeldorstr. 2
    1000 BERLIN 47
    Germany
    Tel. 030/663 40 50

    Srpsko drustvo "LAZA LAZAREVICH"
    Knausstr. 14
    1000 BERLIN 33
    Germany
    Tel. 030/825 56 06

    "CENTAR JUGOSLOVENA"
    Schwantalerstr. 80
    8000 MUNCHEN 2
    Germany
    Tel. 089/53 59 00

    Klub "POLET"
    Schwanthalerstr. 80
    8000 MUNCHEN 2
    Germany
    Tel. 089/53 50 00

    Klub "MLADOST"
    Karlsfelderstr. 229
    8000 MUNCHEN 45
    Germany
    Tel. 089/149 33 97

    Klub "KRAJINA"
    Streitfeldstr. 36/1
    8000 Munchen 80
    Germany
    Tel. 089/43 02 624

    "SRPSKI KULTURNI CENTAR SVETI SAVA"
    Dumlerstrasse 13
    8900 AUGSBURG
    Germany
    Tel. 0821/40 75 90

    UDRUZENJE SRBA ALGAU
    Breslauerstr. 11b
    8910 LANFSBERG LECH
    Germany
    Tel. 08191/46 997

    ZAJEDNICA KLUBOVA SEVERNE BAVARSKE
    Wuezburgerstr. 30
    8522 HERZOGENAURACH
    Germany
    Tel. 09132/10 60

    Serbicher Kulturverein "KARADjORDjEVICHI" e.v.
    Ipsheimerstr.
    8500 NURNBERG
    Germany
    Tel. 0911/31 56 35

    "UDRUZENJE SRBA" Algau
    8938 BUCJLOE
    Germany
    Tel. 08241/13 86

    Klub "SLOGA"
    Dahnhofstr. 46
    8052 MOSBURG
    Germany
    Tel. 08761/60 773

    SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
    Ludlstrasse 52
    8000 MUNCHEN 40
    Germany
    Tel. 089/58 15 95

    "SVETI SAVA" - Bayreut
    St. Martin str. 12
    8684 KONRADSREUTH
    Germany
    Tel. 09292/14 31

    SRPSKO PRAVOSLAVNO DRUSTVO
    Schleifmuhlenweg 14
    7900 ULM/DONAU
    Germany
    Tel. 0730/482 133

    Srpsko drustvo "V.S. KARAXICH"
    Zirbelweg 20
    7990 FRIEDRICHSHAFEN
    Germany
    Tel. 07541/731 37

    Srpsko kulturno drustvo "SVETI SAVA"
    Metzgerstr. 59
    7320 GOPPINGEN
    Germany
    Tel. 07161/683 602

    Srpsko drustvo "KRAJINA"
    Ortsstr. 1
    7260 CALW-HOLZBRONN
    Germany
    Tel. 07053/63 69

    Srpska Zajednica "V.S. KARAXICH"
    Brettermarkt 9
    8990 LINDAU
    Germany
    Tel. 08382/52 24
    Fax. 08382/218 23

    SRPSKA PRAVOSLAVNA ZAJEDNICA
    Bebelstr. 11
    7340 GEISLINGEN/STEIGE
    Germany

    Srpska Zajednica "V.S. KARAXICH"
    FRH-V-Steinstr. 13
    7980 RAVENSBURG
    Germany

    Srpsko Drustvo "VUK KARAXICH"
    Grunbacherstr. 40
    7056 WEINSTADT
    Germany
    Tel. 07150/606 173

    Srpski kulturno-informativni i sportski centar "KOZARA"
    Klaganfurterstr. 31/a
    7000 STUTTGART 30
    Germany
    Tel. 0711/85 65 30

    Srpsko Drustvo "SVETI SAVA"
    Am Sudbahnhof 1
    7412 EINGEN U.A.
    Germany
    Tel. 07121/884 86
    Fax. 07121/478 7

    Serbischen Verein "NIKOLA TESLA" e.V.
    Hildrishausenstr. 56
    7044 EHLINGEN
    Germany
    Tel. 07034/79 05
    Fax. 07034/79 05

    Serbischer Kulturverein "SVETI SAVA"
    Mohringerstr. 81-a
    7000 STUTTGART 1
    Germany
    Tel. 0711/293 353
    Fax. 0711/226 43 87

    Serbischer Kulturverein "SVETI SAVA" e.V.
    7570 BADEN-BADEN
    Germany

    Srpsko kulturno drustvo "LJUBA NENADOVICH"
    Brennenweg 17 Postfach 105 143
    6900 HEIDELBERG
    Germany
    Tel. 06221/380 986

    Srpsko kulturno drustvo "SLOGA"
    Industriestr. 2
    6800 MANNHEIM
    Germany

    Serbischer Kulturverein "SVETI SAVA" e.V.
    Oberfeldstr. 44
    7500 KARLSRUHE 31
    Germany
    Tel. 0721/707 415

    Klub Jugoslovena "MILAN TEPICH"
    Friedenstr. 8
    7037 MAGSTADT
    Germany

    Srpski klub "V.S. KARAXICH"
    Saarstr.1
    7340 GEISLINGEN
    Germany
    Tel. 07031/662 68

    Srpsko drustvo "P. KOCICH"
    Tiefenbachstr. 30
    7140 LUDWIGSBURG
    Germany
    Tel. 07141/435 13

    JUGOSLOVENSKO-SRPSKO UDRUZENJE
    Bahnhofstr. 56
    7160 GEILDORF
    Germany
    Tel. 07971/52 45

    Klub "VOJVODINA"
    Postfach 1263
    3560 BIEDENKOPF
    Germany

    Klub "JADRAN"
    Postfach 111149
    6100 DARMSTADT
    Germany

    "JUGOSLOVENSKA KNJIZEVNA RADIONICA"
    Oederweg 3
    6000 FRANKFURT
    Germany

    UDRUZENJA JUGOSLOVENSKIH PROSVETNIH RADNIKA
    Blucherstr. 12
    6000 FRANKFURT
    Germany

    UDRUZENJE JUGOSLOVENSKIH LEKARA I STOMATOLOGA
    Langerstr. 23
    6000 FRANKFURT
    Germany

    Klub "NIKOLA TESLA"
    Kreuzberg Weg 7
    3500 KASSEL
    Germany

    Klub "MLADOST"
    Hemshofstr. 69
    6700 LUDWIGSHAFEN
    Germany

    Klub "BELI ORLOVI"
    Glucksteinweg 75
    6380 BAD HOMBURG
    Germany

    Humanitarni Centar "SVETI DjORDjE"
    Kolnerstr.56
    5880 LUDENSHEID
    Germany
    Tel. 02351/220-74

    Srpsko udruzenje "V. S. KARAXICH"
    Kastanien Weg 4
    4780 LIPPSTADT
    Germany
    Tel. 0294/15-74-59

    Srpsko udruzenje "PETAR PETROVICH NJEGOS" Hamm
    Rautenstrauuch str. 55
    4700 HAMM
    Germany
    Tel. 02381/78-08-44

    SRPSKI KULTURNI CENTAR
    Eckeseyerstr. 149-a
    5800 HAGEN
    Germany
    Tel. 02331/161-92

    SRPSKO KULTURNO DRUSTVO
    Mulheimerstr. 47
    4100 DUISBURG
    Germany
    Tel. 0203/34-28-49

    SRPSKI KULTURNI I PROSVETNI FORUM
    Hitzeerstr. 37
    4290 BOCHOLT
    Germany

    Udruzenje Srba "SEMBERIJA I MAJEVICA"
    Simonstr. 49
    5660 WUPPERTAL
    Germany
    Tel. 0212/524-99

    SRPSKI KULTURNO-SPORTSKI CENTAR
    Bahnofstr.9-a
    5630 REMSCHEID-LENEP
    Germany
    Tel. 02191/384-66

    Jugoslovenski klub "CELIK"
    Grenzstr. 47
    4650 GELSENKIRCHEN
    Germany
    Tel. 0209/409-41-24

    Jugoslovenski klub "SLOGA"
    Kurfusternstr. 2
    4150 KREFELD
    Germany
    Tel. 02151/48-11-86

    Klub jugoslovenskih gradjana "V.S.KARAXICH"
    Meschedestr. 20
    5768 SUNDERN
    Germany
    Tel. 02933/61-54

    Humanitarni odbor pri SPC "SVETI SAVA"
    Krachenburgstr. 19-b
    4000 DUSSELDORF
    Germany
    Tel. 0208/49-62-68

    Udruzenje "NIKOLA TESLA"
    Vordumstr. 4
    2940 WILHELMSHAFEN
    Germany
    Tel. 044/212-23-41

    Klub "SRPSKA SLOGA"
    Dahlemer Ring 11
    HAMBURG 70
    Germany
    Tel. 040/672-78-82

    Klub "SUMADIJA" Hannover
    Dragonerstr. 18
    3000 HANNOVER
    Germany
    Tel. 0511/39-33-94

    Udruzenje "VUK KARAXICH"
    Lautertahlstr. 68
    3370 SESEN
    Germany

    KOLO SRPSKIH SESTARA
    Kirchstr. 3
    3100 CELLE
    Germany
    Tel. 05141/241-70

    Udruzenje "VUK KARAXICH"
    Herman Rein str. 6a
    3400 GOTTINGEN
    Germany
    Tel. 0551/37-66-11

    Serbien Vereingung "NEMANJA"
    Postfach 14 07 14
    4800 BIELEFELD 14
    Germany
    Tel. 0521/45 28 84
    Fax. 0521/45 28 85

    Serbisches Kulturforum in Deutchland e.V.
    Postfach 70 10 01
    6000 FRANKFURT
    Germany
    Tel. 069/62 14 52 (privatno)

    Srpsko Drustvo "PETAR PETROVICH NJEGOS"
    4700 HAMM 4
    Germany
    Tel. 02381/78 86 57
    Fax. 02385/64 89

    Vereinigung der Freunde der serbischen Kultur e.V.
    Kleefelder Str. 6
    3000 HANNOVER 1
    Germany
    Tel. 0511/81 24 14

    Serben-Vereinigung fur Sud-Sachsen
    "VUK KARAXICH"
    Klinik Schildautal
    3370 SEESEN
    Germany
    Tel. 05381/74 371
    Fax. 05381/74 509

    SRPSKI KLUB
    Kreuzbergweg 7
    3503 LOHFELDEN 1
    Germany
    Tel. 0561-512-314

    Serbischer Kulturverein "SRPSKA SLOGA"
    Dannerallee 7
    2000 HAMBURG 74
    Germany

    SRPSKI KULTURNI PROSVETNI FORUM
    Hitzestr. 37
    4290 BOCHOLT
    Germany

    Srpsko Drustvo "VUK KARAXICH"
    Rudolf Huch Str. 14
    3388 BAD HARZBURG
    Germany
    Tel. 053/222 030
    Fax. 053/22 30 17

    Srpsko drustvo "VUK STEFANOVICH KARAXICH"
    6000 FRANKFURT
    Germany
    Fax. 069/4909066

    Jugoslawischer Verein "RADNIK" e.V.
    Eischenfelder Str. 15
    4018 LANGENFELD
    Germany
    Tel. 02058/71549; 02173/24447

    Srpsko udruzenje "NEMANJA"
    Erich-Klausener Str. 22
    4019 MONNHEIM
    Germany
    Tel. 02173/50619

    SRPSKO HUMANITARNO MONARHISTICKO DRUSTVO
    Frankfurter Str. 23 (Hotel "Lindenhof")
    6290 WEILBURG
    Germany
    Tel. 06471/30069

    Klub "JEDINSTVO"
    Breiter Weg 57
    3250 HAMELN
    Germany
    Tel. 05151/63 751
    Fax. 05151/42 137

    SRPSKI KULTURNI CENTAR
    Eckeseyer Str. 149 A
    5800 HAGEN
    Germany
    Tel. 02331/16 192

    Serbischer Kulturverein "SVETI SAVA"
    Oberfeldstr. 44
    7500 KARLSRUHE 31
    Germany

    SRPSKI PRIVREDNI CENTAR
    Wuppertalerstr. 73
    42653 SOLINGEN
    Germany
    Tel. 0212-52-499
    Fax. 0212-587-373

    SAVEZ SRPSKIH I JUGOSLOVENSKIH ORGANIZACIJA U NEMACKOJ
    D-42103 WUPPERTAL Wall 28
    Germany
    Tel. 0202- 443-644
    Fax. 0202-447-193

    EVROPSKE NOVOSTI
    Kroger str. 10/1
    D-60313 FRANKFURT/MAIN 1
    Germany
    Tel. 069-945-0836
    Fax. 069-945-0838

    List "VESTI"
    Frankfurter Strasse 198a
    D-6368 BAD VILBEL
    Germany
    Tel. 06101-12-110
    Fax. 06101-13-45

    GENERALKONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Bohmerwaldplatz 2
    8000 MUNCHEN 80
    Germany
    Tel. (49-89) 988-685
    Fax. (49-89) 981-319

    GENERALKONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Taubenstrasse 4
    7000 STUTTGART 1
    Germany
    Tel. (49-711) 600-646

    KONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Lindemannstrasse 5
    4000 DUSSELDORF
    Germany
    Tel. (49-211) 673-067

    Odeljenje Ambasade SR Jugoslavije u Bonu
    KONSULAT DER FR JUGOSLAWIEN
    Tauberstrasse 18
    BERLIN 104
    Germany
    Tel. (49-30) 826-2091

    DIOCESAN CENTER AND MONASTERY OF THE THEOTOKOS
    Obere Dorfstrasse 12
    3201 HIMMELSTHUT
    Germany
    Tel. 0512-164-034

    STS. CYRIL AND METHODIUS
    Vaalserstr. 232
    ASCHEN
    Germany
    Tel. 0241-535-156
    Fax. 0241-535-157

    Serbian Orthodox Church
    Landhausstr. 62
    7000 STUTTGART 1
    Germany
    Tel. 0711-282-074

    Serbian Orthodox Church
    Ruppiner Str. 28
    1000 BERLIN
    Germany
    Tel. 030-451-4474


    Church - Markus Kirche
    Kleinhower 2
    4800 BIELFELD 1
    Germany
    Tel. 0521-297-471

    Serbian Orthodox Church
    Schlossgartenstrasse 57
    61000 DARMSTADT
    Germany
    Tel. 06151-421-040

    Church and Center in Frankfurt
    Beethovenplatz
    FRANKFURT
    Germany
    Tel. 069-752-098

    Church
    Krahnenburgstr. 19b
    4000 DUSSELDORF - Lichtenbroich
    Germany
    Tel. 0211-422-503

    Church
    Westfalendamm 35
    4600 DORTMUND
    Germany
    Tel. 0321-415-010

    Church
    Infanteriestr. 12
    8000 MUNICH 40
    Germany
    Tel. 089-180-596

    Church - Services
    Konigstr. 23
    8200 ROSENHEIM
    Germany
    Tel. 089-631-655

    Church - Services
    Schillstr. 98
    8900 AUGSBURG
    Germany
    Tel. 089-631-655

    Church - Services
    Nikolastrasse
    8300 LANDSHUT
    Germany
    Tel. 089-631-655

    Serbian Orthodox Church
    Eibacher Haupstr. 25
    8500 NURNBERG 60
    Germany
    Tel. 0911-632-832

    ST. GEORGE
    Wersener Str. 85
    4500 OSNABRUCK
    Germany
    Tel. 0541-64-157

    An der Kreuz Kirche, Kreustrasse
    Dietrichstr. 17a
    3000 HANOVER
    Germany
    Tel. 0511-368-1658

    Serbian Orthodox Church
    Stiftstr. 15
    HAMBURG 1
    Germany
    Tel. 040-240-916




    --------------------------------------------------------------------------------

    VELIKA BRITANIJA



    ST. ANDREW THE FIRST-CALLED APOSTLE
    66 Blake Road, Corby
    NORTHANTS NN18 9LW
    Great Britain
    Tel. 0536-61-499

    HOLY TRINITY
    98 Little Horton Lane
    BRADFORD BD 5 OJG
    West Yorkshire
    Great Britain
    Tel. 0274-724-585

    HOLY APOSTLES
    80 Empress Road
    DARBY DE3 6TE
    Great Britain
    Tel. 0332-46-438

    ST. NICHOLAS
    297 Lansdowne Rd.
    CARDIFF CF5 1JR
    Great Britain
    Tel. 0222-553-819

    ST. SAVA
    89 Lancaster Road
    LONDON W11 1QQ
    Great Britain
    Tel. 071-727-8367

    HOLY ASCENSION
    25 Junction Road, Cowley
    OXFORD OX4 2NT
    Great Britain
    Tel. 0865-770-007

    SERBIAN UNITY CONGRESS, G.B.
    36 West Way
    EDGWARE HA8 9LB
    Middlesex
    Great Britain

    SERBIAN NATIONAL ORGANIZATION
    106 Baker street W1
    LONDON
    Great Britain

    SRPSKA INFORMATIVNA INICIJATIVA
    44 Riley Close Abingdon
    OXFORDSHIRE OX14 5 RR
    Great Britain

    SERBIAN INFORMATION CENTRE
    89, Lancaster Road
    LONDON W11 100
    Great Britain

    WORLD SERBIAN COMUNITY
    Svite 401, 302 Regent Street
    LONDON W1
    Great Britain




    --------------------------------------------------------------------------------

    HRVATSKA



    REGIONALNA ZAJEDNICA SRBA U BUJSTINI
    Ul. Zemljoradnicka 16
    51470 UMAG
    HRVATSKA
    Tel. 0531-51-993
    Fax. 041-692-470

    ZAJEDNICA SRBA ZA RIJEKU, ISTRU I GORSKI KOTAR
    Luja Adami~a 7
    51000 RIJEKA
    Hrvatska
    Tel. 385-51

    ZAJEDNICA SRBA U HRVATSKOJ
    51000 RIJEKA
    Hrvatska
    Tel. 518-506




    --------------------------------------------------------------------------------

    MADJARSKA



    AMBASSADE DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    Dozsa Gyorgy ut 92/b
    1068 BUDAPEST VI
    Hungary
    Tel. (36-1) 251-3877

    ZADUZBINA "P. IGNJATOVICHA"
    Menesi Ut 11-13
    H-1118 BUDAPEST
    Hungary

    SRPSKI DEMOKRATSKI SAVEZ
    PF. 898
    1385 BUDAPEST
    Hungary
    Tel. 112-0098

    SRPSKE NARODNE NOVINE
    Nagymezo u 49
    1065 BUDAPEST
    Hungary




    --------------------------------------------------------------------------------

    ITALIJA



    AMBASCIATA DELLA RF DI JUGOSLAVIA
    Via dei Monti Parioli 20
    ROMA 00197
    Italia
    Tel. (39-6) 320-0796

    CONSOLATO GENERALE DELLA RF DI JUGOSLAVIA
    Via Matilde Serao 1
    MILANO 20144
    Italia
    Tel. (39-2) 481-2019
    Fax. (39-2) 4801-0426

    CONSOLATO GENERALE DELLA RF DI JUGOSLAVIA
    Strana del Friuli 54
    TRIESTE 34100
    Italia
    Tel. (39-40) 410-125

    CONSOLATO DELLA RF DI JUGOSLAVIA
    Piazza Aldo Moro 61
    BARI 70122
    Italia
    Tel. (39-80) 521-6327

    ST. SPIRIDON
    Via Genova 12
    TRIESTE
    Italia
    Tel. 040-631-328

    SERBIAN UNITY CONGRESS
    Via Monfalcone 65
    MARTINA DI RAGU.S.A. 97010
    Italia

    Srpska pravoslavna CSO "SVETI SAVA"
    Piazza del coleggio Romano 1 B
    ROMA
    Italia
    Tel. 8718-39-79
    Fax. 8621-00-32




    --------------------------------------------------------------------------------

    LUKSEMBURG



    Udruzenje "JUGOSLAVIJA" Luksemburg-Cents
    Route de Treves 154
    LUKSEMBURG
    Luksemburg
    Tel. 352/43-33-25




    --------------------------------------------------------------------------------

    MAKEDONIJA



    UDRUZENJE SRBA I CRNOGORACA
    Ul. 27. marta 18
    91000 SKOPJE
    Makedonija
    Tel. 0901-27-543

    DEMOKRATSKA PARTIJA SRBA U MAKEDONIJI
    Ul. Ograzden A T3, Karpos 3
    91000 SKOPJE
    Makedonija
    Tel. 0901-257-274




    --------------------------------------------------------------------------------

    MEKSIKO



    EMBAJADA DE LA RF DE YUGOSLAVIA
    Av. Montanas Rocallosas No. 515, Lomas de Chapultepec
    MEXICO, D.F. 11000
    Mexico
    Tel. 259-1332




    --------------------------------------------------------------------------------

    NOVI ZELAND



    SKETE OF THE DORMITION OF THE BLESSED VIRGIN MARY
    4 Old Porirua Rd. Ngaio
    WELLINGTON
    New Zealand
    Tel. 569-4122

    ST. SAVA
    75 The Parade, Island Bay
    WELLINGTON
    New Zealand
    Tel. 836-432




    --------------------------------------------------------------------------------

    NORVESKA



    EMBASSY OF THE FR OG YUGOSLAVIA
    Drammensveien 105
    OSLO 2
    Norway
    Tel. 448-105

    JUGOSLOVENSKI KLUB
    Maridalsveien 169
    0469 OSLO 4
    Norway
    Tel. 22 18 30 76

    SRPSKO-NORVESKO UDRUZENJE
    Rosenkrantz gata 18
    0160 OSLO 1
    Norway

    Udruzenje "NORVESKO-JUGOSLOVENSKA POMOCH"
    Maridalsveien 169
    0469 OSLO 4
    Norway
    Tel. 22 18 30 76




    --------------------------------------------------------------------------------

    RUMUNIJA



    AMBASSADE DE LA FR DE YOUGOSLAVIE
    Calea Dorobantilor Nr. 34
    BUCAREST
    Romania
    Tel. (40-0) 119-237

    COSULAT GENERAL DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    Str. Remus No. 4
    TEMISOARA
    Romania
    Tel. (40-961) 17-828
    Fax. (40-961) 14-868

    List "KNJIZEVNI ZIVOT"
    P-ta Sf. Gheorghe nr. 3
    TEMISOARA 1900
    Romania
    Tel. 056-193-572

    DEMOKTARSKI SAVEZ SRBA I KARASEVAKA
    Str. Bul. Revolucije 1989 Nr. 8/II
    TEMISOARA 1900
    Romania
    Tel. 111-547

    LIST "NASA REC"
    Str. Bul. Revolucije 1989 Nr. 8/II
    TEMISOARA 1900
    Romania
    Tel. 111-547




    --------------------------------------------------------------------------------

    SLOVENIJA



    DRUSTVO SRPSKA ZAJEDNICA
    Ul. Lepodvorska 2
    61000 LJUBLJANA
    Slovenija
    Tel. 326-581

    SRPSKI KLUB "SVETI SAVA"
    64000 KRANJ
    Slovenija
    Tel. 212-456
    Fax. 211-942




    --------------------------------------------------------------------------------

    JUZNOAFRICKA REPUBLIKA



    ST. SAVA
    P.O. Box 1078 , Rivonia
    2127 JOHANNESBURG
    South Africa
    Tel. 803-2051




    --------------------------------------------------------------------------------

    SVEDSKA



    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    Valhallavagen 70
    11427 STOCKHOLM
    Sweden
    Tel. (46-8) 218-436

    SPC
    St. SAVA
    Bagerstavagen 68
    121 63 JOHANNESHOV
    Sweden
    Tel. (46-08 9106900

    CONSULATE OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    Stora Nygatan 60/III
    21137 MALMO
    Sweden
    Tel. 124-201

    ST. NICHOLAS
    Vallavagen 352
    13641 HANDEN, Westeroz
    Sweden
    Tel. 08-77-5320

    STS. CYRIL AND METHODIUS
    Cedergaten 4
    214 65 MALMO
    Sweden
    Tel. 040-83-014

    ST. STEVAN OF DECANI
    Mercurius Gatan 1
    415 19 GOTEBORG
    Sweden
    Tel. 031-461-019

    NATIVITY OF THE THEOTOKOS
    Sodra Apollovagen 38b
    554 65 JONKOPING
    Sweden
    Tel. 036-132-945

    Serbian Orthodox Church
    Sodra Hunnetorpsvagen 70d
    252 62 HELSINGBORG
    Sweden
    Tel. 042-152-496

    ST. ANA
    Box 120
    630 12 ESKILSTUNA 18
    Sweden

    ST. DEMETRIUS
    Sjocrons gata 2
    291 53 KRISTIANSTAD
    Sweden
    Tel. 044-123-540

    ST. MARY MAGDALEN
    Magistratsvagen 17c
    222 43 LUND
    Sweden
    Tel. 046-149-851

    Serbian Orthodox Church
    Pilvagen 70 NB
    191 42 SOLENTUNA
    Sweden
    Tel. 08-929-314

    "NAS LIST" - VART BLAD
    Bellmansgaten 15
    118 47 STOCKHOLM
    Sweden
    Tel. 08-644-85-303

    SERBISKA IDROTTSFOREINGEN "SINDJELICH"
    Brahegaten 11
    402 51 GOTTEBORG
    Sweden
    Tel. 31-841-019

    JUGOSLAVISKA FORENINGEN "NIKOLA TESLA"
    Box 5007
    163 05 SPANGA
    Sweden
    Tel. 08-761-2550

    SERBISKA FORENINGEN "D. OBRADOVICH"
    Box 3058
    143 00 VARBY
    Sweden

    SERBISKA KULTUR O IDROT FORENINGEN "KOZARA"
    Box 13054
    402 51 GOTEBORG
    Sweden

    SERBISKA KULTURFOR "SUMADIJA"
    Verkstadsg 4
    252 27 HELSINGBORG
    Sweden

    SERBISKA KULTUR IDROTSFORENINGEN "SRBIJA"
    Box 13067
    20044 MALMO
    Sweden
    Tel. 040-962-837

    SERBISKA FORENINGEN "IVO ANDRICH"
    Sevillagat 11
    531 30 LIDKOPING
    Sweden




    --------------------------------------------------------------------------------

    SVAJCARSKA



    CONSULAT GENERAL DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    Eidmattstrasse 33
    8032 ZURICH
    Switzerland
    Tel. 479-560

    MISSION PERMANENTE DE LA RF DE YOUGOSLAVIE
    5, Chemin Thury
    GENEVE
    Switzerland
    Tel. (41-22) 346-4433

    AMBASSADE DE LA FR DE YOUGOSLAVIE
    Seminarstrasse 5
    3006 BERN
    Switzerland
    Tel. (41-31) 446-353

    CONSULAT GENERAL DE LA FR DE YOUGOSLAVIE
    Eidmattstrasse 33
    8032 ZURICH
    Switzerland
    Tel. (41-1) 383-6161

    FIRST PARISH
    Zollikerstr. 74
    CH-8008 ZURICH
    Switzerland
    Tel. 01-383-8319

    SRPSKI KULTURNI SAVEZ U SVAJCARSKOJ
    Ringstrasse 20
    8600 DUBENDORF
    Switzerland
    Tel. 01-821-4666

    SRPSKI KLUB "VUK KARAXICH"
    Schulstrasse 20
    9400 FORSCHACH
    Switzerland
    Tel. 071-418-701

    SRPSKI KLUB "DOSITEJ OBRADOVICH"
    Postfach 1247
    9102 HERISAU
    Switzerland
    Tel. 071-52-1966

    SRPSKI KLUB "KRAJINA"
    Milentalstrasse 329
    8200 SCHAFFHAUSEN
    Switzerland
    Tel. 053-25-2262

    SRPSKI KLUB "STEVAN SINDJELICH"
    Postfach 19
    9650 NESLAU
    Switzerland
    Tel. 074-32-307

    UDRUZENJE LEKARA I STOMATOLOGA
    Seemattweg 32
    6403 KUESNAHT
    Switzerland
    Tel. 041-81-3538

    PRVI SRPSKI HUMANITARNI FOND
    Harosenstrasse 6
    8311 BRUETTEN
    Switzerland
    Tel. 052-33-3112

    SRPSKI KLUB "CAR LAZAR"
    Brunelihohe 1
    8400 WINTERTHUR
    Switzerland
    Tel. 052-203-0540

    SRPSKI KULTURNI KLUB "MILAN TEPICH"
    Looslistrasse 68
    3027 BERN
    Switzerland
    Tel. 031-992-7519

    SRPSKO KULTURNO DRUSTVO "TAMO DALEKO"
    3, Chemin des Romiers
    1245 COLLONGE-BELLERIVE
    Switzerland
    Tel. 022-752-3171

    SRPSKI KULTURNI KLUB "SV. SAVA"
    Risenbuhlstrasse 9
    9242 OBERUZWIL
    Switzerland
    Tel. 073-51-9478

    SRPSKI KULTURNI KLUB "MILAN TEPICH"
    Zwislen 350
    9056 GAIS
    Switzerland
    Tel. 071-93-3678

    SRPSKI KULTURNI KLUB "KARADJORDJE"
    Landausweg 6
    6215 BEROMUENSTER
    Switzerland
    Tel. 045-51-3529

    SRPSKI KLUB "NIKOLA TESLA"
    Kraemerackerstrasse 24
    8610 USTER
    Switzerland
    Tel. 01-940-5461

    SRPSKO KULTURNO DRUSTVO
    Via Crano
    6946 PONTE CAPRIASCA
    Switzerland
    Tel. 091-93-1401

    PETAR PETROVICH NJEGOS
    Kreuzzelg 1
    5507 MELLINGEN
    Switzerland
    Tel. 056-91-3719

    SRPSKO DRUSTVO "KOLUBARA"
    Bahnhofstrasse 420
    8260 STEIN AM RHEIN
    Switzerland
    Tel. 054-41-3483

    JU - KLUB "NIKOLA PASICH"
    Hintere Bahnhof-Str. 13
    9000 ST. GALLEN
    Switzerland
    Tel. 071-23-4875




    --------------------------------------------------------------------------------

    HOLANDIJA



    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    Groot Hertoginnelaan 30
    2517 THE HAGUE
    The Netherlands
    Tel. (31-70) 363-2397
    Fax. (31-70) 360-2421

    ST. NICHOLAS
    Schietstins 58/1
    1082 AMSTERDAM - Buitenveldert
    The Netherlands
    Tel. 020-6442-216

    VERENIGINGEN IN NEDERLAND
    BOND VAN DE JOEGOSLAVISCHE CLUBS EN
    p/a Olympiaweg 94/2
    1076 XG AMSTERDAM
    The Netherlands

    "DOMOVINA" - Klub
    Amstelstraat 9
    1823 EV ALKMAAR
    The Netherlands
    Tel. 072-157-382

    Klub - "VUK KARAXICH"
    p/a L.v. Vollenhove 2193
    3706 GE ZEIST
    The Netherlands

    Klub - "SLOGA"
    Klompenstraatje 5
    5831 DW BOXMEER
    The Netherlands
    Tel. 08855-766-15

    SRPSKO PRIJATELJSKO DRUSTVO
    Rijnhaven 24
    ROTTERDAM
    Tthe Netherlands

    SERVISCH INFORMATIE CENTRUM
    Karmijinstraat 24
    5044 RD TILBURG
    The Nethelnads




    --------------------------------------------------------------------------------

    SJEDINJENE AMERICKE DRZAVE



    EMBASSY OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    2410 California Street, N.W.
    WASHINGTON, D.C. 20008
    U.S.A.
    Tel. (1-202) 462-6566 do 462-6572
    Fax. (202) 462-6566

    PERMANENT MISSION OF THE FR OF YUGOSLAVIA
    854, Fifth Avenue
    NEW YORK, N.Y. 10017
    U.S.A.
    Tel. (1-212) 879-8700

    ST. SAVA SERBIAN ORTHODOX COLLEGE OF THEOLOGY
    32400 N. Milwaukee Avenue
    LIBERTYVILLE IL 60048
    U.S.A.
    Tel. (312) 816-6127

    ST. SAVA SERBIAN ORTHODOX MONASTERY
    32377 N. Milwaukee Avenue
    LIBERTYVILLE IL 60048
    U.S.A.
    Tel. (312) 362-2440

    ST. GEORGE MISSION
    1622 Central Avenue
    HOT SPRINGS AK 71901
    U.S.A.
    Tel. (501) 624-1262

    HOLY RESURRECTION CATHEDRAL
    8035 West Serbian Road
    CHICAGO IL 60631
    U.S.A.
    Tel. (312) 693-3367

    HOLY ARCHANGEL MICHAEL
    9805 S. Commercial Avenue
    SOUTH CHICAGO IL 60617
    U.S.A.
    Tel. (312) 375-3848
    Fax.

    ST. GEORGE
    305 South Midland Avenue
    JOIET IL 60436
    U.S.A.
    Tel. (815) 725-5502

    ST. NICHOLAS
    228 North County St.
    WAUKEGAN IL 60085
    U.S.A.
    Tel. (708) 336-9838

    ST. ELIJAH CATHEDRAL
    8700 Taft Street
    MERRILLVILLE IN 46410
    U.S.A.
    Tel. (219) 769-2122

    SAINTS PETER AND PAUL
    59250 Keria Trail
    SOUTH BEND IN 46614
    U.S.A.
    Tel. (219) 291-0937

    ST. GEORGE
    50 South Bethany
    KANSAS CITY KS 66102
    U.S.A.
    Tel. (913) 371-1648

    ST. LAZARUS CATHEDRAL "RAVANICA"
    4575 East Outer Drive
    DETROIT MI 48234
    U.S.A.
    Tel. (313) 893-6025
    Fax. (313) 892-6944

    ST. PETKA
    18040 Van Dyke Avenue
    DETROIT MI 48234
    U.S.A.
    Tel. (313) 893-4858

    ST. GEORGE
    2330 N. Monroe Street
    MONROE MI 48161
    U.S.A.
    Tel. (313) 241-1169

    ST. BASIL OF OSTROG
    543 Sixth St. S.W.
    CHISHOLM MN 55719
    U.S.A.
    Tel. (218) 254-4874

    ST. GEORGE
    1216 104th Ave. West
    DULUTH MN 55808
    U.S.A.
    Tel. (218) 626-1856

    HOLY ARCHANGEL MICHAEL
    701 East 40th Street, P.O. Box 453
    HIBBING MN 55746
    U.S.A.
    Tel. (218) 263-5027

    HOLY TRINITY OF THE TWIN CITIES
    113 North Saratoga Street
    ST. PAUL MN 55104
    U.S.A.
    Tel. (612) 641-0828

    ST. JOHN THE THEOLOGIAN
    1372 Beverly Avenue
    ST. LOUIS MO 63122
    U.S.A.
    Tel. (314) 962-2412

    ST. NICHOLAS
    5052 Harrison Street
    OMAHA NE 68157
    U.S.A.
    Tel. (402) 734-4194

    SAINTS CONSTANTINE AND HELEN
    4109 Avenue L
    GALVESTON TX 77550
    U.S.A.
    Tel. (409) 762-4363

    ST. SAVA
    c/o. 19149 Glenway Falls Katy
    CYPRESS TX 77449
    U.S.A.
    Tel. (713) 373-1769

    ST.SAVA CATHEDRAL
    3201 S. 51 Street
    MILWAUKEE WI 53219
    U.S.A.
    Tel. (414) 545-4080

    THE NATIVITY OF THE MOTHER OF GOD SERBIAN ORTHODOX MONASTRY
    32400 Early Rd.
    NEW CARLISLE IN 46552
    U.S.A.
    Tel. (219) 654-7994

    ST. LUKE
    5917 16th Street NW
    WASHINGTON DC 20011
    U.S.A.

    ST. SAVA
    530 77th Ave. N.
    ST. PETERSBURG FL 33702
    U.S.A.
    Tel. (813) 527-8738

    ST SIMEON
    175 NW 154th Street
    NORTH MIAMI FL 33169
    U.S.A.
    Tel. (305) 944-6890

    ST. PETKA
    2437 Fulton Road
    KISSIMMEE FL 32743
    U.S.A.

    ST. GEORGE
    654 South Broad Street
    ELIZABETH NJ 07202
    U.S.A.
    Tel. (201) 352-8990

    ST. STEPHEN
    177 Weber Road
    LACKAWANNA NY 14218
    U.S.A.

    SAINT SAVA CATHEDRAL
    20 West 26th St.
    NEW YORK NY 10010
    U.S.A.
    Tel. (212) 242-9240

    ST. ARCHANGEL MICHAEL
    2552 Pickle Road
    AKRON OH 44312
    U.S.A.
    Tel. (216) 644-1571

    ST. GEORGE
    4663 Wayview Ave. NW
    NORTH CANTON OH 44702
    U.S.A.
    Tel. (216) 494-7888

    ST. SAVA CATHEDRAL
    16306 Broadview Road
    PARMA OH 44134
    U.S.A.
    Tel. (216) 749-1099

    ST. STEPHEN OF DECANI
    1840 N. Cassady Avenue
    COLUMBUS OH 43219
    U.S.A.
    Tel. (614) 475-0922

    ST. GEORGE
    3335 Grove Avenue
    LORAIN OH 44055
    U.S.A.
    Tel. (216) 781-9020

    HOLY TRINITY
    39 Laird Street
    YOUNGSTOWN OH 44509
    U.S.A.

    ST. ELIJAH
    12200 Irwin Street
    ALIQUIPPA PA 15001
    U.S.A.
    Tel. (412) 375-4074

    ST. MARY
    533 Third Street
    CLAIRTON PA 15025
    U.S.A.
    Tel. (412) 929-8052

    ST. GEORGE
    65 South Keel Ridge Road
    HERMITAGE PA 16148
    U.S.A.
    Tel. (412) 342-2600

    ST. NICHOLAS
    971-1001 St. Clair Road
    JOHNSTOWN PA 15905
    U.S.A.
    Tel. (814) 255-1853

    ST. GEORGE
    R.D.1 Box 91
    CARMICHAELS PA 15320
    U.S.A.
    Tel. (412) 966-7428

    ST. SAVA
    901 Hartman Street
    MeKEESPORT PA 15132
    U.S.A.
    Tel. (412) 672-1872

    ST. GEORGE "LAZARICA"
    30 Tenth Street
    MIDLAND PA 15059
    U.S.A.
    Tel. (412) 643-1396

    ST. NICHOLAS
    2110 Haymaker Road
    MONROEVILLE PA 15146
    U.S.A.
    Tel. (412) 372-9895

    ST. NICHOLAS
    1231-39 N. Hancock Street
    PHILADELPHIA PA 19122
    U.S.A.
    Tel. (215) 425-2128

    HOLY TRINITY CATHEDRAL
    4920 Clairton Blvd.
    PITTSBURGH PA 15236
    U.S.A.
    Tel. (412) 882-3900

    ST. NICHOLAS
    601 South Harrisburg Street
    OBERLIN PA 17113
    U.S.A.
    Tel. (717) 939-3872

    HOLY ASCENSION
    24 North Third Street
    YOUNGWOOD PA 15697
    U.S.A.
    Tel. (412) 925-6353

    MONASTERY MARCHA
    5095 Broadview Road
    RICHFIELD OH 44286
    U.S.A.
    Tel. (216) 659-4027

    MOST HOLY MOTHER OF GOD - MONASTERY
    Shadeland Farms, R.D. Box 247
    SHADELAND PA 16435
    U.S.A.
    Tel. (814) 587-6209

    THE WESTERN AMERICAN DIOCESE
    2541 Crestline Terrace
    ALHAMBRA CA 91803
    U.S.A.
    Tel. (818) 284-6825
    Fax. (818) 284-6825

    ST. STEPHEN NEMANJA
    216 Park Avenue, Waren AZ, P.O. Box 3666
    BISBEE AZ 85603
    U.S.A.
    Tel. (602) 997-0232

    ST. SAVA
    4436 East Mckinley Street
    PHOENIX AZ 85008
    U.S.A.
    Tel. (602) 275-7360

    ST. STEVAN'S CATHEDRAL
    1621 West Garvey Avenue
    ALHAMBRA CA 91803
    U.S.A.
    Tel. (818) 284-9100

    St. Basil of Ostrog
    ANGELS CAMP
    930 N. Main Street
    ANGELS CAMP CA 95222
    U.S.A.
    Tel. (209) 736-2340

    ST. SAVA
    7811 Orion Lane
    CUPERTINO CA 95014
    U.S.A.
    Tel. (408) 257-6652

    HOLY ASSUMPTION OF THE MOTHER OF GOD
    7777 Sunset Ave.
    FAIR OAKS CA 95628
    U.S.A.
    Tel. (916) 966-5438

    ST. PETER THE APOSTLE
    3502 North First Street
    FRESNO CA 93726
    U.S.A.
    Tel. (209) 227-5565

    ST. SAVA
    724 North Main Street, P.O. Box 1243
    JACKSON CA 95642
    U.S.A.
    Tel. (209) 223-4320

    HOLY TRINITY
    1700 School Street
    MORAGA CA 94556
    U.S.A.
    Tel. (415) 376-5982

    ST. GEORGE
    3025 Denver Street
    SAN DIEGO CA 92117
    U.S.A.
    Tel. (619) 275-4476

    ST. SAVA
    1700 South San Gabriel Blvd.
    SAN GABRIEL CA 91776
    U.S.A.
    Tel. (818) 288-8811

    ST. PETKA
    1854 Knob Hill Road
    SAN MARCOS CA 92069
    U.S.A.
    Tel. (619) 743-2178

    ST. LAZARUS MISSION PARISH
    P.O. Box 30224
    HONOLULU HI 96820
    U.S.A.
    Tel. (808) 422-8822

    ST. ELIJAH
    2931 Colton Blvd.
    BILLINGS MT 59104
    U.S.A.
    Tel. (406) 259-3466

    HOLY TRINITY
    2300 Continental Drive
    BUTTE MT 59701
    U.S.A.
    Tel. (406) 723-7889

    ST. SIMEON
    3950 S. Jones Blvd.
    LAS VEGAS NV 89103
    U.S.A.
    Tel. (702) 367-7783

    NATIVITY OF THE MOST HOLY THEOTOKOS MISSION PARISH
    P.O. Box 264
    WEST LINN OR 97068
    U.S.A.
    Tel. (206) 935-6447

    ST. SAVA
    P.O. Box 88376
    SEATTLE WA 98138
    U.S.A.
    Tel. (206) 232-1456

    "SERB WORLD U.S.A."
    415 E Mabel St.
    TUSCON AZ 85705 - 7489
    U.S.A.

    SERBIAN CULTURAL ORGANIZATION
    5 SO Rolling Hills
    IRWIN PA 15642
    U.S.A.

    SERBIAN UNITY CONGRESS
    P.O.Box 5397
    BERKELEY, CA 94705 9991
    U.S.A.

    SRPSKI RADIO PROGRAM
    23128 Gainford Street
    WOODLAND HILLS CA 91364
    U.S.A.

    S.U.C. Administration Office
    P.O.Box 2146
    NAPA CA 94 558
    U.S.A.

    THE AMERICAN SRBOBRAN
    One Fifth Avenue, 7th floor
    PITTSBURGH PA 15222
    U.S.A.

    SERBNET INC.
    4803 North Milwaukee Ave.
    CHICAGO IL 60630
    Illinois U.S.A.

    INSTITUTE FOR THE STUDY OF SERBIAN HISTORY AND CULTURE
    P.O.Box 26867
    LOS ANGELES CA 90026
    U.S.A.

    AMERICAN SERBIAN HERITTAGE FOUNDATION
    2531 East 115 Place
    LOS ANGELES CA 90059
    U.S.A.

    SERBIAN-AMERICAN COMMITTEE
    P.O.Box 32238
    WASHINGTON DC 20007
    U.S.A.

    SERBIAN-AMERICAN MEDIA CENTER
    612 N. Michigan Ave. P.O.Box 76-217
    CHICAGO Ill 60611
    U.S.A.
    Tel. 312/755 0389
    Fax. 312/755 0393

    SAMC - MEDIA WATCH
    612 N. Michigan Ave. P.O.Box 76-217
    CHICAGO ILL 60611
    U.S.A.
    Tel. 312/ 755 1389
    Fax. 312/ 755 0393

    Klub "LOVCHEN"
    28125 Grand River
    FERMINGTON
    Michigan, U.S.A.
    Tel. 313/477 8050

    "SUMADIJA"
    6840 Silvery Ln.
    DEARBORN MI 48127
    U.S.A.
    Tel. 313/224 3064

    Movement of serbian Chetniks "RAVNA GORA"
    P.O.Box 31549
    CHICAGO, ILL 60631-0549
    U.S.A.

    AMERICAN-YUGOSLAV COMMITTEE FOR GRADUATE STUDIES
    1449 W. Harrison
    CHICAGO IL. 60607
    U.S.A.

    SERBIAN BUSINESS & PROFESSIONAL ASSOCIATION OF AMERICA
    P.O.Box 235
    PITTSBURGH, PA 15230-0230
    U.S.A.

    SERBIAN ACADEMIC CLUB
    117 W.Harrison Bldg., Suite 600
    CHICAGO IL 60605
    U.S.A.

    THE SERBIAN DEMOCRATIC COALITION
    P.O.Box 20030, Cherokee Station PO, 1539 First Ave.
    NEW YORK NY 10028
    U.S.A.

    Serbian cultural club "ST. SAVA"
    448 West Barry Ave.
    CHICAGO IL 60657
    U.S.A.

    Serbian Historical Cultural Society "NJEGOS"
    3117 Laramie Ave.
    CICERO IL 60650
    U.S.A.

    SERBIAN NATIONAL DEFENSE OF AMERICA
    3114 W. Irwing Park Rd.
    CHICAGO IL 60618
    U.S.A.

    ORGANIZATION OF SERBIAN CHETNIKS
    1417 Lee Blvd.
    BERKELEY IL 60163
    U.S.A.

    SERBIAN BROTHERS HELP, Inc.
    2988 N.Elston Ave.
    CHICAGO IL 60618
    U.S.A.

    FIRST SERBIAN BENEVOLENT SOCIETY
    141 Bay Road
    MENLO PARK CA 94025
    U.S.A.

    Serbian Nation University of Cleveland "V.S. KARAXICH"
    P.O.Box 29491
    CLEVELAND OH 44129
    U.S.A.

    S.N.F.
    252 Scenery Dr.
    WEIRTON WV 26062
    U.S.A.

    CHURCH & CORPORATION
    3408 W. 46th Street
    CLEVELAND OH 44102
    U.S.A.
    Tel. 631 0680

    Circle of serbian sisters "ST. PETKA"
    4111 E. 79th Street
    CLEVELAND OH 44105
    U.S.A.
    Tel. 341 7960

    NJEGOS SERBIAN CHURCH CHOIR
    6363 Bonroi Drive
    SEVEN HILLS OH 44131
    U.S.A.
    Tel. 524 1984

    UDRUZENJE RATNIKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
    4212 Bruening Dr.
    PARMA OH 44134
    U.S.A.
    Tel. 843 6084

    Serbian Chetniks "RAVNA GORA"
    2810 Marioncliffe Dr.
    PARMA OH 44134
    U.S.A.
    Tel. 886 5807

    NJEGOS HISTORICAL & CULTURAL SOCIETY
    7448 Meadow Lane
    PARMA OH 44134
    U.S.A.
    Tel. 886 3558

    ROYAL COMBATANTS J.K.V. "D.M."
    3634 E. 55th Street
    CLEVELAND OH 44105
    U.S.A.
    Tel. 883 1668

    Serbian National University "VUK STEFANOVICH KARAXICH"
    14781 Bennett Road
    N. ROYALTON OH 44133
    U.S.A.
    Tel. 237 4964

    BELGRADE CLUB Inc.
    P.O.Box 6235 Yorkville Station
    NEW YORK, NY 10128
    U.S.A.

    Yugoslav American Society "AVALA" & Radio Program "AVALA"
    4729 Broadway Str.
    CARY IN 46408
    U.S.A.

    SERBIAN CULTURAL ORGANIZATION
    5. SO., Rolling Hills
    IRWIN PA 15642
    U.S.A.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  7. #57

    Default

    II GLAVA: GDE ZIVE SRBI I KOLIKO IH IMA ?
    Srbi danas zive u oko 90 zemalja na svih pet kontinenata (Milanovich, 1993). To je siroko prostranstvo cija udaljenost, od Novog Zelanda do Amerike, iznosi cetrdeset hiljada kilometara. Ne racunajuchi teritoriju SR Jugoslavije i srpskih krajina, izvan matice - u rasejanju, Srba ima najvise na americkom kontinetu, a potom u Zapadnoj Evropi.

    Pitanje broja Srba koji zive u dijaspori okupiralo je mnoge istrazivace, pocev od Pere Slijepcevicha (1917), preko LJubomira Kosiera (1926), L. Trnjegorskog (1938) do Majkla Bore Petrovicha (1982) i Vladimira Grecicha (1990). Vechina istrazivaca bila je sklona da taj broj ili precenjuje ili potcenjuje. Politicari i sociolozi, a posebno prvaci srpskih nacionalnih organizacija, skloni su, cesto, da predimenzioniraju broj Srba u dijaspori, cak na cetiri miliona. To se prvenstveno cini da bi se privukla paznja javnosti na ovu srpsku nacionalnu grupaciju u svetu. Medju politicarima zemalja imigracije, pak, kada se govori o etnickim grupacijama, ispoljava se sklonost potcenjivanju broja, a time i umanjivanja znacaja manjih etnickih grupacija, pa i Srba i Crnogoraca na nekoliko stotina hiljada. Cifra koja che ovde biti prezentirana predstavlja srednju varijantu procene broja Srba u dijaspori u 1994. godini.

    Kada je rec o svim Srbima sveta, racunajuchi zitelje matice Srbije, Crne Gore i srpskih krajina, i sve generacije iseljenika, pa one koji privremeno ili stalno rade u raznim, pre svega evropskim zemljama, manjine koje zive u starim i novim susednim drzavama, kao realna mogla bi se prihvatiti cifra od oko 11,5 miliona. Razume se da se svi ti ljudi ne izjasnjavaju uvek kao etnicki cisti Srbi, buduchi da su, osobito u rasejanju, kod druge, treche i cetvrte generacije, dosta nacionalno izmesani. To se, najbolje , moze videti i iz popisa stanovnistva SAD. Od ukupnog broja onih zitelja SAD koji su se deklasirali kao Srbi, oko 50% su, na ovaj ili onaj nacin, nacionalno mesani. A da ne govorimo o veoma brojnoj grupaciji nasih ljudi u inostranstvu koja se izjasnjavala na poslednjem popisu stanovnistva samo kao Jugosloveni.

    To se, mada u manjoj meri, moze konstatovati i za Srbe na prostorima druge Jugoslavije. Zato nije cudo sto su se Srbi iz mesovitih brakova izjasnjavalii kao Jugosloveni prilikom poslednjeg popisa stanovnistva u SFRJ, 1991. godine. Tada je registrovano 712 hiljada Jugoslovena ili 3% ukupnog stanovnistva SFRJ.

    Prema popisu stanovnistva bivse SFRJ, ukupan broj Srba iznosio je 8,528.000, Crnogoraca 539.000 (Brunner, 1993). Prema tome, u drugoj Jugoslaviji, kada su poceli etnicki sukobi i gradjanski rat na njenim prostorima, u njoj je zivelo priblizno 9,5 miliona Srba. Raspadom SFRJ, ako se ne racuna drzava matica, najvise Srba izvan Srbije ostalo je u Bosni i Hercegovini. Popis pokazuje broj od 1,369.000, a procene (koje ukljucuju i jedan broj Jugoslovena) pokazuju da ih je 1991. godine, u toj republici bilo pribli zno 1,5 milion.

    Na osnovu zvanicnih statistika, izjava srpskih nacionalnih lidera u dijaspori, procena diplomatsko-konzularnih predstavnistava (DKP) i sinteze iznesenih procena u dostupnoj literaturi iz ove oblasti, autori procenjuju ukupan broj Srba, Crnogoraca i Jugoslovena srpskog porekla u svetu, u 1994. godini i to:

    __________________________________________________ ___________

    A. Otadzbinske zemlje

    Republika Srbija 6,500.000 - 6,800.000

    Crna Gora 539.000 - 600.000

    Republika Srpska Krajina* 300.000 - 320.000

    Republika Srpska** 1,400.000 - 1,500.000

    B. Prekomorske zemlje

    SAD 430 - 500.000

    Kanada 80 - 100.000

    Juzna Amerika 20 - 30.000

    Australija 90 - 120.000

    Novi Zeland 500 - 1.000

    Juzna Afrika 20 - 25.000

    Velika Britanija 50 - 55.000

    Zemlje Trecheg sveta 20 - 30.000

    __________________________________________________ ___________

    * U Republici Srpskoj Krajini zivi, kako se procenjuje 300 do 320 hiljada Srba, dok se - kako procenjuju UN - 250 do 280 hiljada Srba iselilo iz Hrvatske.

    ** Jedan broj Srba zivi na teritoriji bivse Bosne i Hercegovine koje su pod kontrolom muslimanske vlade i bosanskih Hrvata.


    __________________________________________________ ___________

    V. Evropske imigracione zemlje

    SR Nemacka 250 - 300.000

    Austrija 100 - 130.000

    Francuska 80 - 100.000

    Svajcarska 70 - 100.000

    Zemlje Beneluksa 15 - 20.000

    Skandinavske zemlje 50 - 60.000

    Italija 5 - 7.000

    Ostale 15 - 20.000

    G. Stare i nove susedne zemlje

    Rumunija 30 - 50.000

    Madjarska 3 - 5.500

    Albanija 5 - 10.000

    Hrvatska* 120 - 150.000

    Makedonija 44 - 70.000

    Slovenija 47 - 57.000

    __________________________________________________ ___________

    Prema tome, na americkom kontinetu zivi blizu 650 hiljada Srba i Crnogoraca, koliko se procenjuje da ima i u Zapadnoj Evropi. Oni su, na americkom kontinentu, u najvechem broju koncentrisani u centralnom i istocnom delu kontineta- Ilinois, Indijana, Micigen, Minesota, Ohajo, Pensilvanija, kao i na kanadskoj strani u provinciji Ontario (najvise ih je u okolini Toronta), zatim u drzavi Njujork i Nju Dzersi, a na zapadu u drzavama Kalifornija i Vasington. Oni koji su dosli u SAD u novije vreme koncentrisani su oko velikih industrijskih i trgovackih centara - Njujorka i Cikaga.

    U Australiji Srbi zive u okolini Melburna, Sidneja, Perta i Kanbere, dok su na Novom Zelandu nastanjeni u Oklandu i njegovoj okolini.

    Od latinskoamerickih zemalja Srbe su najvise privlacili Argentina i Cile.

    U Evropi su Srbi nasli zaposlenje upravo u onim zemljama koje su posle Drugog svetskog rata i zaposljavale najvise stranaca - SR Nemacka, Austrija, Francuska, Svajcarska i Svedska.

    Od starih susednih zemalja, najvise Srba ima u Rumuniji, a u novim susednim zemlja situacija jos nije jasna.

    Status Srba u svetu je trojak. Srbi su gradjani zemalja glavnih imigracionih prekomorskih zemalja, shodno imigracionim politikama doticnih drzava (u manjem broju i u Evropi), zatim gradjani nase zemlje koji imaju privremeni boravak (kao rezultat politike evropskih zemalja koja je vodjena posle Drugog svetskog rata) i gradjani susednih zemalja koji vekovima zive u njima, ali koji su sacuvali svoj nacionalni identitet. Status iseljenih Srba zavisi od politike svake zemlje, koja ima tendenciju, pod uticajem KE BS-a, narocito na evropskom prostoru, da prizna individualna i kolektivna prava nacionalnih grupacija. Razume se, taj se status vremenski i prostorno razlikuje.

    Dalji tokovi savremene seobe Srba zavisiche od niza cinilaca ekonomske, ali i druge prirode. Kako stvari stoje, uzroci savremene seobe Srba se neche tako brzo otkloniti. "Push" faktori che, ocigledno, jos duge imati uticaj na dalji tempo spoljne migracije Srba. Medjutim, i imigracione politike glavnih zemalja useljenja su od bitnog znacaja.

    Kada je rec o klasicnom vidu migracije, tj. iseljavanju, postoji tesna i uzajamna zavisnost dveju glavnih komponenti imigracione politike: regulisanje useljenja i integracija. Zemlje klasicne imigracije su jos dvadesetih godina ogranicile godisnji broj useljenja i, kasnije, uvele kontrolu strukture imigracionih tokova. Nijedna od njih, medjutim, nije obustavila imigraciju. Kanada, Australija i Novi Zeland su, cak, podsticale imigraciju u dugom vremenskom periodu. U osamdesetim godinama, imigracija u prekook eanske zemlje se dosta stabilizovala, s tendencijom ka rastu.

    Zajednicka karakteristika svih klasicnih imigracionih politika je, dakle, kontrola useljenja, locirana uglavnom u ambasadama i konzulatima u zemljama porekla migranata. Kontrola se vrsi imigracionom vizom koja kvalifikuje migrante za useljenje.

    Sjedinjene Americke Drzave, Kanada i Australija zauzimaju centralnu poziciju u medjunarodnim migracionim tokovima Srba.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  8. #58

    Default

    III GLAVA: SRBI - ISELJENICI U PREKOMORSKIM ZEMLJAMA
    Govoriti o savremenim seobama, broju Srba u svetu, a ne dotachi njihovu genezu, bilo bi nedovoljno. Jedna od bitnih karakteristika istorije srpskog naroda su seobe u druge zemlje. Tako je i seoba Srba u prekomorske zemlje jedna od njihovih najvechih seoba u poslednja tri veka. Seobe Srba u prekomorske zemlje, narocito u Ameriku, ne samo da su najstarije, ekonomski uslovljene, dobrovoljne migracije, vech su i istorijski relativno stabilne, s dugorocnom tendencijom ka rastu i trajnom karakteristikom. U njima je uzeo ucesche veliki broj Srba, iz svih srpskih otadzbinskih teritorija. Dabome, vechina Srba koji danas zive u prekomorskim zemljama ima drzavljanstvo tih zemalja. Uprkos tome, oni su se, od najstarijih doseljavanja pa do danas, samoorganizovali, stvarajuchi svoje nacionalne duhovne, drustvene i politicke asocijacije, pocev od prvih potpornih udruzenja pa do savremenih drustvenih organizacija. Njihovo samoorganizovanje, negovanje etnickog i nacionalnog identiteta doprinelo je, pored ostalog, i odrzavanju veza s Otadzbinom.


    Doseljavanje Srba u SAD
    U istoriji americke imigracije, i ne samo u njoj, opste je prihvachena podela na tzv. period "stare" imigracije (od 1820, kada su podaci o imigrantima prvi put zabelezeni, pa do kraja osamdesetih godina) i "nove" imigracije u SAD, od pocetka devedesetih godina proslog veka naovamo. Velika vechina srpskog iseljenistva pripada upravo ovoj poslednjoj etapi naseljavanja Severne Amerike.

    U literaturi postoji vise pokusaja periodizacije useljavanja Srba u SAD. Debora Pedzit, na primer, doseljavanje Srba u SAD deli u tri razdoblja. Prvi vechi talas je "staro" doseljavanje, koji pocinje oko 1890. godine i traje do Drugog svetskog rata. Drugi talas doseljavanja Srba u SAD obuhvata politicku emigraciju, tj. dolazak raseljenih Srba iz ratom razorene Evrope. I konacno, trechi talas doseljavanja Srba u ovu zemlju obuhvata period od druge polovine sezdesetih godina naovamo (Padgett, 1983).

    Sledechi u literaturi opste prihvachenu podelu americke imigracije, na "staru" i "novu", profesor Majkl Boro Petrovich (1980), na primer, useljavanje Srba u SAD grupise u pet karakteristicnih perioda. Prvi obuhvata najranije doseljenike u periodu "stare" imigracije. Drugi, period prvog i najvecheg useljavanja u razdoblju "nove" imigracije (1880-1914). Trechi, pristizanje useljenika u periodu izmedju dva svetska rata (1918-1941). Cetvrti, dolazak raseljenih lica iz Evrope posle Drugog svetskog rata (1945-196 5). Peti, najnovije useljavanje u SAD (od 1965. godine naovamo).


    Najranija iseljavanja
    Rano doseljavanje Srba u SAD obuhvata period duzi od pola veka, od pocetka do kraja osamdesetih godina XIX veka. Istina, niko sa sigurnoschu ne moze rechi kada i gde su se prvi put Srbi doselili u SAD. Drugim recima, ne postoje pisani tragovi o prvim srpskim iseljavanjima u SAD. Pretpostavlja se, naime, da je na dubrovackim brodovima koji su plovili do americke obale jos tokom XVIII veka, medju mornarima bilo i Srba iz Dalmacije. Nije, medjutim, poznato da su ostajali da zive u Americi. Istrazujuchi ovaj pe riod srpskog iseljenistva u Americi, vladika Sava sumadijski (1994) ukazuje na otkriche Vase Stajicha (1935) da je prvi srpski doseljenik bio izvesni Jovan Miskovich. Miskovich je negde 1740. proveo punih 5 godina u Americi sto znaci da je dosao na ovaj kontinent mnogo pre poznatog Djordja Sagicha. Zvanicno, prvi srpski useljenik stigao je u Ameriku brodom "Delaver", do Filadelfije, septembra 1815. godine. Prema pisanim tragovima, bio je to Djordje Sagich, odnosno kako je u toj zemlji poznat, George Fisher (Pribich, 1967). Sagich-Fiser je rodjen u Austro-Ugarskoj, 30. aprila 1795. godine od roditelja doseljenika iz Srbije koji su dosli u talasu velike seobe Srba pod pritiskom Turaka. Naime, Sagicheva familija se nastanila severozapadno od Budimpeste, u drevni grad Segesfervar, mesto krunisanja madjarskih kraljeva u toku pestogodisnjeg perioda od 1027. godine. Srbi su ovaj grad nazivali Stoni Beograd. Nakon smrti oca, Djordje dolazi u Sremske Karlovce, centar Srpske pravoslavne crkve, gde pohadja gimnaziju i s tice "klasicno" obrazovanje, ucechi pored ostalog nemacki, grcki i latinski, koje mu je kasnije dobro doslo u Americi. Sa osamnaest godina zivota, Djordje Sagich napusta skolu i prelazi u Srbiju 1813. godine, gde se prikljucuje ustanicima u borbi protiv Turaka. Ucestvovao je u borbi za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, Sagich bezi u Austriju. Proveo je dve godine lutajuchi duz Dunava kao trgovac, da bi se 1815. godine u Hamburgu ukrcao na brod za Filadelfiju.

    Stupanje Djordja Sagicha na tlo Amerike moglo bi se oznaciti kao pocetak novije istorije seoba Srba, ovoga puta u SAD. Fiser je, tokom sezdesetogodisnjeg zivljenja na Zapadu, postao vrlo ugledan Amerikanac srpskog porekla. Zvanicno je uvrschen u red istaknutih pionira u Teksasu. Proveo je dvadeset godina u Meksiku i Teksasu, dok je Teksas jos bio meksicka provincija. Kada je Teksas postao nezavisna republika i deo Sjedinjenih Drzava, Fiser je 1829. godine postao meksicki drzavljanin pa se cak ukljucio i u politiku. U Meksiku je bio organizator masonske loze, direktor carine u Galvestonu, sekretar grada San Felipe, carinik u Matamorosu, ratni komesar, vlasnik stamparije i knjizare i urednik novina na spanskom.

    Sa uspostavljanjem teksaske nezavisnosti (1836) Dzordz Fiser napusta lojalnost meksickom federalizmu i svoju sudbinu vezuje za teksasku drzavu. Kasnije je postao jedan od vidjenih ljudi Hjustona i kao trgovac i kao advokat. Kada je Kalifornija ustupljena SAD, u vreme zlatne groznice, Fiser se seli u Kaliforniju. Zahvaljujuchi poznavanju Meksikanaca i znanju spanskog jezika, vrlo brzo je postao sekretar zemljisne komisije (1852-1856). Od 1857. do smrti (1873), Dzordz Fiser je obavljao razne javne duznosti u San Fransisku. Bio je i sudija, a i pocasni konzul Grcke u San Fransisku. U znak zahvalnosti zbog njegove podrske borbi za nezavisnost Grcke, kralj Djordje I ga je imenovao za prvog grckog konzula u Kaliforniji, 1870. godine. Na tom polozaju Dzordz Fiser, tj. Djordje Sagich je ostao do smrti.

    U Kaliforniji, Fiser je osnovao malu, ali brzo rastuchu koloniju srpskih doseljenika, koja je okupljala i znacajan broj Hrvata, uglavnom iz Dalmacije i sa jadranskih ostrva. Ovi Juzni Sloveni nazivali su sebe "Slavonians". To ime su koristili, kako istice Adam Eterovich (1980), iz najmanje tri razloga. Prvo, mletacke Dalmatince i Bokelje zvali su Sclavone ili Slavs, jos od Venecijanaca, a ne Srbima ili Hrvatima. Drugo, nazive Slavonian ili Sclavonian su koristili Englezi i Amerikanci u tom ranom periodu. Go tovo u svim americkim i engleskim knjigama toga doba korischen je Slavonian, kao izraz za Slovena. I, treche, Juzni Sloveni su se protivili da budu identifikovani kao Austrijanci, Italijani, Turci ili Madjari.

    Kada je nekoliko pravoslavnih hrischana 1864. u San Fransisku osnovalo Grcko-rusku-slavonsku pravoslavnu istocnu crkvu kao dobrotvorno drustvo, u kome su Srbi cinili vechinu, sa ciljem da osnuju pravoslavnu crkvu u gradu, Fiser je postao veoma istaknut clan (Petrovich, 1979). Istovremeno, bio je i clan, a i prvi predsednik Ruskog i panslavenskog dobrotvornog drustva osnovanog u San Fransisku 1857. godine.

    SAD su, u stvari, prvo i najznacajnije odrediste Srba preko okeana. Do osamdesetih godina XIX veka, seoba Srba u SAD bila je sporadicna. U toj fazi najranijih iseljavanja najpre su se selili pojedinci, a kasnije i manje skupine iz primorskog dela Jugoslaviji (Cizmich, 1981). Vechina doseljenika tog perioda "stare" americke imigracije bila je pismena i naseljavala se, po dolasku u SAD, na farmama. Ti srpski doseljenici ranog perioda ziveli su u prisnim kontaktima sa Hrvatima. Zajedno su osnivali i prva dobro tvorna drustva. Ne moze se sa sigurnoschu rechi koliko se Srba doselilo u SAD do Prvog svetskog rata. Nije vodjena precizna statistika ni u zemljama odakle su se selili, a ni u SAD. Neki istrazivaci koristili su podatke brodskih kompanija, ali ni ti podaci nisu potpuni. Zapravo podaci o iseljenicima iz jugoslovenskih zemalja u SAD nisu pouzdani sve do popisa stanovnistva ove zemlje 1910. godine. Srbi, kao i drugi jugoslovenski narodi, bili su tada registrovani kao Austrijanci, Nemci, Madjari, Italijani, Tur ci zato jer se radilo pretezno o doseljenicima iz "nemackih drzava". Adam Eterovich (1980), u svojim istrazivanjima, otkriva mnoga srpska imena ljudi koji su ucestvovali u americkom gradjanskom ratu 1861-1865. godine. Pominje dosta dobrovoljnih vojnih firmi toga doba koje su Srbi vodili. Imigracione vlasti SAD su pocele da vode evidenciju o useljavanju juznih Slovena tek 1899. godine.

    Prema nalazima Adama Eterovicha, Srbi u Americi se prvi put pominju u listu "Podunavka" 5. marta 1848. godine, u clanku S. Popovicha, pod naslovom "Srbi u Americi". Procene Popovicha, sacinjene nakon puta po Americi, pokazuju da je iz Dalmacije i Boke Kotorske doslo u ovu zemlju i to:

    u Nju Orleans - 300; u Vasington - 100; u Njujork - 200; u Boston - 100; u Filadelfiju - 160; u Carlston - 30; u Mobil - 120; na Floridu - 200; u Teksas - 250; u Meksiko - 300, i Luisvil - 50.

    Prvi doseljenici su se naseljavali u juzne drzave SAD, tada pod Spanijom i Francuskom, a sa otkrichem zlata 1848. godine i u Kaliforniju, na Zapadu. Medju glavnim odredistima srpskih mornara, osobito luckih, bila je luka Nju Orleans, koja se razvila tek posto je Amerika kupila od Napoleona lujzijansku teritoriju (Vujnovich, 1985). Prva znacajnija grupa Srba dolazi u Nju Orleans tridesetih godina proslog veka. To su bili trgovci, lingvisti, moreplovci jadranske obale i Crne Gore - Bokelji, Dalmatinci, Crnogo rci. Obrazovani i sa znanjem vise jezika, lako su se uklapali u novu sredinu i postizali licni uspeh. Malo je bilo siromasnih medju njima.

    Kada su otkriveni rudnici zlata, krajem cetrdesetih godina, mnogi Srbi iz Nju Orleansa preselili su se u Kaliforniju. Ovi Srbi su bili statisticki svrstani kao doseljenici iz "nemackih drzava", sve do 1860. godine. Popis stanovnistva iz 1860. godine pokazuje da je iz "nemackih drzava" bilo 1,301.136 osoba, ukljucujuchi i 25.061 lice iz Austrije. Adam Eterovich (1980) procenjuje da je medju 52 hiljade pridoslih ljudi iz Austrije 10-40% bilo drugih nacionalnosti. Rezultati popisa stanovnistva Amerike izmedju 1850. i 1880. godine ukazuju na zakljucak da je manje od 1% stanovnistva otpalo na Srbe i Hrvate. Njih popis nije posebno iskazao vech je prihvachena grupa Slavonaca i Dalmatinaca, pa je vechina svrstana u grupu Austrijanaca.

    Godine 1868, Drustvo pravoslavaca dobilo je i pravoslavno groblje, kao i citaonicu koja je sluzila i za okupljanje Srba u San Fransisku. Godine 1870. pojavljuju se i novine u San Fransisku pod nazivom "Slavjanin". U njima su se objavljivali clanci na vise jezika (srpskom, ruskom, francuskom).

    U ovom prvom talasu seobe Srba, u Ameriku je stigao i Mihailo Pupin Idvorski, koji je radechi na Kolumbija univerzitetu stekao svetsku slavu kao profesor, naucnik i pronalazac. Pupin je stigao u SAD 1874. godine, kada je u ovoj zemlji broj iseljenika srpskog porekla bio relativno mali, te che, izmedju ostalog, i to kasnije imati znacaja u njegovom angazovanju na organizovanju ove etnicke grupe (Grecich, 1985). Stoga je Pupin ostao u istoriji zabelezen ne samo kao profesor i naucnik, vech kao drustveni radni k i patriota obe domovine, a iznad svega ponos naroda iz kojeg je potekao. Nas narod je neizmerno zaduzio svojim humanizmom i rodoljubljem, osobito zaslugama koje je stekao kao pocasni generalni konzul Srbije u Njujorku, predsednik Srpskog narodnog saveza u SAD, organizator u prikupljanju materijalnih sredstava, opreme i medicinske pomochi, kao i dobrovoljaca iz SAD za Prvi svetski rat, kao i na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Za vreme pedesetodnevnog rada u Parizu, Pupin je mnogo doprineo tome da svi clano vi americke delegacije potpuno razumeju jugoslovenske teznje i zelje. Stoga je Pupin svojim licnim poznanstvom s predsednikom Vilsonom i ministrom spoljnih poslova Lansingom, doprineo da se granice Jugoslavije sto povoljnije povuku i da u sastav drzave SHS udju Dalmacija, zapadna Slovenija, deo Slavonije i Baranja i njegov rodni Banat. Mihailo Pupin je zasluzan za afirmisanje jugoslovenskog pitanja pred americkom javnoschu i politicarima, posebno mnogobrojnim kontaktima koje je imao s uglednim licnostima am erickog zivota. Medjutim, njemu je zamereno zbog odredjenih stavova. Valja pomenuti sukob s don Nikom Grskovichem. Taj sukob je dugogodisnji Pupinov saradnik, Pavle Hadzi-Pavlovich, ovako opisao:

    "Kada je Amerika usla u rat na strani saveznika, prof. Pupin predlozi Jugoslovenskom narodnom vijechu da se preko Srpskog poslanstva u Vasingtonu zamoli americka vlada da sve svoje vojnike jugoslovenskog porijekla koji budu novaceni za rat upuchuje na Solunski front, da se pod americkom zastavom bore zajedno sa srpskom vojnicima. Medjutim, Don Niko Grskovich izjavi na predlog prof. Pupina da bi se on stideo da podupire i da glasa za takav predlog. Na to se digne prof. Pupin i izjavi da njemu onda nema vise mjesta ovdje i napusti Vijeche" (Bulajich, 1978).


    Prvi masovniji talas srpskih doseljenika u SAD (1880-1914)
    Pocetkom osamdesetih godina dolazi do brzeg useljavanja Srba u SAD. Oni dolaze u ovu zemlju kao deo masovnog iseljavanja iz juznih i jugoistocnih zemalja Evrope, ciji tokovi polaze iz Italije i velikih multi-nacionalnih imperija - Otomanske, Austro-Ugarske i Ruske, poznati u istoriji prekookeanskih migracija kao "nova imigracija". Najvechi broj srpskih imigranata u SAD, do skora, poticao je upravo iz tog perioda. Kalifornija ostaje jos uvek njihovo najznacajnije odrediste. Srbi u tom delu Amerike organizuju i svoj duhovni i drustveni zivot, kao i svoja dobrotvorna udruzenja, grade crkvu i izdaju svoje prve novine.

    Godine 1880. u San Fransisku je osnovano i prvo uzajamno dobrotvorno drustvo Srba u Americi. Bilo je to Srpsko-crnogorsko literarno i dobrotvorno drustvo. Mada kratkog veka, prve srpske novine stampane u Americi javljaju se u San Fransisku 1893. godine. To su "Srbin Amerikanac", koje uredjuje Bozo Gopcevich, i "Sloboda", ciji je urednik Spiro Radulovich (Bokelj). Rec je, u stvari, o pionirima srpskog novinarstva u Americi. Potom se javlja Veljko Radojevich koji izdaje u San Fransisku, krajem XIX veka, list "Srpska nezavisnost".

    Neposredno pred katastrofalni zemljotres 1906. godine u San Fransisku, srpski list "Sloboda" je procenio da je u San Fransisku bilo oko dve hiljade Srba i to vechinom iz Boke Kotorske i Hercegovine. Posle zemljotresa i pozara koji je njime izazvan, srpska kolonija se osipa. Najvechi broj Srba prelazi u Oklend i u druge delove predgradja San Fransiska (Vucinich, 1981).

    Tri godine kasnije, Srpsko-crnogorsko literarno i dobrotvorno drustvo spaja se sa Srpskim dobrotvornim drustvom "Zmaj", osnovanim 1904. godine u San Fransisku, te u toku Prvog svetskog rata broji preko 600 clanova. Drustvo je pred kraj Prvog svetskog rata promenilo ime u Prvo srpsko dobrotvorno drustvo, a 1939. mu se pridruzilo 39 clanova koji su jos bili u Srpskom dobrotvornom drustvu Angels Camp - osnovanom 1893. Godine 1902, Srbi u San Fransisku organizuju Srpski klub, drustvenu, kulturnu i atletsku orga nizaciju. U toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Srpski klub postaje organizacija Soko, pa mnogi njeni clanovi odlaze na evropska ratista kao dobrovoljci da se bore na strani srpske i crnogorske vojske.

    I prva srpska pravoslavna crkva Sveti Sava sagradjena je 1894. godine u Dzeksonu u Kaliforniji. Najvechu zaslugu za gradnju crkve imao je otac Sebastijan Dabovich, prvi srpski svestenik rodjen u Americi (San Fransisko), 1863. godine. Naime, na njegovu inicijativu odluka o izgradnji crkve doneta je 1893. godine u kuchi gospodje Helen Dragovich. Prvi donator je bila lokalna rudarska kompanija "Canada Co." (Karlo, 1984). Osnivaci Srpske pravoslavne crkve, na celu sa ocem Sebastijanom Dabovichem, bili su Milan Kurilich, Milos Dragulovich, Savo Lakonich, Simo Dragomanovich, Todor Kurilich, Risto Kurilich, Nikola Dragulovich, Tripo Vasiljevich, Savo Savich, Andrija Vuckovich i Tripo Kurilich.

    Srpske crkve su kasnije nicale svuda po SAD, gde su se nastanjivali Srbi. Duhovni zivot Srba u SAD pocinje da se, dakle, organizuje ranih devedesetih godina proslog veka. Naime, popis od 1890. godine nije zabelezio nijednu srpsku crkvenu organizaciju, vech jednu rusku i jednu grcku, kojima su u to vreme i Srbi pripadali. U svom izvestaju o religijskim telima za 1906. godinu, Biro za popis SAD navodi deset srpskih pravoslavnih parohija sa ukupno 15.742 clana. Deset godina kasnije, Biro za popis SAD registruj e 12 srpskih crkvenih organizacija, sa 14.301 clanom, sto znaci 1.441 clan manje nego u 1906. godini. Taj pad od 9,2% je, od strane Biroa za popis, objasnjen kao rezultat odluke mnogih Srba da se vrate u svoju Otadzbinu, da se vrate u svoju zemlju i odu u rat za oslobodjenje. Iste godine, oktobra 1916, na skupstini srpskog pravoslavnog svestenstva, pomenuto je da postoji 28 parohija sa svestenikom i pet bez njih (Vrga, 1975).

    Daleko najvechi broj Srba se uselio u SAD u periodu od 1880. do 1914. godine. Oni su dosli kao deo masovnog iseljavanja sa teritorija jugoistocne Evrope. Rec je o mladichima iz juznoslovenskih drzava koje je nemastina feudalnog i polufeudalnog drustva naterala na daleki put. Njih je zeleznica vodila do velikih pomorskih luka Rijeke, Trsta, Hamburga, Bremena, Roterdama itd. Pored ekonomskih nedacha bilo je i drugih motiva - bezanje od sluzenja u carskoj vojsci i slicno. Bili su to uglavnom nepismeni i neobra zovani mladi ljudi koji su otisli s namerom da nesto zarade i da se vrate. Veliki broj Srba, u iscekivanju povratka kuchi nije se zenio. U ovom razdoblju najvechi broj srpskih useljenika u SAD prihvata se rada u rudnicima i fabrikama, osobito u crnoj metalurgiji. Stoga su, makar i pasivno, bili upucheni, na pristupanje sindikatima i radnickom pokretu.

    Koliko je Srba doslo u SAD, u tom najdinamicnijem periodu doseljavanja, tesko je utvrditi. Zato su se istrazivaci u najvechem broju slucajeva sluzili procenama. Jer, sve do 1899. godine u americkim imigracionim statistikama svi doseljenici iz Austro-Ugarske bili su razvrstani kao Austrijanci i Madjari, zavisno od toga iz kojeg su dela dvojne monarhije dosli.

    Godine 1899. u americkim imigracionim statistikama useljenici su razvrstani po kriterijumu "rase ili naroda" (Petrovich, 1982). Pri popisu stanovnistva SAD koji je izvrsen 1910. godine ucinjen je hrabar napor - po Majklu Boru Petrovichu - da se svi u inostranstvu rodjeni belci klasifikuju po zemlji porekla i po maternjem jeziku. Ali, pri tome, bilo je mnogo gresaka te ni taj popis nije dao pravu sliku srpskog iseljenistva u SAD. Imigracione vlasti su u periodu od 1899. do 1924. godine, iz neznanja ili ravno dusnosti, pripadnike juznoslovenskih naroda, potpuno proizvoljno delili u tri grupe: a) Bugari, Srbi i Crnogorci; b) Hrvati i Slovenci i, v) Dalmatinci, Bosanci i Hercegovci. Ovakva "zlosrechna smesa zemalja, nacionalnosti i pokrajina posebno je pogodila klasifikaciju srpskih useljenika, jer su Srbi mogli da budu razvrstani u bilo koju od te tri grupe" (Petrovich, 1982).

    Iz imigracione statistike SAD, za period 1899-1914. godine, moze se zakljuciti da je za tu deceniju i po u SAD pristiglo ukupno 650.454 juznih Slovena, ukljucujuchi 142.441 Bugara, Srba i Crnogoraca. Razume se, to ne daje pravu sliku o ukupnom broju Srba koji su se doselili u SAD. Jer, problem je sto Srbi i Hrvati imaju isti knjizevni jezik, te je data zajednicka kategorija kao "srpsko-hrvatski". U popisu je registrovano 105.669 belaca rodjenih u inostranstvu i ukupno 129.234 belaca (ukljucujuchi i lica iz mesovitih brakova) kojima je srpsko-hrvatski maternji jezik. Od toga ukupnog broja samo 5.191 lice je rodjeno ili poreklom iz Srbije.

    Posto je od ukupnog broja belaca inostranog porekla koji govore srpsko-hrvatski, 30.547 lica (27.209 rodjenih u inostranstvu, tj. u juznoslovenskim zemljama, a 4.321 u Srbiji) navelo da govore srpski ili crnogorski, sledi zakljucak da je od ukupnog broja lica ciji je maternji jezik bio srpsko-hrvatski 23,6% bilo etnickih Srba (ukljucujuchi i Crnogorce), dok je 76,4% bilo Hrvata.

    "Americki Srbobran" je u jesen 1907. godine pisao da je do tada u SAD doslo preko 150 hiljada Srba. Pisac Ceda Pavich je 1911. objavio da se u SAD nalazi izmedju 120 i 150 hiljada Srba. Milan Jevtich i Pero Slijepcevich bili su umereniji. Njihove procene su bile blize rezultatima americkog popisa. Pero Slijepcevich (1917) je procenio da Srba ima izmedju 66 i 81 hiljade. Najvise ih je doslo sa teritorija Hrvatske (25.000 - 30.000), zatim Bosne i Hercegovine (20.000 - 25.000), Vojvodine (15.000 -20.000), a na jmanje iz Crne Gore (5.000), Boke Kotorske i Dalmacije (1.000). Emigracija iz Srbije nije bila tako znatna, kao ona iz ostalih juznoslovenskih krajeva, sto se objasnjava time da je Srbima bio obezbedjen minimum zivotnih uslova, nemoguchnosti otudjenja zemljista, kao i liberalnim rezimom koji je u zemlji zaveden pocetkom ovog veka (Kosier, 1926).

    Uzroci iseljavanja Srba sa terotirije Balkana i bivse Jugoslavije bili su prvenstveno ekonomske prirode. Postoje, medjutim, i drugi momenti koji su terali Srbe da napuste svoja ognjista. Jovan Cvijich je, pored ostalog, pisao:

    "U toj ljudskoj masi, koja luta i tumara, mora biti neukrotive teznje za novim i boljim zivotnim prilikama. Ima nesto unutra, u njima samima, sto ih menja i tera; u iseljeniku je vech pre seobe jako izmenjen onaj unutrasnji organ koji stvara i obara. U trenutku kada je zreo za seobu, on je vech zreo za evoluciju" (Kosier, 1926).

    Kako su Srbi prelazili Okean? Vechina Srba koja je stigla u SAD pre 1880. godine poticala je sa jadranske obale i bila je vech pre toga naviknuta na more. Ona je imala tradiciju putovanja na duge relacije. Medjutim, sa seljacima koji su dolazili u SAD posle 1880. godine to nije bio slucaj. Od njih je samo mali broj znao sta je iza susednog sela, iza crkvene opstine, ili iza planine koja je na vidiku.

    Pred kraj proslog veka u SAD su nastala dva spomenika koji objedinjuju i simbolizuju sudbinu useljenika, ukljucujuchi i Srbe. To su Kip slobode, izgradjen 1886. godine, koji simbolizuje "obechanu zemlju - Ameriku" i ostrvo Elis, ciji istorijat pocinje 1892. i koji predstavlja surovu realnost sa kojom su useljenici bili suocavani. Ostrvo je sluzilo kao karantin na kome se nalazila prijemna stanica. U njoj se sprovodila ostra federalna kontrola, posebno zdravstvena, nad useljenicima. Do pocetka XX veka nije p ostojalo zakonsko ogranicenje za useljavanje, pogotovu kada je rec o Evropljanima. Oni koji su dolazili prvom i drugom klasom prekookeanskih brodova lako su prolazili kontrolu, ali za one iz treche klase ostrvo Elis je cesto bilo "cistiliste". Strah, uznemirenost, zbunjenost vezivali su njihove emocije. Samo je malom broju dosljaka uskrachivan ulazak u zemlju, ali je za njih i njihove porodice to bila velika tragedija.


    Prvi svetski rat i period izmedju dva svetska rata
    Prvi svetski rat je skoro potpuno zaustavio imigraciju Srba u SAD. Jos od aneksije Bosne i Hercegovine (1908), pa do 1915. godine veliki broj Srba se vracha iz SAD sa ciljem da se kao doborovoljci bore na strani srpske i crnogorske armije.

    U 1921. godini doslo je do porasta juznoslovenske migracije u SAD i pored restriktivnih propisa o imigraciji iz 1917. godine. Americki Kongres je 1921. i 1924. doneo zakon o odrzavanju kulturne i rasne homogenosti ove zemlje, kojima su uvedene kvote za imigrante. Posle toga, broj useljenika iz Jugoslavije je znatno smanjen. Pored restriktivnih mera, na to je uticalo i stvaranje jedne nove drzave (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), od 1929. nazvane Kraljevina Jugoslavija, koja je pruzala dobre izglede za bolji zivot u novoj nezavisnoj postojbini, zahvaljujuchi agrarnoj reformi izvrsenoj 1919. godine i razvoju industrije. I mada se ta ocekivanja nisu ispunila za mnoge, velika ekonomska kriza tridesetih godina je obeshrabrila emigrante da odu u Ameriku. Mnogi su se vratili u Otadzbinu.

    I popisi stanovnistva SAD izmedju dva svetska rata pokazuju da se broj stranaca srpskog porekla u toj zemlji smanjio od 40.669 u 1920. na 30.121 u 1930. godini, da bi 1940. pao cak na 18.180 lica. Najvise ih je bilo u Pensilvaniji, Micigenu, Ohaju i Ilinoisu (Colakovich, 1984).

    Duhovni zivot Srba u Americi se dalje razvijao uprkos smanjenju clanstva srpskih parohija u SAD. Prema statistici religijskih tela Biroa za popis, clanstvo srpskih parohija dalje pada i u 1926. godini iznosi 13.775, mada je broj Srba u Americi, izmedju 1910 - 1920. godine skoro udvostrucen (Vrga, 1975).

    Srpski svestenici su, u stvari, bili pod jurisdikcijom ruske pravoslavne crkve, koja je bila prisutna na severno-americkom kontinetu jos od druge polovine XVIII veka. Tako, srpski doseljenici su respektovali oca Sebastijana Dabovicha, ali su postovali i tradicionalnog zastitnika pravoslavnih Slovena - rusku crkvu, pa dugo nisu zeleli da se s njom prekine.

    Godine 1906, Paja Radosavljevich, svestenik u juznom Cikagu, organizovao je skup srpskih svestenika u Pitsburgu, sa ciljem da se osnuje jedna srpska crkva, jer postojeche tri crkvene jurisdikcije - srpska, austro-ugarska i crnogorska nisu bile u stanju da postignu bilo kakav sporazum. Posle nekoliko neuspeha, srpsko svestenstvo u SAD sastalo se 1916. godine u Cikagu i, sa odobrenjem Rusa, podelilo tada vech postojechu 31 srpsku parohiju u SAD na cetiri distrikta, kojima su rokovodile staresine.

    Godine 1917. u SAD je stigao crnogorski kaludjer Mardarije Uskokovich. Ivan Uskokovich, docnije episkop Mardarije, rodjen je 1889. godine u Podgorici. Nizu gimnaziju je zavrsio u Beogradu. Na preporuku zickog episkopa Save Decanca, Ivan Uskokovich je 1907. godine zamonasen, u manastiru Studenica pod imenom Mardarije. Rukopolozen je u cin djakona i poslat od strane Svetog arhijerejskog sinoda u Rusiju u bogosloviju. Bogosloviju je zavrsio 1911. godine. Cetiri godine kasnije (1915), Mardarije je zavrsio i duh ovnu akademiju u Petrogradu, gde je postao sindjel i klirik ruske pravoslavne crkve. Dolaskom u Ameriku sindjel Mardarije preduzima akcije u ruskim organizacijama radi preuzimanja poslova Srpske pravoslavne crkve, koja je u to doba bila pod ruskom jurisdikcijom. Na Sveruskom crkvenom saboru u Klivlendu (1919), Mardarije je proizveden u arhimandrita i izabran za episkopa Srpske pravoslavne crkve pod ruskom jurisdikcijom (Spomenica, 1953). Medjutim, u to vreme se nije moglo ichi u Rusiju na hirotoniju, a ni u Beograd, buduchi da srpska Patrijarsija jos nije imala crkvenu vlast nad americkim srpstvom. Zbog toga, srpska Patrijarsija i nije mogla priznati taj izbor arhimandrita Mardarija za episkopa.

    Godine 1921, po odluci Svetog arhijerejskog sabora, u Ameriku dolazi ondasnji ohridski episkop Nikolaj, koji obavestava ruskog mitropolita da preuzima crkvenu vlast nad Srbima u SAD i Kanadi. On postavlja arhimandrita Mardarija za svog zamenika i stavlja mu u duznost da stvori eparhijski centar i osnuje manastir. Ideja o osnivanju i izgradnji manastira je bila tezak zadatak, pogotovu kada se ima u vidu da je arhimandrit imao opoziciju i to i u narodu i u svestenstvu. Opozicija nije htela Mardarija ni za adm inistratora ni za episkopa. Zbog toga arhimandrit Mardarije napusta Ameriku i vracha se u Beograd gde ga Sveti arhijerejski sinod postavlja za upravnika Monaske skole u Rakovici. Na toj duznosti arhimandrit Mardarije ostaje do 1923. godine kada se vracha u Ameriku i pocinje rad na osnivanju manastira i eparhije.

    Uz visestranu pomoch americkih prijatelja, jugoslovenskih drzavnih predstavnika, kao i Srba i svestenstva iz Amerike, arhimandrit Mardarije je 31. jula 1923. godine kupio zemlju (33 ekra) u Libertivilu (cetrdesetak milja severno od Cikaga) za izgradnju manastira. Arhimandrit Mardarije je tada bio na duznosti cikaskog paroha. On je odmah otpoceo prikupljanje priloga, a potom i izgradnju manastira.

    Oktobra 1923. godine Njegovo preosvestenstvo episkop Nikolaj zahvalio se na administriranju u Americko-kanadskoj eparhiji, pa je eparhiju preuzeo licno patrijarh Dimitrije. Patrijarh Dimitrije je za svog zamenika postavio arhimandrita Mardarija (Spomenica, 1953).

    Godine 1924. arhimandrit Mardarije pristupa daljoj organizaciji eparhije. Godinu dana kasnije, Mardarije che u 36 godini zivota biti izabran za episkopa americkog. Poslovi oko manastira su vrlo tesko napredovali. Razlozi su bili pocetak ekonomske depresije, zatim otpor koji su neki pruzali zbog toga sto je episkop Mardarije imovinu drzao na svom imenu, kao licnu, uprkos njegovom nesebicnom zalaganju i pomochi koju je dobijao i od rodbine iz Jugoslavije. U to vreme je episkop Mardarije i oboleo i ubrzo umro u 46. godini zivota (1935). Da bi se manastir spasao i druge eparhijske stvari uredile, episkop Mardarije je sazvao Prvi srpski crkveno-narodni sabor (29. maja 1927) u Cikagu, kome je prisustvovao i Mihailo Pupin u svojstvu predsednika Saveza Srbadije. Episkop Mardarije je na Saboru podneo izvestaj o stanju manastira, o njegovim prihodima, rashodima i dugovima. U izvestaju je receno da je srpski narod u Americi u periodu 1923-1927. godine dao priloge u visini od 12.500 dolara, a Amerikanci 7.500 dolara. Tog a dana je eparhijski crkveno-narodni sabor prihvatio manastir Svetoga Save kao narodnu srpsku crkvenu imovinu sa dugom od 30.496,40 dolara. Nakon toga, Srbi su u vechoj meri poceli pomagati manastir. Sam Pupin je iz svog skolskog fonda dao za pokrivanje manastirskih dugova u periodu 1927-1934. godine sumu od 22.036,35 dolara (Spomenica, 1953).

    Pored crkve, episkop Mardarije formirao je i malo manastirsko groblje. Godine 1942. dokupljeno je jos 8 ekara zemlje i prosiren manastirski park, a 1943. dokupljeno je 65 ekara zemlje. Za zemlju je placheno 11.687 dolara (Spomenica, 1953). Godine 1945, pri eparhiji je osnovan Savez Kola srpskih sestara. Tako je srpski pravoslavni manastir postao glavno steciste znanja o srpskoj kulturi i duhovnosti za celo americko i kanadsko stanovnistvo srpskog porekla. Od 1944. do 1948. u njemu je bila prva srpska bogosl ovija u Americi. Najzad, manastir je od 1941. godine postao sediste srpskog episkopa i eparhije americko-kanadske.

    U periodu 1926 (1936. godine, broj parohija se povechava za deset, dok broj Srba u SAD pada u tom periodu, kao posledica velike svetske ekonomske krize. Ove suprotnosti - rast broja parohija (i clanova) i pad broja Srba u SAD pripisuje se "boljoj organizaciji religijskog zivota u Eparhiji" (Vrga, 1975). Od kada su lokalne crkvene organizacije ili parohije pocele podnositi izvestaj direktno Birou za popis postoji sumnja da se podaci precenjuju. Ali je bilo parohija, bez svestenika, koje nisu podnele izvestaj .

    Statisticke informacije o broju lokalnih parohija i clanstvu Srpske pravoslavne crkve u Americi, od 1937. do 1961. godine postaju konfuzne, nerealne, pa mogu navesti na pogresan zakljucak. Prva stvar koja se moze zapaziti jeste nagli rast broja parohija i clanstva u 1937. godini, i "iznenadan" pad broja clanova izmedju 1940. i 1944. godine. Dok je broj parohija u periodu izmedju 1940. i 1944. godine povechan za 8, dotle je broj clanova smanjen od 100.000 na 43.000.


    Doseljavanje Srba iz Evrope (1945-1965) i njihove politicke organizacije
    Drugi svetski rat je doveo gotovo do prestanka useljavanja Srba u SAD. Medjutim, po zavrsetku rata doslo je do priliva u SAD vise hiljada Srba, "raseljenih lica", ranijih pripadnika jugoslovenske vojske koji su bili ratni zarobljenici ili su bili pridodati nekoj saveznickoj vojsci, nedobrovoljackih pripadnika koji su bili upucheni na rad u Nemacku za vreme rata, kao i izbeglica svih vrsta koje su morale da napuste zemlju iz politickih i drugih razloga. Neki autori procenjuju da je samo u periodu izmedju 194 9. i 1952. godine broj novopridosle srpske politicke emigracije u SAD iznosio oko 15 hiljada (Brkich, 1980).

    Srbi su stvorili svoje "kolonije" u SAD, pa su dugo bili "kulturno izolovani od americkog drustva" (Colakovich, 1984). Slabo znanje engleskog jezika, niske zarade koje su ostvarivali i slicno, terali su ih da zive zajedno i da pomazu jedni druge. Srbi su, inace, bili koncentrisani u rudarskim i industrijskim podrucjima centralnih, severnih i severo-istocnih regiona, kao i na pacifickoj obali. Njihov ekonomski polozaj posle Drugog svetskog rata se poboljsao, a i socijalna struktura se promenila, narocito od sezdesetih godina, od kada pocinje priliv visokoobrazovanih migranata.

    Srbi u SAD se dakle, okupljaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Medjutim, broj parohijana se cesto predimenzionira. Na primer, neverovatan je porast clanova u periodu izmedju 1957. i 1959. godine, od 150.000 na 250.000. Ali jos neverovatniji je dramatican pad clanstva u jednoj godini, od 250.000 u 1959. na 125.000 u 1960. godini (Vrga, 1975).

    Raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Americi, koji je poceo 1963. godine, takodje je doprineo konfuziji u pogledu clanstva. Svaka "frakcija" daje podatke za svoje pristalice. Tako, broj se ponovo povechava za 92%, tj. na 250.000, u poredjenju sa 1961. godinom.

    Svaki pokusaj da se objasni tako neverovatno velika fluktuacija clanstva Srpske pravoslavne crkve od 1936. godine, dovodi u pitanje pouzdanost informacija na osnovu kojih se prezentiraju u razne publikacije. Ono sto pada u oci jeste cifra od 250.000 koja je po svemu sudechi predimenzionirana. Popis stanovnistva SAD iz 1980. godine je pokazao da je ukupan broj Srba u SAD dvostruko manji. Osim toga, jedan broj druge i treche generacije prelazi u druge konfesije, osobito u protestante. Medjutim, dobar deo trec he generacije se vracha pravoslavnoj veri (Vrga, 1975).

    Srpska pravoslavna eparhija u SAD i Kanadi je, formalno, odlukom Svetog arhijerejskog sabora od 1921. godine, primljena pod srpsku jurisdikciju Jugoslavije. Statutom Pravoslavne crkve iz 1931. godine (cl. 13) i dopunjenim Statutom iz 1947. godine (cl. 15) regulisano je da se srpska pravoslavna eparhija SAD i Kanade nalazi pod "jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve u duhovnom i hijerarhijskom pogledu". Ona je "organski deo Srpske pravoslavne crkve iz Srbije i uziva sve beneficije koje iz nje proisticu" (cl. 1 Statuta). Clan 3. Statuta eparhije regulise da eparhija "uziva punu administrativnu slobodu" koja je u skladu sa zakonima SAD i Kanade. Clan 12. istog Statuta predvidja da vladika "ne moze da sprovede nijednu promenu u poretku i radu Crkve bez prethodnog sporazuma sa Patrijarsijom".

    Izvesna izolovanost tzv. politicke emigracije je doprinela da se Srbi vise samoorganizuju stvarajuchi i svoje politicke, pre svega, antikomunisticke organizacije i time privuku vechu paznju americke javnosti. Osnovan je niz srpskih politickih organizacija. Jer, izuzev Srpske narodne odbrane (SNO), Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava (SKKSS) i Jugoslovenskog narodnog pokreta - Zbor Dimitrija LJoticha, koje su stvorene izmedju dva rata, sve ostale srpske politicke emigrantske organizacije nastale su posle rata , jos u izbeglickim logorima u Italiji, Austriji i Nemackoj.

    Srpska narodna odbrana je formirana u Beogradu 8. oktobra 1908. godine. Njen prvi predsednik je bio general Boza Jankovich, bivsi ministar vojni, koji je u ovoj organizaciji okupio i angazovao najvidjenije Srbe iz svih drustvenih slojeva da brane srpstvo i Srbiju. Posle njega, predsednik SNO je bio i vojvoda Stepa Stepanovich (Spomenica SNO, 1981). U Americi, medju srpskim iseljenicima, SNO je formirao Mihailo Pupin kao patriotsku i kulturnu organizaciju, ponajvise radi sakupljanja novca za Crveni krst u Sr biji i Crnoj Gori.

    Tokom Drugog svetskog rata, medjutim, Srpska narodna odbrana pod uticajem clanova izbeglicke vlade, pre svega, ministra Konstantina Foticha (Doder, 1989), postala je eksponent interesa nacionalnih snaga u srpskoj dijaspori. Tada je njen osnovni zadatak bio da pruza materijalnu, ljudsku i vojnicku podrsku pokretu generala Draze Mihailovicha. Takva odluka je donesena jos na Kongresu SNO 12. novembra 1941. godine u Cikagu, na kome su pored Konstantina Foticha, Jovana Ducicha i episkopa Dragoljuba Milivojevicha -Dionisija, aktivni bili i V. Vukotich, M. Bojcetich, V. Pantich, B. Panovich, svi kasnije u FNRJ proglaseni ratnim zlocincima (Boskovich, 1985). Za predsednika Centralnog odbora SNO za SAD i Kanadu tada je izabran Mihailo Ducich. U Jugoslaviji je predstavnik SNO tokom rata bio vojvoda Ilija Trifunovich-Bircanin.

    Pored toga sto je SNO podrzavala izbeglicku vladu, nacionalne snage i trazila za njih podrsku u vladama SAD i Kanade, ona je prerasla u klasicnu politicku antikomunisticku organizaciju. Svoje politicko opredeljenje SNO je javno izlagalo preko svog glasila "Sloboda", lista koji je pokrenut 1953. u Cikagu i koji se i danas stampa kao nedeljnik na srpskom i engleskom jeziku.

    Drugi kongres Srpske narodne odbrane u SAD odrzan je 1942. u Libertivilu. Cetnicki uticaj na SNO narocito je porastao posle doseljavanja velikog broja njihovih simpatizera i clanova iz evropskih izbeglickih logora, tako da je SNO u srpskoj dijaspori nazivana i majka srpskih cetnika (Spomenica SNO, 1981). I na Kongresu SNO 1977. godine u Cikagu, kada je usvojena Rezolucija SNO, potvrdjena je takva politicka platforma ove organizacije. U njoj se, izmedju ostalog, kaze: "... Nepokolebljivo stojimo na pozicijam a ideala Ravne Gore i srpskog Svetosavlja, koji su smrtno ugrozeni od ustasko-komunisticke sprege. Pozivamo prezivele Drazine borce, dicne srpske cetnike da zajednickim naporima nastavimo borbu do konacnog oslobodjenja srpskog naroda ispod komunistickog jarma..."

    Taj cetnicki uticaj je delimicno opao tek dolaskom dr Urosa Seferovicha na celo SNO, gde je bio od 1960. do 1984. godine. Ovog lekara i predratnog iseljenika iz Kotora nasledio je potpredsednik Vukola Vukotich, samo godinu dana. U tom periodu SNO je bila i centar i sediste raskolnicke, odnosno, Slobodne srpske crkve u emigraciji, koju je vodio vladika Dionisije. Posle smrti Vukola Vukoticha 1985. predsednik SNO je bio dr Rajko Tomovich koji je stradao 1992. u svom cikaskom stanu u pozaru pod sumnjivim okoln ostima. Danas ovu, nekada najmasovniju, emigrantsku politicku organizaciju u SAD vodi Slavko Panovich.

    Najjaca i najmasovnija srpska politicka organizacija SNO imala je i jak uticaj u americkim krugovima, pa i u drzavnoj administraciji SAD, gde se uporno nametala kao jedini predstavnik srpske etnicke grupe u Americi. Zvanicno najbolje odnose SNO je imala sa americkim Udruzenjem veterana Drugog svetskog rata, koje se zalagalo za negovanje kulta generala Draze Mihailovicha. Procenjuje se da je SNO krajem osamdesetih godina u svojih sest odbora u svetu (u SAD, Kanadi, Engleskoj, Nemackoj, Grckoj i Australiji) i mala 1.500 redovnih clanova (Doder, 1989).

    Kada je sredinom sezdesetih zapoceo novi talas ekonomskih migracija iz SFRJ, doslo je do delimicnog podmladjivanja SNO i u Evropi i u Americi. Iz tog podmlatka, a delom i iz najtvrdjeg desnog krila SNO 1966. godine u Cikagu je stvoren Srpski omladinski pokret Otadzbina (SOPO). Pripadnici SOPO-a delovali su ilegalno i bez politickog programa u SAD, Nemackoj, Svajcarskoj, Belgiji, Svedskoj i Francuskoj. Cilj su im bile diverzije na jugoslovenska predstavnistva, koje su i izvrsene na sest konzulata u SAD i Kan adi i na jos nekoliko konzulata SFRJ u Nemackoj, Francuskoj i Svajcarskoj. Tom prilikom, medjutim, niko nije stradao, a i pojedini sopovci su pohapseni. Najistaknutiji clanovi SOPO-a bili su Nikola Kavaja, Stojiljko Kajevich, Zivota Ivkovich, Rados Stevlich, Relja Racich, Andrija Dimitrijevich.

    Vechina njih je 1975. godine u Cikagu formirala Srpski demokratski pokret, samozvano telo ekstremne cetnicke emigracije, sa ciljem da objedini politicku emigraciju na novim antikomunistickim osnovama, ali im to nije poslo za rukom. Po ideji lidera ove organizacije dr Branislava Stanisicha i Miomira Stanisicha, Srpski demokratski pokret je trebalo da bude intelektualno jezgro cetnicke, odnosno srpske politicke emigracije. Njihov stozer okupljanja trebalo je da bude dinastija Karadjordjevich, tacnije prestolo naslednik Aleksandar II Karadjordjevich. Ova organizacija je imala i svoj list "Srpska zora" koji je stampan u Cikagu.

    Kada je centrala SKKSS presla u Cikago, prosirila je svoju antijugoslovensku aktivnost na SAD, Kanadu i Australiju. Na Petom kontinentu postojala su dva odbora, u drzavama Viktoriji i Novom Juznom Velsu. Lider SKKSS u Australiji sve do 1970. godine bio je Svetozar Miloradovich, kada je preminuo, a potom su rukovodstvo preuzeli Radisa Milasinovich, Gojko Klickovich i Vukoman Puselja.

    Jos od 1946. SKKSS izdaje list "Srpska borba", ali i knjige osnivaca i lidera dr Slobodana Draskovicha. Ovaj pisac zalagao se za stvaranje svesrpske drzave sa Karadjordjevichima na celu. Bio je izraziti desnicar, pa je cak i u Njujorku, kada je sediste SKKSS tamo prebaceno, proglasen za desnicara godine u SAD. Prvi brojevi lista "Srpska borba" radjeni su u nemackom gradu Ferdeu, da bi kasnije preko Pariza 1951. redakcija zazivela u Cikagu. U njoj su bili jos i Predrag Ivanovich, Milivoje Popovich i Budimir Srechkovich, koji je preuzeo vodjstvo lista kada je dr Slobodan Draskovich preminuo 1982. godine. Te godine je i Redakcija sa direkcijom SKKSS premestena u Njujork. "Srpska borba" je dugo izlazila sedmicno i prodavala se u trideset i sest zemlje sveta preko ogranaka SKKSS. Svi urednici i saradnici lista su bili volonteri. Sada izlazi mesecno u tirazu od tri hiljade primeraka.

    U organizaciji SKKSS najvisi organ je bio Kongres, koji se odrzavao svake godine. Njegova izvrsna tela su bila Upravni, Izvrsni i Nadzorni odbor, koji su imali svoje pododbore u Severnoj Americi i Australiji, a poverenistva u zemljama Zapadne Evrope. Dr Slobodan Draskovich je bio predsednik SKKSS do smrti 1982. godine, kada ga je na toj funkciji nasledio Aleksandar Obradovich. Na njegovo mesto je 1990. godine izabran dr Zelimir Markovich.

    Jos za predsednikovanja generala Miodraga Damjanovicha, Udruzenje boraca Jugoslovenske kraljevske vojske (UBJKV) je pocelo da se osipa. Tokom 1952. godine iz UBJKV su se izdvojili vojvoda Momcilo Djujich i vojvoda Dobrosav Jevdjevich, koji su osnovali Pokret srpskih cetnika Ravna Gora, odnosno Organizaciju srpskih cetnika Ravna Gora. Njihovi clanovi su u emigraciji bili poznati kao djujichevci. Sediste vojvode Momcila Djujicha bilo je prvo u Geri, drzava Indijana, odakle je pocetkom devedesetih presao u San Markos, drzava Kalifornija. Antikomunizam i antijugoslovenstvo djujichevaca bilo je, uglavnom, propagandnog karaktera i odvijalo se po klubovima ove organizacije u SAD, Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji i Nemackoj ili preko lista "Srbija", koji se i danas stampa u Torontu. Na Petom kontinentu ovu cetnicku organizaciju zastupali su Uros Trkulja, Dusan Losich, Vucko Lazich, Branko Petrovich i Zivko Popovich.

    Posle raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi 1963. godine djujichevci su stali na stranu patrijarha Germana, odnosno "federalaca". Po recima samog vojvode Momcila Djujicha, njegova organizacija je, zajedno sa clanovima porodica cetnickih emigranata, imala oko dvadesetak hiljada clanova i simpatizera.

    Organizacija cetnika Dobrosava Jevdjevicha bila je malobrojna. Njeno sediste je bilo, takodje, u Geri, jer je u ovom gradu bila najvecha koncentracija tzv. ratne emigracije. Organizacija srpskih cetnika Ravna Gora izdavala je list "Srpske novine" u Cikagu i bila je priklonjena episkopu Dionisiju, odnosno "raskolnicima" u SPC. Posle smrti Dobrosava Jevdjevicha 1958, predsednik ove organizacije bio je Tomica Ivancevich. Za razliku od djujichevaca, simpatizeri vojvode Jevdjevicha su se u svojoj antikomunistick oj i antijugoslovenskoj borbi koristili povremeno i terorizmom posebno na evropskom tlu. Te akcije izvodile su cetnicke grupe Bore Blagojevicha u Belgiji i Vladimira Cudicha u Nemackoj.

    Obe ove organizacije delovale su u sklopu Pokreta srpskih cetnika Ravna Gora od 1952. pa sve do smrti vojvode Dobrosava Jevdjevicha, koji je uspevao da okupi i cetnike vojvode Pavla Djurisicha, ali i Draze Mihailovicha, kao i clanovi UBJKV. Ova organizacija je stampala i svoje "Cetnicke novine" u Milvokiju, dok je "Glas Ravne Gore" stampan u Londonu.

    I pored pokusaja objedinjavanja srpske politicke emigracije do toga zvanicno nikada nije doslo zbog prejakih separatistickih i liderskih ambicija vodja nacionalnih snaga u dijaspori. Ono sto je svim ovim organizacijama bilo zajednicko to je snazan antikomunizam, antijugoslovenstvo, izrazeno veliko-srpstvo negovano kroz pravoslavlje, ali posebno kroz razvijanje kulta cetnistva, odnosno generala Draze Mihailovicha. Takvu aktivnost su SAD, kao zemlja u kojoj je koncentracija srpske politicke emigracije bila na jvecha, podrzavale samim tim sto su cetnickim udruzenjima dale status drustvenih organizacija, za razliku od ustaske emigracije koja nikada nije mogla u Americi da bude zvanicno registrovana i legalizovana (Boskovich, 1985).

    Odmah iza rata, Slobodan Jovanovich je u SAD osnovao Jugoslovenski narodni odbor (JNO) sa ciljem da objedini jugoslovensku emigraciju i iseljenistvo, ali mu to nije poslo za rukom jer su ga Hrvati bojkotovali. Konstantin Fotich je kao odgovor na neuspeh JNO u Njujorku 1947. formirao Srpski nacionalni odbor, zelechi da na bazi antikomunizma ujedini srpsku politicku emigraciju, u cemu nije uspeo. Postojala je ideja da se u Cikagu formira tzv. Svesrpski nacionalni centralni odbor kao jedinstveno predstavnicko telo srpske politicke emigracije, ne bi li sa Hrvatima u dijaspori osnovali i zvanicno "vladu Jugoslavije u egzilu".

    Novi Srpski nacionalni odbor, sledechi ovu ideju, formiran je 1961. godine. Za predsednika je izabran dr Milan Gavrilovich. I on se zalagao za Svesrpski kongres, kao koaliciju politickih stranaka, slobodnog dela SPC i srpskih nacionalnih organizacija u emigraciji, ali i kao politicko telo Srba u dijaspori. LJotichevci su, medjutim, ideju o objedinjenoj emigraciji pokusavali da ostvare preko princa Andreje Karadjordjevicha, a dr Uros Seferovich je sa episkopom Irinejom Kovacevichem na tome radio i sa prestol onaslednikom Aleksandrom Karadjordjevichem cak i 1980. godine. Sve takve inicijative su propadale, ponajvise zato jer se cetnici i ljotichevci nisu slagali, cak su se smatrali i politickim neprijateljima, a i zbog toga sto su pojedini lideri, dr Slobodan Draskovich i dr Uros Seferovich uvek bili u ideoloskoj i licnoj zavadi.


    Novija iseljavanja u SAD (period posle 1965)
    Popisi stanovnistva iz 1960. i 1970. godine, medjutim, nisu dali potpunu sliku pojedinih slovenskih naroda u SAD. Tek 1980, popis stanovnistva po prvi put u americkoj istoriji daje odgovor na pitanje porekla Amerikanaca. Rezultati popisa pokazuju da je broj lica rodjenih ili poreklom iz Jugoslavije iznosio 840.548, od kojih je 100.941 Srbin (U.S. Census, 1980). Kao Hrvati izjasnilo se 252.970, Slovenaca 126.463 i Jugoslovena 360.174 lica. Kategorija Jugoslovena predstavlja opsti tip odgovora koji obuhvata v ise grupa delova naroda bivse SFRJ, narocito onih koji su se iselili u novije vreme. Pored toga, 172.696 lica bilo je u kategoriji Slovena. Kada se svi navedeni narodi uzmu u obzir, ukljucujuchi i one koji su se izjasnili kao Sloveni i one koji su se izjasnili kao Amerikanci u visini procenta Amerikanaca u ukupnom broju stanovnika SAD, iseljenistvo jugoslovenskih naroda brojalo je oko jedan milion i sto hiljada lica. Procena autora ovog priloga je da blizu jedne trechine ukupnog broja iseljenika rodjenih il i poreklom iz bivse SFRJ koji su ziveli 1980. u SAD, ili oko 400.000, otpada na Srbe. Inace, od onih koji su se izjasnili kao Srbi, polovina je mesanog etnickog porekla. Preko jedne trechine ukupnog broja Srba u SAD nalazilo se u zapadnoj Pensilvaniji, zapadnoj Virdziniji i istocnom Ohaju. Blizu 30% otpalo je na podrucje Cikaga, severozapadne Indijane i Milvokija. Blizu 5% nalazilo se u Njujorku, severozapadnom delu Nju Dzersija. Oni koji su se izjasnili kao Jugosloveni u najvechem broju su koncentrisani u Kaliforniji.

    Prema popisu stanovnistva SAD u 1990. godini, kao Srbi se izjasnilo 116.795 lica, kao Hrvati 544.270 lica, kao Slovenci 124.437, kao Makedonci 20.365, kao Albanci 47.710 (medju kojima je veliki broj bio sa Kosova i Metohije, buduchi da je Albanija bila zatvorena za izlazak iz zemlje), kao Madjari 1,582.302 lica, kao Sloveni 76.931 lice i kao Jugosloveni 257.994 lica (U.S. Census, 1990).

    Raspored onih koji su se izjasnili kao Srbi ili kao Jugosloveni po drzavama je sledechi: (1) u Alabami su zivela 182 Srbina i 656 Jugoslovena; (2) u drzavi Aljaska 274 Srbina i 1.374 Jugoslovena; (3) u Arizoni 1.772 i 4.869, respektivno; (4) Arkanzasu - 155 i 450; (5) Kaliforniji - 10.605 i 53.442; (6) Koloradu - 1.271 i 4.840; (7) Konektikatu - 374 i 2.786; (8) Delaveru- 183 i 364; (9) u gradu Vasingtonu - 163 i 386; (10) u drzavi Florida - 4.082 i 9.462; (11) u Dzordziji - 558 i 1.317; (12) na Havajima - 188 i 678; (13) u drzavi Ajdaho - 161 i 1.137; (14) u drzavi Ilinois - 15.503 i 19.145; (15) u Indijani - 8.418 i 4.214; (16) u drzavi Ajova - 639 i 1.047; (17) u Kanzasu - 454 i 1.415; (18) u Kentakiju - 333 i 860; (19) Luizijani - 236 i 1.818; (20) Mejnu - 85 i 339; (21) Merilendu - 1.196 i 2.505; (22) u drzavi Masacusets - 595 i 2.390; (23) Micigenu - 7.439 i 15.878; (24) Minesoti - 3.292 i 7.765; (25) Misisipiju - 115 i 952; (26) Misuriju - 1.285 i 2.668; (27) u Montani - 522 i 3.355; (28) u drzavi Neb raska - 443 i 483; (29) Nevadi - 871 i 2.483; (30) Nju Hemsiru - 68 i 359; (31) Nju Dzersiju - 1.718 i 12.682; (32) Nju Meksiku - 307 i 903; (33) drzavi Njujork - 3.534 i 30.455; (34) Severnoj Karolini - 639 i 1.315; (35) u drzavi Severna Dakota - 27 i 272; (36) u drzavi Ohajo - 15.545 i 13.172; (37) u drzavi Oklahoma - 160 i 652; (38) u Oregonu - 466 i 4.968; (39) Pensilvaniji - 19.913 i 10.446; (40) u Roud Ajlendu - 7 i 251; (41) Juznoj Karolini - 262 i 769; (42) u Juznoj Dakoti - 22 i 360; (43) u drzavi Tenesi - 354 i 694; (44) u drzavi Teksas - 2.181 i 4.943; (45) u drzavi Juta - 220 i 3.095; (46) u Vermontu - 55 i 233; (47) Virdziniji - 1.563 i 2.523; (48) u drzavi Vasington - 1.195 i 12.726; (49) u Zapadnoj Virdziniji - 1.365 i 887; (50) u drzavi Viskonsin - 5.715 i 6.177; i (51) u drzavi Vajoming - 85 i 1.024. Prema tome, u svim drzavama SAD ima i Srba. Medjutim, od onih koji su se izjasnili kao Srbi, najvise je zivelo u Pensilvaniji, Ohaju, Ilinoisu, Kaliforniji, Indijani, Micigenu i Viskonsinu, dok j e onih koji su se izjasnili kao Jugosloveni najvise bilo u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu, Micigenu i Ohaju. Sudechi po imigracionoj statistici, kao Jugosloveni se izjasnjavaju oni koji su dosli u Ameriku u novije doba.

    Medju Srbima u SAD, imena mnogih su usla u americke enciklopedije. Kao dobitnici Kongresne medalje casti zapisana su imena Jake Mandusich i Mihailo Cukelja (Prvi svetski rat), Mitchell Oaige (Drugi svetski rat) i Lance Sijan (vijetnamski rat). Jedna zgrada Akademije ratnog vazduhoplovstva SAD u Kolorado Springsu upravo nosi ime Lensa Sijana.

    Pored veoma poznatih srpskih umova - Pupina, Tesle, Paje Radosavljevicha, doprinos razvoju Amerike dali su i drugi, u literaturi manje poznati srpski intelektualci (Trkla, 1993). Na primer, Dzordz Cvijanovich, fizicar sa Univerziteta Vejk Forest, koji je predvodio i americku ekspediciju na Severni pol. Samo u poslednjih pet godina, dva americka Srbina dobila su Pulicerovu nagradu, jedan za novinarstvo, a drugi za pesnistvo. Valter Bogdanich, koji je rodjen u Geri (Indijana), inace novinar "Vol Strit Zurnala " dobio je Pulicerovu nagradu za zurnalizam za 1988. godinu.

    U pozoristu i filmskoj industriji, pored Karla Maldena, jednog od najeminentnijih glumaca, dobitnici brojnih nagrada su jos i Piter Bodanovich i Stiv Tesich. Karl Malden je za film-sku umetnost dobio brojne nagrade i priznanja. Piter Bogdanovich, ciji je otac visoko cenjeni umetnik iz Beograda (majka mu nije Srpkinja), poceo je svoju karijeru kao glumac, tumacechi Sekspirove likove, da bi kasnije postao vrlo poznat reditelj i pisac. Isto tako, Stiv Tesich je pisac i reditelj, ciji su filmovi dostigli veliki uspeh kod gledalaca. Treba pomenuti i glumicu Nataliju Nogulich, americku Srpkinju, koja je igrala na filmu, u televizijskim serijama i na Brodveju, kao i Tima Rosovicha koji je igrao u filmu "Roksana" sa Stivom Martinom, i Lolitu Davidovich koja je igrala sa Polom Njumenom.

    Srbi u SAD danas deluju u svim oblastima profesionalnog zivota - rade kao advokati, lekari, stomatolozi, profesori, drzavni sluzbenici i poslovni ljudi. Na primer, Nikola Canak, koji je rodjen u Minesoti, postao je clan Vrhovnog suda drzave Minesota, a Roza Vujich je prva zena koja je bila izabrana u Senat drzave Kalifornija. Isto tako, poznati su u javnom zivotu Amerike i Dzordz Vojnovich ("polu-Srbin"), guverner drzave Ohajo i Helen Delich Bentli, clan Kongresa iz drzave Merilend.

    U biznisu se cesto pominju Milan Panich, Vilijam Jovanovich, Vilijam Salatich, Micel Bozich, Milan Puskar i mnogi drugi.

    I u sportu americki Srbi su ostvarili znacajne rezultate i dobili brojna priznanja. U kosarci se pominje Dzordz Glamek, a danas je vrlo popularan Vlade Divac koji igra za "Lejkerse" iz Los Andjelesa. U americkom profesionalnom fudbalu, ragbiju, pominjana su brojna srpska imena nekad a pominju se i sad. To su Dzim Mandich, Norm Bulajic i Pit Stojanovich (koji igra za "Delfine" iz Majamija), zatim Ed Obradovich (igrac "Birsa" iz Cikaga), Dzim Obradovich, Pit Lasetich, Sem Jankovich i drugi. U bejzbolu, vredna su paznje srpska imena, kao sto su Pit Vuckovich, Eli Grba, Nik Strincevich, Volt Dropo, Dzon Vukovich i Pol Popovich. I, konacno, kao reli vozac poznat je Bil Vukovich.


    Izgledi daljeg useljavanja Srba u SAD
    Srbi, kao i ostalo strano stanovnistvo, useljavaju se u SAD legalno - bilo kao trajni useljenici, bilo kao privremeni - i ilegalno. Treba podvuchi da je broj ilegalnih useljenika mali. Inace, oko devet desetina trajne imigracije u SAD obavlja se posredstvom gradjana SAD ili onih koji imaju stalni boravak u toj zemlji.

    U SAD svake godine stize i veliki broj ljudi na privremeni boravak i rad s vizom "non-immigrant". SAD izdaju 14 vrsta takvih viza. Prema tome, veoma je znacajna, ali nedovoljno istrazena, komponenta priliva "mozgova" u SAD sa takvom vizom, bez statusa useljenika, a koji se kasnije prilagodjavaju statusu useljenika. Tacan broj nije poznat, ali procene pokazuju da nije mali. Oni koji ulaze u SAD, ciji je status "non-immigrant", sa vizom F-1 i J-1 (kojima se odobrava studiranje i naucnoistrazivacki rad po osno vu razmene) i sa vizom H-1 (kojima se dozvoljava obucavanje i rad za americke kompanije) cesto, kasnije, promene status. Neka istrazivanja u SAD pokazala su da imigracija ove vrste visokoobrazovanih i strucnih ljudi predstavlja 48,5% ukupnog useljenja visokih strucnjaka.

    Zakon o useljavanju SAD utvrdjuje godisnje ogranicenje na 270.000 doseljenika iz celog sveta, sa utvrdjenim plafonom od 20.000 lica iz jedne zemlje. Pojedinci koji potpadaju pod numericka ogranicenja mogu da se dosele u SAD pod jednom od sest kvalifikacija, ili "olaksica". Ako vech imaju blize rodjake u SAD, oni mogu da traze vizu pod jednom od sledechih "olaksica": 1) za neozenjene sinove i neudate kcheri americkih drzavljana i njihovu decu; 2) za supruznike i neozenjene sinove i neudate kcheri onih koji i maju status iseljenika; 4) za ozenjene sinove i udate kcheri americkih drzavljana i za njihove supruznike i decu; 5) za brachu i sestre americkih drzavljana i za njihove supruznike i njihovu decu. Za ove kategorije dozvoljava se godisnje 20%, 26%, 10% i 24%, respektivno, od ukupnog utvrdjenog limita, od 270.000 lica. Ako nemaju rodjake u SAD, oni mogu da se dosele u ovu zemlju pod jednom od dveju "olaksica": 3) pojedinci koji se bave odredjenom profesijom, izuzetnih sposobnosti u nauci ili umetnosti, kao i njihovi supruznici i deca; 6) kvalifikovani i nekvalifikovani radnici koji su deficitarni na americkom trzistu, kao i njihovi supruznici i deca. Uz to, ako utvrdjeni limit nije dostignut, pojedinci mogu da udju u SAD i van ovih sest "olaksica"(uslova). Amandmani na Zakon o useljavanju iz 1965. godine uslovljavaju da svake godine najvise 10% ukupnog broja doseljenika u SAD treba da dodje pod "olaksicom" 3. i isto toliko pod "olaksicom" 6. Ovo uslovljavanje je jos na snazi. Procenti za pojedine zemlje mogu bi ti i vechi, ukoliko neka zemlja ne dostigne svoj plafon od 20.000 lica (Agarwal,1984).

    Prema tome, napred pomenute "olaksice" pod brojem 3. i 6. zasluzuju posebnu paznju, jer se nasi visoki strucnjaci koji nemaju uzu familiju u SAD useljavaju upravo pod tim uslovima. Sedma kategorija useljenika u SAD su izbeglice, koje bi, prema imigracionom sistemu ove zemlje, trebalo da ucestvuju u ukupnom broju sa 6%.

    SAD racunaju i dalje na useljavanje, narocito na useljavanje visokoobrazovanih i strucnih ljudi.

    To pokazuje i Projekcija daljeg zaposljavanja u SAD. Najdinamicniji rast zaposlenosti u projektovanom periodu (1988-2000) biche upravo za profesionalne (24%), tehnicke i slicne struke (31,6%). Osim toga, mogao bi se ocekivati nastavak uzlaznog trenda useljavanja visokoobrazovanih ljudi koji je u SAD ispoljen u protekloj deceniji. Dakle, Srbi che se i dalje useljavati u SAD, narocito strucnjaci.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  9. #59

    Default

    Juzna Amerika
    Nekih pouzdanih podataka o seobi Srba u Juznu Ameriku, pocev od osamdesetih godina proslog veka do danas, gotovo i nema. Zbog toga se svi napisi o iseljenicima srpskog porekla u latinskom delu Amerike, juzno od Rio Grande, zasnivaju samo na procenama.

    Useljavanje Srba u Juznu Ameriku pocelo je krajem prve polovine XIX veka (Dahl, 1974), nakon sto su zemlje ovog dela sveta stekle nezavisnost. Gotovo da nema bitnije razlike izmedju naseljavanja Severne i Juzne Amerike (Misovich, 1993), izuzev u tome sto je doseljavanje u Severnu Ameriku pocelo nesto ranije i sto je bilo intenzivnije od naseljavanja juznog dela americkog kontinenta. Prvi srpski doseljenici bili su mornari, iz Boke Kotorske i Dalmacije, koji su na brodovima, pod raznim zastavama, stigli do j uznoamerickih obala. Na tlo Juzne Amerike prvi je stupio Dubrovcanin, Brazilije Braseljich (Misovich, 1993). I vechina mornara koji su doplovili u gradove Perua, Argentine, Cilea i Urugvaja bili su iz Dalmacije, iz Dubrovnika, posebno moreplovci koji su navigacione vestine stekli u Pomorskoj skoli u Perastu i na brodovima cuvenih bokeljskih kapetana (Misovich, 1993). Neki od njih ucestvovali su i u borbama za oslobodjenje Argentine (Soldatich, 1948). Medjutim, tek krajem proslog veka brojniji iseljenici sa Jadranske obale poceli su da se doseljavaju u Argentinu i Cile, a veche grupe dolaze posle Prvog svetskog rata, kada su SAD uvele godisnje kvote za useljenike i kada je ogranicavan njihov ulazak u SAD.

    Srbi sa Jadranske obale, bokeljski i dalmatinski mornari, iskrcali su se prvo u Buenos Ajresu (Dahl, 1974), jer su kao mornari i kapetani trazili zaposlenje duz juzno-americkih reka i obala. Jedan od tih bokeljskih mornara, koji je kao doseljenik ziveo u Argentini, bio je kapetan Milos Vukasovich (1842-1908). On je 1870. godine osnovao parobrodsko drustvo "La Platense", u Buenos Ajresu, koje je postalo jedno od najjacih u Juznoj Americi. Vukasovich je bio iskusan pomorac i dobar pomorski privrednik, ali se bavio i naukom. Projektovao je nove brodove za svoju kompaniju i za druge firme. Pored toga, obavljao je i znacajne diplomatske funkcije. Bio je dugo godina pocasni generalni konzul Crne Gore u Argentini i generalni konzul ruske vlade u Argentini. Za zasluge za razvoj diplomatskih i trgovinskih veza izmedju Argentine i Rusije, ruski car ga je odlikovao ordenom Svetog Stanislava, s pravom naziva "kavalijer". Za zasluge koje je ucinio za rodnu Crnu Goru i Crnogorce koji su se u njegovo vreme doselili u Argent inu, knjaz Nikola mu je odao veliko priznanje, a kada je 1906. godine boravio na Cetinju, Knjaz mu je ponudio da bude ministar spoljnih poslova Crne Gore. Kapetan Vukasovich nije tu ponudu prihvatio (Misovich, 1993).

    Krajem XIX veka, u Juznu Ameriku dolazi vechi broj iseljenika sa juznoslovenskih teritorija i naseljavaju se u Rosariju, u drzavi Santa Fe. Sve do pocetka Prvog svetskog rata njihov broj nije bio veliki. Argentinski popis iz 1914. godine identifikuje 316 Srba, 1.575 Crnogoraca i 38.123 austrougarskih doseljenika, medju kojima je verovatno najvise bilo Hrvata, Slovenaca, ali takodje i Srba. Razume se, najpre Prvi svetski rat, a kasnije ekonomska recesija ogranicila je priliv doseljenika sa nasih teritorija. Medjutim, vech 1939. godine blizu 50.000 lica poreklom iz Jugoslavije zivelo je samo u Buenos Ajresu (Dahl, 1974). Inace, za tu godinu procene pokazuju da je u Argentini bilo oko 80 hiljada lica poreklom iz Jugoslavije (Bozovich, 1968), vise nego sto ih je bilo u Kanadi.

    Za vreme Drugog svetskog rata, medju iseljenicima se razvijao patriotski antifasisticki pokret, uprkos izvesnoj izolovanosti i nedovoljnoj povezanosti s akcijama iseljenistva u SAD i sklonosti argentinske vlasti i vlada drugih latinskoamerickih zemalja da otvoreno saradjuju sa silama Osovine. Srpski iseljenici su se okupljali na platformi Jugoslovenske narodne odbrane, koja je ranije bila pod izrazitim uticajem rezima predratne Jugoslavije i zastupala "jugoslovenski unitarizam".

    Jugoslovensko iseljavanje u Argentinu je nastavljeno, istina u manjem obimu, i posle Drugog svetskog rata. Posle 1945. godine ono se svelo na useljavanje politicke emigracije i raseljenih lica. Taj broj nije bio tako veliki, kao sto je bio slucaj, na primer, sa prilivom raseljenih lica u SAD i Kanadu. U periodu izmedju 1947. i 1957. godine u Argentinu je uslo najmanje 14.200 emigranata iz Jugoslavije. Od tog broja 9.600 uselilo se 1947. i 1948. godine. Prema rezultatima popisa 1947. godine, 29.164 lica se i zjasnilo da je poreklom iz Jugoslavije, a prema popisu stanovnistva 1960. godine ta cifra je dostigla zbir od 36.661. Medjutim, iseljenicki listovi i druge procene sugerisu zakljucak da je broj iseljenika i njihovih potomaka znatno vechi i da prelazi 100.000, od kojih je oko 10% doslo u Argentinu nakon 1945. godine (Dahl, 1974). U to vreme, dve politicke licnosti, koje su pre i u toku Drugog svetskog rata bile znacajne u Jugoslaviji, Milan Stojadinovich i Ante Pavelich, nasle su utociste u Argentini.

    Cinjenica je da je jugoslovenski iseljenicki pokret, kako u Severnoj tako i u Juznoj Americi, narocito pocetkom XX veka, bio pod velikim uticajem Jugoslovenskog odbora iz Londona. To je imalo za posledicu snazan razvoj jugoslovenstva medju nasim iseljenicima kao protivteza "Austrijakiji", koja je inace bila dominantna u Juznoj Americi. Pred Prvi svetski rat od 2.598 iseljenika sa prostora bivse Jugoslavije, njih 59% se izjasnjavalo kao Hrvati, 27% kao Austrijanci, a 14% kao Dalmatinci, Dubrovcani, Bokelji, Crnogorci i Srbi. Prema nalazima LJubomira Anticha (1987), prvi znaci stvaranja Jugoslovena primecheni su 1914. godine na skupovima Hrvata, Srba i Crnogoraca u Buenos Ajresu, kada je odbijen zahtev za mobilizaciju nasih iseljenika. Dokaz o jacanju grupacije Jugoslovena, koju Antich karakterise kao aktivnu manjinu, moze se nachi u uspesnom prikupljanju materijalne pomochi u iznosu od 3,3 miliona dinara. Pomoch je upuchena srpskim zarobljenicima, crnogorskom i srpskom Crvenom krstu i jugoslovenskoj sirocadi. Antiaustrijski, ali i projugoslovenski bile su orijentisane i iseljenicke novine "Sloboda", "Domovina", kao i "Jugoslavija" i "Jugoslovenska drzava", inace glasila Jugoslovenske narodne odbrane. Srbi i Crnogorci su u takvom jugoslovenstvu nasli dobro nacionalno utociste, koje im je omoguchavalo da iskazu svoj kulturni identitet. U Juznoj Americi, srpski je u jugoslovenskoj koloniji bio sluzbeni jezik, a pesma "Tamo daleko" zvanicna iseljenicka himna. Uostalom, i sama misao vodilja koja je bila i politicki p rogram JNO, izrecena na kongresu u Antofagasti (Cile) 1916. godine glasila je: "Srbi-Hrvati-Slovenci zajednickim imenom Jugosloveni, jedan su narod!"

    Na kraju Prvog svetskog rata, Jugoslovenska narodna odbrana imala je 65 ogranaka sa pet hiljada clanova u Juznoj Americi, od ukupno 50.000 jugoslovenskih iseljenika. Od toga se za 2.000 ljudi, medju njima stotinak Crnogoraca i Srba, moglo rechi da su imuchni. Najuticajniji medju njima bio je svakako "padrone" Pasko Baburica. On je jos 1914. godine u svom izvestaju LJubi Jovanovichu, ministru spoljnih poslova Kraljevine Srbije, pisao da "nasa kolonija sa zenama i decom broji 1.200 dusa". Podeljena je na manj inu, bogatase, koji su anacionalni i vechinu, siromahe, koji su nacionalni. Prvi su "svesna kolonija", koja je davala pare za jugoslovenstvo i Jugoslovenski odbor u Londonu (45 miliona dolara), a drugi su samo narod.

    Crnogorci i Srbi bavili su se ponajvise stocarstvom, sumarstvom, trgovinom i nesto malo industrijskim poslovima. Neki od njih su iz Otadzbine krenuli u Juznu Ameriku kao ugledni trgovci. Kada je, na primer, Vasilije Vasiljevich, jos 1537. godine, iz Sevilje krenuo u Peru, imao je uz sebe preporuke spanske vlasti i robu vrednu hiljadu zlatnih dukata.

    U kasnijim periodima, narocito posle Drugog svetskog rata, Crnogorci i Srbi su se sporadicno useljavali u Juznu Ameriku. Od srpskih politicara 1949. godine u Argentinu se iz izbeglistva na Mauricijusu, uselio Milan Stojadinovich, premijer u Kraljevini Jugoslaviji. Dve godine kasnije, Stojadinovich je pokrenuo list "El Economista", u kome je saradnik bio i slavni pisac Milos Crnjanski. Kako Juzna Amerika sredinom XX veka nije uspela da znacajnije ojaca svoj ekonomski polozaj, to podrucje nije vise privlacilo evropske, pa ni crnogorske i srpske migrante. I pored toga sto nije bilo masovnog priliva novih doseljenika, jugoslovenska, odnosno srpska kolonija na "zelenom" kontinentu ocuvala je koliko-toliko nacionalni duh.

    Sredinom sezdesetih godina zaustavljen je dalji priliv iseljenika u Juznu Ameriku zbog, pre svega, visokog rasta stanovnistva u regionu, smanjenja ekonomskih moguchnosti brzeg razvoja latinskoamerickog drustva i implikacija vezanih za politicke i socijalne prevrate. U to vreme, broj iseljenika sa teritorije Jugoslavije i njihovih potomaka je procenjen (Dahl, 1974) za: Argentinu 130.000, Boliviju 3.500, Brazil 40-45.000, Cile 20-25.000, Kolumbiju 200, Ekvador 200, Paragvaj 500, Peru 1.000, Urugvaj 3.900 i Ve necuelu 2.500.

    Prema tome, procene pokazuju da je oko 250.000 lica poreklom iz bivse Jugoslavije. Velika vechina je hrvatskog porekla, a na Srbe i Crnogorce otpada do 20% ukupnog broja. Najbrojnije srpske etnicke zajednice su u Argentini. Prema nekim procenama (Bozovich, 1968), sredinom sezdesetih godina u Juznoj Americi je ziveo znatan broj Srba i Crnogoraca, i to u: Argentini 6.000; Cileu 1.500; Venecueli 2.000; Brazilu 2.000 i ostalim zemljama 8.000.

    Isto tako, sredinom sezdesetih godina u Juznoj Americi je bilo sest crkveno-skolskih odbora, ali su imali samo jednog svestenika (Bozovich, 1968). Parohije Srpske pravoslavne crkve i crkvene odbore u Juznoj Americi direktno administrira srpski Patrijarh iz Beograda.


    Argentina
    Argentina je u proslosti bila izrazito imigraciona drzava, najvise zbog slabe naseljenosti velikih povr-sina obradive zemlje. Sve dok nisu okoncani gradjanski sukobi 1853. godine, ova zemlja je bila nestabilna za doseljavanje i dok nije donet novi Ustav koji je podstakao useljavanje, nije se statisticki govorilo o novim ziteljima Argentine. Ali, zato je od 1857. godine do 1908. u Argentinu doslo cak 4,2 miliona ljudi. Od juznoslovenskih naroda na listi doseljenika nasli su se i Crnogorci - 300, Srbijanci - 21, ali i mnogi Srbi iz Austro-Ugarske - oko 500. Argentinski imigracioni zakon, shodno Ustavu, davao je strancima "veliku slobodu i siroke moguchnosti - sva civilna prava gradjanina, bez obaveze da prihvate argentinsko drzavljanstvo" (Antich, 1987).

    Izaslanik Jugoslovenskog odbora iz Londona, gospodin Micha Micich je u svojim izvestajima 1914. godine zabelezio da su se nasi iseljenici mogli podeliti na dve grupe: jedni su ziveli u samom Buenos Ajresu, a drugi su bili rasuti po unutrasnjosti Argentine. U glavnom gradu uspesni su bili samo brodovlasnici, bracha Nikola i Miho Mihanovich i par ljudi njima privrzenih, jer su kod brache bile koncentrisane konzularne obaveze, ali i privilegije Beca. U provinciji, srpski doseljenici su bili poljoprivrednici, n ajvise u okolini Santa Fea i Patagoniji, gde su se bavili stocarstvom. Zbog velike udaljenosti taj srpski "puk" nije mogao znacajnije da ucestvuje u radu jugoslovenske kolonije.

    Prva drustva u kojima su se okupili Crnogorci, Srbi, Hrvati, Slovenci, nastala su onog trenutka kada su 1878. godine shvatili da che samoorganizovanjem najbolje pomochi sebi. U Argentini je te godine niklo austrougarsko drustvo uzajamne pomochi i to pod patronatom Nikole Mihanovicha. Don Mihanovich je bio osnivac argentinske trgovacke mornarice. Testamentom je odredio da njegova kucha, posle njegove smrti (1929), postane jugoslovenska ambasada.

    Nacionalno svesni iseljenici, koji nisu zeleli mecenstvo Beca, tri godine kasnije formirali su u Buenos Ajresu svoje Slavjansko drustvo uzajamne pomochi. U okviru drustva otvorena je i citaonica "Spavajuchi lav", iz cije je direkcije nastao i prvi juznoamericki iseljenicki list "Iskra slavjanske slobode". Pocasni predsednik ovog drustva bio je Milos Vukasovich, inace pomorski kapetan, a sekretar njegov brat Bozo Vukasovich ("Vjesnik", 1982). Samo drustvo, kao i list vrlo brzo su nestali sa iseljenicke polit icke scene. Medjutim, umesto njega, vech 1900. u Argentini je formirano novo Slavjansko drustvo, a osam godina kasnije i Drustvo iseljenih Jugoslovena za materinsku rec. Udruzeni iseljenici su u predgradju glavnog grada podigli i Jugoslovenski dom, u kome je pune trideset i tri godine radila i folklorna sekcija "Jorgovan". Ta jugoslovenska kucha pocela je da se zida 1939. a zavrsena je 1941. godine. Za srpske doseljenike najznacajniju ulogu imao je Glavni odbor za pripomoch Crvenog krsta srpsko-crnogorskog, koji je poceo sa radom u Rosariju 1912. godine, kao i Jugoslovenski dom. Nosilac tog posla bio je pred-sednik Doma i folklornog drustva, stari Banachanin i Beogradjanin, gospodin Milorad Vujicich.

    Medju uglednim i starijim crnogorskim iseljenicima u Argentini pominje se cesto familija Radonjich, koja vodi poreklo iz Njegusa. Radonjichi su dosli u Buenos Ajres jos 1870. godine. Prvi medju njima afirmisao se Dusan Radonjich, koji je postao ugledan biznismen i direktor lista "El economista". Bio je zet Milana Stojadinovicha. Sin Dusana Radonjicha, Huan Radonjich, danas je poznati argentinski politicar, a njegova cherka Vanesa Radonjich je sa sesnaest godina 1986. godine postala argentinska kraljica lepo te. Argentinci pamte i Huana Vuceticha, kriminalistickog inspektora koji je izmislio daktiloskopiju. Mile Kovacevich je vlasnik velike farme sa tridesetak hiljada ovaca, a Dragomir Kostich ugledan srpski emigrant i utemeljivac Srpske pravoslavne crkve u Argentini ("Pogledi", 1993).

    Temelji pravoslavlja u Argentini postavljeni su medju srpskim iseljenicima tek iza Drugog svetskog rata. Prva crkveno-skolska opstina, cije je sediste bilo u privatnoj kuchi jednog doseljenika, bila je prethodnica Svetosavskom hramu u Buenos Ajresu. Inicijativu je dao prota Radojica, zajedno sa predsednikom opstine Jovanom Vuckovichem i parohijanima dr Borom Avramovichem i porodicama Babich, Marjanovich, Radis, Radich. Podrsku su dali i otac Dositej, zatim episkop Mitrofan i Patrijarsija iz Beograda, tako d a je crkva Svetog Save pocela da se zida 1987. godine. Novi hram je kopija crkve kralja Milutina iz manastira Studenica. Njegov paroh je jerej Sava Bosanac.

    Posle Drugog svetskog rata, srpski iseljenici u Argentini formirali su i Srpsko kulturno drustvo Sveti Sava, koje je vodio Drago Vukojcich. U provinciji Santa Fe danas radi i Jugoslovenski pravoslavni centar, ciji je predsednik Mitar Gvozdenovich, dok Jugoslovensko drustvo "Njegos" vodi Danilo Markovich.

    Prvu i jedinu zvanicnu posetu jugoslovenskoj, a i srpskoj koloniji u Argentini predstavnici bivse SFRJ ucinili su 1988. godine. Medjutim, veze zvanicnog Beograda s Argentinom su i posle te posete pa sve do danas ostale slabe i povremene. To, medjutim, ne znaci da su argentinski Srbi i Crnogorci zaboravili Otadzbinu, vech su se devedesetih godina aktivno ukljucili u slanje humanitarne pomochi, ali i u medijske okrsaje sa tamosnjim novinskim i televizijskim redakcijama. Veoma je aktivan u tome bio Dragomir Ko stich, sekretar crkveno-skolske opstine Sveti Sava u Argentini.


    Cile
    U Cile su se, najpre, doseljavali Bokelji - moreplovci (Misovich, 1993). Pominje se ime Petra Zambelicha (moreplovac i istrazivac), koji je tragicno nestao 1907. godine. Medjutim, znacajnije useljavanje u Cile odvijalo se, pre svega, preko starih doseljenika - Paska Baburice (1875-1941), Frana Petrinovicha (1882-1951) i Lukinovicha, koji su uspeli da koncentrisu u svoje ruke celu proizvodnju salitre (u provinciji Antofagaste), pa su doseljenici sa jugoslovenskih prostora kod njih lako nalazili zaposlenje i dobijali pocetni kapital kojim su ulazili u trgovinu (Soldatich, 1948). Baburica, Petrinovich i Lukinovich su prosirili proizvodnju u dvadesetak fabrika, proizvodechi oko pola miliona metrickih centi mesecno (Kolin, 1921). Druga po velicini i kolicini proizvodnje firma bila je u rukama brache Mitrovich, takodje u provinciji Antofagaste. U ovoj provinciji pominje se i trgovina luksuznom robom "La Serbia".

    Jugoslovensko, a time i srpsko iseljenicko skolstvo pojavljuje se u Cileu tek za vreme Prvog svetskog rata, jer je 1916. godine u Antofagasti otvorena Jugoslovenska mesovita "pucka" skola. Godinu dana kasnije Jugoslovenska skola je pocela sa radom i u Punta Arenasu. Pocasni predsednik Skolskog vecha bio je Crnogorac Ivan Ivanovich, a ucitelj Petar Gasich. Ivanovich je jos 1872. godine dosao sa Braca u ovaj grad udaljen 1.200 kilometara od Santjaga de Cile. Bio je prvi predsednik Slavjanskog pripomochnog dru stva 1894. godine u Antofagasti ("Politika ekspres", 1987).

    Osnivac skola, koje su imale i vrtich, bila je Jugoslovenska narodna odbrana, a finansijeri sami iseljenici. U prvi razred tih godina upisano je bilo 110 djaka. U to vreme u Cileu je zivelo do pet hiljada Jugoslovena, najvise Dalmatinaca, ali i Crnogoraca i Srba poreklom juzno od Omisa i sa ostrva Brac. Dve trechine njih zivelo je u ova dva grada, a sama Antofagasta je imala 1.200, a Punta Arenas 2.500 jugoslovenskih iseljenika. Oni su bili okupljeni oko ogranka JNO "Petar Petrovich Njegos" (sa 244 clana) i "Dalmacija", Slavjanskog pripomochnog drustva i listova "Sloboda", "Male novine" i "Domovina". Pod uticajem JNO u Valparaisu je 1914. godine osnovan i Slavjanski Crveni krst, koji je zapravo bio ispostava Crvenog krsta Srbije, pa je medju iseljenicima hrvatskog i jugoslovenskog opredeljenja dolazilo povremeno do nesuglasica, zato sto se pomoch slala iskljucivo u Srbiju i Crnu Goru. Da bi se taj spor prevazisao u Antofagastu je 1918. godine morao da dodje licno Milan Marjanovich, predsednik Jugoslovenskog o dbora iz Londona.

    Crnogorci i Srbi dosli su u Ognjenu zemlju, na rog Juzne Amerike, privuceni pricama o zlatu. U Punta Arenasu i danas postoji muzej Jugoslovenskog pripomochnog drustva, koji je osnovan 1900. godine, a ciji je simbol bio lik Kosovke devojke i Pavla Orlovicha. Groblje Pomparnas cuva zivotne price mnogih od tih ljudi. Na ploci Pedra Kusanovicha Salamunicha isklesani su stihovi pesme "Tamo daleko". Pedro Pavlovich se secha da je njegov deda dosao u Cile iz Metkovicha, a gauco Drago Markovich istice da u ovoj zem lji svi jugoslovenski iseljenici slave srpski Novu godinu. Porodica Nikole Jankovicha iz sela Babija kod Niksicha krenula je u pecalbu jos pre dve stotine godina i dosla u malo selo Mederijaga da se bavi stocarstvom. Folklorno drustvo "Njegos" ih vech decenijama drzi na okupu, da ne zaborave svoju veru, obicaje i jezik. U mestu Porvenir, mnogi Cileanci govore srpski, a na lokalnim saobrachajnim znacima stoji obavestenje: Jugoslavija 18.622 kilometra.

    Medju nasim ljudima koji su se uspeli visoko na drustvenoj lestvici u Cileu, valja pomenuti Dragu Pesuticha, direktora Banke de Cile, Stanislava Karelovicha-Kirigina, vlasnika lista "La Prensa Austral", Simona Carevicha, industrijalca, Marka Beovicha, suvlasnika rudnika zlata i bakra. Radomiro Tomich je svojevremeno bio kandidat za predsednika Republike, dr Mateo Martinich je direktor Instituta za istoriju, a Toma Martinich, direktor Radija. Valjevac Vojislav Pavichevich, znan kao "Gospodin Gigi", je najvec hi proizvodjac sapuna u Cileu i vlasnik firme "Sinabon". A Crnogorac Karlos Gonzales Jaksich je bio cileanski kongresmen i gradonacelnik Punta Arenasa.


    Brazil
    I Brazil je pruzio utociste jednom broju srpskih iseljenika. Iako su prvi iseljenici stigli u ovu zemlju jos krajem proslog veka, vecha grupa se doselila u periodu izmedju 1922. i 1925. godine. Tacnije, jedna grupa od oko 2.000 iseljenika stigla je u Brazil 1922. godine. Medju njima je najvise ljudi bilo iz Istre i slovenackog primorja. Vechina njih su bili gradjevinski radnici koji su se zaposlili u drzavi Sao Paulo. Godine 1924-25. stigla je druga grupa sa ostrva Korcule, iz Blata i Vela Luke, a potom iz Vojvodine (Soldatich, 1948). Sudechi po mnogo cemu, mali je broj Srba bio medju ovim doseljenicima. U Sao Paulu se pominje Aleksandar Miletich, iz Cacka, koji je posedovao nekoliko firmi - fabriku tekstila, moderan hotel i niz drugih poseda (Misovich, 1993).

    Masovna imigracija belaca i Evropljana u Brazil zapocela je tek sredinom XIX veka kao su doneti vrlo povoljni zakoni. Useljenici su dobijali besplatan parobrodski prevoz, a i vrlo jeftinu zemlju. Za razliku od ostalih drzava Juzne Amerike u koje su se doseljavali pojedinci, uglavnom muskarci kao radna snaga, Brazil je insistirao na porodicama. Do polovine XIX veka u ovu zemlju se uselilo cak 4,5 miliona Evropljana, a time i zitelja sa prostora bivse Austro-Ugarske i Jugoslavije. Tome je posebno doprinela ci njenica da je prva brazilska carica Marija Leopoldina bila becka princeza. Po njenoj izricitoj zelji jos 1823. godine omogucheno je doseljavanje podanika Beca u Brazil. Tako su u oblast oko Rio de Zaneira poceli da stizu i Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci i Srbi (Antich, 1988).

    Putopisci Mirko i Stevo Seljan procenjuju broj useljenih Slovena u Brazil sve do 1914. godine beznacajnim. Prema zvanicnoj statistici tek 1920. godine je u Rio de Zaneiru bilo 8.794 Jugoslovena. Taj broj, prema Jozefu Velikonji, do 1940. dostize deset hiljada, dok Nebojsa Travica 1932. ceni da je u Brazilu 40.000 nasih ljudi. Srpski doseljenici su cinili jedva deset odsto clanova ove jugosloveneske kolonije.

    Crnogorci i Srbi su, medjutim, aktivno ucestvovali u organizovanju drustvenog zivota brazilskih Jugoslovena, od 1903. godine kada je stvoren Jugoslovenski tamburaski zbor iz kojeg je kasnije izrastao i Jugoslovenski soko, a i ogranak Jugoslovenske narodne odbrane "Rijeka". U njihovom rukovodstvu bili su, na primer, Stevo Seljan, Bozo Draganich i Djuro Sekulich, pa bracha Kraljevich i Bosnjak. Nasi iseljenici bili su nacionalno prvi priznati u Brazilu, jer su se, i pored zabrane otvaranja jugoslovenskog konz ulata, najbolje organizovali. Do Prvog svetskog rata u Rio de Zaneiru radio je Jugoslovenski centar, dok su u Sao Paulu bili Jugoslovenski narodni dom i Klub jugoslovenskih zena, kao i Jugoslovensko potporno drustvo. Prva pomoch NOB-u upuchena je 1945. godine, iako je Brazil bio diktatorska zemlja. Prema sluzbenim podacima SFRJ u Brazilu je bilo 60.000 Jugoslovena. Najvise ih je bilo zaposlenih u industriji i zanatstvu - 31%, komunalnim delatnostima - 26%, trgovini i ugostiteljstvu - 15% i poljoprivredi sam o 8%.

    Sluzbenih podataka o Crnogorcima i Srbima u statistici Brazila 1988. nije bilo, jer su bili utopljeni u Jugoslovene i delili su njihovu sudbinu. Poslednjih tridesetak godina okupljeni su u Drustvu prijatelja Jugoslavije, koje je vodila u Sao Paulu profesor istorije Norma Marinovich-Doro. Drustvo je imalo folklornu sekciju, biblioteku, svoj klub, ali je posle raspada SFRJ zbog nacionalne netrpeljivosti clanova prestalo sa radom. U brazilskoj javnosti, medju srpskim iseljenicima, poznat je profesor lingvistik e dr Aleksandar Stefanovich iz Subotice, Aleksandar Miletich, biznismen i dobitnik nagrade grada Sao Paulo. Dusan Petrovich je industrijalac i poseduje fabriku bicikala i namestaja. Svi oni su poznati i u Jugoslaviji, jer su vech pokusavali da sa Beogradom ostvare privrednu saradnju.


    Bolivija
    U Boliviju su nasi doseljenici, od kojih je najvechi broj bio sa dalmatinskih ostrva, dolazili iz Cilea u periodu izmedju dva svetska rata, kada su Baburica, Petrinovich i Lukinovich prodali svoje rudnike salitre, pa je jedan deo nasih ljudi, koji je za njih radio i imao nesto ustedjevine, ostao bez posla i iselio se u Boliviju, gde je ulozio novac u trgovinu, ostajuchi tamo do danasnjih dana. Bivsi ambasador SFRJ u Boliviji, Aleksandar Demajo, pored ostalog pise (1991) i sledeche:

    "U La Pazu je ziveo nas iseljenik iz Crne Gore, iz Rijeke Crnojevicha, Cvetko-Cezar Petrinovich. Bavio se izgradnjom puteva, imao je jedno od najvechih bolivijskih gradjevinskih preduzecha za niskogradnju, zajedno sa svojim vrednim sinovima. Bio je uzor poslovne upornosti i marljivosti, tokom celog zivota u Boliviji u koju je posle Prvog svetskog rata dosao kao mladich. Ozenio se Crnogorkom iz cetinjske porodice Raznatovich."

    Gradjenjem puteva i mostova i na visinama preko 4.500 metara bavili su se najvise Crnogorci, sto nije nelogicno kad se uzmu u obzir slicnosti izmedju opasnih crnogorskih puteva i terena u Boliviji. U istoriju gradnje puteva u bolivijskim Andima ugradjena su i crnogorska imena Dabetich, Raznatovich, Selich, Kostich...(Demajo, 1991). Medju uspesnim gradjevinarima pominje se i Vladimir Popovich iz Beograda koji je dosta gradio upravo u La Pazu (Misovich, 1993). Razume se, nasi ljudi u Boliviji su se bavili i d rugim delatnostima, narocito trgovinom i hotelijerstvom. Oni su ziveli uglavnom u La Pazu, Kocabambi i Oruru.


    Urugvaj
    U Urugvaj su se Srbi doseljavali, uglavnom, posle Prvog svetskog rata. Srpski iseljenici su poticali iz Hercegovine. Gotovo su svi stizali u Montevideo i u njegova industrijska predgradja. Zaposljavali su se u industriji mesa, gradjevinarstvu, a manji broj se okrenuo poljoprivredi.

    Nasih ljudi ima najvise u Oruru, Uniju i Potosiju, a nesto malo i u Montevideu. Jugoslovenskih iseljenika ima do dve hiljade, od cega su oko 90% Hrvati. Crnogorci i Srbi su se okupljali oko Jugoslovenskog doma i folklornog drustva "Bratstvo".


    Peru
    U Peruu je takodje ziveo jedan broj srpskih iseljenika koji se bavio uglavnom trgovinom. Vechina je zivela u glavnom gradu Limi i njegovoj okolini. Milan Petkovich, iz Boke Kotorske, osnovao je 1906. godine Slavjansko dobrotvorno drustvo. Zajedno sa potomcima, Jugoslovena u Peruu ima do pet hiljada. Sem Lime, nastanjeni su i u Kalau i Kero de Pasku. Danas su to imuchni ljudi. Srbi i Crnogorci su godinama ziveli zajedno sa Hrvatima, pa je logicno bilo i da postanu clanovi drustva "Dubrovnik", ciji je predsed nik Ivan Orlich Maracich, a blagajnik Milan Milojevich. Pored njih dvojice, ugledni biznismen i Srbin je i Dragi Nestorovich, industrijalac mesa, koji je vech dolazio u Beograd. Nasi iseljenici u Juznoj Americi su prvu organizaciju Drustvo slavjansko od dobrocinstva stvorili bas u Peruu 1871. godine. Iz njega je 1906. godine izniklo u Kalau i Slavjansko dobrotvorno drustvo, ciji su clanovi bili doseljenici Crnogorci i Srbi.


    Venecuela
    U Venecueli gotovo da preovladjuju iseljenici srpskog porekla, mada ima i Hrvata i Slovenaca (Misovich, 1993). Rade razne poslove, najcesche u industriji. Ima Srba i sitnih preduzetnika, zanatlija, trgovaca i ugostitelja, ali ima, medjutim, i profesora, lekara, arhitekata, slikara i drugih. Veoma poznat iseljenik je arhitekta i slikar Slobodan Lale Janjich, Beogradjanin, koautor TV tornja na Avali i palate "Politika". U Karakasu se nalazi druga Srpska pravoslavna crkva na tlu Juzne Amerike. Taj hram Sveti D jordje sagradili su bracha Radisa i Boro Ivanich, emigranti iz Ogara u Sremu. Raisa Ivanich, supruga Radisina, danas je kljucar crkve, a i predsednik Kola srpskih sestara u Venecueli. U ovoj zemlji medju nasim ljudima koji su imali dobre veze sa Srbijom, nalaze se i Zeljko Jakovljevich, Stevan Kasich i Bimo Mandich.


    Meksiko
    Srpsku koloniju u Meksiku cini pedesetak porodica, koje su tu dosle po raznim osnovama, a najvise njih po potrebi sluzbe. Tako se u Meksiko Sitiju obreo i glumac Branimir Zogovich, koji je bio profesor na Meksickom univerzitetu, a potom broker i trgovac lekovima, vlasnik casopisa "Euromaske". U Meksiku su svoje utociste nasli i Nikola Nik Petrovich, predsednik Sabora srpskog ujedinjenja, kao i Bora Milutinovich, trener fudbalske reprezentacije. U Meksiku se, kao uspesni Srbi, pominju i bracha Pavlovich, por eklom iz Boke Kotorske. Jedan iz porodice Pavlovich bio je i guverner provincije. Danas ima oko 30 domachinstava Pavlovich (Misovich, 1993). Isto tako, pominju se porodice Gabelich (iz Boke Kotorske), Bulajich iz Niksicha i Petrovich iz Uzica.


    Paragvaj
    Prema konzularnim podacima SFRJ, jugoslovenska kolonija u Paragvaju imala je oko hiljadu clanova, iako je bila stara vise od sto godina. Medju njima je bilo do dve stotine srpskih iseljenika, ciji su preci jos 1889. godine bili clanovi Slavjanskog drustva uzajamne pomochi, a koji su avgusta 1988. osnovali udruzenje Jugoslovena u Paragvaju. Potpredsednik ove asocijacije je bio Blas Sapini, Srbin iz Bosne. U Paragvaju su postojala jos cetiri jugoslovenska kluba, ali su oni vremenom pasivizirali svoj rad.

    Ostale zemlje Juzne Amerike su naseljavane u isto vreme kad i Argentina, Cile, Urugvaj i Brazil, samo u manjem broju. Na primer, u Kolumbiji se pominje ing. Dejan Radulovich (rodom iz Subotice), profesor na Univerzitetu u Bogoti, a u Panami Alfred Petrovich (Hercegovac).
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

  10. #60

    Default

    Srbi u Australiji
    Do stvaranje australijske federacije 1901. godine, u toj zemlji bilo je vrlo malo Srba. Jedan od najznacajnijih razloga za to je tada bila velika udaljenost, skup brodski prevoz do tog kontinenta i oskudne informacije o njemu. Istorija doseljavanja Srba u Australiju moze se podeliti u nekoliko razdoblja. Prvo razdoblje je doseljavanje do Prvog svetskog rata, u kome je vrlo malo Srba doslo u ovu zemlju. Najranije useljavanje Srba u Australiju pocinje krajem XIX veka. Medjutim, o tim prvim useljenicima ima vrlo malo podataka. Doseljavali su se mahom Srbi iz Crne Gore, Boke Kotorske, Dalmacije, Hercegovine i Like. Jos pocetkom druge polovine XIX veka pominje se ime Nikole Milovicha koji je bio kopac zlata na zlatnim poljima u zapadnoj Australiji. On se nakon odlaska sa zlatnih polja bavio vocharstvom i vinogradarstvom. Milovich je rodjen u Boki Kotorskoj. Godine 1896. medju kopacima zlata u mestu Kalgurli nasli su se i Tomo Marich iz Hercegovine, Boza i Milan Stanisich, Dusan Chetkovich i mnogi drugi Srbi.

    Kada je 1901. godine odrzana prva svetska izlozba, u Sidnej je dosao i cuveni becki filharmonijski orkestar, u kome su bila i dva beogradska muzicara - Markovich i Branisavljevich. Ovi muzicari su tom prilikom ostali u Sidneju. Godine 1905. u zapadnu Australiju dolazi Jovo Spajich iz Hercegovine, a 1909. i Nikola Marich, rodjak pomenutog Tome Maricha. Godine 1911. u Australiju je dosao Zivan Niketich, rodom iz Sumadije.

    Prema nekim podacima, pre Prvog svetskog rata u Australiji je bilo oko cetiri hiljade iseljenika s podrucja danasnje Jugoslavije. To su, uglavnom bili, iseljenici iz nasih primorskih krajeva. Preko 80% iseljenika su bili Dalmatinci hrvatskog porekla (Markovich, 1978). Ostatak su, ovim redom, sacinjavali iseljenici iz Makedonije, Slovenije, Hercegovine, Bosne, Vojvodine, Medjumurja, Crne Gore, a najmanje ih je bilo iz Srbije. Prvi doseljenici su, sudechi po mnogo cemu, bili mornari koji su napustili svoje b rodove i nastanili se na ovom tada malo poznatom kontinentu (Tkalcevich, 1978).

    U vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, iseljenici juznoslovenskih naroda u Australiji osnivaju Odbor srpsko-crnogorskog Crvenog krsta i preko njega pruzaju materijalnu pomoch starom kraju, Srbima pre svega. Karakteristicno je i to da su u Prvom svetskom ratu poslali i jednu cetu dobrovoljaca, uglavnom Dalmatinaca, iz Australije i Novog Zelanda da se bori na Solunskom frontu. A kad je rat zavrsen Srbi su pruzali jaku moralnu podrsku stvaranju nove drzave - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Jedan broj Srba se borio u Prvom svetskom ratu u okviru jedinica australijske vojske. Pominju se vise imena. Ovde che biti navedena samo cetiri Jovo Spajich, Nikola Marich, Toma Berich i Obren Gudelo. Nikola Marich je, kao dobrovoljac u australijskoj vojsci na frontu u Francuskoj nakon Prvog svetskog rata dobio odlikovanje i besplatno zemlju, na kojoj je kasnije gajio vinovu lozu. Marich je 1929. godine postao i prvi generalni konzul Kraljevine Jugoslavije u Frimantlu kod Perta, i na toj duznosti ostao punih pet naest godina.

    Drugo razdoblje doseljavanja, takodje malog broja Srba u Australiju obuhvata vreme izmedju Prvog svetskog rata i zavr-setka Drugog svetskog rata. Kao prvi doseljenici pominju se bracha Pavlovichi iz Hercegovine i Simo Gledich iz Like. Najmasovnije useljavanje je usledilo dvadesetih godina, kada je u SAD uveden sistem kvota za useljenike. Godine 1924. u Australiju dolazi grupa useljenika iz Crne Gore, koji se zaposljavaju na zlatnim poljima i kao sumski radnici. Oni su ziveli u radnickom kampu Karavang. Najv echi broj tada novopridoslih Srba, osim u rudnicima na zlatnim poljima, zaposljava se i u rudnicima u Broken Hilu, Ajron Knobu, Vajali i drugim.

    Kako velika ekonomska kriza (1929-1933) nije mimoisla ni Australiju, tako su i Srbi u toj zemlji bili suoceni sa brojnim teskochama. Mnogi od njih su zeleli da se vrate u domovinu, ali nisu mogli da zarade ni za brodsku kartu. U to vreme je i medju Srbima u Australiji povechan broj samoubistava. Pretpostavlja se da je izmedju dva svetska rata bilo u Australiji i Novom Zelandu oko 30 hiljada jugoslovenskih gradjana, opet najvise Hrvata iz Dalmacije, tako da je nacionalni sastav bio u istim proporcijama kao s to je bio i onaj pre Prvog svetskog rata (Markovich, 1978).

    Posto su australijski vojnici bili placheni, pouceni iskustvom Prvog svetskog rata, kada su ucesnici nakon zavrsetka rata dobijali imanja besplatno od drzave, u toku Drugog svetskog rata i Srbi su stupili u australijske dobrovoljacke odrede koji su se borili na Srednjem Istoku i Pacifiku. Osim toga, osnovano je posebno telo nazvano Centralni odbor za pomoch Jugoslaviji.

    Prema ocenama Mata Tkalcevicha, najvazniji talas iseljavanja Srba u Australiju bio je onaj koji obuhvata period izmedju 1948. i 1955. godine. Cinile su ga grupe ljudi koje su dosle iz raseljenih logora u Nemackoj, Austriji i Italiji. Bilo je tu bivsih ratnih zarobljenika, lica koja su prezivela razne koncentracione logore i logore za prinudne radnike, Srba koji su se borili pod vodjstvom generala Draze Mihailovicha, a koji su bezali na Zapad, ljudi koji su dovedeni na prinudni rad, pa su odbili da se vrate u Jugoslaviju. Jedno od resenja za njih bila je emigracija u prekookeanske zemlje. Nakon posete ministra za imigraciju Australije Kolvela Evropi, gde se upoznao s ljudskim potencijalom koji se nalazio u logorima za izbeglice, Australija formira Komisiju za pregled i prijem emigranata iz Evrope. Australija je ponudila Medjunarodnoj organizacije za izbeglice (IRO) deset britanskih funti po osobi na ime putnih troskova za lica iz logora (Srbi u Australiji, 1990). Razlog je bio u tome sto su Australiji bili pot rebni mladi radnici za obavljanje fizickih poslova. Mnogi pridosli Srbi u Australiji su morali da prikriju godine kako bi bili primljeni na posao u ovoj zemlji. Uz to, oni koji su bili odabrani morali su da potpisu ugovor da che prihvatiti svaki posao koji im se bude nudio u roku od dve godine.

    Za razliku od SAD i Kanade, gde su emigranti prepustani sebi i pomochi prijatelja i rodbine, ovi ugovori su imali i dobru stranu za novopridosla raseljena lica iz Evrope buduchi da su garantovali posao i smestaj za pocetak. U to doba, profesije i kvalifikacije raseljenih lica se nisu gledali vech, pre svega, fizicka sposobnost za rad. Prva grupa raseljenih Srba iz evropskih logora, najpre iz logora u Minhenu, stigla je u Pert februara 1948. godine. Iskrcala se u Fremantleu, da bi je odatle prebacili u logor e u kojima su, bar na pocetku, bili teski uslovi zivota. Poslovi na koje su rasporedjivani bili su: secenje secherne trske u Kvinslandu, rad na izgradnji zeleznicke pruge u centralnoj Australiji, seca japije, berba vocha, rad u rudnicima, izgradnja brane u Varagambi i slicno. Tokom 1948. i 1949. stigao je jos jedan broj Srba iz Evrope. U knjizi Srbi u Australiji navodi se da je u dva navrata doslo oko 250 Srba iz logora. Clanovima porodica raseljenih lica bilo je dozvoljeno da dodju u Australiju tek posle 1 953. godine.

    Znacajan broj tih raseljenih Srba bio je sa visokim obrazovanjem. Oni su vodili poreklo i iz srednje klase, a imali su pre Drugog svetskog rata dobre pozicije u Jugoslaviji (Tkalcevich, 1978). Medjutim, bas zato su teze mogli da se zaposle u svom pozivu, jer se njihove diplome nisu priznavale. Srpski lekari, na primer, morali su da studiraju na univerzitetima u Australiji jos tri godine kako bi im se priznala diploma, ili pak da rade pet godina u bolnici u nekom zabacenom mestu Australije. I tamo gde nijed an australijski lekar nije hteo da ode, na primer, u Papuu, Nova Gvineja, odlazili su Srbi.

    Sledechi, cetvrti talas doseljavanja Srba, koji Tkalcevich oznacava kao drugi veliki talas, dogodio se u Australiji posle 1962. godine. Rec je o ekonomskoj migraciji, u kojoj su vechinu doseljenika cinili nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, mada je medju njima bilo i onih sa srednjim, pa cak i visokim obrazovanjem. Najvechi broj doseljenika u Australiju s kraja sezdesetih i tokom sedamdesetih godina, dolazio je s privremenog rada u Zapadnoj Evropi, posebno iz SR Nemacke. Razlozi njihovog doseljavan ja u Australiju su, kako izvori pokazuju, ekonomske prirode.

    Pocetkom osamdesetih godina, s privrednom recesijom i ekonomskom krizom, koja sredinom ove decenije postaje sve ozbiljnija u Jugoslaviji uz znatan porast nezaposlenosti, u Australiju se seli sve vechi broj Srba sa visokim obrazovanjem. Pocetkom druge polovine osamdesetih godina, Australija izbija na prvo mesto po broju iseljavanja Jugoslovena u druge zemlje, cak ispred SAD i Kanade.

    Popis stanovnistva Australije pokazuje da je 30. juna 1986. godine u toj zemlji bilo 288,5 hiljada iseljenika iz SFRJ i njihovih potomaka. Zanimljivo je istachi da je preko polovine (150.967) ukupnog broja iseljenika naroda SFRJ u Australiji rodjeno u Jugoslaviji. To je gotovo isto koliko je bilo i u SAD 1980. godine, kada je popisano americko stanovnistvo. Srbi u najvechoj meri zive u Melburnu i Sidneju. Rezultati popisa stanovnistva pokazuju i to da se veliki broj opredelio da ima jugoslovensko poreklo i da, cak, govori "jugoslovenski jezik" kod kuche (preko 70 hiljada). Medju Jugoslovenima u Australiji, najvise je bas Srba. Njihov broj se procenjuje na najmanje 90 hiljada, a moglo bi ih biti najvise 120 hiljada. Zbog toga je za Srbiju i Crnu Goru, Australija veoma znacajna prekookeanska imigraciona zemlja. Naime, u periodu posle Drugog svetskog rata, Australija je uselila oko 200 hiljada lica rodjenih u Jugoslaviji, a SAD nesto preko 171 hiljadu. Ranije se, kao sto je poznato, useljavala pretezno nekvalifi kovana radna snaga. Danas, kada je rec o delu aktivnih useljenika, useljava se, kao i u SAD i Kanadu, znacajan broj visokoobrazovanih i visokostrucnih kadrova. Neki od njih su postigli veliki ugled u drustvenom i politickom zivotu Australije kao, na primer, senator Milivoje E. Lajovich.

    Negovanje etnickog identiteta u knjizi Srbi u Australiji se, pored ostalog, i ovako opisuje: raseljeni Srbi iz evropskih logora su odmah, po dolasku u Australiju, "poceli da proizvode hranu" i da se u delikatesnim radnjama snabdevaju salamom, slaninom, svinjskom maschu itd. "Hrana koju su Australijanci pripremali njima se cinila cudna, mast nije plivala na supi (jer je skinuta pre serviranja), a da se jaja prze na vodi nisu ranije videli, povrche kuva u vodi i servira bez masti itd." Njima je sve to izgleda lo tesko svarljivo. Zato su se drzali svog nacina ishrane i svojih obicaja. Krsna slava je bila prilika da se prijatelji okupe i proslave na tradicionalan nacin, slavskim kolacem, uz svechu itd. Iako su godisnja doba obrnuta od onih u Srbiji, Bozich i Uskrs slave po obicajima srpske pravoslavne tradicije. I druga se obelezja cuvaju, narocito na svadbama, krstenjima i slicnim prilikama. Svoju proslost izrazavaju kroz narodne igre koje neguju u folklornim druzinama, dramskim predstavama i slicno. Razume se, s ve velike manifestacije se odigravaju upravo u okviru crkvenoskolskih opstina.

    Kao sto je vech pomenuto, malo je Srba bilo u Australiji do kraja Drugog svetskog rata. Uz to, oni nisu bili koncentrisani u jednoj oblasti ove, po teritoriji, ogromne zemlje. U takvim uslovima, nije postojao organizovan crkveni zivot. Pre Drugog svetskog rata, Srbi su odlazili u grcke i ruske pravoslavne crkve, prilikom svih crkvenih obreda. U tom periodu, u Australiji nije bilo ni srpskih pravoslavnih svestenika.

    Medju raseljenim Srbima koji su dosli iz Zapadne Evrope nasla su se i svestena lica. U periodu 1948-1953, u Australiju je stiglo pet srpskih svestenika (Svetozar Sekulich, Ilija Bulovan, Milenko Stefanovich, Georgije Djonlich, Budimir Djukich). Dakle, prvi srpski pravoslavni svestenik bio je Svetozar Sekulich. Otac Sekulich je stigao brodom u Sidnej 6. septembra 1948. godine. Inace, pravoslavne crkve u prekookeanskim zemljama potpale su, posle Drugog svetskog rata, pod jurisdikciju Srpskog pravoslavnog epis kopata americko-kanadskog gospodina Dionisija. Americko-kanadska eparhija imala svoj ustav koji je bio odobren od Svetog arhijerejskog sinoda jos 1931. godine (Srbi u Australiji, 1990). Svojim dekretom od 8. decembra 1949. godine Njegovo preosvestenstvo episkop Dionisije postavio je za arhijerejskog namesnika Srpske pravoslavne crkve u Australiji protojereja Bulovana iz Sidneja.

    Prva crkveno-skolska opstina Sveti Sava, u Mona Vejlu, u predgradju Sidneja, osnovana je 27. januara 1949. godine. Njen prvi predsednik bio je Mile Canak, a blagajnik Milos Laurich. Sava Srzentich, starosedelac, poklonio je plac za zidanje crkve i crkvenog doma. Kamen-temeljac je osvechen 30. decembra 1951. godine. Uprava je, medjutim, resila da prvo sagradi dom. Tako je prva srpska pravoslavna crkva sazidana u Flemingtonu (Sidnej) dobrovoljnim radom i prilozima Srba, a osvechena je na Uskrs 1954. godine. M ilenko Stefanovich je paroh ove crkve.

    Odlukom Svetog arhijerejskog sabora, od juna 1952. godine, crkveno-skolske opstine u Australiji stavljene su pod juris-dikciju Patrijarha srpskog u Beogradu. Iz zdravstvenih razloga arhijerejski namesnik prota Ilija Bulovan je podneo moblu patrijarhu Germanu za razresenje duznosti. Molba je uvazena, a za arhijerejskog namesnika dolazi pertski paroh jerej Petar Rados.

    Posto je 1963. godine Sveti arhijerejski sinod americko-kanadsku eparhiju podelio na tri nove eparhije i suspendovao episkopa Dionisija, i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Australiji je doslo do raskola. Dakle, crkveni spor koji je nastao u Americi 1963. godine, prosirio se i na Australiju i poceo da razara ono sto je do tada bilo nerazoreno - Svetosavsku crkvu. Crkveno skolske opstine: Sveti Nikola iz Blektauna i Sveti Georgije iz Kabramate odlucile su da se pripoje Slobodnoj americko-kanadskoj eparhiji na c ijem je celu bio bivsi episkop Dionisije (SPC Svetog Arhidjakona Stefana, 1983).

    Rascep u Srpskoj pravoslavnoj crkvi naneo je neprocenjivu stetu srpskom narodu. Srbi koji su verovali u nepodeljenost Svetosavske crkve i nepromenljivost svetog pravoslavlja ostali su bez mesta za molitvu u Sidneju. Godine 1965. stvorena je crkvena opstina, Svetog arhidjakona Stefana, u zapadnom delu Sidneja zvanom Liverpul. Godine 1975. napravljena je skromna bogomolja.

    Pod jurisdikciju americko-kanadske eparhije primljeno je 14 crkveno-skolskih opstina (Svetog Save u Hajndmarsu, Sveti Naum u Njukastlu, Svetog Nikole u Brizbejnu, Svetog Save u Flemingtonu, Svetog V. M. Georgija u St. Albansu, Svete Trojice u Pertu, Svetog B.M. Georgija u Kanberi, Svetog Save u Melburnu, Svetog Nikole u Dzilongu, Svetog Petra i Svetog Pavla u Vodongi, Sv. Jovana Krstitelja u Volongongu, Svete Trojice u Jalornu, Svetog Nikole u Blektaunu i Velikomucenika Georgija u Kabramati).

    Cetiri crkveno-skolske opstine potpale su pod jurisdikciju Patrijarsije, i to: Svetog Sava u Pertu, Svetog Save u Adelaidi, Sveti Knez Lazar u Aleksandriji i Svetog Save u Vorivudu (Srbi u Australiji, 1990). Od svestenika na pocetku 1964. godine, pod jurisdikciju americko-kanadske eparhije stavili su se: jerej Milenko Stefanovich, jerej Slavko Nichetin, jerej Zivko Popovich i jeromonah Georgije Djonlich. Pod jurisdikcijom Patrijarha ostali su sledechi svestenici: protojerej Petar Rados, prota Ilija Bulovan, otac Svetozar Sekulich, otac Dusan Popovich i otac Budimir Djukich. Dva poslednja nisu imali svoje parohije (Srbi u Australiji, 1990).

    Pri svakoj crkveno-skolskoj opstini osnovano je Kolo srpskih sestara, koje se staralo o decjim potrebama, organizovalo priredbe, pomagalo bolesnim i starim osobama.

    Pored aktivnosti Srpske pravoslavne crkve u Australiji i na Novom Zelandu, paznju zasluzuju i druge srpske nacionalne organizacije. Srpska narodna odbrana (SNO) osnovana je u Sidneju 1951. godine i ima svoje mesne odbore u Adelaidi, Melburnu, Kamberi, Blektaunu i Brizbejnu. Razvija siroke aktivnosti - organizuje priredbe, igranke, pozorisne predstave, folklorne festivale i dr. Gavrilo M. Bulich je predsednik SNO u Australiji. Od svog osnivanja SNO je, sa svojim odborom za useljavanje, pomogla i slala garanc ije Srbima izbeglim iz Jugoslavije koji su se nalazili po logorima u Grckoj, Italiji, Austriji, Nemackoj, a isto tako i u Francuskoj, Engleskoj i Svedskoj.

    U Australiji je bilo aktivno oko cetiri hiljade srpskih emigranata. Najvechi broj se uclanio u SNO koju su predvodili Gvozden Bralovich, Gavrilo Bulich, Vladimir Bosnjak i Aleksandar Mladenovich. Prvi osnivacki sastanak SNO odrzan je u Sidneju, na jednoj poljani, 24. maja 1951. godine. Na njemu je bilo petnaestak emigranata, kojima je SNO iz SAD uputio predlog da osnuju odbor SNO za Australiju. Tokom godine Gvozden Bralovich je raspisao proglas o osnivanju SNO na petom kontinentu, u kome se kaze da uprkos o nima koji govore: "Ne slozi Boze Srbina", treba moliti: "Pomozi Boze da se Srbi sloze". Po Pravilniku koji je tada objavljen glavna nacela SNO su bila: 1) da kod Srba u Australiji podrzava odanost Australiji i njenim zakonima; 2) da radi na slozi Srba u Australiji i pomaze njihov drustveni, verski, prosvetni i ekonomski zivot; 3) da se svim sredstvima bori protiv komunizma u Australiji i Jugoslaviji, kao i u ostalim zemljama; 4) da upozna australijske nadlezne faktore kao i australijsko javno mnjenje sa int eresima srpskog naroda u Jugoslaviji, sa borbom srpskog naroda kroz ravnogorski pokret na celu sa generalom Drazom Mihailovichem kao i sa ratnim doprinosom i ratnim zrtvama koje je srpski narod dao i uvek davao u taboru Velike Britanije i zapadnih saveznika; 5) da ucvrschuje prijateljske veze izmedju Srba i Australijanaca i da pomaze rad australijskih nacionalnih organizacija; 6) pomaganje srpskih bolesnika i invalida, koje danas niko neche; 7) pomaganje i materijalno uzdizanje clanova, materijalna pomoch c lanovima u slucaju bolesti i pod specijalno teskim okolnostima; 8) skolovanje srpske omladine i negovanje srpskih tradicija i obicaja (Spomenica SNO, 1981).

    Na drugoj sednici, pocetkom jula 1951. godine u hotelu "Ric" u Sidneju, Gavrilo Bulich je izabran za prvog predsednika SNO u Australiji, a kasnije ga je nasledio Dragoslav Markovich, potpisnik Rezolucije Centralne uprave SNO u Australiji o podeli Srpske pravoslavne eparhije americko-kanadske na petom kontinentu 1963. godine. Posle Dragoslava Markovicha predsednik je bio Predrag Rancich, koji je mnogo ucinio na uspostavljanju saradnje sa predstavnicima australijskih vlasti. Registrovana kao drustvena organiz acija, a priznata kao saveznik SNO je zvanicno na poziv australijskih veterana ucestvovala sa cetnickim odredom na vojnoj paradi "Ansak" u Australiji, povodom proslave Dana pobede. Za svoje glasilo SNO je u Australiji proglasio list "Srpski glasnik" koji je vech desetak godina postojao na petom kontinentu. Zvanicni izdavac lista bio je Mesni odbor SNO "Gavrilo Princip" iz Sidneja.

    Godine 1950. pocele su izlaziti nedeljne novine "Sloga", ciji je urednik bio Milorad Lukich. SNO, u Sidneju, izdavala je list "Australijski Srbobran". Mesni odbor SNO u Kanberi izdavao je "Srpski bilten" koji je uredjivao Gvozden Bralovich, a izlazio je povremeno skoro 14 godina.

    Skoro sve nacionalne organizacije i crkveno-skolske opstine stvorile su folklorne grupe za decu i organizuju brojne priredbe.

    Jos 1955. formiran je sportski klub "Beli orlovi" u Sidneju, kasnije "Dzast" u Melburnu i "Beograd" u Adelaidi. Neki od njih su promenili ime. U Sidneju postoji i klub "Jugal" i "Avala", koji su aktivni, kao i "Dzast" u Melburnu.

    Iseljavanje Srba u Australiju se nastavlja, sa tendencijom rasta. Prema podacima Biroa za imigraciju i istrazivanje stanovnistva, u 1992/93. godini australijske imigracione vlasti izdale su 4.210 useljenickih viza gradjanima SR Jugoslavije.

    U Australiji je inaugurisan useljenicki sistem slican kanadskom. Taj sistem daje vechu tezinu okupljanju porodica i favorizuje useljavanje lica koja poseduju kvalifikacije potrebne ovoj zemlji.

    Bez obzira sto u nacelu ne vodi diskriminacionu globalnu politiku useljenja, Australija primenjuje sistem selekcije useljenika kojom se procenjuju ekonomski izgledi, izgledi za zaposljavanje i ostali momenti za nastanjivanje, pa podnosioci molbi s visim kvalifikacijama ili licnim kvalitetima imaju daleko veche sanse za useljenje. Selekcija je mogucha buduchi da je godisnji broj zahteva za useljenje cak tri, pa i vise puta vechi od broja useljenika.

    Vechina podnosilaca molbi za useljenje u Australiju mora imati sledeche:

    - bliskog rodjaka u Australiji koji moze podneti za njih garanciju za useljenje, ili

    - kvalifikacije ili licne kvalitete koji che doprineti razvoju Australije.

    Kvalifikaciono, radno i poslovno useljavanje obuhvata: lica sa zanimanjem ciji je ulazak konkurentskog karaktera; lica za koja garanciju podnose australijski poslodavaci za odobreni posao po programu Garancije poslodavaca; lica koja se mogu razmatrati po Programu poslovnog useljavanja. Ova lica moraju navesti nameru da se stalno nastane u Australiji i da imaju uspesnu poslovnu istoriju; izvodljive poslovne planove od potencijalne dobrobiti za Australiju; dovoljno kapitala da sebe, svoju porodicu i svoje pos lovne aktivnosti mogu finansirati.

    Za useljavanje se primenjuje bodovni sistem. Ovim sistemom odabiraju se oni koji imaju najbolje izglede da se uspesno nastane. Podnosioci molbi koji su u radnom dobu moraju pokazati da imaju dobre izglede za brzo postizanje samostalnog izdrzavanja. Zreli mladi ljudi koji su obrazovani, kvalifikovani i koji se brzo mogu zaposliti imaju najvise sansi da ispune bodovnu proceduru. Svaki faktor donosi podnosiocima molbi jedan rezultat. Rezultati za: moguchnost zaposljavanja, kvalifikacije, obrazovanje, godine st arosti se sabiraju. Rodjaci za koje je podneta garancija dobijaju 10 koncesionalnih bodova, ukoliko su bracha, sestre ili nezavisna deca, a 5 ukoliko su sestrichi, bratanci, sestricine i sl.

    Australija che, sudechi po mnogo cemu, u godinama koje dolaze, i dalje primati znatan broj stranog stanovnistva. To se moze zakljuciti iz vise cinjenica. Prvo, njen projektovani godisnji prirodni rast stanovnistva je svega 0,4% do 2030. godine. Drugo, australijski ekonomisti godisnju stopu rasta drustvenog proizvoda (GDP) vezuju upravo za stepen imigracije, tako da ako je godisnji nivo useljenja visi, i godisnja stopa rasta GDP che biti visa. Pod pretpostavkom da se godisnje useljava u Australiju po 125.000 lica, realni drustveni proizvod bi u 2030. godini bio za 41% vechi od nivoa koji bi bio ako bi useljavanje bilo zaustavljeno (nulto). To je ekvivalent prosecne godisnje stope rasta GDP od 0,8%. Prema scenarijima useljavanja od 280.000 i 540.000 godisnje projektovani realni rast drustvenog proizvoda u 2030. godini iznosi 93% i 178%, respektivno, vise nego sto bi bio pri nultoj stopi useljavanja. To navodi na zakljucak da se narednih godina moze ocekivati da ova zemlja nastavi useljavanje od preko 100.000 lj udi godisnje (Grecich, 1989). Medju tim useljenicima biche, kao i do sada, dosta Srba.
    BELLY DE RETOUR

    C.A.V

Similar Threads

  1. Combien gagne t'on dans les Balkans ?
    By Sakam in forum Education et Emploi
    Replies: 7
    Last Post: 05/12/2009, 10:10
  2. Diaspora serbe à travers le monde : combien de personnes ?
    By alesk-boxing in forum Actualités et faits divers
    Replies: 27
    Last Post: 10/09/2008, 16:26
  3. Du monde dans le 95?
    By boots93 in forum La vie à deux
    Replies: 43
    Last Post: 05/12/2006, 17:06
  4. Combien de serbes dans le monde ?
    By Nemanja.IV in forum Culture
    Replies: 21
    Last Post: 06/10/2006, 08:58
  5. Combien mettriez-vous dans l'achat d'une voiture?
    By Kellerman in forum Le bistrot du coin
    Replies: 89
    Last Post: 30/08/2005, 01:40

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •